Dejan Sulejmanov - Ustavn sudstvo (p.1082)

izre~e kazna {to kako takva e utvrdena so zakon ili drug propis. Toa,
so drugi zborovi zna~i deka soglasno navedenite ustavni odredbi kaznenopravniot
odnos se iscrpuva na relacijata kaznivo delo i sudski
izre~ena kazna za storitelot i deka natamo{ni posledici od negovoto
izvr{uvawe, odnosno od osudata za toa delo koi se sostojat vo ograni-
~uvawe na pravata na gra|anite ne se dopu{teni, osven ako toa ne e
izre~no utvrdeno so Ustavot, soglasno ~l. 54 st. 1 od Ustavot.
Ottuka, ako se ima predvid deka so osporenata zakonska odredba
se vr{i ograni~uvawe na pravoto na ~len na Sovetot za radiodifuzijata
da ja vr{i ovaa funkcija do istekot na mandatot za koj e izbran
samo poradi toa {to e osuden za krivi~no ili drugo delo, za Sudot ne e
sporno deka ova ograni~uvawe ne e posledica {to proizleguva od izvr-
{uvaweto na pravosilno izre~enata krivi~na ili druga sankcija,
odnosno kazna, tuku pretstavuva dopolnitelna posledica {to gra|anite
ja trpat vrz osnova na osuduvanosta, a koja nastapuva po sila na Zakonot.
Vakvoto ograni~uvawe ne samo {to nema ustavna, tuku nema ni
zakonska osnova.
Osven {to se vr{i ograni~uvawe na pravata na gra|anite bez za
toa da ima ustavna osnova, vo osporenata zakonska odredba ne se konkretno
utvrdeni nitu krivi~nite i drugite kaznivi dela, ni izre~enata
kazna za niv, {to go pravat ~lenot na Sovetot za radiodifuzija nedostoen
za vr{ewe na ovaa funkcija. Ovoj nedostatok na osporenata
odredba, spored misleweto na Sudot, dozvoluva potpolna diskrecija
pri odlu~uvaweto za ova pra{awe pri {to poedinecot ne e za{titen
od samovolno popre~uvawe da ja vr{i funkcijata - ~len na Sovetot
duri i vo slu~ai koga krivi~noto ili drugoto kaznivo delo ne e vo nikakva
vrska so ovaa funkcija. Zatoa, Sudot smeta deka formulacijata
na osporenata zakonska odredba e nedovolno precizna i jasna i kako
takva ne obezbeduva pravna sigurnost na gra|anite, kako eden od elementite
na principot na vladeeweto na pravoto.
III. EKONOMSKI SLOBODI I PRAVA
Ekonomskite i socijalnite prava go izrazuvaat ekonomskiot i
socijalniot status na ~ovekot vo odredeno op{testvo. Za razlika od
li~nite i politi~kite slobodi i prava, ovie slobodi i prava vo golema
mera se dadeni ili podareni prava od dr`avnata vlast. Ottuka, pogolemiot
del od ekonomskite i socijalnite slobodi i prava se formulirani
pove}e kako aspiracija ili ideal, a pomalku kako ostvarlivo
pravo vo praktikata. Vakviot karakter na ovie slobodi i prava e posledica
na voluntaristi~kata mo} na dr`avnata vlast, no i na nejzinata
nemo} da obezbedi potrebni materijalni sredstva za ostvaruvawe
na proklamiranite slobodi i prava vo praktikata. 268
290
268
[kari}, S. Ustavno pravo, vtora kniga, Union Trade, Skopje, 1995,