PREVENCIJA I SANIRANJE POSLJEDICA

- izazivanju i širenju radijacije; 64 i dr. 65
To su krajnje ozbiljni problemi koji mogu da dovedu u pitanje opstanak itavog
ljudskog roda.
Problem zaštite i ouvanja sredine je jedinstven - svi oblici ugrožavanja, ošteenja ili
uništenja sredine odn. njenih delova su suštinski neodvojivi. Primera radi, uništenje šuma
(krenjem, 66 usled kiselih kiša i sl.) dovodi do uništenja životinskog sveta kojima su one bile
stanište, utie na klimu, na smanjenje emitovanja kiseonika (šume su, zna se, plua planete)
itd. Sve to pogaa itav svet.
Ovde se ova problematika pominje zato što, uz sve nedae koje sobom nosi,
propadanje prirode lako može da dovede i do oružanih sukoba meu narodima.
Naime, konkretni, posebno teški sluajevi propadanja prirode obino su vezani za
odreeno uže podruje - deo teritorije neke države, teritoriju nekoliko država i sl. Kada život
na datoj teritoriji postane nemogu ili nepodnošljiv (zbog nesnosne vruine, 67 prekomerne
zagaenosti, dezertifikacije, poveanje radijacije i sl.) prirodno je da e stanovništvo potražiti
novu domovinu.
Ako ga srea posluži, možda e moi da mirnim putem nastani novo podruje.
Nažalost, ve sada je jasno da to u veini sluajeve nee biti mogue. Mogu se oekivati
masovne migracije, koja e skoro izvesno izazvati otpor onih država i naroda preko ijih
terotorija e ove ekološke izbeglice prelaziti, a posebno onih na ijim teritorijama e pokušati
da se nastane.
* * *
Napred su izloženi neki samo od velikih izazova sa kojima e se oveanstvo nositi u
XXI veku. Oni su toliko ozbiljni, da su ve sami po sebi dovoljni, bez ikakvih drugih
opasnosti kao što su npr. prirodne katastrofe - zemljotresi, cunamiji, mogui udari nebeskih
tela i dr.
Meutim, rizici koji su ovde oznaeni kao životni uslovi (a meu kojima je ukazano
na samo neke) vrlo lako mogu voditi u još vee zlo. Na taj osnovi može doi do graanskog
rata, do masovne nasilne migracije stanovništva u druge predele i sl. što sve lako može da
dovede do meunarodnog oružanog sukoba, pa i onog velikih razmera. Rezultat toga može,
meutim, biti samo još vee stradanje, se još mnogo više mrtvih, mnogo više gladnih i
poetkom XX v, na samo nekoliko desetina hiljada, koliko ih ima danas. ak i broj riba, koje su vekovima bile
nepresušni izvor hrane danas se drastino smanjuje.
64 Misli se na bacanje atomskih bomba na Horišimu i Nagasaki, na eksperimente nuklearnim oružje, ali i na
rizike vezane za miroljubivo korišenje nuklearne energije i povremene nesree (akcidente) koje su sastavni deo
toga. Za oko 60 godina miroljubivog korišenja nuklearne energije, širom sveta dogodilo se desetak nuklearnih
nesrea, meu kojima su najteže bile (hronološkim redom): na Ostrvu tri milje (SAD, 1979), u ernobilju
(SSSR, 1986) i Fukušimi (Japan, 2011). Najnovija, sa za sada nepoznatim posledicama, dogodila se 28.11.2014.
u nulearnoj elektrani “Zaporižka” odn. “Južno-Ukrajinska” (Ukrajina).
65 Jedna od najveih ekoloških katastrofa XX v. je nesrena sudbina Aralskog jezera. Ovo jezero, koje leži
izmeu Kazahstana i Uzbekistana, bilo je sve do pre 50-tak godina etvrto po veliini na svetu (pa je otuda
ponekad nazivano i morem). Zbog obilnog crpljenja vode iz reka koje se u njega ulivaju (za navodnjavanje polja
pamuka) jezero je u meuvremenu spalo na samo 20,5% svoje ranije veliine. Njegov salinitet porastao je 5
puta, a uz to doticanje voda zagaenih pesticidima, svojevremeno odlaganje industrijskog otpada i drugi razlozi
doveli su do prave katastrofe. To je danas jedno od najzagaenijih mesta na planeti - flora i fauna su desetkovani,
a i samo udisanje vazduha na ovom podruju opasno je po zdravlje ljudi i životinja.
66 Svake minute u svetu se posee šuma veliine fudbalskog igrališta.
67 Oekuje se da najvei porast temperature bude tamo gde je ve sada temperatura vazduha najviša. Po
nekim prognozama, to bi moglo da dovede do stradanja nekoliko miljardi ljudi. Uostalom, poslednjih nekoliko
godina zabeleženo je da od posledica nesnosnih vruina samo u Evropi umre nekoliko hiljada ljudi godišnje.