PREVENCIJA I SANIRANJE POSLJEDICA

Assessment and Coordination UNDAC), koji je osnovan 1993. Godine. Ova institucija
organizovana je da pomogne Ujedinjenim nacijama i državama pogoenim katastrofom u
prvoj fazi nastanka katastrofe. Ona vrši koordinaciju u vezi pružanja meunarodne pomoi
koja pristiže na pogoenu teritoriju. U sluaju zemljotresa, ova institucija osniva Centar za
koordinaciju terenske pomoi (Operations Coordination Centre OSOCC), koji koordinira
aktivnostima oko pružanja terenske pomoi 12 .
Misijama Sistema za procenu i koordinaciju katastrofa rukovodi Sekretatijat, ije je
sedište u Ženevi. Sistem ima tri regionalna tima za: Evropu, Afriku i Srednji istok; Ameriku i
Karibe, i za Aziju i Pacifik. Sistem se angažuje na poziv vlade zemlje pogoene katastrofom.
Centar za koordinaciju terenske pomoi (Operations Coordination Centre OSOCC)
je primarno razvila kancelarija Ujedinjenjenih nacija za koordinaciju humanitarne pomoi
(United Nations Office far the Coordination of Humanitarion Affaers – OSHA). Centar
pomaže pogoenim državama kada se dogode katastrofe, pri potragama i spasavanju
preživelih posle iznenadnog i neoekivanog zemljotresa. Tim Centra prvi stiže na mesto
nesree. Centar ostvaruje sledee ciljeve: 1) da bude veza izmeu meunarodnih aktera koji
pružaju pomo pogoenoj državi; 2) da ponudi sistem za koordinaciju aktivnosti
meunarodnih spasilakih timova na mestu nesree, i 3) da obezbedi platformu za saradnju,
koordinaciju i informacijski menadžment izmeu meunarodnih humanitarnih organizacija.
Humanitarna civilno-vojna koordinacija UN (UN-CMCoord) su aktivnosti koje koriste
UN, a koje obuhvataju razmenu informacija, pregovaranje, izbegavanje konflikata,
meusobnu podršku i planiranje na svim nivoima, od vojnih elemenata i humanitarnih
organizacija do organizacija za razvoj lokalne populacije radi sprovoenja postavljenih
zadataka. Ove aktivnosti neophodne su za realizaciju humanitarnih principa i zaštitu prostora
humanitarne akcije u vreme njenog trajanja. Preko ovih aktivnosti ostvaruje se interakcija
izmeu civilnih i vojnih subjekata koji uestvuju u pružanju meunarodne pomoi ugroženim
državama.
Centralni fond za brzi odgovor (Central Emergency Response Fund, CERF) osnovala je
Generalne skupštine Ujedinjenih nacija 2005. godine kao humanitarni fond da bi se
omoguila blagovremena finansijska pomo državama pogoenim prirodnom nepogodom ili
oružanim sukobom. On je važan instrument Ujedinjenih nacija za finansiranje humanitarnih
akcija. Fond treba da doprinese: 1) promociji rane akcije i odgovora na katastrofe i konflikte
da bi se smanjio broj ljudskih žrtava; 2) poveanju i poboljšanju odgovora na zahteve
vremenskog okvira; 3) jaanju suštinskih elemenata za humanitarni odgovor u krizama, i 4)
da se finansijska sredstva dodele tamo gde su najpotrebnija, i to koordinisanom i stalnom
saradnjom nacionalnih i internacionalnih organizacija. Ovaj Fond sarauje sa Fondom za decu
UN (UNICEF), Visokim komesarom za izbeglice UN (UNHCR, The Office of the United
Nations High Commissioner for Refugees), Svetskim programom za hranu (WFP, World
Food Programme), Svetskom zdravstvenom organizacijom (WHO, Workd Helth
Organization) i drugim subjektima.
Fond dodeljuje zajmove za hitan odgovor i za nedovoljno finansirane krizne situacije.
Finansira se iz donacija država lanica UN, privatnog sektora, fondacija i pojediaca. Fondom
upravlja Koordinator UN za pomo u vanrednim situacijama (EADRCC, Euro-Atlantic
12 Ovaj koncept podržan je u rezoluciji Generalne skupštine Ujedinjenih nacija br. 57/150, od 16. decembra
2002. godine.