PREVENCIJA I SANIRANJE POSLJEDICA

ezbednosne politike SAD i zemalja Evropske unije prema politici Ruske Federacije u odnosu
na ukrajinsku krizu.
Inae, odnosi izmeu SAD i NATO, sa jedne strane, i Rusije, sa druge, poslednje dve
decenije, iako široko institucionalno postavljeni, zavisno od poteza NATO-a, odnosno
spoljnopolitikih ciljeva SAD, poslednjih godina veoma esto su zapadali u krizu, koja je
proizvod uglavnom ekspanzionistike politike Sjedinjenih Država odnosno NATO saveza. Ti
odnosi posebno su zaoštreni oko instaliranja antiraketnog štita u Poljskoj i eškoj i politike
širenja NATO na Ukrajinu i Gruziju, da bi svoju kulminaciju dostigli sa izbijanjem i
eskalacije ukrajinskog konflikta. Valja, meutim, napomenuti da su Rusija i NATO – pakt, u
pomenutom periodu, imali isti pristup procenjivanju transnacionalnih bezbednosnih pretnji
koje se manifestiju kroz globalni terorizam, proliferaciju nuklearnog i oružija za masovno
uništenje, pa i organizovani kriminal.
Da je Severnoatlanski savez deo spoljne politike Sjedinjenih Država potvruje i
nedavno usvojena Nacionalna strategija bezbednosti SAD, koja istovremeno potvruje i
univerzalni karakter NATO - a kao meunarodne vojno-politike organizacije.„NATO savez
je osnažen širenjem lanstva, te sada deluje izvan svojih granica kao instrument mira i
bezbednosti u mnogim krajevima sveta.“ 12 U kontekstu realizacije navedene politike NATO
pakt je politiku prijema novih lanica usmerio prema južnim susedima Ruske Federacije.
Ruski odgovor politici „Drang nach Osten“, sada u režiji SAD i NATO alijanse, bio je
u skladu sa strategijom nacionalne bezbednosti zemlje – negativan. „Proces širenja NATO
nema nikakve veze sa modernizacijom Alijanse niti sa bezbednošu u Evropi. Protiv koga je
usmereno stvaranje baza NATO-a u Rumuniji i Bugarskoj? 13 Putinovo izlaganje u Minhenu
bilo je u skladu sa Koncepcijom i vojnom doktrinom Rusije 14 , koja je njome definisana kao
evroazijska država koja ima svoje interese u Evropi, centralnoj Aziji, Zakavkaziju, azijskotihookeanskoj
regiji i na Bliskom istoku, te da ugrožavanje tih interesa i slabljenje
integracionih procesa u Zajednici Nezavisnih Država predstavlja pretnju i njenoj nacionalnoj
bezbednosti.
Ni Strategija nacionalne bezbednosti Ruske Federacije iz 2010. kojom je van snage
stavljena ranija Koncepcija i vojna doktrina, ne prihvataju širenje vojne infrastrukture
Alijanse ka ruskim granicama i tretiraju ih, kao i dodeljivanje globalne funkcije NATOsavezu,
kao kršenje meunarodnog prava.
Naglašava se da se izgradnja globalne i regionalne stabilnosti suštinski ugrožava u
sluaju razmeštanja elemenata globalnog sistema protivraketne odbrane SAD u Evropi...
Strategija nacionalne bezbednosti Rusije navodi da e posebna pažnja meunarodne politike,
u dugoronoj perspektivi, „biti skoncentrisana na ovladavanju energetskih resursa“, i to na
12 The National Security Strategy of the United States of America, Washington, mart 2006, glava VIII: Develop
Agendas for Cooperative Action with the Main Centers of Global Power“, strana 38.
13 Tim reima je predsednik Ruske Federacije Vladimir Putin na 42. Konferenciji o bezbednosti, održanoj u
Minhenu 2007. godine, kritikovao izgradnju unipolarnog svetskog poretka, kao i globalno širenje NATO
pakta i
SAD i njihova agresivna vojna dejstva koja su protivna meunarodnom pravu.
14 Koncepcija i vojna doktrina Ruske Federacije Iz 1993. godine sa izmenama i dopunama iz 2000. godine.