PREVENCIJA I SANIRANJE POSLJEDICA
Share Embed Flag
Download ePaper

PREVENCIJA I SANIRANJE POSLJEDICA

Zbornik2015-I Zbornik2015-I

panagoalex
15.12.2015 Views

primirije u Ukrajini, zakoraio u nove hladnoratovske vode. Kakvi scenariji su mogui u pravcu konanog rešenja ukrajinske krize, jer je oito ona odavno prevazišla ukrajinske granice? Trajan mir ili apokaliptini scenario Referendumski rezultati u Lugansku i Donjecku ukazivali su na krimsku matricu otcepljenja i prikljuenja Rusiji. Zvanina Moskva je priznala rezultate referenduma, ali ne i prisajedinjenje istonih obasti Ruskoj Federaciji duboko svesna posledica koje bi takav in proizveo na funkcionisanje meunarodnog pravnog poretka i odnose sa Ukrajinom. Prikljuenje istonih oblasti Ukrajine Rusiji znaila bi prekrajanje zemlje, osudu meunarodne zajednice i rusku Pirovu pobedu i nepovratan gubitak (pre)ostale Ukrajine, sada kao dobrog suseda, a preko tri veka bratskog naroda istog slovenskog porekla u zajednikoj državi. Od trenutka izbijanja krize, koja je u meuvremenu prerasla u žestok oružani sukob Ruska Federacija, ije simpatije su oekivano na strani proruskog stanovništva na istoku Ukrajine, iznosila je jasan i nedvosmislen politiki stav. Ukrajinski konflikt je unutrašnje pitanje Ukrajine, a rešenje sukoba treba tražiti u demokratizaciji i federalizaciji zemlje i davanju veih prava autonomnim oblastima. U pogledu vojnopolitike opredeljenosti Rusija predlaže neutralni status Ukrajine, a eventualno lanstvo Ukrajine u Severnoatlanskom savezu predstavlja direktnu pretnju nacionalnoj bezbednosti Ruske Federacije, što Rusija nee dopustiti. Drugi mirovni sporazum iz Minska ustanovio je krhko primirije u kom monitoring i kontrolu obavljaju predstavnici OEBS-a. No, smanjenje napetosti na liniji razgranienja u martu su zamenila zveckanja oružijem u baltikim državama, reonu Crnog mora i južnim oblastima Rusije. U baltikim državama Estoniji, Litvaniji i Letoniji odvijaju se pripreme za velike manevre zakazane za sredinu maja, a pored tenkova i oklopnih vozila i drugog naoružanja doi e i tri hiljade vojnika NATO-a. U martu se održavaju pomorski manevri Alijanse u Crnom moru u kojim uestvuju brodovi SAD, Kanade, Rumunije, Italije, Bugarske, Turske i Nemake, a njihov cilj je uvežbavanje odbrane od napada podmornica i udara iz vazduha. Uporedo sa vojnim manevrima NATO alijanse, koji za cilj imaju da pokažu odlunost u odbrani zemalja lanica od eventualne agresije, na jugu Rusije i Sibiru ruska armija izvodi manevre na 12 velikih poligona od Krima do Severnog Kavkaza. U vežbe su ukljuene i vojne baze u Jermeniji, Južnoj Osetiji i Abhaziji, a za cilj imaju proveru prativvazdušne odbrane, dok u regionu Sibira vežbaju ruski artiljerci. Diplomatski napori na rešavanju ukrajinskog sukoba za sada su obezbedili prekid vatre, ali nisu rešili postojee antagonizme ni unutar Ukrajine, a ni suprotstavljene geopolitike interese Sjedinjenih Država, koje u manjoj ili veoj meri podržavaju države lanice EU, a ni spoljnopolitike i bezbednosne zahteve Ruske Federacije. Šta više vojni manevri suprotstavljenih aktera to nesumnjivo i potvruju. Kontinuitet i istrajnost u izgradnji unipolarnog sveta Sjedinjene Države grade i na projektu da Rusiju svrstaju u red drugostepenih država. U tom kontekstu ine se napori na unutrašnjoj politikoj destabilizaciji Rusije kroz finansiranje delatnosti nevladinih organizacija i organizaciji „mekih“ državnih prevrata, „demokratizaciji“ politikog života, voenjem informativnih ratova... Na ekonomskom planu ukrajinska kriza bila je povod za uvoenje ekonomskih sankcija od strane zemalja Zapada prema Rusiji sa ciljem destabilizacije zemlje i izazivanja nemira. Pod taj kontekst mogu se podvesti i nasilne promene režima u Iraku, pa metodom „arapskog prolea“ legalnih vlasti u Libiji, Tunisu, te,

za sada neuspešni, pokušaji u Siriji i Iranu. Tradicionalni spoljnoekonomski partneri i tržišta Rusije se destabilizuju, legalni režimi ruše, a zemlje, poput Iraka i Libije ulaze u period politike nestabilnosti, haosa i beznaa. Slabljenju moi Rusije doprinosi i destabilizacija politikih režima u eks sovjetskim republikama, sada nezavisnim državama Evrope i Azije, poput Gruzije, Moldavije i Kazahstana... Energetske potencijale, na kojima je zasnovan ekonomski prosperitet Rusije poslednjih deceniju i po trebalo je ograniiti, pa i finansijski minimizirati. Zar pad cena nafte na svetskom tržištu sa 110 dolara na ispod 48 dolara po toni u toku nekoliko meseci 2014. godine nije bio udarac upuen direktno ka Rusiji, Venecueli, Iranu, Siriji... 20 Težnja SAD i njenih ekonomskih, pa i vojnih saveznika, da Rusiju liše prijatelja, kvalitetnih ekonomskih partnera i tržišta za promet robe, a posebno energenata, manifestovana je i preko EU, kroz onemoguavanje izgradnje projekta gasovoda „Južni tok“, koji bi dugorono rešio energetske potrebe nekoliko zemalja južne i srednje Evrope, meu kojima i Srbije. Politiki pritisci elnika EU na Srbiju sa ciljem da se Rusiji uvedu ekonomske sankcije za sada nisu izriit zahtev za povlaenje poteza u korist sopstvene štete. Ali, nisu ni daleko od toga, jer je zajednika spoljna politika zemalja EU uslov za prijem u lanstvo Unije. Ekonomska blokada i pad cena nafte na svetskom tržištu naneli su veliku štetu ruskoj ekonomiji i doprineli slabljenju rublje, pa je Rusija intenzivirala saradnju sa partnerima iz zemalja brzo rastuih ekonomija poput Kine, Indije, Brazila, Irana, Južne Afrike i drugih. Sa tim zamljama poslednju deceniju stvara se politiko.ekonomski savez koji za cilj ima suprotstavljanje unipolarizmu, izgradnju sveta kao multipolarne zajednice uz doslednu primenu meunarodnog pavnog poretka ije poštovanje garantuje stabilnost i bezbednost u svetu. Izvestno je da spoljna politika Rusije nije ekspanzionistika, kako je satanizuju mediji na Zapadu, ali je evidentno da e nacionalna bezbednost zemlje, koja je ugrožena širenjem NATO pakta na južne granice Rusije, diktirati njene budue poteze. To e zavisiti od injenice da li e meunarodni svetski poredak u XXI veku nastaviti unipolarnom matricom globalnog intervencionizma u kom trenutni geostrateški, politiki, ekonomski ili neki drugi interesi diktirati i stvarati pravne presedane na osnovu interesa jaeg. Jer, borba za multipolarni svet i striktno poštovanje maunarodnog poretka aksiomi su njene spoljne politike. Dosadašnje politiko, diplomatsko i vojno zaoštravanje dovelo je do obnove hladnoratovskih tenzija izmeu SAD i Rusije, a eventualno prikljuenje Ukrajine Severnoatlanskom vojnom savezu, o emu je ukrajinska Vrhovna rada ve donela odluku, situaciju bi dodatno zakomplikovala. Preti li ukrajinskom konfliktu dalja internacionalizacija sukoba? Evropske lanice NATO-a, a i EU nisu oduševljene idejom da Ukrajina postale 29. lanica Alijanse, jer bi sa njenim lanstvom preuzele i formalno-pravnu obavezu vojnog ueša u potencijalnom ratu Rusije i Ukrajine, na strani ove druge. Niko politiki odgovoran ne želi sukob te vrste. Takav scenario ne želi ni Rusija, ali ga verovatno priželjkuju jastrebovi u redovima NATO van Evrope i ukrajinski ekstremisti. Ukoliko bi sukob eskalirao ratom koji bi se vodio konvencionalnim oružijem glavno bojno polje bi bila Istona Evropa, a sa njegovim proširenjem i okolne zemlje istone, srednje i južne Evrope i baltike države. Ukoliko bi, pak, rat proizveo upotrebu nukleranog oružija procene strunjaka govore da bi u prvih pola sata rata milijarda ljudi mogla da nestane sa lica zemlje uz 1,5 milijardi 20 Slina situacija sa padom cena nafte na svetskom tržištu bila je i 1980, godine kada je SSSR okupirao Avganistan.

primirije u Ukrajini, zakoraio u nove hladnoratovske vode. Kakvi scenariji su mogui u<br />

pravcu konanog rešenja ukrajinske krize, jer je oito ona odavno prevazišla ukrajinske<br />

granice?<br />

Trajan mir ili apokaliptini scenario<br />

Referendumski rezultati u Lugansku i Donjecku ukazivali su na krimsku matricu<br />

otcepljenja i prikljuenja Rusiji. Zvanina Moskva je priznala rezultate referenduma, ali ne i<br />

prisajedinjenje istonih obasti Ruskoj Federaciji duboko svesna posledica koje bi takav in<br />

proizveo na funkcionisanje meunarodnog pravnog poretka i odnose sa Ukrajinom.<br />

Prikljuenje istonih oblasti Ukrajine Rusiji znaila bi prekrajanje zemlje, osudu<br />

meunarodne zajednice i rusku Pirovu pobedu i nepovratan gubitak (pre)ostale Ukrajine, sada<br />

kao dobrog suseda, a preko tri veka bratskog naroda istog slovenskog porekla u zajednikoj<br />

državi.<br />

Od trenutka izbijanja krize, koja je u meuvremenu prerasla u žestok oružani sukob<br />

Ruska Federacija, ije simpatije su oekivano na strani proruskog stanovništva na istoku<br />

Ukrajine, iznosila je jasan i nedvosmislen politiki stav. Ukrajinski konflikt je unutrašnje<br />

pitanje Ukrajine, a rešenje sukoba treba tražiti u demokratizaciji i federalizaciji zemlje i<br />

davanju veih prava autonomnim oblastima. U pogledu vojnopolitike opredeljenosti Rusija<br />

predlaže neutralni status Ukrajine, a eventualno lanstvo Ukrajine u Severnoatlanskom<br />

savezu predstavlja direktnu pretnju nacionalnoj bezbednosti Ruske Federacije, što Rusija<br />

nee dopustiti. Drugi mirovni sporazum iz Minska ustanovio je krhko primirije u kom<br />

monitoring i kontrolu obavljaju predstavnici OEBS-a.<br />

No, smanjenje napetosti na liniji razgranienja u martu su zamenila zveckanja<br />

oružijem u baltikim državama, reonu Crnog mora i južnim oblastima Rusije. U baltikim<br />

državama Estoniji, Litvaniji i Letoniji odvijaju se pripreme za velike manevre zakazane za<br />

sredinu maja, a pored tenkova i oklopnih vozila i drugog naoružanja doi e i tri hiljade<br />

vojnika NATO-a. U martu se održavaju pomorski manevri Alijanse u Crnom moru u kojim<br />

uestvuju brodovi SAD, Kanade, Rumunije, Italije, Bugarske, Turske i Nemake, a njihov<br />

cilj je uvežbavanje odbrane od napada podmornica i udara iz vazduha. Uporedo sa vojnim<br />

manevrima NATO alijanse, koji za cilj imaju da pokažu odlunost u odbrani zemalja lanica<br />

od eventualne agresije, na jugu Rusije i Sibiru ruska armija izvodi manevre na 12 velikih<br />

poligona od Krima do Severnog Kavkaza. U vežbe su ukljuene i vojne baze u Jermeniji,<br />

Južnoj Osetiji i Abhaziji, a za cilj imaju proveru prativvazdušne odbrane, dok u regionu Sibira<br />

vežbaju ruski artiljerci.<br />

Diplomatski napori na rešavanju ukrajinskog sukoba za sada su obezbedili prekid<br />

vatre, ali nisu rešili postojee antagonizme ni unutar Ukrajine, a ni suprotstavljene<br />

geopolitike interese Sjedinjenih Država, koje u manjoj ili veoj meri podržavaju države<br />

lanice EU, a ni spoljnopolitike i bezbednosne zahteve Ruske Federacije. Šta više vojni<br />

manevri suprotstavljenih aktera to nesumnjivo i potvruju.<br />

Kontinuitet i istrajnost u izgradnji unipolarnog sveta Sjedinjene Države grade i na<br />

projektu da Rusiju svrstaju u red drugostepenih država. U tom kontekstu ine se napori na<br />

unutrašnjoj politikoj destabilizaciji Rusije kroz finansiranje delatnosti nevladinih<br />

organizacija i organizaciji „mekih“ državnih prevrata, „demokratizaciji“ politikog života,<br />

voenjem informativnih ratova... Na ekonomskom planu ukrajinska kriza bila je povod za<br />

uvoenje ekonomskih sankcija od strane zemalja Zapada prema Rusiji sa ciljem<br />

destabilizacije zemlje i izazivanja nemira. Pod taj kontekst mogu se podvesti i nasilne<br />

promene režima u Iraku, pa metodom „arapskog prolea“ legalnih vlasti u Libiji, Tunisu, te,

logo

products

Resources

Company

Terms of service
Privacy policy
Cookie policy
Cookie settings
Imprint
Change language
Made with love in Switzerland
© 2024 Yumpu.com all rights reserved

Hooray! Your file is uploaded and ready to be published.

Saved successfully!

Ooh no, something went wrong!