PREVENCIJA I SANIRANJE POSLJEDICA

egulative za prevenciju katastrofa, potrebne su i aktivnosti meunarodnih subjekata u cilju
smanjenja klimatskih promena, odnosno globalnog otopljavanja, kao jednog od najveih
uzroka katastrofa. Da bi se ostvarili bolji rezultati u borbi protiv katastrofa, neophodna je vea
koordinacija izmeu država.
Smanjenje rizika od katastrofa zahteva institucionalnu osnovu, koja se može postii
kroz jaanje kapaciteta, dobro upravljanje, promociju odgovarajuih programskih politika i
zakonodavstva, olakšani protok informacija i efikasne koordinacione mehanizme 15 . Zato
meunarodna zajednica ima zadatak da uspostavi odgovarajui pravni okvir koji e
omoguavati pojedinim državama da u svojim nacionalnim zakonodavstvima propišu
adekvatne mere. Meutim, ovde se nailazi na problem što najvei deo globalnih emisija
gasova staklene bašte potie iz razvijenih zemalja, a da je nivo emisija po stanovniku u
zemljama u razvoju još uvek relativno nizak. Ovo stvara veliku razliku u stavovima razvijenih
i zemalja u razvoju, što otežava iznalaženje globalnog dogovora o ovoj temi. Pored toga, treba
imati u vidu i da e deo globalnih emisija koje potiu iz zemalja u razvoju rasti uporedo sa
njihovim ekonomskim razvojem.
Nesporno je da, u skladu sa Poveljom Ujedinjenih nacija i principima meunarodnog
prava, države imaju suvereno pravo korišenja sopstvenih resursa u skladu sa svojom
politikom u oblasti životne sredine i razvoja. Meutim, one ne mogu da nanose štetu životnoj
sredini izvan njihovih granica. Upravljanje prirodnim vrednostima treba ostvarivati
planiranjem održivog korišenja i ouvanja njihovog kvaliteta i raznovrsnosti. Ako se
korišenjem prirodnih bogatstava znaajno ugrožava prirodna ravnoteža ekosistema,
neophodno je ograniiti obim tog korišenja.
Globalni karakter promene klime zahteva saradnju svih zemalja i njihovo ueše u
odgovarajuem meunarodnom reagovanju u skladu sa njihovim mogunostima. Mere
neophodne za rešavanje promene klime bie najefikasnije ako su zasnovane na odgovarajuim
naunim i tehnikim dostignuima, i ako su u skladu sa prihvatljivim ekološkim standardima,
ciljevima i prioritetima.
Na međunarodnom planu postoji razumevanje da napori ka smanjenju rizika od
katastrofa moraju biti sistematski integrisani u strategije, planove i programe za održiv
razvoj i smanjenje siromaštva, kao i da su ti napori podržani kroz bilateralnu, regionalnu i
međunarodnu saradnju uključujući partnerstvo. Održiv razvoj, smanjenje siromaštva,
odgovorna vlast i smanjenje rizika od katastrofa su ciljevi koji se međusobno podupiru, te
se ubrzani napori moraju preduzeti na stvaranju neophodnih kapaciteta za upravljanje i
smanjenje rizika na državnom i lokalnom nivou, kako bi se moglo unapred suočiti sa
izazovima. Takav pristup je priznat kao važan element za postizanje razvojnih ciljeva
prihvaćenih na međunarodnom nivou 16 .
LITERATURA
Arežina V., Problemi merenja ekološke bezbednosti, MST Gaji, Beograd, 2010.
Jakovljevi Vladimir, Znaaj borbe protiv vanrednih situacija, Zbornik radova sa
meunarodnog naunog skupa, Vanredne situacije, Vojnoizdavaki savet, Beograd, 2009,
str. 13-42.
http://www.mup.gov.rs/cms_lat/sadrzaj.nsf/Nacionalna_strategija_zastite_i_spasavanja_u_vanrednim_situacij
ama_lat.pdf.
16 Vidi: Hjogo okvir za akciju 20052015: Izgradnja otpora država i nacija katastrofama.