PREVENCIJA I SANIRANJE POSLJEDICA

nastaju pri prelasku državnih granica, na procedure carinjenja i oporezivanja, regulisanje
boravka i rada meunarodnih timova za ukazivanje pomoi i sl. Na 30. meunarodnoj
konferenciji Crvenog krsta i Crvenog polumeseca, koja je održana 2007. godine, države
potpisnice Ženevskih konvencija iz 1949. godine usvojile su ovo uputstvo. Podršku Uputsvu
dala je i Evropska unija i sve zemlje lanice EU putem svojih nacionalnih udruženja Crvenog
krsta.
U okviru Meunarodne federacije Crvenog krsta i Crvenog polumeseca postoje jedinice
koje se brinu o sprovoenju njenih ciljeva, i to: 1) Jedinica za hitan odgovor; 2) Jedinica za
pomo na terenu i za koordinaciju; 3) Jedinica za upravljanje katastrofama i informacionim
sistemom, i 4) Jedinica za meunarodna pravila i principe u sluaju da se dogode katastrofe.
Jedinica za hitan odgovor sastavljena je od dobro obuenih specijalista volontera,
koji koriste dobro pripremljenu standardizovanu opremu za hitnu upotrebu. Jedinica je u
svako vreme spremna za slanje u podruje koje je pogoeno katastrofom. Ona se šalje kada
nacionalne jedinice pogoene države samostalno ne mogu da se izbore s katastrofom.
Jedinica za pomo na terenu i koordinaciju osnovana je 2000. godine. Sastavljena je od
grupe strunjaka za logistiku, zdravstvo, nutricionizam, epidemiologiju, vodu, finansije i
adninistraciju. U zavisnosti od udaljenosti mesta katastrofe, ona može da bude upuena u bilo
koji deo sveta u roku od 12 do 24 sata. Ona je u stalnoj saradnji s Jedinicom za hitan odgovor.
Jedinica za upravljanje katastrofama i informacionim sistemom prati razvoj katastrofe.
Ona je dužna da u svako vreme ima informaciju o stanju u odreenom podruju pre, za vreme
i posle katastrofe. Jedinica treba da doprinosi: 1) spasavanju veeg broja života pomou
sistema ranog upozoravanja; 2) smanjivanju stradanja ljudi pogoenih katastrofom davanjem
koordinativnih usluga, preciznih informacija kako bi se paketi pomoi koji pristižu rasporedili
na skloništa koja su osposobljena za upotrebu, i 3) promovisanje bolje medijske pokrivenosti
katastrofe. Sistem za rano upozorenje može doprineti smanjenju broja žrtava ako se deluje pre
nego što se katastrofa desi.
Jedinica za meunarodna pravila i principe u sluaju da se dogode katastrofe ima
zadatak da utvrdi koji zakonski propisi mogu najbolje da odrede nain prevencije i rešavanja
katastrofa, kao i akcije spasilakih timova i meunarodnih organizacija kada pogoena država
nema neophodne kapacitete da odgovori na nastalu katastrofu.
5. Uloga Svetske banke
Smanjenje rizika od katastrofa sastavni je deo politike Svetske banke u borbi protiv
siromaštva. U borbi protiv buduih katastrofa, glavni prioriteti Svetske banke su programi
smanjenja rizika od katastrofa, kao što su sistemi ranog upozoravanja, jaanje zakonodavne
delatnosti u graevinskoj industriji i jaanje strategije spremnosti stanovništva za rešavanje
kriza.
Svetska banka raspolaže sredstvima za zajmove namenjene smanjivanju rizika. Najvei
broj ovih zajmova odnosi se na zajmove za pomo pri saniranju posledica prirodnih
katastrofa. Poslednjih godina prisutan je trend poveanja broja zahteva za dodeljivanje
zajmova za: 1) brz i efektivan odgovor država na prirodne katastrofe; 2) asistiranje u pripremi
ranjivih država za budue potencijalne katastrofe, i 3) jaanje sposobnosti države da smanji