PREVENCIJA I SANIRANJE POSLJEDICA

iji su uzroci u dubljim preobražajima osnova svjetske moi, koje s vremenom kre svoj put
do površine.“ 5
Na globalnom nivou posthladnoratovske promene, zasnovane na suprematiji SAD,
proizvele su niz promena u meunarodnim odnosima, pa i meunarodnom pravu koje je
produkt društvene stvarnosti, ali i njen regulator. U domenu planetarne bezbednosti pomalo
(ne) oekivano to je opstanak i revitalizacija uloge i aktivnosti Severnoatlanskog saveza kroz
usvajanje novih strateških dokumenata i izmenu osnivakih ciljeva predvienih
Vašingtonskim sporazumom.
Umesto raspuštanja NATO savez je jednostranim aktom, Deklaracijom o miru i
saradnji, promovisan u „agensa promena“ u posthladnoratovskom periodu i dodeljena mu je
kljuna uloga u izgradnji „novog poretka“ u Evropi. 6 Navedenom deklaracijom se NATO
proglašava glavnim meunarodnim faktorom za regulisanje kriza, a pored vojno
bezbednosnih zadataka, istiu se i njegove aktivnosti na politikom, socijalnom i
ekonomskom planu, kao i intenziviranje saradnje sa Evropskom unijom i Organizacijom za
evropsku bezbednost i saradnju. Sa Ujedinjenim nacijama NATO je zakljuio program
saradnje, koji mu daje formalno pravni osnov za ukljuivanje u mirovne operacije Ujedinjenih
nacija.
Svoju ambiciju za širenjem NATO je promovisao „Studijom o proširenju“ 1995.
godine, a u praksi realizovao prijemom niza bivših država Istonog bloka, meu kojima su i
dojuerašnje baltike republike eks SSSR-a, Litvanija, Letonija i Estonija. Ekspanzionistika
politika širenja Severnoatlanske alijanse okrenuta je poslednjih godina i prema republikama
SSSR-a u srednjoj Aziji, pa Gruziji, Ukrajini...
Na funkcionalnom planu NATO pakt je (p)ostao udarna pesnica amerike spoljne
politike i doktrine globalnog intervencionizma. Severnoatlanski vojni savez svojim dejstvima
suprotnim meunarodno-pravnom poretku zapoeo je eru nedoslednosti u meunarodnom
pravu, pravdajui svoje postupke sluajevima posebne vrste 7 i stvarajui na taj nain
presedane koji su rezervisani samo za unipolarnog hegemona – SAD. „Ako Indija izvrši
invaziju na Pakistan da bi zaustavila stravine zloine, to nije norma. Ali, ako Sjedinjene
Amerike države bombarduju Srbiju sa problematinim opravdanjem, to je norma. Eto, to
znai posedovati mo.“ 8
Napad Severnoatlanske alijanse na SR Jugoslaviju izveden pod plaštom „humanitarne
intervencije“ i pravdan kao sluaj sui generis bio je samo paravan za ostvarenje
spoljnopolitikih ciljeva SAD. Ili, radilo se o aktu doktrine globalnog intervencionizma i
hegemonije gole sile nad silom prava u meunarodnim odnosima.
Opravdanje SAD na upotrebu sile za napad na Irak 2003. godine Noam omski
objašnjava na sledei nain: „Kako vojne snage u Iraku nisu uspele da pronau oružije za
masovno uništenje, koje je inae bilo opravdanje za napad, vlada SAD morala je da promeni
strategiju. Ona više nije govorila da je „apsolutno uverena“ u to da Irak raspolaže takvim
5 Kenedi, P. Uspon i pad velikih sila, CID, Romanov, Podgorica.
6 Avramov, S. Krea, M., Meunarodno javno pravo, Službeni list, Beograd, 2008. godina, strana 268.
7 U sluaju Kosova to je bila pretea „humanitarna katastrofa“, a u sluaju Iraka potreba za rušenjem
nedemokratskog režima koji proizvodi hemijsko oružije za masovno uništenje.
8 omski, Noam, Imperijalne ambicije – razgovori o svetu posle 9/11 – intervjui sa Dejvidom Borsamianom,
Rubikon, Novi Sad, Beoknjiga, Beograd, strana 8.