PREVENCIJA I SANIRANJE POSLJEDICA

Kao posledica zaoštrenih ulinih sukoba usledila je smena Vlade i demokratski
izabranog predsednika Janukovia, suprotno legalnom postupku opoziva. Interesantno je,
pritom, da Janukovi, iako je izbore dobio na osnovu glasova „proruskog“ istoka zemlje, nije
bio miljenik Moskve niti je vodio prorusku politiku. „Do tog trenutka jedini proruski koraci
Janukovievog režima bili su davanje ruskom jeziku statusa „regionalnog jezika“ u 2012.
godini i oduzimanje ukrajinskom fašisti Stjepanu Banderi statusa Heroja Ukrajine (što su,
doduše, od Ukrajine zaštevali Poljska i Izrael). Mimo toga, odnosi Rusije i Ukrajine bili su
napregnuti, a na ekonomskom i energetskom planu može se govoriti o otvorenom sabotiranju
ruske politike...“ 19
Novokomponovana privremena evroatlanska vlast ukida regionalni status ruskom
jeziku dajui mu status stranog jezika i pored injenice da ruski jezik govori preko 90 odsto
stanovnika Ukrajine, skrauje emitovanje ruskih televizijskih i radio programa, a u nekim
oblastima i ukida i vrši nasilnu kulturnu ukrajinizaciju, pa i fiziko maltretiranje proruskog
stanovništva. Reakcija proruskog Istoka Ukrajine na profašistike metode ukrajinizacije je
donošenje Deklaracije o nezivisnosti Krima, a potom i održavanje referenduma žitelja Krima i
Sevastopolja o otcepljenju od Ukrajine i prikljuenju Ruskoj Federaciji. Referendumsko „za“
otcepljenju izglasano sa nepunih 97 procenata i prikljuenje Rusiji bio je politiki odgovor na
nasilnu vesternizaciju zemlje, ali i kolektivni demokratski izraz usmeren na ispravku
politiko-administrativnih, a kasnije e se obelodaniti, državno-statusnih, odluka donetih u
vreme funkcionisanja zajednike države – Sovjetskog Saveza.
I dok je Rusija verifikovala referendum Krima i Sevastopolja, Sjedinjene Države i
Evropska unija ne priznaju rezultate refereduma, a prisajedinjenje Krima Rusiji tretiraju kao
aneksiju suprotnu meunarodnom pravu.
Legitimni deficit privremena „demokratska“ prozapadna vlast pokušala je da
nadomesti predsednikim izborima. Ni izbor ukrajinskog tajkuna Petra Porošenka na mesto
predsednika nije, meutim, ublažio socijalne napetosti u zemlji, ve je novu vlast usmerio na
nasilno gušenje protesta i ukidanje samoproglašene proruske narodne vlasti u Luganskoj i
Donjeckoj oblasti, takoe potvrenoj na referendumskom izjašnjenju. Rezultate ovih
referenduma Ruska Federacija je priznala ali, za razliku od Krima, samoproglašene republike
nije prikljuila u svoj sastav. I do zakljuenja Drugog sporazuma u Minsku, proteklih desetak
meseci sukobi izmeu „zvaninog“ Kijeva i proruskih aktivista Donbasa i Luganska odvijali
su se razliitim intenzitetom i žestinom. Epilog sukoba, koji je dobio sve odlike graanskog
rata je: preko 6.000 mrtvih, oko 14.000 ranjenih i preko milion interno raseljenih,
katastrofalna humanitarna situacija oko pet miliona stanovnika Donbaske i Luganske oblasti i
nemerljiva materijalna šteta na industrijskim, stambenim i infrastrukturnim objektima.
Interesantna je sve vreme, pa i danas, medijska prezentacija ukrajinskog sukoba, kako
samih uesnika, tako i „neutralnih“ država. „Zvanini“ Kijev je oružanu akciju protiv istonih
regiona nazvao antiteroristikom istkom usemerenom protiv proruskih separatista i terorista.
Takav stav su preuzeli zapadni mediji, a predstavnici samoproglašenih republika Donjecka i
Luganska u ruskim informativnim glasilima su imenovani kao proruski aktivisti, koji se bore
za vea autonomna prava istonih oblasti Ukrajine. Zvaninici SAD i EU su jedinstveni u
nepriznavanju rezultata referenduma na Krimu, Donjecu i Lugansku, traže vraanje Krima u
državno-pravni okvir Ukrajine, a Rusku Federaciju optužuju za podstrekavanje i naoružavanje
„separatista“. Rusiji se izriu ekonomske sankcije, a okvir diplomatske komunikacije se
ograniava na, uglavnom, mirovne pregovore. Savremeni svet je, premda je sklopljeno krhko
19 Tanasi, Nikola, emu nas je nauila ukrajinska kriza?, Nova srpska politika misao, elektronsko izdanje od
27.03.2014.