PREVENCIJA I SANIRANJE POSLJEDICA

ude na dubini veoj od dubine korenja. Tada dolazi do pokretanja celih šuma. Klizišta u
šumama su praena nakrivljivanjem drvea i ta pojava se naziva „pijana šuma“.
Kada doe do pokretanja klizišta, u nekim sluajevima nije mogue izvršiti sanaciju
dok se klizišta ne zaustave. U borbi protiv klizišta, naješe se vrše raskopavanja, pobadaju se
šipovi, grade potporni zidovi i vrši se drenaža (odvodnjavanje) terena.
5. Uticaj klizišta na životnu sredinu
Kako klizišta predstavljaju agresivno narušavanje ekološke ravnoteže tako je u svetu
sve vea zabrinutost za njihov uticaj na životnu sredinu.
Aktiviranjem klizišta dolazi do uništenja odreenih biljnih i životinjskih vrsta.
Narušeni vodni režimi su usled prevelike eksploatacije rastinja doveli do jakih erozija
zemljišta, koje su uništile milione hektara obradive površine.
Klizišta takoe utiu u odreenoj meri i na ovekovo zdravlje. Efekat se ostvaruje
pojavom novih alergijskih, toksinih i dr. bolesti. Uništenjem šuma usled klizišta poveava se
zagaenost vazduha, a zagaenje vazduha izaziva promene na disajnim organima i estom
pojavom odreenih bolesti poput bronhitisa ili alergijskih obolenja. 16
Zagaivanje voda usled klizišta predstavlja jedan od najveih problema biosfere sa
nesagledivim posledicama za živi svet i oveka. Smatra se da je voda zagaena kada, usled
odreenih delovanja, nastaju znatnije promene u njenom fiziko-hemijskom biološkom
sastavu. Vodu, izmeu ostalog, zagauje nepropisno odložen otpad, ubriva i pesticidi sa
obradivih površina, rastvarai i deterdženti iz domainstava i fabrika, kao i metali, na primer
olovo ili živa iz industrijskih procesa usled aktivacije kliznim procesima. Voda se indirektno
zagauje u procesu spiranja štetnih hemijskih materija u zemljištu. Na tom putu one lagano
prelaze u podzemne vode, odakle procesima prirodnog kruženja vode dolaze do reka, jezera i,
na kraju, do mora.
16 Bajro, G., „Ekononika prostora“, Sarajevo, 1994, str. 174