PREVENCIJA I SANIRANJE POSLJEDICA

zdravlje ljudi, opstanak mnogih prirodnih vrsta i kulturno naslee 13 . Inicijativa za spremnost i
prevenciju katastrofa u Jugoistonoj Evropi (DPPI) nastala je 2000. godine s ciljem da se
doprinese razvoju regionalne strategije za spremnost i prevenciju katastrofa 14 . Ona treba da
pomogne zemljama Jugoistone Evrope u razvijanju programa i projekata koji e doprineti
jaanje kapaciteta u prevenciji i odgovoru na prirodne nepogode i katastrofe koje je izazvao
ovek.
U okvirima Inicijative realizuju se sledei regionalni projekti, i to: 1) Projekat za
formiranje timova za brzi odgovor u sluaju poplava; 2) Projekat za harmonizaciju mapa
seizmikog rizika; 3) Projekat za formiranje timova za brz odgovor u borbi s požarima na
otvorenom prostoru, i 4) Projekat za upravljanje katastrofama i trening. Projektom za
formiranje timova za brzi odgovor u sluaju poplava predvia se, ne samo formiranje i trening
timova, ve i njihovo opremanje odgovarajuom opremom za intervencije u sluaju poplava.
Svaka zemlja uesnik u projektu treba da dobije opremu odgovarajue vrednosti. Projektom
za harmonizaciju mapa seizmikog rizika treba da se obezbedi jedinstvena metodologija
definisanja seizmikog rizika, što treba da posluži pri odreivanju procene ugroženosti od
zemljotresa. I kod ovog projekta svaka zemlja dobija opremu odgovarajue vrednosti.
Projektom za formiranje timova za brz odgovor u borbi s požarima na otvorenom prostoru
poveava se mobilnost vatrogasnih jedinica u regionu i obezbeuje efikasniji nastup kada se
dogode takvi požari. Projekat za upravljanje katastrofama i trening predstavlja godišnji
program treninga u okvirima Inicijative. Na poetku svake godine države-lanice prezentuju
potrebe za treninzima i kapacitete da treniraju u tekuoj godini. Te aktivnosti finansiraju se iz
budžeta Inicijative i od strane partnera.
ZAKLJUAK
Nasuprot sve većem razumevanju i prihvatanju važnosti smanjenja rizika od
katastrofa, kao i povećanim kapacitetima za njihovom suprotstavljanju, katastrofe i dalje
predstavljaju globalni izazov. U uslovima kada broj katastrofa na globalnom nivou raste, a
njihove posledice se sastoje u ljudskim žrtvama i velikoj materjalnoj šteti, angažovanje
meunarodnih institucija, ne samo da je potrebno, nego je i neophodno. Katastrofe su izazov
koji pokazuje koliko su meunarodne institucije spremne da reaguju. Postoje naini da se
smanje rizici i da se ogranie posledice katastrofa, kao i da se povea otpornost na njih. U tom
smislu, meunarodne institucije preduzimaju razliite aktivnosti za smanjenje rizika od pojave
katastrofa.
oveanstvo se suoava sa sve masovnijim i opasnijim katastrofama. Nivo i obim
globalnih izazova ukazuju na neophodnost zajednikog rada svih inilaca. Zato ovo važno
pitanje obavezuje meunarodnu zajednicu da definiše mere koje e odgovarati savremenim
globalnim izazovima. Meutim, na mnoga pitanja se teško daju odgovori, naroito kada je re
o globalnom otopljavanju i prirodnim katastrofama. Predvianja su da e u narednim
katastrofama rasti broj nastradalih ljudi, kao i da e se poveavati visina materijalne štete.
Formiran je vei broj meunarodnih institucija koje nastoje da se smanje rizici od
katastrofa. One pokušavaju da formulišu globalnu politiku u vezi s prevencijom katastrofa,
naroito onih koje prouzrokuju klimatske promene. Pored poboljšanja meunarodne
13 http://www.mup.gov.rs/cms_lat/sadrzaj.nsf/Nacionalna_strategija_zastite_i_spasavanja_u_vanrednim_situacija
ma_lat.pdf.
14 lanice Inicijative su Albanija, Bosna i Hercegovina, Bugarska, Hrvatska, Grka, Makedonija, Moldavija,
Rumunija, Slovenija, Srbija, Crne Gora i Turska.