Dejan Sulejmanov - Ustavn sudstvo (p.1082)

kovite prava vospostavuva ramnote`a so cel da postigne prvenstvo na
ednoto nad drugoto pravo. 231
Samiot ~l. 10 od Konvencijata sodr`i dva stava: prviot, so koj
se definiraat slobodite {to se {titat, i vtoriot, koj gi utvrduva
okolnostite vo koi nekoja dr`ava mo`e legitimno da go popre~i koristeweto
na slobodata na izrazuvaweto.
Za{titata koja se dava so ~l. 10 st. 1 od Konvencijata e odnesuva
na kakvo i da e izrazuvawe, bez ogled na negovata sodr`ina (politi~ka,
komercijalna, umentni~ka itn), na~inot na koj e preneseno (od lice,
grupa ili na kakov bil na~in od koj i da e vid na medium) i bez ogled
korisnicite na koi e upateno (vozrasni lica ili deca, na celata ili
na ograni~ena javnost). Izrazuvaweto se odnesuva ne samo na govor
(izre~eni ili pi{ani zborovi), tuku i na sliki, zamisli i dejstvija
nameneti da izrazat opredelena ideja ili da prezentiraat informacii.
Vo odredeni okolnosti i oblekata mo`e da pretstavuva izrazuvawe
vo smisla na navedenata odredba.
Za{titata poa|a od tolerancijata na individualnite gledi{ta
kako va`na komponenta na demokratskiot sistem, duri i toga{ koga
takvoto izrazuvawe pretstavuva {ok za mnozinstvoto. Vo taa smisla,
Sudot izjavi deka ~l. 10 gi {titi ne samo "informaciite i ideite koi
se primaat so naklonetost ili se smataat za nenavedlivi ili indiferentni,
tuku i onie {to navreduvaat, {okiraat ili voznemiruvaat." 232
3. Spored ~l. 54 st. 4 od Ustavot, ograni~uvaweto na slobodite i
pravata ne mo`e da se odnesuva i na pravoto na slobodatata na uveruvaweto,
sovesta, mislata, javnoto izrazuvawe na mislata i veroispovesta.
So drugi zborovi, Ustavot na Republika Makedonija ne sodr`i nitu
specijalna, nitu generalna zakonska rezerva koja bi gi opredelila
granicite na ostvaruvaweto na slobodata na mislata i javnoto izrazuvawe
na mislata, poradi {to nejzinata granica treba da se bara vo
sevkupnosta na Ustavot i negovite opredelbi imaj}i gi pritoa predvid
231
Macovei, M. Sloboda na izrazuvawe, str. 7.
232
Vo slu~ajot Handyside, kako i vo podocne`nata presuda Sunday Times,
Sudot ja naglasi va`nosta na slobodata na izrazuvawe vo edno demokratsko
op{etstvo. Slobodata na izrazuvawe pretstavuva eden od osnovnite temeli
na edno takvo op{etstvo, eden od osnovnite uslovi za negov napredok i za
razvojot na sekoj ~ovek. Spored ~l. 10 st. 2, taa e primenliva ne samo za informacii
ili idei {to se primaat so naklonost, {to se smetaat za nenavredlivi
ili kako pra{awa na indiferentnost, tuku i za onie {to ja navreduvaat,
{okiraat ili voznemiruvaat dr`avata ili nekoj sektor od naselenieto. Toa
se barawa za takov pluralizam, tolerancija i {irokoumnost bez koi nema
demokratsko op{testvo." Vidi: Kasaciono pravo vo vrska so ~lenot 10 od
Evropskata konvencija za ~ovekovi prava, ^etirieset godini kasaciono pravo
1959-1999, Direktorat za ~ovekovi prava, Strazbur, 1999, str. 66 i Macovei,
M. op. cit, str. 9.
189