Dejan Sulejmanov - Ustavn sudstvo (p.1082)

Vo SAD e vospostavena nadle`nost na site redovni sudovi da
vr{at kontrola na ustavnosta vo forma na ekscepcija na protivustavnost.
Vo ovoj sistem site redovni sudovi ne vr{at kontrola na ustavnosta
na zakonite kako takvi in apstracto, tuku samo vo vrska i po povod
na nivnata primena. 484 So drugi zborovi, po povod konkretnen spor
neseno pi{ani ustavi istite gi smetaat za osnovni i najvisoki zakoni na nacijata,
i soodvetno na toa, teorijata na sekoja takva vlast mora da priznae
deka zakonot koj mu e sprotiven na ustavot e neva`e~ki... Ako eden akt na zakonodavnoto
telo koj e sprotiven na ustavot e neva`e~ki, dali toj, i pokraj
site nedostatoci go obvrzuva i prisiluva sudot da go primenuva? ... Bez somnenie
e deka zada~a i dol`nost na pravosudstvoto e da izrekuva {to e pravo.
Toj {to ja primenuva pravnata norma na odredeni slu~ai mora nu`no da ja
utvrdi i da ja protolkuva. Ako dva zakoni me|usebno se protivre~ni, sudovite
mora da odlu~at za pravnata zadol`itelnost na sekoj od niv. Me|utoa, toa
isto taka, va`i i ako zakonot mu protivre~i na ustavot. Ako na odreden slu-
~aj se primenlivi i zakonot i ustavot, sudot mora da go re{i slu~ajot ili vo
soglasnost so zakonot bez da go uva`i ustavot, ili vo soglasnost so ustavot
bez da go uva`i zakonot. Sudot mora da odlu~i koe od ovie dve protivre~ni
pravila e merodavno za re{avawe na konkretniot slu~aj. Toa e bitno obele-
`je na sudskata funkcija. Ako sudovite treba da go po~ituvaat ustavot i ako
ustavot ima prednost pred obi~niot zakon, toga{ pravniot spor treba da se
re{i spored ustavot, a ne spored obi~niot zakonski akt, sekoga{ pod pretpostavka
deka i ustavot i zakonot mo`at da se primenat na toj slu~aj. Toj {to bi
sakal da go porekne na~eloto deka sudot mora da go smeta ustavot za najvisok
zakon, bi moral da priznae deka sudovite treba da gi zatvorat o~ite pred ustavot
i deka smeat da gledaat samo obi~ni zakoni. Takvata teorija bi go podrila
temelot na site pi{ani ustavi. Taa bi zna~ela deka merata koja spored principite
i torijata na na{ata dr`avna zaednica e ni{tovna, sepak vo praktikata
e snabdena so celosna prisilba. Taa bi zna~ela, ako zakonodavecot go
pravi ona {to mu e izre~no zabraneto, deka takviot akt na zakonodavnata
vlast i pokraj negovata izre~na nedopu{tenost, fakti~ki celosno e efikasen.
Toa zna~i da se smeat deka zakonodavnoto telo navistina ima fakti~ka
semo} dodeka istovremeno se prika`uva deka zakonodavnata nadle`nost treba
da se dvi`i vo opredeleni granici. Na toj na~in se postavuvaat granica i
ednovremeno se izjavuva deka mo`at samovolno da se pre~ekorat."
484
Vo amerikanskata sudska praktika, ocenuvaweto na ustavnosta na
zakonite, kako od strana na sojuzniot, taka i od strana na vrhovnite sudovi na
federalnite edinki, sekoga{ e od akcesorna priroda. Zakonodavnite tela na
oddelnite dr`avi na SAD se obiduvale od sudot da dobijat mislewe za ustavnosta
na zakonski proekti, me|utoa sudovite odbivale da vleguvaat vo apstraktna
kontrola na ustavnosta na zakonite. Kaj samoto akcesotrno ocenuvawe na
ustavnosta sudot na~elno vleguva vo ocena na ustavnosta na zakon samo dokolku
toa e neophodno za da se re{i konkretniot slu~aj. Ako toj mo`e da se
re{i na nekoj drug na~in, sudot go ostava na strana pra{aweto na ustavnosta
763