Dejan Sulejmanov - Ustavn sudstvo (p.1082)

ovie poimi sepak ne nî osloboduva od obvrskata za nivno oddelno koristewe.
Toa, me|utoa, e mo`no samo dokolku ustavnosta i zakonitosta
gi posmatrame kako pomo{en lost ili kako edno od konkretnite sredstva
za ostvaruvawe na vladeeweto na pravoto. Toa e dozvoleno i od
akademski pri~ini. Na toj na~in, vpro~em, mnogu polesno se sfa}a nivnata
dolgogodi{na upotreba vo ustavnopravnata teorija i praktika.
Rule of law pretstavuva angliski termin za materijalnata zakonitost.
Ovoj termin te{ko mo`e da se prevede. Obi~no se preveduva
kako "vladeewe na zakonot (pravoto)." Amerikanski termini za "rule of
law" se - "government under law" i "due process"
Terminot "rule of law," vo koj "law" ednovremeno zna~i i zakon i
pravo, ozna~uva soglasnost so zakonot koj go proglasuva i so posebni
sredstva gi za{tituva demokraskite prva i slobodi na ~ovekot i gra|aninot.
Spored toa "rule of law" postoi koga postoi zakon (odnosno pravo)
koj sodr`i spisok na izvesni opredleni demokratski ~ove~ki prava
i slobodi kako i to~no opredeleni sredstva za nivno ostvaruvawe, i
koga site odnosni akti se vo soglasnopst so ovoj zakon.
Su{tinata na "rule of law" spored Dejsi nakratko mo`e da se
iznese so pomo{ na slednive tri elementi:
1 0 Celosna dominacija ili prednost na redovnite zakoni sprema
vlijanieto na arbitrernata vlast i sklu~uvawe na postoewe na arbitrernost,
prerogativi ili duri i {iroka diskreciona vlast na vladata.
Angli~anite se pod vlasta na zakonite i edinstveno na zakonite;
~ovekot mo`e da bide kaznet samo za povreda na zakonot i za ni{to
drugo.
2 0 Ednakvost pred zakonot i podednakva pot~inetost na site
klasi na obi~niot zakon na zemjata koj go primenuva redovniot sud,
{to zna~i deka nikoj ne e podlo`en na poseben sud, a osobeno dr`avnite
organi, so {to e isklu~eno upravnoto sudstvo - za sekoja povreda
na zakonot dr`avniot organ odgovara pred obi~en sud, kako i sekoj gra-
|anin.
3 0 Ustavniot zakon, ~ii pravila vo stranskite zemji prirodno
pretstavuvaat del od ustavot, ne se izvor tuku posledici na pravoto
koe e opredeleno i za{titeno od sudovite, {to zna~i deka so promena
na ustavot (vo materijalna smisla) tie prava ne mo`at nitu da se ukinat,
za{to se tvorbi na drugi izvori na pravoto (obi~aite, odnosno
sudskata praktika). 381
beduva so razvieniot ustavno vospostaven mehanizam na dr`avni organi, me|u
koi posebno mesto imaat Ustavniot sud i samostojnite i nezavisnite sudovi, a
isto taka i so niza ustavno utvrdeni principi i ustavno garantirani posebni
prava na gra|anite i drugite subjekti. Dimitrov, E. Dr`avata vo procesot na
tranzicija vo Republika Makedonija, Zbornik vo ~est na Evgeni Dimitrov,
Praven fakultet - Skopje, Skopje, 1999, str. 244.
381
Luki}, R. Ustavnost i zakonitost, str. 56-57.
646