PREVENCIJA I SANIRANJE POSLJEDICA
Share Embed Flag
Download ePaper

PREVENCIJA I SANIRANJE POSLJEDICA

Zbornik2015-I Zbornik2015-I

panagoalex
15.12.2015 Views

znaajno smanjenje broja gladnih. 38 Prema njemu hronino je gladno oko 805,3 mil. ljudi, što je 11,3% ili jedan od 9 stanovnika planete. 39 I ove podatke treba, meutim, uzimati sa rezervom. Postoji više razloga za to. Pre svega, objektivno je nemogue popisati sve gladne u svetu, kao što nije uvek mogue utvrditi da li su odreena lica umrla od gladi, od posledica izgladnelosti (pad imuniteta, bolesti povezane sa hranom i sl.) ili je u pitanju smrt iz nekih drugih razloga. Oprez budi i to što se podaci iz raznih izvora prilino razlikuju. Ako je donekle razumljivo da se ne poklapaju statistike koje dolaze od nevladinih organizacija i drugih nezavisnih izvora sa onima koje imaju specijalizovane agencije UN, 40 zanimljivo je primetiti da se ponekad ne slaži ni podaci tih agencija, pa ak ima sluaja da ista ustanova u isto vreme nudi bitno drugaije podatke. 41 U tom svetlu mora se, bez ikakve malicioznosti, raunati i sa mogunošu da je meunarodna zajednica, suoivši se sa neprijatnom istinom da dok jedni žive u izobilju, drugi umiru od gladi, donekle prilagodila podatke i izveštaje da bi oni bili prihvatljiviji, a u svakom sluaju da bi pokazivali stalno poboljšanje stanja. 42 Razlog za pomenutu rezervu leži u velikim razlikama izmeu podataka koje su FAO i WFP inosili samo pre neku godinu i onoga što nude sada, u vidnom neslaganju odreenih statistika, 43 ali i u terminologiji koja se koristi – umesto “gladni” ili “lica koja umiru od gladi”, koriste se blaži izrazi za istu stvar, kao što su “nedovoljno uhranjeni” odn. “pothranjeni” i sl. Meutim, ak ako se ostane kod zvaninih podataka FAO i WFP stanje je zapravo poražavajue. Velika je sramota ljudskog roda da u XXI v. gladuje 805,4 mil. ljudi. 44 U eri kompjutera, mobilnih telefona, robota, u vreme kada se uveliko najavljuju kolonizacija Marsa raznih bolesti, smrtnosti dece i dr. Više na sajtu Programa: http://www.wfp.org/ . 38 U poreenju sa prethodnom decenijom, broj onih koji gladuju smanjen je za oko 100 mil., a u poreenju sa 1990-1992, za ak 203 mil. Velikim delom to je posledica injenice da je samo Kina u pomenutom period smanjila broj gladnih za 138 mil. 39 The State of Food Insecurity in the World 2014, FAO, IFAD and WFP, Rome 2014, 8, http://www.fao.org/3/a-i4030e.pdf. 40 Tako npr. dok je prema FAO i WFP. u svetu 2013. bilo oko 805 miliona gladnih, neki izvori govore da je njihov broj bio daleko vei i dostizao ak 842 miliona - Global Economics: 842m People Face Food Shortage, http://www.livetradingnews.com/global-economics-842m-people-face-food-shortages- 14196.htm#.VMOejy4YFzI. Naprotiv, prema publikaciji Mnistarstva poljoprivrede SAD, u istoj godini gladnih je bilo mnogo manje, „samo“ 707 miliona - Meade Birgit, Rosen Stacey: International Food Security Assessment 2013-2023, United States Department of Agriculture 2013, 1. 41 Tako npr. na sajtu Svetskog programa za hranu (WFP) u isto vreme i dalje stoje dve sasvim razliite procene o broju gladnih u svetu – jedna prema kojoj ih je 805 mil. i druga, prema kojoj je hronino gladnih ak 870 mil. Razlika od ak 65 mil. daleko je od toga da bude beznaajna. Prva statistika je na Hunger Statistics, http://www.wfp.org/hunger/stats odn. na Who are the Hungry?, http://www.wfp.org/hunger/who-are, a druga na: Frequently Asked Questions: 4.Who are the Hungry?, 5.Where are the Hungry?, http://www.wfp.org/hunger/faqs. 42 Pored ostalog, pregled broja gladnih u svetu i po regionima, dat u izveštaju FAO i WFP za 2014, pokazuje da je ukupan broj gladnih u stalnom padu (sem u periodu 2005-2007, kada je u poreenju sa prethodnim periodom zabeležen rast od 16,3 mil.) što dovodi i do smanjenja udela gladnih u ukupnom stanovništvu sveta: sa ak 18,7% u 1990-1992, 14,9% u 2000-2002, 14,3% u 2005-2007, 12,1% u 2008-2010, na 11,3% u 2012-2014. The State of Food Insecurity in the World 2014, op. cit., 8. 43 Primera radi zanimljivo je primetiti da su izveštaji FAO i WFP, objavljeni 2009, govorili o 1,02 mlrd. gladnih u svetu, a da izveštaji istih ustanova iz 2014, navode da je 2008-2010. u svetu bilo 840,5 mil. gladnih. Gde za samo 5 godina nestadoše oko 160 mil. gladnih? Uporedi: The State of Food Insecurity in the World 2009, op. cit., 11. i The State of Food Insecurity in the World 2014, op. cit., 8. 44 To je broj koji je za skoro 10% vei od itavog stanovništva Evrope. Evropa je 2014. imala oko 741,2 mil. stanovnika. Population of Europe 2014, http://www.worldpopulationstatistics.com/population-of-europe- 2014/.

i drugi spektakularni prodori u kosmos. Poražavajui su i drugi, takoe nesporni podaci. Meu njima, to da svake godine u svetu više ljudi umre od gladi, nego ukupno od tri najubitanije bolesti (od side, malarije i tuberkuloze zajedno), 45 da je u zemljama u razvoju 13,5% stanovnika neuhranjeno; da od ukupno 3,1 mil. dece mlae od 5 godina koliko ih umre godišnje, ak 45% umre zbog nedovoljne uhranjenosti; itd. 46 Još pre nekoliko godina Organizacija za ishranu i poljoprivredu (FAO) objavila je procenu da oveanstvo danas proizvodi dovoljno hrane da nahrani 12 mlrd. ljudi 47 - skoro duplo više nego što ih živi na planeti. Meutim, ta hrana nije ravnomerno rasporeena i ne koristi se racionalno, niti se koristi samo za ishranu ljudi. Stoga je na velikom svetskom skupu o krizi hrane (Rim, 2008) Generalni sekretar UN Ban Ki Mun upozorio da svetska proizvodnja hrane mora do 2030. da poraste za 50% da bi se zadovoljila poveana potražnja. Poseban problem predstavlja nastojanje i praksa odreenih transnacionalnih kompanija da, u traganju za alternativnim jeftinim energentima, koriste osnovne životne namirnice (kukuruz, pšenicu, palmino ulje, šeer i sl.) za proizvodnju energije (biodizela). 48 Ako se dopusti njihov nekontrolisani rast, takve aktivnosti e dovesti do manje ponude i time neizbežnog drastinog rasta cena hrane, što znai i do još vee gladi u svetu. Uz sve navedeno, javlja se i problem bezbednosti i prihvatljivosti hrane. Nije dovoljno da ima hrane, potrebno je da je ona zdrava, bezbedna i prihvatljiva. Nema koristi od hrane koja je zatrovana, redioaktivna, od namirnica koje nemaju oekivane energetske i druge vrednosti. Iz verskih, moralnih, zdravstvenih i drugih razloga nije svaka hrana prihvatljiva za svakoga. 49 Da sve bude apsurdnije i traginije, dok se jedni razbolevaju i umiru od pothranjenosti, drugi se razbolevaju i umiru od prejedanja. 50 Najmanje 2,8 mln. ljudi godišnje umre od prekomerne težine. 51 Ovaj kratak osvrt na problem hrane (koliina, bezbednost, prihvatljivost) dat je samo da bi se razumelo kako se iz toga lako mogu izroditi sukobi i u samim državama, i u meunarodnim okvirima. ovek e svašta uraditi za opstanak svoje porodice. Posebno onda kada ne vidi drugi izlaz i kada ima razloga da veruje da je stanje u kome se nalazi rezultat užasne nepravde. 45 Hunger Statistics, WFP, http://www.wfp.org/hunger/stats. 46 Ovi podaci mogu se nai i na sajtovima pomenutih ustanova. Vidi npr. Hunger Statistics, Ibid. 47 Ziegler Jean: op. cit., 2. 48 Ve u današnje vreme 12% svetskog roda kukuruza (u SAD ak 20%) odlazi na pravljenje etanola, tj. etilalkohola, a Evropska unija koristi ak 65% prinosa uljane repice za proizvodnju biodizela. Prema poverljivom (i vrlo studioznom) izveštaju Svetske banke, koga se nekako dokopao i sredinom 2008. objavio londonski „Gardijan“,proizvodnja biogoriva je ve prouzrokovala rast cena hrane od 75%. Chakrabortty Aditya: “Secret report: biofuel caused food crisis”, The Guardian, 3 July 2008, http://www.theguardian.com/environment/2008/jul/03/biofuels.renewableenergy. 49 Neki ljudi ne jedu svinjetinu, drugi govedinu, trei uopšte ne jedu meso i mesne proizvode. Neki ljudi su alerginim odn. netolerantni na odreenu hranu ili neke sastojke. Odreene vere zahtevaju da hrana bude pripremljena na strogo utvren nain. Nije svako spreman da jede genetski modifikovanu hranu. 50 Prema istraživanjima Svetske zdravstvene organizacije (WHO) u 2014. je, uzimajui u obzir samo starije od 18 godina, prekomernu težinu imalo 1,9 mlrd. ljudi, što znai 39% odraslog stanovništva. Meu njima je bilo 600 mil. gojaznih ili 13% odraslog svetskog stanovništva (od toga 11% svih muškaraca i 15% svih žena). Obesity and overweight, WHO, Fact sheet No. 311, Updated January 2015, http://www.who.int/mediacentre/factsheets/fs311/en/. 10 facts on obesity, WHO, 2014, http://www.who.int/features/factfiles/obesity/en/.

znaajno smanjenje broja gladnih. 38 Prema njemu hronino je gladno oko 805,3 mil. ljudi, što<br />

je 11,3% ili jedan od 9 stanovnika planete. 39<br />

I ove podatke treba, meutim, uzimati sa rezervom. Postoji više razloga za to.<br />

Pre svega, objektivno je nemogue popisati sve gladne u svetu, kao što nije uvek<br />

mogue utvrditi da li su odreena lica umrla od gladi, od posledica izgladnelosti (pad<br />

imuniteta, bolesti povezane sa hranom i sl.) ili je u pitanju smrt iz nekih drugih razloga.<br />

Oprez budi i to što se podaci iz raznih izvora prilino razlikuju. Ako je donekle<br />

razumljivo da se ne poklapaju statistike koje dolaze od nevladinih organizacija i drugih<br />

nezavisnih izvora sa onima koje imaju specijalizovane agencije UN, 40 zanimljivo je primetiti<br />

da se ponekad ne slaži ni podaci tih agencija, pa ak ima sluaja da ista ustanova u isto vreme<br />

nudi bitno drugaije podatke. 41<br />

U tom svetlu mora se, bez ikakve malicioznosti, raunati i sa mogunošu da je<br />

meunarodna zajednica, suoivši se sa neprijatnom istinom da dok jedni žive u izobilju, drugi<br />

umiru od gladi, donekle prilagodila podatke i izveštaje da bi oni bili prihvatljiviji, a u svakom<br />

sluaju da bi pokazivali stalno poboljšanje stanja. 42<br />

Razlog za pomenutu rezervu leži u velikim razlikama izmeu podataka koje su FAO i<br />

WFP inosili samo pre neku godinu i onoga što nude sada, u vidnom neslaganju odreenih<br />

statistika, 43 ali i u terminologiji koja se koristi – umesto “gladni” ili “lica koja umiru od<br />

gladi”, koriste se blaži izrazi za istu stvar, kao što su “nedovoljno uhranjeni” odn.<br />

“pothranjeni” i sl.<br />

Meutim, ak ako se ostane kod zvaninih podataka FAO i WFP stanje je zapravo<br />

poražavajue.<br />

Velika je sramota ljudskog roda da u XXI v. gladuje 805,4 mil. ljudi. 44 U eri<br />

kompjutera, mobilnih telefona, robota, u vreme kada se uveliko najavljuju kolonizacija Marsa<br />

raznih bolesti, smrtnosti dece i dr. Više na sajtu Programa: http://www.wfp.org/ .<br />

38 U poreenju sa prethodnom decenijom, broj onih koji gladuju smanjen je za oko 100 mil., a u poreenju<br />

sa 1990-1992, za ak 203 mil. Velikim delom to je posledica injenice da je samo Kina u pomenutom period<br />

smanjila broj gladnih za 138 mil.<br />

39<br />

The State of Food Insecurity in the World 2014, FAO, IFAD and WFP, Rome 2014, 8,<br />

http://www.fao.org/3/a-i4030e.pdf.<br />

40 Tako npr. dok je prema FAO i WFP. u svetu 2013. bilo oko 805 miliona gladnih, neki izvori govore da je<br />

njihov broj bio daleko vei i dostizao ak 842 miliona - Global Economics: 842m People Face Food Shortage,<br />

http://www.livetradingnews.com/global-economics-842m-people-face-food-shortages-<br />

14196.htm#.VMOejy4YFzI. Naprotiv, prema publikaciji Mnistarstva poljoprivrede SAD, u istoj godini gladnih<br />

je bilo mnogo manje, „samo“ 707 miliona - Meade Birgit, Rosen Stacey: International Food Security Assessment<br />

2013-2023, United States Department of Agriculture 2013, 1.<br />

41 Tako npr. na sajtu Svetskog programa za hranu (WFP) u isto vreme i dalje stoje dve sasvim razliite<br />

procene o broju gladnih u svetu – jedna prema kojoj ih je 805 mil. i druga, prema kojoj je hronino gladnih ak<br />

870 mil. Razlika od ak 65 mil. daleko je od toga da bude beznaajna. Prva statistika je na Hunger Statistics,<br />

http://www.wfp.org/hunger/stats odn. na Who are the Hungry?, http://www.wfp.org/hunger/who-are, a druga<br />

na: Frequently Asked Questions: 4.Who are the Hungry?, 5.Where are the Hungry?,<br />

http://www.wfp.org/hunger/faqs.<br />

42 Pored ostalog, pregled broja gladnih u svetu i po regionima, dat u izveštaju FAO i WFP za 2014, pokazuje<br />

da je ukupan broj gladnih u stalnom padu (sem u periodu 2005-2007, kada je u poreenju sa prethodnim<br />

periodom zabeležen rast od 16,3 mil.) što dovodi i do smanjenja udela gladnih u ukupnom stanovništvu sveta: sa<br />

ak 18,7% u 1990-1992, 14,9% u 2000-2002, 14,3% u 2005-2007, 12,1% u 2008-2010, na 11,3% u 2012-2014.<br />

The State of Food Insecurity in the World 2014, op. cit., 8.<br />

43 Primera radi zanimljivo je primetiti da su izveštaji FAO i WFP, objavljeni 2009, govorili o 1,02 mlrd.<br />

gladnih u svetu, a da izveštaji istih ustanova iz 2014, navode da je 2008-2010. u svetu bilo 840,5 mil. gladnih.<br />

Gde za samo 5 godina nestadoše oko 160 mil. gladnih? Uporedi: The State of Food Insecurity in the World 2009,<br />

op. cit., 11. i The State of Food Insecurity in the World 2014, op. cit., 8.<br />

44 To je broj koji je za skoro 10% vei od itavog stanovništva Evrope. Evropa je 2014. imala oko 741,2<br />

mil. stanovnika. Population of Europe 2014, http://www.worldpopulationstatistics.com/population-of-europe-<br />

2014/.

logo

products

Resources

Company

Terms of service
Privacy policy
Cookie policy
Cookie settings
Imprint
Change language
Made with love in Switzerland
© 2024 Yumpu.com all rights reserved

Hooray! Your file is uploaded and ready to be published.

Saved successfully!

Ooh no, something went wrong!