Dejan Sulejmanov - Ustavn sudstvo (p.1082)

pka (na~in na koj treba da se donese aktot) i materijalizacija (izrazuvawe
na aktot: vo pismena forma, so govor, so mol~ewe itn).
Od sodr`inska (materijalna) strana pravniot akt (materijalna
zakonitost), vsu{nost, e ona {to toj go sodr`i: a) pravna norma (na
primer, sudska presuda), ili b) uslov za primena na nekoja druga pravna
norma (na primer, `alba).
Ottamu, pod poimot propis vo smisla na ~l. 110 al. 2 od Ustavot
se podrazbira samo praven akt, a ne i politi~ki akt (na primer, deklaracija
ili rezolucija na Sobranieto), ekonomski (na primer, republi-
~ki buxet i zavr{na smetka na buxetot na Sobranieto) ili nekoj drug
vid akt.
2 0 Akt so koj se reguliraat odnosi na op{t na~in - akt koj na
op{t (apstrakten) na~in ureduva odnosi za po{irok krug na adresati,
odnosno koj sodr`i op{ti pravila na povedenie vo odredeni situacii
(koj se odnesuva na neodreden broj slu~ai, odnosno na lica koi se nao|aat
vo ista situacija ili mo`at da dojdat vo ista situacija prevideni
so aktot) i ima op{tozadol`itelen karakter.
Nasproti toa, konkretni (poedine~ni) akti, na primer, se: preporaki
ili zaklu~oci na Sobranieto, re{enija ili zaklu~oci na Vladata,
naredbi na funkcioner koj rakovodi so organ na upravata i sl.
Pritoa, presudno e aktot da sodr`i pravna norma 472 (op{toza-
472
Pravna norma pretstavuva pravilo na povedenie za{titeno so dr`avniot
aparat za prisilba (sankcionirano od strana na dr`avata) koe gi sodr-
`i slednive elementi: 1 0 hipoteza, 2 0 dispozicija, 3 0 pretpostavka za sankcija
i 4 0 sankcija.
1 0 Hipoteza. Uslov, fakti, nastani od ~ie nastanuvawe zavisi primenata
na pravnata norma. Na primer, "Gra|aniot imaat izbira~ko pravo so navr{uvawe
osumnaeset godini od `ivotot."
2 0 Dispozicija. Vidot na dispozicijata se opredeluva spored razli~ni
kriteriumi.
a) Spored na~inot na koj e formulirana zapovesta: aa) nareduva~ki,
imperativni (mu nareduvaat na subjektot da izvr{i odredneno pozitivno dejstvie
- storuvawe: sekoj e dol`en da...), ab) zabranuva~ki, prohibitivni (mu
zabranuvaat na subjektot da izvr{i odredeno dejstvie - propu{tawe: zabraneto
e..., protivpravno i kaznivo e...), av) ovlastuva~ki, permisivni (go ovlastuva
subjektot na odredeno povedenie - niti mu nareduva, nitu mu zabranuva:
sekoj ima pravo na...) i ag) opisni, indikativni (na ovoj na~in se odreduva, na
primer, sostavot na dr`avnite organi, elementite koi treba da gi sodr`i
znameto, koj e glaven grad na dr`avata, itn.) dispozicii.
b) Spored na~inot na koj se izrazeni: ba) dispozicii so odredeni i
neodredeni poimi (neodredeni se osobeno pravnite standardi, na primer: sekoj
e dol`en na drug da mu pru`i pomo{ vo opasnost i solidarno so drug da
u~estvuva vo otstranuvaweto na op{ta opasnost, Takvi poimi se i "sovesen",
"dobar doma}in", "brzo vozewe", "opasen", "javen red", "javen moral", "mir",
741