PREVENCIJA I SANIRANJE POSLJEDICA

dehidracije, slabosti, a zatim i smrti. 16 Uz to, voda je nezamenjiva u proizvodnji hrane
(navodnjavanje), održavanju line higijene, a time i zdravlja itd.
Meutim, premda je Zemlja doslovno „vodena planeta“ (70,9% njene površine otpada
na vodena prostranstva) od ukupne koliine vode oko 96% je slano i nalazi se u morima i
okeanima. Drugim reima, nije upotrebljivo za pie, kuvanje i sl.
Mada su potrebe sve vee (zato što je sve više ljudi i što se voda koristi u razne nove
svrhe) manje od 1% pitke vode na Zemlji dostupno je za upotrebu. 17 Tome treba dodati i da su
zalihe sveže vode neravnomerno rasporeene, 18 kao i to da sve vei deo vode postaje
neupotrebljiv zbog zagaenja.
Poseban problem predstavlja injenica da je odnos prema vodi za pie u najmanju
ruku nejednak, esto sebian, krajnje neracionalan i nerazuman. U proseku, jedan Afrikanac
troši dnevno oko 10–30, Evropljanin oko 300, a prosean Amerikanac ak 600 litara vode
dnevno. 19 Ove razlike nisu posledica samo nejednake dostupnosti vode ve i siromaštva
pojedinih delova sveta. Dok je za jedne (u prvom redu privatne kompanije) eksploatacija i
prodaja vode sve unosniji biznis koji donosi astronomski profit (svaki dolar uložen u
dobijanje ili preišavanje vode uvea se 8 puta), za druge je obezbeenje potrebnih koliina
vode pitanje života ili smrti.
Neracionalno gazdovanje vodom, porast broja ljudi u svetu, zagaenje sredine i dr.
doveli su do toga da ve sada dovoljne koliine pitke vode nema oko 1,5 mlrd. ljudi, što znai
više od 20% stanovnika planete. 20 Nedostatak vode dovodi do sve veeg broja izbeglica iz
sušnih podruja (tzv. vodene izbeglice). Neke procene govore da ih je ve oko 25 mil., što
znai da uveliko premašuju broj izbeglica zbog ratova.
Jedan od velikih problema je i pitanje kvaliteta vode. Prema podacima UN, zbog
bolesti od zagaene vode godišnje umre oko 7 mil. ljudi, što je 10 puta više nego u svim
ratovima širom planete. Svakih 8 sekundi jedno dete umre od oboljenja izazvanog manjkom
zdrave vode.
Pošto se potrošnja vode u svetu udvostruuje svakih 20 godina, smatra se da e do
2025. tražnja za vodom premašiti ukupnu ponudu za 56%. Po procenama UN, do 2050. ak
54 sadašnje države, odn. oko 2/3 svetskog stanovništva (7 mlrd. od oko 9,5 mlrd. koliko se
smatra da e tada živeti) ostae bez dovoljnih koliina vode.
To ukazuje da je nestašica vode izuzetno ozbiljan planetarni problem koji ima i
egzistencijalnu, i ekonomsku, i socijalnu, i politiku i bezbednosnu dimenziju. Voda je
neophodna za život, a njene rezerve su ograniene, potrošnja je u stalnom porastu i, za razliku
od nafte, ne može se zameniti alternativnim izvorima ili materijama.
Države su odavno shvatile da, ako se na vreme ne reši, ovaj problem vodi
meunarodnim sporovima i sukobima. Stoga je samo u poslednjih 12 vekova (od 805. do
16 Voda ini oko 80% ljudskog organizma.
17 Od ukupno 1.400 mil. km 3 , koliko zauzima voda na našoj planeti, voda za pie ini tek 35 mil. km 3 , tj.
jedva 2,5%! Od toga se daleko najvei deo od oko 24 mil. km 3 (68,9%) nalazi u obliku leda u lednicima na
planinama i Zemljinim polovima, oko 8 mil. km 3 (30,8%) ine podzemne vode, dok se u rekama i jezerima
nalazi oko 105.000 km 3 (svega 0,3% svetske slatke vode).
18 Primera radi, na Aziju otpada 36% reka i jezera, a u njoj živi ak 60% svetskog stanovništva.
19 Drugi statistiki podaci govore da je godišnja potrošnja vode po glavi stanovnika u Severnoj Americi
1.280 m 3 , u Evropi i Australiji – 694 m 3 , u Aziji 535 m 3 , u Latinskoj Americi 311 m 3 i u Africi samo 186 m 3 .
20 Smatra se da minimalne potrebe savremenog oveka za vodom iznose 50 litara dnevno po osobi, od ega
5 litra za pie (koje unosi kroz hranu ili kao razne tenosti), 20 litara za sanitarne potrebe, 15 litara za kupanje i
10 litara za pripremu hrane. U tom svetlu zanimljivo je primetiti da prema nekim procenama (podaci za 2000.g.)
u pojedinim državama nema dovoljno vode ni za elementarne potrebe stanovništva – tvrdi se da je dnevna
potrošnja vode po stanovniku svega 3 litra u Gambiji i na Haitiju, 4 litra u Džibutiju, 6 litara u Somaliji, Maliju,
Kambodži, 7 litara u Mozambiku, 8 litara u Ugandi i Tanzaniji, itd. Vidi: Gleick Peter: “The Human Right to
Water”, Water Policy 1/1998, 497-498.