PREVENCIJA I SANIRANJE POSLJEDICA

Preporuke evropskih institucija
Evropske meteorološke institucije i ERCC EU (Centar za koordinaciju odgovora u vanrednim
situacijama Evropske unije) prognoziraju pojave nadproseno velikih padavina tokom prolea
2015. godine i veliku verovatnou poplava veih razmera. Preporuuje se pravovremeno
preduzimanje mera prevencije i pripravnosti.
Klimatske promene 1 i sigurnost graana su u direktnoj vezi zbog sve eše pojave vremenskih
nepogoda koje iz godine u godinu beleže svoje maksimume prouzrokujui ozbiljne štete, a
neretko i ljudske žrtve. Od ovih katastrofa nije pošteen ni jedan deo sveta, ali posledice su
razliite s obzirom na preventivno delovanje, organizovanost društva i pravovremeno
delovanje državnog sistema u ijoj su nadležnosti sektori civilne zaštite, ekonomije,
zdravstva, prostornog planiranja, vodoprivrede…
Poplava, posledica ekstremnih 2 vremenskih nepogoda koja je u fokusu ove analize, tek je
jedan u nizu hazarda koji prete Bosni i Hercegovini i koji mogu dovesti do gubitka ljudskih
života, odnosno materijalnih šteta velikih razmera. Poplave nisu naješe nesree iz domena
hidrometeoroloških hazarda, ali sigurno u najveoj meri ugrožavaju socijalne zajednice, zbog
toga što nakon devastacija koje uzrokuju, ostavljaju najvee posledice na širem prostoru,
neretko izazivajui i sekundarne probleme, u vidu bolesti i potencijalnih epidemija zaraznih
bolesti. Pored toga one imaju i negativan dugoroni efekat na poljoprivrednu aktivnost, a time
i na ekonomiju države 3 . Poplave i ostale prirodne nesree dolaze naglo, ne gledajui na
administrativne državne granice, pa je logino da se svaki pojedinani napor države na
jaanju preventive, umanjenju, i otklanjanju potencijalnih posledica, treba odvijati uz visok
stepen saradnje kako ugroženih zajednica, tako i onih koje nisu, a potencijalno mogu biti
ugrožene. Pojedinani napori nisu dovoljni pa je mnogo ranije prepoznata potreba da se
države organizovano i sinhronizovano ukljue kako u korištenje vode kao najznaajnijeg
resursa, tako i u odbranu od voda.
Ljudski napredak ne trpi prepreke, ali se u poslednjoj vremenskoj epohi snažnog industrijskog
i ekonomskog razvoja primenjuje njegov poguban uticaj na prirodu, zbog ega je došlo do
globalnih klimatskih poremeaja i pojave poplava u sve veim frekvencijama, intenzitetima i
posledicama 4 .
1 Problem klimatskih promena je nauno povezan sa uestalijim prirodnim nepogodama katastrofalnih razmera u
zemljama širom sveta, pa tako i u BiH. U isto vreme u poslednjem „Izveštaju EK o napretku BiH“ se kaže kako
se naša država nalazi na samom poetku kada je re o približavanju acquis – u EU u oblasti klimatskih promena.
U pogledu klimatskih promena u BiH još uvek ne postoji sveobuhvatna politika niti strategija vezana za klimu.
2 Izvor wikipedia - http://bs.wikipedia.org/wiki/Poplave_u_Bosni_i_Hercegovini_2014 - samo u periodu od 48
sati (13-14. maja 2014.) palo je u nekim podrujima Bosne i Herceovine oko 150 l/m². Iz korita su se izlile reke
Bosna, Drina, Sana, Sava, Vrbas i druge. Poplavljeni su Orašje, Domaljevac Šamac, Odžak, Brko, Maglaj,
Doboj, Derventa, Tuzla, Prijedor, Travnik, Janja, Bijeljina, Zenica, Živinice, Vareš, Zavidovii, Klju, Banja
Luka, elinac i mnoga druga mesta i naselja. Ugroženo je podruje uz reku Savu. Vlada Federacije Bosne i
Hercegovine proglasila je 15. maja stanje prirodne nesree, a Vlada RS je 17. maja proglasila izvanrednu
situaciju na celom podruju Republike.
3 U Preambuli Direktive o upravljanju poplavnim rizikom EU stoji: „Poplave mogu izazvati gubitak života,
raseljavanje ljudi i štete u poljoprivredi i okolišu i na taj nain teško ugroziti ekonomski razvoj i umanjenje
ostalih ekonomskih aktivnosti. One su prirodni fenomen koji se ne može spreiti. Meutim, neke ljudske
aktivnosti i klimatske promene mogu doprineti poveanju verovatnoe njihove pojave i obima njihovog
nepovoljnog uticaja. Poželjno je i izvodljivo sprovoditi odgovarajue mere kako bi se smanjio rizik nastajanja
nepovoljnih posledica povezanih sa navedenim uzrocima poplava.“
4 Prema podacima UN- u poslednjih 40 godina broj elementarnih nepogoda se poveao sa 75 na 400 u godini
dana.