PREVENCIJA I SANIRANJE POSLJEDICA

i drugi spektakularni prodori u kosmos.
Poražavajui su i drugi, takoe nesporni podaci. Meu njima, to da svake godine u
svetu više ljudi umre od gladi, nego ukupno od tri najubitanije bolesti (od side, malarije i
tuberkuloze zajedno), 45 da je u zemljama u razvoju 13,5% stanovnika neuhranjeno; da od
ukupno 3,1 mil. dece mlae od 5 godina koliko ih umre godišnje, ak 45% umre zbog
nedovoljne uhranjenosti; itd. 46
Još pre nekoliko godina Organizacija za ishranu i poljoprivredu (FAO) objavila je
procenu da oveanstvo danas proizvodi dovoljno hrane da nahrani 12 mlrd. ljudi 47 - skoro
duplo više nego što ih živi na planeti. Meutim, ta hrana nije ravnomerno rasporeena i ne
koristi se racionalno, niti se koristi samo za ishranu ljudi.
Stoga je na velikom svetskom skupu o krizi hrane (Rim, 2008) Generalni sekretar UN
Ban Ki Mun upozorio da svetska proizvodnja hrane mora do 2030. da poraste za 50% da bi se
zadovoljila poveana potražnja.
Poseban problem predstavlja nastojanje i praksa odreenih transnacionalnih
kompanija da, u traganju za alternativnim jeftinim energentima, koriste osnovne životne
namirnice (kukuruz, pšenicu, palmino ulje, šeer i sl.) za proizvodnju energije (biodizela). 48
Ako se dopusti njihov nekontrolisani rast, takve aktivnosti e dovesti do manje ponude i time
neizbežnog drastinog rasta cena hrane, što znai i do još vee gladi u svetu.
Uz sve navedeno, javlja se i problem bezbednosti i prihvatljivosti hrane. Nije dovoljno
da ima hrane, potrebno je da je ona zdrava, bezbedna i prihvatljiva. Nema koristi od hrane
koja je zatrovana, redioaktivna, od namirnica koje nemaju oekivane energetske i druge
vrednosti. Iz verskih, moralnih, zdravstvenih i drugih razloga nije svaka hrana prihvatljiva za
svakoga. 49
Da sve bude apsurdnije i traginije, dok se jedni razbolevaju i umiru od pothranjenosti,
drugi se razbolevaju i umiru od prejedanja. 50 Najmanje 2,8 mln. ljudi godišnje umre od
prekomerne težine. 51
Ovaj kratak osvrt na problem hrane (koliina, bezbednost, prihvatljivost) dat je samo
da bi se razumelo kako se iz toga lako mogu izroditi sukobi i u samim državama, i u
meunarodnim okvirima. ovek e svašta uraditi za opstanak svoje porodice. Posebno onda
kada ne vidi drugi izlaz i kada ima razloga da veruje da je stanje u kome se nalazi rezultat
užasne nepravde.
45 Hunger Statistics, WFP, http://www.wfp.org/hunger/stats.
46 Ovi podaci mogu se nai i na sajtovima pomenutih ustanova. Vidi npr. Hunger Statistics, Ibid.
47 Ziegler Jean: op. cit., 2.
48 Ve u današnje vreme 12% svetskog roda kukuruza (u SAD ak 20%) odlazi na pravljenje etanola, tj. etilalkohola,
a Evropska unija koristi ak 65% prinosa uljane repice za proizvodnju biodizela. Prema poverljivom (i
vrlo studioznom) izveštaju Svetske banke, koga se nekako dokopao i sredinom 2008. objavio londonski
„Gardijan“,proizvodnja biogoriva je ve prouzrokovala rast cena hrane od 75%. Chakrabortty Aditya: “Secret
report: biofuel caused food crisis”, The Guardian, 3 July 2008,
http://www.theguardian.com/environment/2008/jul/03/biofuels.renewableenergy.
49 Neki ljudi ne jedu svinjetinu, drugi govedinu, trei uopšte ne jedu meso i mesne proizvode. Neki ljudi su
alerginim odn. netolerantni na odreenu hranu ili neke sastojke. Odreene vere zahtevaju da hrana bude
pripremljena na strogo utvren nain. Nije svako spreman da jede genetski modifikovanu hranu.
50 Prema istraživanjima Svetske zdravstvene organizacije (WHO) u 2014. je, uzimajui u obzir samo starije
od 18 godina, prekomernu težinu imalo 1,9 mlrd. ljudi, što znai 39% odraslog stanovništva. Meu njima je bilo
600 mil. gojaznih ili 13% odraslog svetskog stanovništva (od toga 11% svih muškaraca i 15% svih žena).
Obesity and overweight, WHO, Fact sheet No. 311, Updated January 2015,
http://www.who.int/mediacentre/factsheets/fs311/en/.
10 facts on obesity, WHO, 2014, http://www.who.int/features/factfiles/obesity/en/.