Dejan Sulejmanov - Ustavn sudstvo (p.1082)

zabranata na retroaktivnost na krivi~niot zakonik.
2. Kako osnovno i su{testveno pravo taa e realna osnova za ostvaruvawe
na drugite ~ovekovi prava, kako na primer, pravoto na po-
~ituvawe na privatniot i semejniot `ivot, slobodata na dvi`ewe i sl.
Se razbira, takvata sloboda ne mo`e da se apsolutizira poradi mo`nosta
od nejzina zloupotreba na {teta na drugite lica. 116 Slobodata se
sfa}a kako mo`nost da se pravi se ona {to ne mu {teti na drug, a toa
zna~i deka granicite na vr{eweto na pravata se opredeleni so istite
tie prava koi im pripa|aat na drugite. Poleto na slobodata na eden
titular e ograni~eno so poleto na istata sloboda na drugiot titular.
Sferata na pravata e sfera na slobodite koi se vo me|uzavisen odnos
so slobodiet na drugite. 117 Ottamu, nikomu ne mo`e da mu bide ograni-
~ena slobodata, osven so odluka na sudot i vo slu~ai i vo postapka
utvrdena so zakon. Toa zna~i deka nejzinoto ograni~uvawe mora da se
vr{i so strogo po~ituvawe na zakonitosta, koja ja so~inuvaat so zakon
propi{anite uslovi i postapka, so {to se isklu~uva sekoe samovolie
na koj i da e organ. Posebna garancija e nadle`nosta na sudot, kako samostoen
i nezavisen organ, da odlu~uva za nejzinoto ograni~uvawe.
Pritoa, bitna karakteristika e {to postapkata se vodi po slu`bena
dol`nost, {to e itna i {to kone~nata odluka ja donesuva sudot. Spored
toa gra|aninot mo`e da bide li{en od sloboda samo koga takviot
slu~aj e predviden so zakon, a ednovremeno postoi i odluka na sudot za
negovo priveduvawe, odnosno li{uvawe od slobodata. Takvoto ograni-
~uvawe na slobodata Ustavot go predviduva pod slednive uslovi:
1 0 liceto povikano, privedeno ili li{eno od sloboda mora vedna{
da bide zapoznaeto so pri~inite za negovoto povikuvawe, priveduvawe
ili li{uvawe od sloboda, 118
116
Zloupotreba na pravata postoi koga tie se koristat sprotivno na
celta poradi koja tie se vostanoveni ili priznati (objektivno stanovi{te),
odnosno koga nekoj svoeto pravo go vr{i so namera drug da povredi (subjektivno
stanovi{te).
117
"Edinstvenata sloboda vredna na svoeto ime e slobodata na nastojuvawe
kon sopstvenoto dobro na sopstven na~in, tolku dolgo dodeka ne se obideme
drugite da gi li{ime od nivnite slobodi, ili da gi spre~ime nivnite
usilbi da gi ostvarat." John Srewart Mill, On Liberty, Navedeno spored Held, D.
Modeli demokratije, [kolska kniga, Zagreb, 1990, str. 72.
118
Zakonot za krivi~nata postapka vo ~l. 3 st. 1 vo celost gi prezema
re{enijata od ~l. 5 st. 2 od Evropskata konvencija i glasi: Liceto povikano,
privedeno ili li{eno od sloboda mora vedna{ da bide izvesteno, na jazik
{to go razbira, za pri~inite za povikuvaweto, priveduvaweto ili li{uvaweto
od sloboda i za bilo kakvo krivi~no obvinenie protiv nego, kako i za negovite
prava i od nego ne mo`e da se bara izjava." Isto taka, ~l. 29 st. 2 od Zakonto
za vnatre{ni raboti gi obvrzuva ovlastenite slu`beni lica na Ministerstvoto
da go zapoznat liceto privedeno ili li{eno od sloboda so pri~i-
90