Dejan Sulejmanov - Ustavn sudstvo (p.1082)

3 0 Tretot pravilo se primenuva so cel da se kontrolira upotrebata
na sopstvenosta koga postoi nejzino ograni~uvawe. 283
Ragleduvuvaweto dali imalo prekr{uvawe na pravoto na sopstvenot
garantirano so ~l. 1 od Protokolot br. 1, me|utoa ne zavr{uva
samo na toa. Za taa cel potrebno e da se odgovori u{te na slednite tri
pra{awa: 1 0 dali ograni~uvaweto e izvr{eno zaradi ostvaruvawe na
legitimna cel od javen ili op{t interes, odnosno dali dr`avata
mo`e da go opravda takvoto ograni~uvawe, 284 2 0 dali ograni~uvaweto e
proporcionalno, odnosno dali e postignata pravi~na ramnote`a me|u
barawata od op{t interes za zaednicata i barawata za za{tita na
osnovnite prava na poedinecot, 285 i 3 0 dali ograni~uvaweto e vo soglasnost
so na~eloto na pravnata sigurnost, odnosno zakonitost. 286
ili na drug na~in da postapat so imotot. Od tie pri~ini ne mo`elo da se primeni
ova pravilo.
283
[to se odneuva do ova pravilo vo Sporrong i Lonnrothm, Sudot zabele`al
deka e jasno oti toa se odnesuva na zabranata na gradewe {to involvira
kontrola na upotreba na sopstvenosta. Od druga strana, dozvolite za eksproprijacija
mora da se razgledaat spored prvoto pravilo, za{to ne povlekuvaat
li{uvawe od sopstvenosta, nitu pak imaat za cel kontrola na upotrebata na
sopstvenosta.
284
Dokolku takvoto ograni~uvawe mo`e da se opravda, toga{ nema prekr{uvawe
na ~l. 1 od Protokolot br. 1. Samoto pak doka`uvawe na tie fakti
e na tovar na dr`avata. Eden od ponovite i pointeresni primeri na razgleduvawe
na pra{aweto dali ograni~uvaweto na sopstvenosta e vo nasoka na legitimnite
celi e slu~ajot Solo protiv Italija. Vo ovoj slu~aj, Sudot go povtori
na~eloto deka }e ja po~ituva procenata na nacionalniot zakonodavec za
toa {to e op{t interes, dokolku takvata procena e bez o~igledna razumna
osnova. Vidi, ibid, str. 31-33. Ovde mora da se istakne i toa deka od tekstot na
~l. 1 od Protokolot br. 1 i tolkuvaweto vo praktikata na Komisijata i
Sudot, dr`avata ima mnogu po{iroka margina na procena vo odnos na kriteriumot
javen interes, odo{to vo odnos na standardot potrebi vo demokratskoto
op{testvo propi{an so drugite ~lenovi od Konvencijata.
285
So drugi zborovi, so cel ograni~uvaweto na sopstvenosta da bide
dozvoleno, toa ne samo {to treba da bide predmet na legitimna cel od javen
interes, tuku isto taka mora da postoi razumen odnos na proporcionalnost
me|u sredstvata koi se koristat i celta koja treba da se postigne (pravi~na
ramnote`a me|u barawata od op{t interes na zaednicata i barawata za za{-
tita na osnovnite prava na poedinecot). Od ponovite karakteristi~ni primeri
za primena na testot na proporcionalnost ~esto se poso~uvaat slu~ajot
AGOSI protiv Obedinetoto Kralstvo, i ve}e spomenatite Mallesher protiv
Avstrija, Stran Greek Rafineriew i Stratis Andeadis protiv Grcija, i Pressos
Compania Naviera SA protiv Belgija. Vidi: ibid. str. 34-39.
286
Ova barawe jasno e izrazeno vo vtorata re~enica od ~l. 1 st. 1 od
Protokolot br. 1. Inaku, na~eloto na pravna sigurnost bara postoewe i po-
296