Zoran Sulejmanov - Penitencijarni ustanovi vo Makedonija (p.717)

novi i poinakvi idei od nivnite gr~ki predhodnici. Takov e primerot
so Ulpijan, Ciceron i nekoi drugi misliteli od toa vreme. Me|u niv
sepak }e se izdvoi sofistot Lukrie Anej Senaka (4-65) so svoeto zna-
~ajno delo "Rasprava za gnevot" vo koe }e im posveti mnogu pogolem
prostor na ovie pra{awa. Iako i kaj nego se ~uvstvuva golemo vlijanie
na Protagora i Platon negovite sfa}awa zna~at ~ekor ponapred vo
ovaa oblast za{to niz povrzuvaweto na celite na kaznata so opredeleni
endogeni faktori na kriminalitetot (strastite) genijalno ja anticipriral
sovremenata individualizacija na kaznuvaweto, a so svojot
streme` za humanizirawe na kaznite se izdignuva ne samo pred svoeto
tuku i pred na{eto vreme.
Osnovnoto pra{awe {to toj saka da go re{i e na~iniot na koj
treba da se ubla`i gnevot kako okolnost od koja proizleguvaat mnogu
zla, a me|u niv i na kriminalitetot i drugite poroci na ~ovekot. Spored
nego gnevot e najgrdata ~ove~ka strast {to se ra|a bez u~estvo na
voljata i rasuduvaweto 105 i vodi kon posegnuvawa na oru`je, kon krv,
ubistva, zaemni gadosti me|u lu|eto, razni uni{tuvawa i nepravedno
izre~eni kazni. 106 Onoj {to pottiknat od gnevot }e stori grev (prestap)
107 treba da se kazni, no kaznata treba da bide poslednoto sredstvo
za iskorenuvawe na gnevot. Vistinskiot za{titnik na narodot treba
najprvin da se potrudi da go razvie gra|anskiot duh za dobroto i zamrazuvaweto
na nepravdata preku dejstvoto na blagiot zbor (sovetuvawe),
a potoa so poblag verbalen prekor (opomena, ukor) i najposle so blagi
kazni {to mo`at da se otpovikaat, no i so onie najostrite rezervirani
za najlo{ite prestapnici. 108 Koja kazna }e se izbere, dali taen ili
javen ukor, javno `igosuvawe, progonuvawe ili smrtna kazna 109 i spored
Seneka zavisi od toa dali se raboti za popravlivi ili nepopravlivi
zlostornici. 110 Sudijata e toj {to treba da znae deka edna kazna se upotrebuva
za popravawe a druga za otstranuvawe i deka vo dvata slu~ai
treba da se ima predvid idninata a ne minatoto. Zatoa "nikoj razumen
ne kaznuva za ona {to e storeno, tuku zatoa vo idnina da ne se gre{i,
ona {to e pominato ne mo`e da se otpovika, a idninata mo`e da se predupredi.
111 Vo obata slu~ai treba da se bara korista {to kaznata ja
105
Seneka, Rasprava o gnevu, Rad, Beograd, 1983, str. 20-30.
106
Ibid, str. 5-6.
107
Grev e sramno da mu se {teti na tatkovinata: zna~i i na gra|ninot
za{to toj e del od tatkovinata (a delovite zaslu`uvaat po~it, ako ja zaslu`uva
celinata)." Ibid, str. 56.
108
Ibid, str. 11.
109
Ibid, str. 20.
110
Ibid, str. 19.
111
Ibid, str. 25. Toa e poznata izreka koja vo original glasi: "Nemo prudens,
quia peccatum est, sed ne peccatur, revocasi enim praeteria non possunt, futura
prohibentur".
66