PREVENCIJA I SANIRANJE POSLJEDICA
Share Embed Flag
Download ePaper

PREVENCIJA I SANIRANJE POSLJEDICA

Zbornik2015-I Zbornik2015-I

panagoalex
15.12.2015 Views

5.Epidemije Jedan od uslova života je i zdravlje. Njega ugrožavaju razne bolesti, s tim da su ovde od prvenstvenog interesa epidemije - zaraze koje se šire nekim podrujem, izazivajui masovno oboljevanje i veu ili manja smrtnost. To, razume se, snažno utie na stanje društvenih odnosa na teritoriji pogoenoj zarazom, u itavoj državi, a ponekad i van njenih granica – tako što se bolest širi i na druge zemlje, pokree velike talase migracije i sl. Zarazne bolesti su sastavni deo života. Mnoge od njih bukvalno su pokosile itave narode. Pored ostalog, „crna smrt“ odn. „crna kuga“, koja je nastala u Kini, 1334. a zatim se proširila daleko na zapad, pobila je 75 mil. ljudi, od toga samo u Evropi 1346-1555. ak 20-30 miliona (oko etvrtine tadašnjeg stanovništva). Mada esto ni sami nisu toga bili svesni, Evropljani su za vreme kolonizacije Amerike u XV-XVIII v., zarazili domorodako stanovništvo velikim boginjama i drugim bolestima. Za razliku od došljaka, Indijanci nisu imali razvijen imunitet (to su za njih bile sasvim nove bolesti) te se zaraza brzo širila izazvavši pravi pomor - smatra se da je od ovih bolesti stradalo oko 90% starosedelaca Severne i Južne Amerike. 52 Španski grip, poznat i kao španska groznica, 53 na samom kraju Prvog svetskog rata i neposredno po njegovom okonanju odneo je za 18 meseci (od januara 1918. do juna 1920) daleko više žrtava nego sam rat. Ukupno se razbolelo oko 550 mil. ljudi (skoro svaki trei stanovnik planete), od ega je umrlo oko 50-100 mil., ili oko 2,5-5% ukupnog svetskog stanovništva. 54 Uostalom, samo u XX veku je samo od malih boginja umrlo preko 300 mil. ljudi. 55 ak i danas, u vreme razvijene medicinske zaštite, zarazne bolesti odnose milione ljudskih života svake godine. 56 Velike epidemije su skoro neizostavni pratilac ratova. Ovo pored ostalog zbog velike koncentracije ljudi na malom mestu (vojnika u jedinicama odn. civila u skloništima), loših higijenskih i sanitarnih uslova, loše ishrane (i time pada imuniteta), nedovoljnog broja medicinskog osoblja, lekova i dr. Zavisno od ozbiljnosti bolesti i broja obolelih, zaraze mogu izazvati haos u društvu. Prirodni nagon onih sa prostora zahvaenih epidemijom da se sa svojim porodicama sklone na bezbedna mesta, olakšan je u naše vreme razvijenih sredstava saobraaja. Sa druge strane, oni 52 U nekim sluajevima Evropljani su svesno izazivali zarazu meu Indijancima, koristei je kao jednu vrstu bakteriološkog oružja. Pored ostalog, Britanski general Dž. Emerst, guverner Nove Škotske (oblast u današnjoj istonoj Kanadi), optužen je da je 1763. Indijancima prodao ebad zaraženu velikim boginjama, izazvavši tako epidemiju od koje je umrlo 8.000 ljudi. 53 Epidemija se javila pri kraju Prvog svetskog rata (januar 1918) i trajala do juna 1920. Nije, kako bi se po imenu moglo pogrešno zakljuiti, nastala u Španiji, ve u Kanzasu (SAD). Preko vojnika iz obližnjeg regrutnog centra, koji su u sklopu ratnih operacija išli u prekomandu u udaljena podruja proširila se na itavu Severnu Ameriku, ali i na Evropu, Aziju i Afriku. Naziv bolesti potie od toga što se u jednom trenutku ona iz Francuske prenela u susednu Španiju, ija je štampa prva objavila vesti o strašnoj epidemiji. Pošto nije uestvovala u ratu, Španija nije imala razloga da skriva dogaaje ove vrste, za razliku od zemalja Antante, koje su mnogo pre Španije bile pogoene epidemijom, ali su to krile da ne bi došlo demoralizacije vojske, kao i zato što nisu bile naisto da li je re o bolesti ili o nekom biološkom oružju koje su upotrebili Nemci. 54 Taubenberger Jeffery, Morens Davis: „1918 influenza: The Mother of all Pandemics“, Emerging Infectious Diseases 1/2006, http://wwwnc.cdc.gov/eid/article/12/1/05-0979_article; : „“ 1918-1920 . „ “, http://www.supotnitskiy.ru/stat/stat51.htm#gl2; “Top 5 deadliest diseases known to the man”, History, http://www.history.co.uk/shows/articles/top-5-deadliest-diseases-known-to-man. 55 “The Top 10: Epidemic Hall of Infamy”, UC Davis Magazine 4/2006, http://ucdavismagazine.ucdavis.edu/issues/su06/feature_1b.html; 56 Mada se podaci iz raznih izvora donekle razlikuju, smatra se da malarija, SIDA/HIV i tuberkuloza godišnje ubiju (svaka) po 1-1,5 mil. ljudi. Broj obolelih je, razume se, daleko vei – samo od malarije svake godine razboli se preko 200 mil. ljudi.

van granica zone bolesti skloni su da ne puštaju u svoje podruje mogue nosioce zaraze. Epidemije mogu dovesti i do masovne seobe ljudi iz jednih država u druge, što za posledicu može imati izbijanje oružanih sukoba izmeu lokalnih vlasti i/ili stanovnika i pridošlica. Prema izloženom, epidemije se esto javljaju u ratu, ali i one sa svoje strane na razne naine mogu doprineti izbijanju oružanog sukoba. 6.Propadanje prirode Jedan od najveih problema savremenog sveta je borba za zaštitu i ouvanje prirode (ovekove sredine). Kao rezultat svakodnevnih aktivnosti, štetnih posledica industrijskog razvoja, krenja šuma, naglog poveanja broja stanovnika, ljudskog nemara i bahatosti, nesrea, ratnih dejstava, prirodnih pojava itd. naša životna sredina iz dan u dan propada. Re je, pored ostalog, o: - zagaivanju vazduha, vode i zemljišta putem emitovanja štetnih estica u vazduh, izlivanjem nafte, industrijskog otpada i drugih otrova, bacanjem ubreta koje se ne razlaže ili je otrovno i sl.; 57 - propadanju zaštitnog ozonskog omotaa; 58 - globalnom zagrevanju 59 i klimatskim promenama koje za posledicu imaju velike suše i požare, dezertifikaciju, 60 poplave, kisele kiše, 61 uragane i druga nevremena, podizanje nivoa mora 62 i sl.; - nestajanju biljnog i životinjskog sveta; 63 57 Jedna od posledica industrijskog i tehnološkog napretka je i problem opasnog otpada koji se javlja kao rezultat rada nuklearnih elektrana, postrojenja hemijske industrije itd. Pošto je njegovo bezbedno odlaganje skupo (uva se u posebnim bunkerima) velike zemlje nastoje da ga se reše tako što e ga na neki jeftin nain odložiti daleko van svoje teritorije. Pored ostalog, jedan italijanski mafijaš je 2009. svedoio da je po njegovom nareenju, 1992. na 30 km od jugozapadne obale Italije potopljen norveški brod s nuklearnim otpadom, za šta je kalabrijska mafija Ndragenta dobila 100.000 amerikih dolara (brod je zaista i naen na oznaenom mestu) i istovremeno procenio da se na dnu Sredozemnog mora nalazi još najmanje tridesetak brodova s radioaktivnim otpadom. 58 Više: Krivokapi Boris: Meunarodno javno pravo, op. cit., 719-722. 59 Poslednja decenija XX v. bila je najtoplija u proteklih 400 godina. Štaviše, dok je u XX v. prosena temperatura u svetu porasla za 0,6 ºC, prema predvianjima Meunarodne grupe za klimatske promene (nauno savetodavno telo UN) do kraja XXI v. može se oekivati dalji rast prosene temperature od 0,8 do 3,5 ºC. 60 Proširenje pustinje, u prvom redu ono koje je rezultat ljudskog delovanja - svojom nebrigom i raznim štetnim aktivnostima ljudi izazivaju propadanje zemljišta, promenu klime, neracionalnu potrošnju vode i dr. ime doprinose širenju pustinja. Ova vrlo opasna pojava ne samo da ima za posledicu izumiranje ili iznuenu migraciju vrsta, ve ugrožava i opstanak samog oveka. Tim putem se svake godine gubi ogromna površina obradivog zemljišta (npr. samo Sahara se širi na jug za oko 50 km godišnje) što znai da se smanjuju i izvori hrane. Smatra se da e, ako ovaj proces zadrži sadašnji intenzitet, do 2025. Afrika biti u stanju da prehrani jedva 25% svog stanovništva. Porast pustinja ima i druge negativne posledice, jedna od kojih je promena klime. 61 Kiše koje sadrže kisele supstance (jedinjenja sumpor-dioksida i azotnog oksida) i smatraju se glavnim uzronikom sušenja velikih kompleksa šuma u Evropi i Severnoj Americi. Nastaju usled zagaivanja vazduha sagorevanjem fosilnih goriva (uglja i nafte) i to radom termoelektrana, pojedinih grana industrije i usled emisije izduvnih gasova motornih vozila. 62 Usled globalnog otopljenja nivo mora se u XX veku podigao za 10- 20 cm i nastavlja da raste 2 mm godišnje, što je neprimetno, ali bi do kraja veka moglo da ima nesagledive posledice. Pored ostalog, može se oekivati da u narednim godinama budu potopljene neke ostrvske države u Indijskom i Tihom okeanu (Maldivi, Sejšeli, Tuvalu) ali i Holandija, kao i pojedini veliki evropskih gradovi (Venecija, Sankt Peterburg) dok bi neke druge metropole (Njujork, Šangaj, Mimbai i dr.) ve oko 2080. mogle biti preplavljene, tj. liiti na današnju Veneciju. 63 Veruje se da e globalno otopljavanje i ostali negativni trendovi dovesti do 2100. do istrebljenja nekoliko hiljada biljnih i životinjskih vrsta. Smatra se da ljudi svakodnevno na razne naine unište 100.000 km 2 šuma. Izumire i životinjski svet. Pored ostalog, odreene vrste primata (pre svega šimpanze, gorile i orangutani) mogle bi sasvim da izumru do 2020. Uostalom, broj afrikih šimpanza smanjio se sa preko milion koliko ih je bilo

5.Epidemije<br />

Jedan od uslova života je i zdravlje. Njega ugrožavaju razne bolesti, s tim da su ovde<br />

od prvenstvenog interesa epidemije - zaraze koje se šire nekim podrujem, izazivajui<br />

masovno oboljevanje i veu ili manja smrtnost. To, razume se, snažno utie na stanje<br />

društvenih odnosa na teritoriji pogoenoj zarazom, u itavoj državi, a ponekad i van njenih<br />

granica – tako što se bolest širi i na druge zemlje, pokree velike talase migracije i sl.<br />

Zarazne bolesti su sastavni deo života. Mnoge od njih bukvalno su pokosile itave<br />

narode. Pored ostalog, „crna smrt“ odn. „crna kuga“, koja je nastala u Kini, 1334. a zatim se<br />

proširila daleko na zapad, pobila je 75 mil. ljudi, od toga samo u Evropi 1346-1555. ak 20-30<br />

miliona (oko etvrtine tadašnjeg stanovništva).<br />

Mada esto ni sami nisu toga bili svesni, Evropljani su za vreme kolonizacije Amerike<br />

u XV-XVIII v., zarazili domorodako stanovništvo velikim boginjama i drugim bolestima. Za<br />

razliku od došljaka, Indijanci nisu imali razvijen imunitet (to su za njih bile sasvim nove<br />

bolesti) te se zaraza brzo širila izazvavši pravi pomor - smatra se da je od ovih bolesti stradalo<br />

oko 90% starosedelaca Severne i Južne Amerike. 52<br />

Španski grip, poznat i kao španska groznica, 53 na samom kraju Prvog svetskog rata i<br />

neposredno po njegovom okonanju odneo je za 18 meseci (od januara 1918. do juna 1920)<br />

daleko više žrtava nego sam rat. Ukupno se razbolelo oko 550 mil. ljudi (skoro svaki trei<br />

stanovnik planete), od ega je umrlo oko 50-100 mil., ili oko 2,5-5% ukupnog svetskog<br />

stanovništva. 54<br />

Uostalom, samo u XX veku je samo od malih boginja umrlo preko 300 mil. ljudi. 55<br />

ak i danas, u vreme razvijene medicinske zaštite, zarazne bolesti odnose milione<br />

ljudskih života svake godine. 56<br />

Velike epidemije su skoro neizostavni pratilac ratova. Ovo pored ostalog zbog velike<br />

koncentracije ljudi na malom mestu (vojnika u jedinicama odn. civila u skloništima), loših<br />

higijenskih i sanitarnih uslova, loše ishrane (i time pada imuniteta), nedovoljnog broja<br />

medicinskog osoblja, lekova i dr.<br />

Zavisno od ozbiljnosti bolesti i broja obolelih, zaraze mogu izazvati haos u društvu.<br />

Prirodni nagon onih sa prostora zahvaenih epidemijom da se sa svojim porodicama sklone na<br />

bezbedna mesta, olakšan je u naše vreme razvijenih sredstava saobraaja. Sa druge strane, oni<br />

52 U nekim sluajevima Evropljani su svesno izazivali zarazu meu Indijancima, koristei je kao jednu vrstu<br />

bakteriološkog oružja. Pored ostalog, Britanski general Dž. Emerst, guverner Nove Škotske (oblast u današnjoj<br />

istonoj Kanadi), optužen je da je 1763. Indijancima prodao ebad zaraženu velikim boginjama, izazvavši tako<br />

epidemiju od koje je umrlo 8.000 ljudi.<br />

53 Epidemija se javila pri kraju Prvog svetskog rata (januar 1918) i trajala do juna 1920. Nije, kako bi se po<br />

imenu moglo pogrešno zakljuiti, nastala u Španiji, ve u Kanzasu (SAD). Preko vojnika iz obližnjeg regrutnog<br />

centra, koji su u sklopu ratnih operacija išli u prekomandu u udaljena podruja proširila se na itavu Severnu<br />

Ameriku, ali i na Evropu, Aziju i Afriku. Naziv bolesti potie od toga što se u jednom trenutku ona iz Francuske<br />

prenela u susednu Španiju, ija je štampa prva objavila vesti o strašnoj epidemiji. Pošto nije uestvovala u ratu,<br />

Španija nije imala razloga da skriva dogaaje ove vrste, za razliku od zemalja Antante, koje su mnogo pre<br />

Španije bile pogoene epidemijom, ali su to krile da ne bi došlo demoralizacije vojske, kao i zato što nisu bile<br />

naisto da li je re o bolesti ili o nekom biološkom oružju koje su upotrebili Nemci.<br />

54 Taubenberger Jeffery, Morens Davis: „1918 influenza: The Mother of all Pandemics“, Emerging<br />

Infectious Diseases 1/2006, http://wwwnc.cdc.gov/eid/article/12/1/05-0979_article; <br />

: „“ 1918-1920 . „<br />

“, http://www.supotnitskiy.ru/stat/stat51.htm#gl2; “Top 5 deadliest diseases known to the man”, History,<br />

http://www.history.co.uk/shows/articles/top-5-deadliest-diseases-known-to-man.<br />

55<br />

“The Top 10: Epidemic Hall of Infamy”, UC Davis Magazine 4/2006,<br />

http://ucdavismagazine.ucdavis.edu/issues/su06/feature_1b.html;<br />

56 Mada se podaci iz raznih izvora donekle razlikuju, smatra se da malarija, SIDA/HIV i tuberkuloza<br />

godišnje ubiju (svaka) po 1-1,5 mil. ljudi. Broj obolelih je, razume se, daleko vei – samo od malarije svake<br />

godine razboli se preko 200 mil. ljudi.

logo

products

Resources

Company

Terms of service
Privacy policy
Cookie policy
Cookie settings
Imprint
Change language
Made with love in Switzerland
© 2024 Yumpu.com all rights reserved

Hooray! Your file is uploaded and ready to be published.

Saved successfully!

Ooh no, something went wrong!