PREVENCIJA I SANIRANJE POSLJEDICA

poele davno formirati; tako je 1875 godine u Parizu osnovana Meunarodna organizacija za
tegove i mere. Sve ove brojne meunarodne organizacije za razne oblasti geodezije znaajno
pomažu državama i njihovim nacionalnim udruženjima.
3°. Nacionalne organizacije. Problemi globalne geodezije mogu se rešiti samo sa
internacionalnom saradnjom instituta koji rade na nacionalnom nivou, zajedno sa nekoliko
internacionalnih službi (taka 2°). U nekim zemljama, vladini ili instituti akademija nauka
(kao što je u Rusiji Centralni Nauno-Istraživaki Institut Geodezije Aerofotosnimanja i
Kartografije – CNIIGAiK u Moskvi), kao i univerzitetski geodetski instituti se aktivno bave
istraživanjima (u Srbiji ne postoje takvi instituti). Državne godetske premere izvode
geodetske uprave zemalja preko decentralizovanih institucija (npr. Nemaka), ili preko
centralizovanih agencija (npr. Australija, Kanada i dr.).
Sl. 3. Meunarodna organizacija premera.
(International organization of surveying)
4°. Geodetska praksa. Geodetsku praksu u pojedinim državama vode profesionalnie
organizacije, ili državne institucije. Tako je, na primer, katastar u Rusiji pod Unutrašnjim
delima, a osnovne geodetske radove u SAD-u vodi Obalska geodetska služba (vojska). U
Srbiji poslove informacionog sistema katastra vodi Republiki geodetski zavod Srbije, a
postoji i privatna praksa sa oko 800 registrovanih radnji i organizacija.
5°. Geodetska profesija. Struktura geodetskih kadrova sastoji se od naunika, inženjera,
tehniara - geometara i pomonog osoblja.
Geodetski naunik po pravilu mora imati magisterijum ili doktorat nauka, i to od univerziteta
koji nudi specijalizaciju u geodeziji. Okviri znanja naunika moraju pokrivati sve teme iz
geodezije.
Diplomirani inženjer geodezije 1) je profesionalac koji premošuje geodetske potrebe izmeu
teoretiara (naunika) sa jedne, i tehniara sa druge strane. Diplomirani inženjer geodezije
mora imati završen fakultet na kojem je geodezija vodea oblast, a treba da poznaje teoriju i
da ima osnovnu obuenost tehniara. Inae, re inženjer je latinskog porekla, a danas
oznaava fakultetski obrazovanog strunjaka koji je sposoban da samostalno rešava
zadatke iz inženjerstva.
1) Tvorci uenja po Bolonjskoj deklaraciji, koji sistem školovanja je primenjen i u Srbiji, su izbacili re
inženjer koja se u svetu koristi oko dve hiljade godina, i uneli neke svoje nazive (master i sl.). Ovde moram istai
da izraz master mnogi zamenjuju izrazom magistar, što ni u kom sluaju nije isto jer je magistar nauno
zvanje, a i školovanje za magistra traje duže dve godine.