PREVENCIJA I SANIRANJE POSLJEDICA

Klizanje usled presecanja kontakta
Na padinama gde je površinski zemljani pokriva jasno odvojen od stenovite geološke
podloge, u predelima sa razvijenim ilivijalnim slojem (podzolni tip tla) koji leži neposredno
ispod površine terena i kontinualno se proteže na velikim prostranstvima, kao i na površinama
pokrivenim kamenom drobinom, esto nastaju deformacije širokih razmera, usled presecanja
kontakta izmeu slojeva razliitog sastava i osobina.
Klizišta je mogue sanirati kaptiranjem izvora i svoenja vode u propust i izradom
potpornog zida sa drenažom. 11
Klizanje usled nepovoljnog pada slojeva
Pad slojeva smatra se nepovoljnim ako su slojevi nagnuti u pravcu pada terena, ali
tako da se njihov pad poklapa ili da je vrlo blizak nagibu prirodne padine. Takav položaj
slojeva gline i glinca, lapora i laporca, glinovitih pešara i drugih na vlagu osetljivih
geoloških masa uslovljavaju stvaranje i razvoj masovnih klizišta, ne samo u veštakim
zasecima i usecima, ve i na prirodnim nagibima dolinskih strana. 12
3. Metodologija istraživanja klizišta
Istraživanja klizišta i drugih pojava nestabilnosti spadaju meu najsloženije probleme
geotehnike. Pojave nestabilnosti mogu biti posledica iskljuivo prirodnih procesa, ali u
mnogim sluajevima, na njihovo aktiviranje utiu i razliite antropogene aktivnosti. Podela
klizišta, koja se esto koristi, na prirodne-geološke i veštaki izazvane-inžinjersko-geološke
pojave, nije uvek svrsishodna. Naime i u onim sluajevima kada je na aktiviranje bitno uticao
ljudski faktor, proces je naješe bio predisponiran prirodnogeološkim uslovima.
Istraživanja klizišta i slinih pojava mogu se podijeliti na:
- regionalna istraživanja nestabilnih terena, i
- detaljna istraživanja pojedinih klizišta.
Regionalna istraživanja nestabilnih terena sa klizištima i slinim pojavama naješe
se izvode ili za podruja razliitih administrativno-politikih zajednica, ili za podruja
pojedinih geotektonskih jedinica.
Detaljna istraživanja pojedinih klizišta i slinih pojava izvode se unutar istražnog
prostora koji je odreen uslovima nastanka i razvoja konkretnog klizišta i uslovima njegove
sanacije, odnosno interakcije sa objektom koji se, na njemu ili u blizini, gradi. Naješi cilj
detaljnih istraživanja klizišta je utvrivanje optimalnog naina njegove sanacije, što
podrazumeva zaustavljanje procesa pomeranja stenskih masa i stabilizaciju terena, ili pak,
izbor takvog naina korištenja prostora u zoni klizišta kome ta pomeranja nee smetati. Za
ostvarivanje takvog cilja neophodno je u procesu istraživanja razjasniti uslove nastanka
klizišta, uzroke koji dovode do njegovog povremenog aktiviranja, odnosno prelaska kliznog
tela iz ravnotežnog u nestabilno stanje. Potrebno je, osim toga, odrediti napone i deformacije
u kliznom telu i na kontaktu sa njegovom podlogom u razliitim uslovima, pri dejstvu
sanacionih mera i bez njih, u uslovima graenja i eksploatacije objekta i sl.
11 Ibidem, str.295
12 Ibidem, str.295