Dejan Sulejmanov - Ustavn sudstvo (p.1082)

2 0 liceto mora da bide zapoznato so negovite prava i od nego ne
mo`e da se bara izjava,
3 0 liceto ima pravo na branitel vo policiska i sudska postapka,
4 0 liceto li{eno od sloboda mora vedna{, a najdocna vo rok od
24 ~asa od momentot na li{uvaweto od sloboda, da bide izvedeno pred
sud, koj bez odlagawe }e odlu~i za zakonitosta na li{uvaweto od sloboda,
119 5 0 pritvorot do podignuvawe na obvinenieto, po odluka na sud,
mo`e da trae najdolgo 180 dena od denot na pritvoraweto,
6 0 po podigaweto na obninenieto, pritvorot go prodol`uva ili
go opredeluva nadle`niot sud vo slu~aj i vo postapka utvrdeni so zakon.
7 0 Pritvorenoto lice mo`e pod uslovi utvrdeni vo zakon da
bide pu{teno da se brani od sloboda. 120
ME\UNARODNI DOKUMENTI
Univerzalna deklaracija za pravata na ~ovekot od 1948
~l. 1
Site ~ove~ki su{testva se ra|aat slobodni i ednakvi vo dostoinstvoto
i pravata. Tie se obdareni so razum i svest i edni sprema
drugi treba da postapuvaat vo duhot na bratstvoto. 121
nite na priveduvaweto ili li{uvaweto od sloboda i so negovite prava utvrdeni
so ustavot i zakonite.
119
Taka i ~l. 3. st. 3 ZKP i ~l. 29 st. 1 od Zakonot za vnatre{ni raboti.
Ovde e zna~ajna i odredbata od ~l. 288 st. 2 spored koja pri doveduvaweto
ovlastenoto slu`beno lice na Ministerstvoto za vnatre{ni raboti ima obvrska
da go izvesti istra`niot sudija za pri~inite i za vremeto na li{uvaweto
od sloboda.
120
Vidi: ~l. 179-182 ZKP.
121
Vo ustavnopravnata rasprava za osnovnite ~ovekovi prava poimot
na slobodata tredicionalno igra osnovna uloga. Vo pozadinata na toa nekoga{
bila ideologijata deka ~ovekot vo "prirodnata sostojba" - vo princip e
sloboden: zasnovaj}i nekoja dr`ava toj nejze i gi prenel site svoi slobodi, a
zada~ata na legitimnata dr`ava se sostoi zaemno da ja obezbeduva slobodata
na poedinecot dokolku taa ne gi spre~uva slobodite na drugite i ako dr`avata
ostvaruvaj}i ja taa zada~a pri ograni~uvaweto na slobodata na poedinecot
e vrzana so onie slobodi na drugite koi se utvrdeni vo osnovnite prava... Sekako
deka slobodata i avtonomijata na poedinecot mora da se smetaat za edno
od sredi{nite dobra, pa zatoa proizleguva i potrebata da se bide za{titen vo
svojata sloboda so edno sredi{no moralno pravo. Me|utoa, za pra{aweto koi
prava treba da se smetaat za temelni odgovorot mo`e da bide samo poimot na
potrebite (ili na interesite). Va`nosta na slobodata bi ostanala vo vozduh
koga taa ne bi bila edna od osnovnite potrebi na poedincite koi mora mora-
91