PREVENCIJA I SANIRANJE POSLJEDICA
Zbornik2015-I Zbornik2015-I
1. Uvod Danas je ljudsko društvo, više nego ikada ranije, suoeno sa kontinualnim klimatskim promenama koje utiu na ljude, nain života, ekonomiju i sve više prestaju da budu samo pitanje zaštite okoline i ekološke svesti, ve obuhvataju savremene teme poput ekonomskog rasta, energetske bezbednosti, održive okoline. Globalno zagrevanje koje se smatra glavnim uzronikom klimatskih promena i ekstremnih dogaaja, rezultat je poveane emisije štetnih gasova u vazduhu. Sva dosadašnja istraživanja pokazuju da e koliina ovih gasova u budunosti poveavati, a da e ekstremni dogaaji u budunosti biti sve eši i još ektremniji. U svetu se problemima klimatskih promena ve odavno posveuje velika pažnja, pa su praenje, detaljno prouavanje i analiza promena najvažnije aktivnosti naunika koji kreiraju naune dokaze o uzrocima i pravcima klimatskih promena. Polazei od poznatih zakona prirode, naunici matematikim jednainama izražavaju procese u klimatskom sistemu i tako stvaraju klimatske modele koji predstavljaju osnov za prouavanja i simulaciju klimatskih promena. Korišenjem informacionih tehnologija i implementacijom klimatskih modela u raunarske sisteme mogue je realizovati vizuelno veoma atraktivne simulacije Zemljine atmosfere. Ovakvi modeli, a posebno kompjuterska simulacija, znaajno su unapredili istraživanje klimatskih promena, tim pre što se ovakvi eksperimenti ne mogu realizovati u realnim uslovima. 2. Klimatske promene i ekstremni dogaaji na zemlji Promena klime na Zemlji je dugotrajni proces koji je prema Milankovievoj teoriji klimatskih promena 3 zasnovan na astronomskim uticajima (kretanje Zemlje i planeta u Sunevom sistemu). Ipak, od poetka dvadesetog veka promene klime bivaju intezivnije pre svega zbog uticaja ovekovih aktivnosti odnosno ispuštanja u atmosferu velikog broj gasova (ugljen-dioksid, metan, azotni oksid ...). Ispuštanje gasova staklene bašte u atmosferu se stalno vrši i njegov intenzitet raste. Emisije ugljendioksida znatno su se poveale tokom poslednjih 30-40 godina, naroito u industrijskim zemljama (slika 1). Još brže rastu emisije drugih gasova koji pojaavaju efekat staklene bašte (metan, azotni oksid, halogeni ugljovodonik). Tendencija rasta koncentracija malo zastupljenih gasova došla je do izražaja sredinom XX veka. Godišnji tempo porasta koncentracije ugljendioksida iznosi 0.5%, metana 0.9%, azotnih oksida 0.25%, hlorfluorugljovodonika 4%. 3 Po Milankovievoj teoriji, etiri kretanja planete su bitna za promenu klime: precesija Zemljine ose, promena nagiba Zemljine ose, promena ekscentrinosti putanje Zemlje oko Sunca i rotacija Zemlje. Milankovi smatra da su prva tri kretanja presudna, pa je u svom matematikom modelu izraunao vremena trajanja tih ciklusa: precesija oko 26.000 godina, promena nagiba oko 41.000 godina, promena ekscentrinosti putanje oko 100.000 godina. Ovi ciklusi se nazivaju Milankovievi ciklusi.
Slika 1: Promena sadržaja ugljendioksida u atmosferi (ppm) [1] Ugljendioksid najznaajnije utie na globalno zagrevanje. Oko 25 milijardi tona ugljendioksida ispusti se u atmosferu svakoga dana, 800 tona svake sekunde. Prema merenjima amerikog Sekretarijata za energiju, u 2009. godini koncentracija ugljendioksida u atmosferi iznosila je 390 estica po milionu (ppm – parts per million). Meutim, svet je u atmosferu, u 2010. godini, izbacio 512 miliona tona ugljendioksida više nego u 2009. godini. Ameriki sekretarijat navodi da su za poveanje emisije ugljendioksida od šest odsto u 2010. godini u odnosu na prethodnu godinu najzaslužnije Kina, SAD i Indija 4 . Strunjaci agencije UN za vremenske prilike konstatovali su da je koncentracija gasova koji izazivaju globalno zagravanje dostigla rekordan nivo u atmosferi 2010. godine i da e se taj nivo zadržati decenijama, ak i ako svet momentalno obustavi dodatne emisije. Sadašnji nivo ugljendioksida u atmosferi je oko 430 ppm 5 . Prva tri mesta u svetu po koliini emisije ugljendioksida zauzimaju SAD, Kina 6 i Rusija. Predvianja koja se odnose na emisije štetnih gasova u atmosferi govore da e, ak iako se godišnja stopa emisije štetnih gasova ne povea u odonosu na današnju, koliina gasova staklene bašte u atmosferi dostii dvostruki predindustrijski nivo do 2050. godine odnosno da e dostii nivo od 550 ppm i da e nastaviti da raste ak i nakon toga. Uz ovakav trend rasta, predvia se da e do 2100.godine koncentracija štetnih gasova u atmosferi e biti 770 ppm. Pod uticajem štetnih gasova, najviše su se menjala dva najvažnija klimatska elementa - temperatura i padavine. Analize prikupljenih podataka u jednom dužem vremenskom periodu pokazale su da je srednja godišnja temperatura na Zemlji porasla i da nastavlja da raste (slika 2). Prema nekim ocenama ona je u poslednjoj deceniji XIX veka iznosila 14.5°C, dok je devedesetih godina XX veka premašila 15.2°C. U ovom trenutku prosena temperatura na Zemlji je za 0.8 stepeni viša nego pre industrijske revolucije, odnosno pre nego što su ljudi masovono poeli da troše fosilna goriva i gomilaju ugljendioksid u atmosferi [2]. 4 Profesor geologije sa Apalaijan Univerziteta u Severnoj Karolini, Greg Marland ukazao je da su Kina i SAD »krive« za više od polovine ukupne stope zagaenja u 2010. godini 5 U periodu pre industrijske revolucije, nivo ugljendioksida u atmosferi iznosio je 280 estica po milionu. 6 Kina je poslednjih godina sprovela seriju mera koje su ohrabrivale razvoj tehnologije sa niskim nivoom ugljendioksida. Jedan od gradova u kojima je uspešno primenjena nova politika »nezagaenja« je i Tjanin. Za podsticanje razvoja tehnologija sa niskim nivoom ugljendioksida, Tjandjin svake godine odvaja oko 30 miliona dolara, kako bi ohrabrio sve vrste projekata za štednju energije i smanjenje štetne emisije. S druge strane, kineska vlada namerava da u narednih pet godina investira 313 milijardi dolara u zelenu ekonomiju i razvoj tehnologija sa niskim procentom ugljendioksida.
- Page 205 and 206: Regionalna konferencija pod nazivom
- Page 207 and 208: domenu planiranja i sprovedbe plano
- Page 209 and 210: Preporuke evropskih institucija Evr
- Page 211 and 212: Trenutno se namee jedno od najvažn
- Page 213 and 214: the territory of Ukraine to be the
- Page 215 and 216: iji su uzroci u dubljim preobražaj
- Page 217 and 218: ezbednosne politike SAD i zemalja E
- Page 219 and 220: Kao posledica zaoštrenih ulinih su
- Page 221 and 222: za sada neuspešni, pokušaji u Sir
- Page 223 and 224: : , , . ,
- Page 225 and 226: . ( ), ( , , ,
- Page 227 and 228: . () , ,
- Page 229 and 230: ( ), , .
- Page 231 and 232: Doc. dr Selimovi Muharem, Pravni fa
- Page 233 and 234: ovog ministarstva je Kancelarija za
- Page 235 and 236: voda je obuhvaeno Zakonom o vodama
- Page 237 and 238: pravnim licima i drugim institucija
- Page 239 and 240: LEGISLATIVA: * Zakon o zaštiti ži
- Page 241 and 242: , , , , , ,
- Page 243 and 244: : „ ( )
- Page 245 and 246: , , , , ,
- Page 247 and 248: , , - , , .
- Page 249 and 250: , . .
- Page 251 and 252: , . , ,
- Page 253 and 254: . , , ,
- Page 255: dr Gordana orevi 1 Mr Smiljana Bije
- Page 259 and 260: U mnogim podrujima, porast temperat
- Page 261 and 262: Slika 3: Klimatski model koji preds
- Page 263 and 264: Slika 4: Glavni kontrolni panel za
- Page 265 and 266: GFDL je za pokretanje prvog klimats
- Page 267 and 268: izrada odgovarajuih klimatskih mode
- Page 269 and 270: 1. Uvod Cjelokupno moderno društvo
- Page 271 and 272: Estonija Povod napada na Estoniju b
- Page 273 and 274: Slika: Promijenjena (deface) naslov
- Page 275 and 276: njegov prodor u gotovo svaki aspekt
- Page 277 and 278: Leyden, John: 'Lab-smashing' Stuxne
- Page 279 and 280: sa haotinom situacijom u situaciji
- Page 281 and 282: 3. Prekid elektrinog napajanja Prek
- Page 283 and 284: etiri najvea uragana u SAD tokom 20
- Page 285 and 286: Stacionarni agregat Slika 6: Stacio
- Page 287 and 288: spreava ulazak vlage u kabl ali nak
- Page 289 and 290: Sa druge strane, svi kablovi sa pla
- Page 291 and 292: takvim uslovima neophodno je organi
- Page 293 and 294: Miro Maksimovi 1 , Jadranka Maksimo
- Page 295 and 296: kojim se ugrožava život i zdravlj
- Page 297 and 298: Izazivanje požara je kažnjivo u s
- Page 299 and 300: Slika 1. - Šumski požar u 2014. g
- Page 301 and 302: Sa aspekta protivpožarne zaštite
- Page 303 and 304: 7. UPRAVLJANJE RIZICIMA OD ŠUMSKIH
- Page 305 and 306: Osnovica za izraunavanje premije je
1. Uvod<br />
Danas je ljudsko društvo, više nego ikada ranije, suoeno sa kontinualnim klimatskim<br />
promenama koje utiu na ljude, nain života, ekonomiju i sve više prestaju da budu samo<br />
pitanje zaštite okoline i ekološke svesti, ve obuhvataju savremene teme poput ekonomskog<br />
rasta, energetske bezbednosti, održive okoline. Globalno zagrevanje koje se smatra glavnim<br />
uzronikom klimatskih promena i ekstremnih dogaaja, rezultat je poveane emisije štetnih<br />
gasova u vazduhu. Sva dosadašnja istraživanja pokazuju da e koliina ovih gasova u<br />
budunosti poveavati, a da e ekstremni dogaaji u budunosti biti sve eši i još ektremniji.<br />
U svetu se problemima klimatskih promena ve odavno posveuje velika pažnja, pa su<br />
praenje, detaljno prouavanje i analiza promena najvažnije aktivnosti naunika koji kreiraju<br />
naune dokaze o uzrocima i pravcima klimatskih promena. Polazei od poznatih zakona<br />
prirode, naunici matematikim jednainama izražavaju procese u klimatskom sistemu i tako<br />
stvaraju klimatske modele koji predstavljaju osnov za prouavanja i simulaciju klimatskih<br />
promena. Korišenjem informacionih tehnologija i implementacijom klimatskih modela u<br />
raunarske sisteme mogue je realizovati vizuelno veoma atraktivne simulacije Zemljine<br />
atmosfere. Ovakvi modeli, a posebno kompjuterska simulacija, znaajno su unapredili<br />
istraživanje klimatskih promena, tim pre što se ovakvi eksperimenti ne mogu realizovati u<br />
realnim uslovima.<br />
2. Klimatske promene i ekstremni dogaaji na zemlji<br />
Promena klime na Zemlji je dugotrajni proces koji je prema Milankovievoj teoriji<br />
klimatskih promena 3 zasnovan na astronomskim uticajima (kretanje Zemlje i planeta u<br />
Sunevom sistemu). Ipak, od poetka dvadesetog veka promene klime bivaju intezivnije pre<br />
svega zbog uticaja ovekovih aktivnosti odnosno ispuštanja u atmosferu velikog broj gasova<br />
(ugljen-dioksid, metan, azotni oksid ...).<br />
Ispuštanje gasova staklene bašte u atmosferu se stalno vrši i njegov intenzitet raste.<br />
Emisije ugljendioksida znatno su se poveale tokom poslednjih 30-40 godina, naroito u<br />
industrijskim zemljama (slika 1). Još brže rastu emisije drugih gasova koji pojaavaju efekat<br />
staklene bašte (metan, azotni oksid, halogeni ugljovodonik). Tendencija rasta koncentracija<br />
malo zastupljenih gasova došla je do izražaja sredinom XX veka. Godišnji tempo porasta<br />
koncentracije ugljendioksida iznosi 0.5%, metana 0.9%, azotnih oksida 0.25%,<br />
hlorfluorugljovodonika 4%.<br />
3 Po Milankovievoj teoriji, etiri kretanja planete su bitna za promenu klime: precesija Zemljine ose, promena<br />
nagiba Zemljine ose, promena ekscentrinosti putanje Zemlje oko Sunca i rotacija Zemlje. Milankovi smatra da<br />
su prva tri kretanja presudna, pa je u svom matematikom modelu izraunao vremena trajanja tih ciklusa:<br />
precesija oko 26.000 godina, promena nagiba oko 41.000 godina, promena ekscentrinosti putanje oko 100.000<br />
godina. Ovi ciklusi se nazivaju Milankovievi ciklusi.
Change language