Dejan Sulejmanov - Ustavn sudstvo (p.1082)

Analogijata se sostoi vo ednostavna primena na osnovnoto logi~ko
na~elo na istovetnost (princip na identitet). Ova tolkuvawe
ednakvo e sigurno kako i ona koe se zasnova vrz ve}e izlo`enoto na~elo
na neprotivre~nost. So drugi zborovi, zna~eweto koe so ova tolkuvawe
se izvlekuva od normata celosno sigurno e utvrdeno, isto kako i
ona koe se dobiva so jazi~ko tolkuvawe. Dadenoto jazi~ko zna~ewe, vsu-
{nost, so nego se pro{iruva i na predmetite koi ne se neposredno sodr`ani
vo samiot iskaz.
Postapkata ovde se sostoi vo toa {to normata koja se odnesuva
na odreden slu~aj se pro{iruva i na nekoj drug slu~aj koj so nea samata
ne e izre~no predviden, no koj sepak so nekoja druga norma e izedna~en
so slu~ajot koj izre~no e predviden vo normata. Zaklu~uvaweto te~e
spored poznatiot obrazec: A e X, C e A - spored toa, C e X.
2. Osnovi za primena na analogijata. Pra{aweto za osnovata na
primenata na analogijata go dava odgovorot za nejzinata opravdanost,
odnosno koga mo`e da se zeme deka dva slu~ai se dovolno sli~ni za da
se upotrebi analogijata i zo{to sli~nosta na dva slu~ai ja opravduvaat
nejzinata primena.
Problemot na opravdanosta na analogijata e logi~en problem
koj se re{ava vrz osnova na toa {to zaklu~okot po analogija se smeta
kako me{ovit induktivno - deduktiven zaklu~ok. Imeno, vrz osnova na
zaedni~ki poznatite obele`ja na dva slu~ai i posebnite obele`ja za
koi e poznato deka vo eden slu~aj proizleguvaat od zaedni~ki obele-
`ja, so primena na ovoj logi~ki metod se ovozmo`uva da se zaklu~i
deka takvi isti obele`ja postojat i vo drugiot slu~aj, iako tie ne ni se
poznati.
Zaklu~okot po analogija od ve}e navedeniot primer se izveduva
na sledniot na~in. Propi{ano e deka neobezbedeniot bra~en drugar
koj ne e vinoven za razvodot ima pravo na izdr`uvawe. Za neobezbedeniot
bra~en drugar koj `ivee oddeleno, a ne e razveden, i koj ne e vinoven
za odvoeniot `ivot, ne e ni{to propi{ano. Me|utoa, ottamu {to i
vo edniot i vo drugiot slu~aj postoi odvoen `ivot i neobezbedenost na
bra~niot drugar koj za toa ne e vinoven i ottamu {to pravoto na izdr-
`uvawe na neobezbedeniot i bez negova vina ravedeni bra~en drugar
mu pripa|a nemu, tokmu zatoa {to toj oddeleno `ivie i za toa ne e vinoven,
a ne e zatoa {to e razveden, treba da se zeme deka takvo pravo im
pripa|a na site bra~ni drugari koi ne se vinovni za odvoeniot `ivot.
Ottamu se zaklu~uva deka toa pravo mu pripa|a i na liceto koe odeleno
`ivee iako ne e razvedeno, isto kako i na razvedeniot bra~en drugar.
So vakvata analiza najprvin mora da se utvrdi koj op{testven
interes go za{titilo pravoto so propi{uvaweto na normata za slu~jot
za koj normata e propi{ana. Potoa, mora da se utvrdi deka primenata
ista norma za sekoj takov slu~aj pretstavuva op{testven interes.
Najposle, otkako }e se utvdi deka i vo slu~ajot koj pretstavuva pravna
705