Dejan Sulejmanov - Ustavn sudstvo (p.1082)

granicata od ~etiri dena vostanovena vo Brogan protiv Obedinetoto
Kralstvo (1988) go izrazuva maksimumot {to mo`e da se tolerira i
toa samo vo vonredni slu~ai. 148
b) Pravo na pritvorenoto lice da mu bide sudeno vo razumen
rok. 149 Ako liceto ne e pu{teno na sloboda, ~lenot 5 st. 3 isto taka, mu
go garantira pravoto na sudewe vo razumen rok. So ova odredba se saka
da se izbegne neograni~eniot pritvor za seto vreme na istragata. Kako
{to toa Sudot go zabele`al vo slu~ajot Wemhoff protiv SR Germanija
(1968), obvinetoto lice koe se nao|a vo istra`en zatvor ima pravo na
negovoto sudewe da mu se dade prednost vo odnos na liceto koe se brani
od sloboda. Me|utoa, Sudot istovremeno zabele`al deka privremenoto
pu{tawe na sloboda na obvinetiot ne go poni{tuva negovoto pravo da
mu se sudi vo razumen rok. Standardot na razumnost spored ~l. 5 st. 3 ne
e ednakov kako onoj koj se primenuva vo odnos na pravednoto sudewe
spored ~l. 6 st. 1. 150
Periodot na pritvorot {to pritoa go razgleduva sudot, te~e od
momentot na apseweto do momentot koga liceto e oslobodeno. 151 Ako
148
Ova pravo, so koe se obezbeduva apseweto ili pritvoraweto da se
odobri od sudija so cel da se izbegne prodol`enoto policisko pritvorawe,
treba da se razlikuva od pravoto na pravi~no sudewe od ~l. 6 i od pravoto da
se spori zakonitosta na pritvoraweto obezbedeno so ~l 5 st. 3 od Konvencijata.
149
Zborot "razumen" Sudot ne go vrzuava so goneweto i sudeweto, tuku
so dol`inata na pritvorot. Taka dolgoto traewe na postapkata mo`e da bide
razumno so ogled na kompleksnosta na slu~ajot ili brojot na svedocite i sl.,
{to ne zna~i deka i prodol`enoto pritvorawe mora, isto taka, da bide razumno.
Od druga strana, po pu{taweto da se brani od sloboda, za dr`avata i natamu
ostanuva obvrskata od ~l. 6 od Evropskata konvencija, sudeweto da go
zavr{i vo razumen rok. Kalajxiev, G. op. cit, str. 114.
150
Gomien, D. Kratok vodi~ niz Evropskata konvencija za ~ovekovi
prava, str. 34.
151
Terminite apsewe i pritvor vo re~isi site odredbi na ~l. 5 od Konvencijata
se koristat so isto zna~ewe. Tie vo osnova se odnesuvaat na sekoja
merka (bez razlika na terminot koj go koristi nacionalniot zakon) koja
deluva vo nasoka na li{uvawe od sloboda. Pritoa ne e va`no dali liceto, na
primer, dobrovolno se predalo ili pak, deka ne e svesno za samoto li{uvawe -
za postoewe na li{uvaweto od sloboda e dovolno liceto pove}e da ne e slobodno
da zamine od opredelen prostor. Za utvrduvaweto dali stanuva zbor za li-
{uvawe od sloboda od zna~ewe e i statusot na zasegnatoto lice. Vo ovaa smisla
ne pretstavuva li{uvawe od sloboda zatvoraweto vo odredeni mesta na
lica koi slu`at vo vooru`enite sili zaradi primena na normalen disciplinski
re`im. Isto taka, ne pretstavuva li{uvawe od sloboda nametnuvaweto
na pogolemi ograni~uvawa na slobodata na nekoe lice koe ve}e se nao|a vo
zatvor zaradi izdr`uvawe na kaznata - na primer, prefrluvawe na lice od za-
103