PREVENCIJA I SANIRANJE POSLJEDICA

Bliskom istoku, u podruiju Barencovog mora i drugih regiona Arktika, u bazenu Kaspijskog
mora i centralne Azije. 15
Dugoroni spoljnopolitiki prioritet Sjedinjenih Država i NATO - dominacija na
evroazijskom prostoru – dominantan je od vremena okonanja Hladnog rata i raspada
Sovjetskog Saveza. Svoenje Rusije na regionalnu silu odvija se u kontinuitetu kroz
proizvoenje kriza u Rusiji, eeniji, Gruziji, Moldaviji, Ukrajini..., ali i u drugim delovima
sveta, poput severne Afrike, kroz takozvano „afriko prolee“, pa Bliskog i Srednjeg Istoka.
Do zaoštravanja odnosa izmeu Atlantista, sa jedne, i evroazijskih sila, sa druge strane,
posebno je došlo u Siriji. „Sirijska kriza je takoe prvi sluaj gde suprostavljene svetske sile –
na jednoj strani Amerika i kljune lanice Evropske unije (pre svih Francuska), a na drugoj
strani Rusija i Kina – nemaju nameru da popuste i, kako izgleda, spremne su još na radikalnije
poteze.“ 16
Politika kriza koja je, meutim, izdrmala evropski, pa i svetski sistem bezbednosti
proizvedena je 2013. godine u Ukrajini. „Narandžasta revolucija“ iz 2004. godine, iako je
duboko naglasila ukrajinske suprotnosti, ipak za rezultantu nije imala željeni nivo
demokratske transformacije države i društva.
Unutrašnji ukrajinski antagonizmi i graanski rat
Postranziciona kriza u Ukrajini manifestovala se, naglašenije nego u drugim eks
socijalistikim državama, socijalnim raslojavanjem, padom industrijske proizvodnje,
korupcijom u svim domenima društva i konstantnim opadanjem životnog standarda
stanovništva. Bitan elemenat krize su i ideološke, religijske i kulturne razlike, pa i dugo
vremena podsticana nacionalna podeljenost ukrajinskog stanovništva na proevropski zapad i
proruski istok zemlje posebno apostrofirana „narandžastom revolucijom“ 2004. godine.
Navedeni unutrašnji antagonizmi generisani su dobrim delom spoljnim uticajima. Povod za
eskalaciju ulinog nezadovoljstva evrofanatika u Kijevu bila je odluka predsednika Viktora
Janukovia da u novembru 2013. godine odbije Sporazum o pridruživanju sa Evropskom
unijom i obnovi razgovore o zakljuenju Sporazuma o lanstvu u Carinskom savezu i
Evroazijskoj uniji. 17
Ukrajinski evroatlantisti na krilima otvorene meunarodne podrške SAD i EU
radikalizovani su proteste sa ciljem nasilne promene vlasti i radikalnom promenom
spoljnopolitike orijentacije zemlje. Demonstracije sa izrazito antiruskim stavom, nimalo
sluajno, poklopile su se sa održavanjem Zimskih olimpijskih igara u ruskom Soiju.
Instrumentalizovanim protestima evromajdanovaca na ruku je išla neadekvatna reakcija
zvaninih legitimnih organa vlasti Ukrajine, što je doprinelo da profašistiki Desni sektor 18
radikalizuje sukob okupacijom javnih institucija, pa i vojnih kasarni, što je dovelo i do prvih
žrtava politikih nemira.
15 Periši, S., Nacionalna bezbednost kao jedan od osnovnih inilaca geopolitikog pozicioniranja Ruske
Federacije
na poetku 21. veka, Beograd, Vojno delo, 2010, 62 (4) strana 114.
16 Radiši, Dragan, Velike sile i uticaj na meunarodne odnose, Svarog broj 7, 2013. godina, Banja Luka, strana
127.
17 Sporazumom o pridruživanju EU je ponudila Ukrajini lanstvo I pomo za održavanje posustale ekonomije i
ugroženog socijalnog standarda stanovništva. Ponuda Ruske Federacije bio je povoljan kredit u vi sini od 15
milijardi evra i sporuka gasa po cenama nižim za treinu od ostalih kupaca.
18 Ultranacionalistika ukrajinska organizacija desne politike orijentacije, koja je u „demokratskim“ nemirima
zapoetim na kijevskom Majdanu bila posebno radikalna po nasilnim metodama.