Dejan Sulejmanov - Ustavn sudstvo (p.1082)

~l. 3
Sekoj ima pravo na `ivot, sloboda i li~na sigurnost.
Evropska konvecija za za{tita na ~ovekovite prava i osnovnite
slobodi od 1950
~l. 5
1. Sekoj ima pravo na sloboda i na li~na sigurnost. Nikoj ne
smee da bide li{en od sloboda, osven vrz osnova na zakonska postapka
vo dolunavedenite slu~ai:
a) ako izdr`uva kazna zatvor po presuda na nadle`en sud.
b) ako bil uapsen ili pritvoren poradi protivewe na zakonski
nalog na sudot ili so cel da se obezbedi izvr{uvawe na so zakon propi{ana
obvrska. 122
lno da se priznaat, ednakvo kako i potrebata na telesna nepovredivost, me|utoa,
na primer, i potrebata za nega i gri`a vo slu~aj na nemo} i za vospituvawe
vo fazata na detstvoto kako i potrebata za politi~ko u~estvo. Poimot
na slobodata ne mo`e da se stavi na ~elo na popisot na osnovnite prava. Ottamu,
vo ponovo vreme na negovo mesto ~esto stapuva poimot na ~ovekovoto dostoinstvo
(taka vo ~l. 1 na Op{tata deklaracija za ~ovekovite prava na ON od
1948 i vo ~l. 1 na Ustavot na Sojuzna Republika Germanija od 1949). Dodu{a
toa bi mo`elo lesno da izgleda kako prazna formula ako da se priznava dostoinstvoto
na nekoj ~ovek zna~i da se priznae kako praven subjekt. Toga{ }e
morame da se pra{ame dali rekursot na ~ovekovoto dostoinstvo mo`e da dade
ne{to pove}e od kru`noto povratno upatuvawe na pravata. Tugendhat, E. Predavanja
o etici: Naklada Jesenski i Turk, Zagreb, 2003, str. 308-310.
122
Pod odredbata na ovoj ~len mo`e da se podvede prisilnoto doveduvawe
na svedok koj uredno bil povikan, a ne do{ol na raspravata, nitu go
opravdal svoeto nedoa|awe. Vakva odredba, kako i odredba so koja e predvideno
negovo zatvorawe poradi odbivawe da svedo~i sodr`i ~l. 229 ZKP. Natamu
vo ~l. 142 st. 1 ZKP e predvideno deka "Ovlastenite slu`beni lica na Ministerstvoto
za vnatre{ni raboti imaat pravo licata zate~eni na mestoto na
izvr{uvaweto na krivi~no delo da gi upatat do istra`niot sudija ili da gi
zadr`at do negovoto doa|awe, ako tie lica bi mo`ele da dadat podatoci va-
`ni za krivi~nata postapka i ako e verojatno deka podocna ne bi mo`elo da se
izvr{i nivno soslu{uvawe ili toa bi bilo vrzano so zna~itelno odol`uvawe
ili so drugi te{kotii. Zadr`uvaweto na ovie lica na mestoto na izvr-
{uvaweto na krivi~noto delo ne mo`e da trae podolgo od {est ~asa." Nesporno
e deka zadr`uvaweto na ovie lica pretstavuva li{uvawe od sloboda, za-
{to toa se pravi protiv nivnata volja.
Sli~no na prethodnoto, spored ~l. 29 st. 1 od Zakonot za vnatre{ni
raboti "Ovlastenite slu`beni lica na Ministerstvoto, imaat pravo da zadr`at
lice najmnogu 24 ~asa ako istoto go naru{uva ili zagrozuva javniot red
i mir, a vospostavuvaweto na javniot red i mir ili otstranuvaweto na zagro-
92