PREVENCIJA I SANIRANJE POSLJEDICA

Ovako shvaene, katastrofe se povremeno javljaju same od sebe, kao samo neke od
opasnosti života – zemljotresi, erupcije vulkana, cunami, epidemije… Za neke od njih
odgovoran je ovek, kao npr. za velike nesree u nuklearnim elektrama ili postrojenjima
hemijske industrije i usled toga širenje radijacije odnosno opasnih hemijskih agenasa; za
odreene epidemije, izazvane veštakim putem; za velike poplave, suše i sline pojave nastale
makar posredno zbog ljudskog uticaja na prirodu; itd.
Jedna od karakteristika katastrofa jeste da se javljaju naglo. Premda obino imaju
dugotrajne posledice, sama akcija koja ih izaziva (npr. zemljotres, cunami) obino ne traje
dugo.
Postoje, meutim, i druge opasnosti, koje mogu da imaju fatalne rezultate, a ije
dejstvo se ne vidi odmah. Tu posebno spadaju situacije koje se ogledaju u ugrožavanju ili
uništavanju onoga što bismo mogli nazvati uslovima bez koji nema života, dakle životnim
uslovima.
3.Životni uslovi. – Ovde pod životnim uslovima podrazumevamo inioce koji su od
suštinskog znaaja za život pojedinaca, grupa, itavih društava, a u krajnjoj liniji i
oveanstva.
Oni su mnogo više od ekonomskog i drugog životnog standarda – tiu se ne prosto
kvaliteta života, ve samog života kao takvog, samog opstanka. Njihovo propadanje ugrožava
sam život.
Pored toga, za razliku od životnog standarda, koji se obino utvruje u vidu raznih
statistika vezanih za prosenog pripadnika konkretnog društva, ovako shvaeni životni uslovi
duboko zadiru u život svake konkretne individue, svake porodice, lokalne, ali i šire zajednice.
ak i onda kada su problemi koji se javljaju u vezi sa ovim uslovima karakteristini samo za
neko uže podruje, ako ostanu nerešeni, prete da izazovu ozbiljne poremeaje i sukobe u
regionalnim, pa i planetarnim okvirima. Suštinski gledajui oni su takvi da se ne mogu vezati
samo za jedno društvo. Uz lako uoljivi lokalni, skoro bez izuzetka imaju i više ili manje
izraženi regionalni, pa i svetski znaaj.
Samim tim, nestanak, propadanje ili veliko ošteenje ovih inilaca može zaas da
preraste u pravu katastrofu i to ogromnih razmera. I kao da to nije dovoljno, oni pod
odreenim uslovima mogu biti uzrok novih nedaa - raznih trvenja, pa i velikih oružanih
sukoba.
4.Životni uslovi, katastrofe i oružani sukobi. - Životni uslovi, onakvi kakvim smo ih
ovde opisali, preduslov su za život oveka i njegov napredak. Njihovo ugrožavanje i
propadanje su opasnosti sa kojima oveanstvo mora stalno da se bori iz dana u dan. Drugim
reima, stalno je prisitna egzinstencijalna potreba da se oni ouvaju i, u meri u kojoj je
mogue, unaprede.
Sa druge strane, katastrofa je stanje koje je nastalo naglim uništenjem ili teškim
ošteenjem života i/ili životnih uslova na odreenom prostoru. Ukratko, životni uslovi su
preduslov života, a katastrofa je jedna vrsta negacije tih uslova, pa i samog života.
I pored toga, oni su u tesnoj vezi. Odreena katastrofa (zemljotres, velika poplava i sl.)
može ne samo da izazove ogromne žrtve, 6 ve i da život na datom podruju uini makar za
katastrofi, u pitanju su zapravo velike nesree koje su ograniene na odnosni objekt, ne ugrožavaju životne
uslove ostalih itd.
6 Tako npr. prema podacima Svetske zdravstvene organizacije (WHO) cunami koji je 2004. pogodio
priobalje Indijskog okeana uz ogromna pustošenja, odneo je oko 226.500 života (183.170 mrtvih i 43.320
nestalih) i proizveo oko 5 miliona interno raseljenih lica. A Year After the Tsunami of 26 Decembar 2004,
WHO, http://www.who.int/hac/crises/international/asia_tsunami/one_year_story/en/. Ovaj i svi drugi u ovom
radu navedeni izvori sa Interneta poslednji put su konsultovani 25.1.2015.
Sa druge strane, veruje se da je u najubistvenijem zemljotresu (u Kini, 1556) poginulo ak 825.000 ljudi.
Meu onima koji su se dogodili samo od 2005. naovamo, zemljotres na Haitiju (2010) imao je izmeu 100.000 i