PREVENCIJA I SANIRANJE POSLJEDICA

Disaster Response Coordination Centre) koji je na elu Kancelarije UN za korodinaciju
humanitarnih pitanja (Unaeted Nations Office for the Humanitarien of Action OCHA).
Konsolidovani proces molbi (CAP - Consolidate appeal Process) osnovan je 1992.
godine kao instrument humanitarnog sektora za koordinaciju, strateško planiranje i
programiranje. Ovaj mehanizam doprinosi razvijanju strateškog pristupa i provoenju bliže
kooperacije izmeu vlada, donatora, humanitarnih agencija, posebno agencija UN, nevladinih
organizacija, kao i delova Meunarodne federacije Crvenog krsta i Crvenog polumeseca.
Koriste ga humanitarne organizacije za planiranje, implementaciju i monitoring njihovih
zajednikih aktivnosti. U kriznim podrujima podnose se brojne molbe, koje se kasnije
prezentiraju meunarodnoj zajednici i donatorima.
Praksa prevencije i saniranja štetnih posledice katastrofa nametnula je potrebu da se
rano upozorenje na katastrofe usavrši, promoviše i institucionalizuje, a sa ciljem da se države
izbore za lakše rešavanje katastrofa. Pod ovim uticajem, 2003. godine usvojen je
Meunarodni program ranog upozorenja (IEWP, International Early Warrning Programme).
Na Svetskoj konferenciji za smanjenje rizika (WCDR, World Conference on Disaster
Reduction), održanoj u Kobeu, u Japanu 2005. godine, usvojen je dokument Hjogo okvir za
akciju 20052015: Izgradnja otpora država i nacija katastrofama. U ovom dokumentu je
konstatovano da su gubici prouzrokovani katastrofama u porastu i da oni stvaraju ozbiljne
posledice za preživljavanje, dignitet i život pojedinaca, posebno siromašnih, kao i na teško
postignute razvojne rezultate. Rizici katastrofa sve više postaju globalna briga tako što
njihovi uticaji i delovanje u jednom regionu mogu lako izazvati uticaj na rizike u drugom, i
obrnuto. Ovo stanje, spojeno sa sve većom ugroženošću povezanom sa demografskim
promenama, tehnološkim i socijalno-ekonomskim uslovima, neplanskom urbanizacijom,
razvojem u visoko rizičnim zonama, nerazvijenošću, degradacijom životne sredine,
promenljivom klimom, promenom klime, geološkim opasnostima, trkom za oskudnim
resursima i uticajima epidemija, ukazuje na budućnost u kojoj će katastrofe sve više biti u
stanju da budu pretnja svetskoj ekonomiji i njenoj populaciji kao i održivom razvoju u
manje razvijenim državama.
Hjogo plan ima za cilj smanjenje gubitaka ljudskih života, socijalnih i ekonomskih
gubitaka, kao i negativnih uticaja na životnu sredinu država potpisnica. Prioriteti Hjogo
okvira su: osiguranje da je rizik od katastrofa nacionalni i lokalni prioritet s jakom
institucionalnom osnovom za njegovu implementaciju; identifikovanje i monitoring rizika od
katastofa; razvijanje sistema ranog upozorenja; smanjenje faktora rizika od katastrofa i jaanje
spremnosti za katastrofe sa ciljem da se da efektivan odgovor na svim nivoima.
Posle osnivanja Meunarodnog programa za rano upozorenje, u Bonu je doneta
Platforma za promociju sistema za rano upozorenje. Platforma se zasniva na održivosti
dijaloga za rano upozoravanje, na mobilizaciji i jaanju partnerstva i kapaciteta na svim
nivoima: od lokalnog do meunarodnog.
Generalna skupština UN osnovala je 1999. godine Sekretarijat meunarodne strategije
za smanjenje rizika od katastrofa (UNISDR), koji vrši implementaciju Meunarodne strategije
za smanjenje rizika od katastrofa (ISDR). Ovu Meunarodnu strategiju, takoe, je osnovala
Generalna skupština UN 2000. godine kao globalnu strategiju za smanjivanje rizika od
katastrofa i promociju aktivnosti i partnerstva država potpisnica. Ona je postala centralni
elemenat Ujedinjenih nacija u sistemu koordinacije smanjenja katastrofa. Aktivnosti
Sekretarijata meunarodne strategije za smanjenje rizika od katastrofa zasnivaju se na tri