Dejan Sulejmanov - Ustavn sudstvo (p.1082)

praznina postoi ist interes kako i vo prviot slu~aj, i na ovoj slu~aj se
primenuva normata propi{ana za prviot slu~aj. Spored toa, za primenata
na analogijata e su{testveno utvrduvaweto na soodvetniot
op{testven interes koj se za{tituva so normata koja treba da bide
primeneta so analogija - utvrduvaweto na tn. zakonska pri~ina (ratio
legis), pri~inata poradi koja e donesena konkretnata norma. 441 So drugi
zborovi, so pomo{ na analogijata posebnata prava norma koja se odnesuva
na eden slu~aj se pro{iruva i na drug slu~aj, za{to i vo prviot i
vo vtoriot slu~aj postoi ista zakonska pri~ina, odnosno ist op{testven
interes koj treba da se za{titi. Taka, normata spored koja neobezbedeniot
nevin razveden bra~en drugar ima pravo na izdr`uvawe se
pretvora i vo norma spored koja i neobezbedeniot nevin bra~en drugar
koj oddeleno `ivee, a ne e raveden ima pravo na izdr`uvawe. Ova se postignuva
so celno tolkuvawe. 442 Pritoa, ako se utvrdi deka odnosnite
dva slu~ai nemaat istovetno obele`je koe bilo pri~ina za donesuvawe
na normata za slu~ajot koj e reguliran so pravoto, analogijata ne mo`e
da se primeni. Toa zna~i, za da se primeni analogijata ne e dovolno dva
slu~ai da go imaat bilo koe obele`je {to e istovetno, tuku istovetno
mora da bide tokmu obele`jeto koe pretstavuvalo zakonska pri~ina
(pri~ina za propi{uvawe na odnosnata norma).
I pokraj nejzinoto zna~ewe vo pravoto, pri upotrebata na analogijata
treba da se bide pretpazliv, ottamu {to vo procesot na tolkuvawe
ne sekoga{ e lesno da se utvrdi sli~nosta na slu~aite kako i
zakonskata pri~ina na konkretnata norma od kade treba da se sogleda i
pri~inata i na nereguliraniot slu~aj.
3. Zakonska i pravna analogija. Voobi~aeno se smeta deka zakonskata
analogija (analogia legis) pretstavuva primena na edna norma so
koja se regulira eden slu~aj, a deka pravnata analogija (analogia iuris)
pretstavuva primena na edno na~elo (izvle~eno od pove}e normi ili
od celokupnoto pravo) na slu~aj koj pretstavuva pravna praznina. Soodvetno
na iznesenoto, kaj pravnata analogija se pravi i razlika na deluma
(partialis) analogija - kaj koja op{tata norma se izvlekuva od nekolku
posebni normi i celosna (totalis) analogija - kaj koja op{tata nor-
441
Ratio legis - pri~na na zakonot, odnosno na pravniot propis, na normata.
Sekoja norma, odnosno praven akt se donesuva od odredena pri~ina. Pri-
~inata na donesuvaweto e odredena cel koja so nivnoto donesuvawe saka da se
postigne - celta na pravoto e da vlijae na ~ovekovoto povedenie vo odredena
nasoka. Ratio legis e mnogu va`en i igra zna~ajna uloga vo tolkuvaweto na pravoto.
Imeno pravoto mora da se tolkuva taka {to kako vistinsko zna~ewe da
se zeme ona zna~ewe so ~ija pomo{ mo`e najdobro da se ostvari celta na pravoto...
Ratio legis igra posebna uloga pri primena na analogijata, za{to taa
mo`e da se primeni samo ako vo dva odnosni slu~ai postoi istoveten ratio legis.
Praven leksikon, str. 960.
442
Vidi: Luki}, R. op. cit. str. 325.
706