PREVENCIJA I SANIRANJE POSLJEDICA

za sada neuspešni, pokušaji u Siriji i Iranu. Tradicionalni spoljnoekonomski partneri i tržišta
Rusije se destabilizuju, legalni režimi ruše, a zemlje, poput Iraka i Libije ulaze u period
politike nestabilnosti, haosa i beznaa. Slabljenju moi Rusije doprinosi i destabilizacija
politikih režima u eks sovjetskim republikama, sada nezavisnim državama Evrope i Azije,
poput Gruzije, Moldavije i Kazahstana...
Energetske potencijale, na kojima je zasnovan ekonomski prosperitet Rusije
poslednjih deceniju i po trebalo je ograniiti, pa i finansijski minimizirati. Zar pad cena nafte
na svetskom tržištu sa 110 dolara na ispod 48 dolara po toni u toku nekoliko meseci 2014.
godine nije bio udarac upuen direktno ka Rusiji, Venecueli, Iranu, Siriji... 20 Težnja SAD i
njenih ekonomskih, pa i vojnih saveznika, da Rusiju liše prijatelja, kvalitetnih ekonomskih
partnera i tržišta za promet robe, a posebno energenata, manifestovana je i preko EU, kroz
onemoguavanje izgradnje projekta gasovoda „Južni tok“, koji bi dugorono rešio energetske
potrebe nekoliko zemalja južne i srednje Evrope, meu kojima i Srbije. Politiki pritisci
elnika EU na Srbiju sa ciljem da se Rusiji uvedu ekonomske sankcije za sada nisu izriit
zahtev za povlaenje poteza u korist sopstvene štete. Ali, nisu ni daleko od toga, jer je
zajednika spoljna politika zemalja EU uslov za prijem u lanstvo Unije.
Ekonomska blokada i pad cena nafte na svetskom tržištu naneli su veliku štetu ruskoj
ekonomiji i doprineli slabljenju rublje, pa je Rusija intenzivirala saradnju sa partnerima iz
zemalja brzo rastuih ekonomija poput Kine, Indije, Brazila, Irana, Južne Afrike i drugih. Sa
tim zamljama poslednju deceniju stvara se politiko.ekonomski savez koji za cilj ima
suprotstavljanje unipolarizmu, izgradnju sveta kao multipolarne zajednice uz doslednu
primenu meunarodnog pavnog poretka ije poštovanje garantuje stabilnost i bezbednost u
svetu.
Izvestno je da spoljna politika Rusije nije ekspanzionistika, kako je satanizuju mediji
na Zapadu, ali je evidentno da e nacionalna bezbednost zemlje, koja je ugrožena širenjem
NATO pakta na južne granice Rusije, diktirati njene budue poteze. To e zavisiti od
injenice da li e meunarodni svetski poredak u XXI veku nastaviti unipolarnom matricom
globalnog intervencionizma u kom trenutni geostrateški, politiki, ekonomski ili neki drugi
interesi diktirati i stvarati pravne presedane na osnovu interesa jaeg. Jer, borba za
multipolarni svet i striktno poštovanje maunarodnog poretka aksiomi su njene spoljne
politike. Dosadašnje politiko, diplomatsko i vojno zaoštravanje dovelo je do obnove
hladnoratovskih tenzija izmeu SAD i Rusije, a eventualno prikljuenje Ukrajine
Severnoatlanskom vojnom savezu, o emu je ukrajinska Vrhovna rada ve donela odluku,
situaciju bi dodatno zakomplikovala. Preti li ukrajinskom konfliktu dalja internacionalizacija
sukoba?
Evropske lanice NATO-a, a i EU nisu oduševljene idejom da Ukrajina postale 29.
lanica Alijanse, jer bi sa njenim lanstvom preuzele i formalno-pravnu obavezu vojnog
ueša u potencijalnom ratu Rusije i Ukrajine, na strani ove druge. Niko politiki odgovoran
ne želi sukob te vrste. Takav scenario ne želi ni Rusija, ali ga verovatno priželjkuju jastrebovi
u redovima NATO van Evrope i ukrajinski ekstremisti. Ukoliko bi sukob eskalirao ratom koji
bi se vodio konvencionalnim oružijem glavno bojno polje bi bila Istona Evropa, a sa
njegovim proširenjem i okolne zemlje istone, srednje i južne Evrope i baltike države.
Ukoliko bi, pak, rat proizveo upotrebu nukleranog oružija procene strunjaka govore
da bi u prvih pola sata rata milijarda ljudi mogla da nestane sa lica zemlje uz 1,5 milijardi
20 Slina situacija sa padom cena nafte na svetskom tržištu bila je i 1980, godine kada je SSSR okupirao
Avganistan.