PREVENCIJA I SANIRANJE POSLJEDICA

1984) zakljueno više od 3.600 meunarodnih sporazuma u vezi sa vodnim pitanjima. 21 od
toga samo od 1820. godine više od 400 sporazuma. 22 Pa ipak, u mnogim sluajevima to nije
pomoglo. Još od antikih vremena vode se ratovi zbog vode. 23
Uporedo sa porastom stanovništva, klimatskim promena, upotrebom vode u razne
nove svrhe 24 itd. jaaju i tenzije u meunarodnim odnosima. Samo u poslednjih 50 godina
zabeleženo je preko 500 sporova oko vode, 25 u nekim sluajevima i pretnje upotrebom sile, pa
i oružanih okršaja. Naroito su veliki sporovi u vezi s vodama reka Šat el Arab, Gang, Rio
Grande, Mekong, Nil, Jordan i dr.
Ako se nešto drastino ne promeni, nakon XX v. koji je bio vek ratova za „crno zlato“
(naftu), XXI v. e biti vek ratova i lokalnih sukoba za „plavo zlato“ (vodu). 26 U prilog tome
govore i studije UN koje ve sada registruju oko 300 vodnoneuralginih podruja, pre svega u
Africi i na Bliskom istoku. 27
Problem nestašice vode ne može se prevazii silom ili nametanjem drugima gotovih
rešenja. U pitanju je opstanak svakog od postojeih društava, pa i svakog pojedinca, a u
takvim situacijama ne može se ni od koga oekivati da odstupi. Jedini pravi izlaz predstavlja
daleko vea ravnoteža, efikasnije korišenje i štednja vode, kao i okretanje nekim novim, za
sada skupim nainima dobijanja pitke vode kao što su pretvaranju morske vode u pitku,
dobijanje vode s lednika i Zemljinih ledenih kapa i dr. Sve to zahteva ozbiljno i potpuno
sagledavanje problema, njegovih uzroka i posledica i, naroito, sveobuhvatnu saradnju
država, zasnovanu na solidarnosti i uvažavanju opštih i posebnih potreba.
4.Hrana
Pod hranom se, najprostije reeno, podrazumevaju materije i proizvodi kojima se
podmiruju prehrambene potrebe živih bia, u prvom redu ljudi. Premda je prevenstveno važna
kao izvor energije, hrana ima i gradivnu i zaštitnu funkciju. Bez nje nema života.
Nestašice hrane, pa i najteži oblici gladi ukljuujui i masovnu smrtnost, pratili su
istoriju ljudskog roda, posebno u vreme ratova, unutrašnjih sukoba, nerodnih godina, velikih
21 Postel Sandra L., Wolf Aaron T.: “Dehydriting Conflict”, Foreign Policy, 5/2001, 60.
22 Giordano Meredith A., Wolf Aaron T.: Atlas of International Freshwater Agrements, Oregon State
University, http://transboundarywater.geo.orst.edu/publications/atlas/atlas_html/interagree.html. Više o ovoj
problematici: Wouters Patricia: “The Legal Response to International Water Scarcity and Water Conflicts”,
Water Policy International Ltd. 1/2000, http://www.thewaterpage.com/pat_wouters1.htm, i tamo navedenu
literaturu.
23 Najstariji poznati je rat Lagoša i Ume, voen u treem milenijumu pre nove ere. Nešto više: Krivokapi
Boris: Meunarodno pravo: koreni, razvoj, perspektive, Beograd 2006, 20.
24 Uz tradicionalno korišenje reka kao izvora pitke vode, hrane (riba, rakova, školjki i sl.), za potrebe
higijene, saobraaja i navodnjavanja, za rad vodenica, reke se danas koriste i za neke nove svrhe - za dobijanje
elektrine energije (hidrocentrale), za grejanje (centralno grejanje), za hlaenje reaktora nuklearnih elektrinih
centrala, za razne nove oblike odmora i rekreacije odn. turizma, itd. Više: Krivokapi Boris: Meunarodno
javno pravo, Beograd 2014, 631-636.
25 Premda su sporovi u vezi sa vodom relativno esti, relativno malo njih je dobilo rasplet pred
meunarodnim sudovima. Više: Huitema Dave, Meijerik Sender (eds.): Water Policy Entrepreneurs: A
Research Companion to Water Transitions Around the Globe, Edward Elgar Publishing 2009, 40.
26 Nešto više vidi: Vukovi Milovan: „The Identification of Water Conflict and its Resolution“, Facta
Universitatis 1/2008, 81-93. i tamo navedenu literaturu.
27 Primera radi, Irak koji leži na nafti, u pogledu snabdevanja vodom zavisi od svojih suseda – Turske, Sirije
i Irana. Više od 40% svetskog stanovništva živi u nekom od 250 renih basena koji dele dve ili više država. Neke
zemlje dobijaju 75% sveže vode koju koriste iz reke iji je gornji tok u drugoj (neretko, neprijateljski
raspoloženoj) državi. U zemlje s najmanjim zalihama vode za pie spadaju: Bahami, Katar, Kuvajt, Jordan,
Libija, Saudijska Arabija, Maldivi, Sejšeli i dr. Sveža voda: Zemlje sa najmanje vode na svetu, «Politika» od
29.3.2004, str. A4.