JUS-EN standardi za celik

UDRUZENJE CRNE METALURGIJE 

STANDARD I 

ZA 

v 

CELIK 

JUS • JUS EN • EN DIN • GOST 

OZNACAVANJE • NAMENA • POREDJENJE 

Aut or 

Dr Savo Markovic, dipl.ini.metalurgiie 

Beograd, 2005. godine 

lzdavac: GRAFOPAN BEOGRAD

Autor: Dr Savo Markovic, dipl.inz.metalurgije 

lzdavac·: Grafopan- Beogl·ad 

Rccenzija: U ze le~arama u Smederevu i Niksitu 

Cl P- KnTaJtorHsal(wja yny6nHKaul(fH 

L l apOAHa 6H6JmO'reKa Cp6wje. Beor.paJ\ 

006.44:669.14 

MAPKOBYrn, Cano 

Stcuidardi za Celik : JUS, JUS £N, EN, 

DlN, GOST : ozna~avanje, namena, por.cdenje 

I Savo Markovic·. - Beograd : Grafopan, 

200'5 (Beograd : Grc.tfopan). - 247 str. 

tabele ; 29 em 

Na vrhu nasi. str. : Udruzenjc Crne 

metalurgijt!. - Tira~ 500. - Napornene uz 

tekst. 

ISBN !)6- 83615- 13- R 

a) YemrK - CraHJt

SADRZAJ 

1. n l ~ F t N I Ct.m ZA .ZELEzo . G VOZ t ). J I ~ 1 CELIK ....................................... . 

1.1. iELb.ZO .......... ... ............. , .......... .... ........ ... ............................ ... .... ...... ..... ...... . 

I.:!. (,VOZD.Jt ...... ......... ............................................................... .. 

I .1 ( 'l:l.IIZ ..................... ~ .......................................................................... . 

1. POP F. LA c"'ELIKA .......................................................................................... . 

2 I. PODELA CEUKA )>0 i)SNO.Vlll.EU IKANOS'I I .................. ............ . 

~.:l . POOI;LA C.ELI Ki\ PO O.SNOVU KV/\I.ITETA .. ........... .. ...... .......... ..... .. 

2.2. 1. ~ e l egi ra ui osJ·l(\\'lii··cc:lik ...................................................... ,. ......... . 

: .1.2. Nelegirani kvalitJi :;c o t.naC'av::tJU tul tlSMVl! upolrehe ...... ...... .. ... ..... . 

1.5.2. (dit.:i koji St: ~•ZH;iC:.I V:tj \1 11:1 ll~OO\'l: ht:nlij !> ~ll!! .S.I.Siil.\':t .... ...... ... • 7 

4. SISTF.M ZA OZN.o\{AVANJ E CELIKA - neo .2. (.JUS F.N 10027-2).......... 

11 

•I, I , Pl\liDMfT I PODIWCJE PRIM EN I~ . .. . .... ... .. .... ... ............ .. ..... ...... ...... . •J 

-1.-:! IJEFJN.IC:.n:; ................... ................,. ,.... ..... .... ........ .. .................... ... ....... 11 

'1.3. 1 ' 1 \ INL'"t J t~ .. ... .... .... --·-·····-····-····· ·+ 

11 

•••• .•• ••••••• • ... ••• • •• .. •• •• • 

-1...1, 'l'RI KTliRA IIIWJ(' Al\:111 OLN,.\KA{T:J.iKt\ ..................... ... ..... 1!1 

S. SIS f'EM ZA OZNA(A \.'ANJE Cf-:LI KA (JUS .CI{ IOJ(i(l) .......................... .:n 

5. 1. I'IU:DMn I P01JJWCJE PRI MI:NI:: .. ......... .............. ........ . ... .......... ..... :! II 

!> 2. I>FF[N!CIJE .......... ... .... ........ .. .... ....... .... ....... ... .................... . .. , ... .... 2ll 

) .1, DODATNt: OZNAKE ............ .... ................ ........... .. ......... ......... . .. 2!1 

6. S l ~'l EM. OZj\;ACA \ 'AN.IA·CEI.IKA BROJCANOM OZ.I\AKOM 

( l)i]" 17«07)............................................................... ............................................... ,,. 

t1 I Ci l AVNA GRUP/\ ............. ..... .. ... ....................... ......,, ...,............... ........ 1·1 

6 ~ f~ 1 -:~1 VER

Str atM 

8.4. 07-NA( A VAN JE VRSTA CcLIKA ................................................•......... 

9. OZNACA VAN.m CELIKA PO GOST-u ................ , ... , ................................. . 

9. 1. KLA$1FIKACIJA C:ELIKA 1'0 HEMIJSKOM SA$TAV U ..................... .. 

10. l)EFINJC IJE PIWIZVOD.A 00 CELIKA (.IUS EN L00'79) ....................... 

10.1. PRI1DMET II'ODRUCJE PRIM ENE ............................................. ........ 

10.2. NORMJ\ TIVNE REF'ERENCE ..................-........ ................. .................... 

10.3. TECNI CELIK ................... ~ ....... ................... ............................ ............. 

J(l.'l INCiOTI I POLUPROIZ VOOJ ........................................................... 

l (l..t. I. lngoti .......... ........ ..................... ............ .......................... .... ... ..... ... .... . 

10,4.2. PI{EGLEO NAJVAZN IJlH ST ANOAJWA 

OIN-EN-.JUS EN (JUS) (od DIN 174 d11 DlN 59470} ............ .................... ..... .. 

12. li POR ~ONl PREGL(W ~T ANDARDA ZA CF.UKA I I'HO IZVODE 

OD CELIKA ,JlJS (JUS EN)- DTN-EN .......................................................... .. 

I 

!47 

13. liJ>ORlWNI PREGLED NA..JVAZNIJIIi STANDARDA EN-f>.IN-.Jll S ...... 

14. OZNAKI~ I roru:O.JENJE CF.LIKA 1' 0 A-8-C- D-nom 

f~ E OOS LF:DtJ ................................................................................... -. ............... .. 

l 5b 

15. PREGLED C F.LIKA PO RASTUCIM BRO.JCANlM OZNAKAMA ........ .. 

II

KOMENTAR AUTORA UZ TEKST KOJI SLEDI 

Skoro sest godi'>'ta nakon objavljivanja priruCni.lagledaju 

eventualne nedostatke po oSf\OVU kojih Sh ttol;lijene i konkretne s'Ugestije kako bi prirucnik 

bio sro prikladniji za svakodnevnu upotrebp.. 

PnhvatajuCi sugestije i registrujuci sve promene nasta!e u prethodnih sest godina, autor 

ovog prirucnika je izvrsio znacajne promene i dopune sadnaja prvostampcu•c

1. DEFINICIJE ZA ZELEZO, GVOZDJE I tELIK· 

l.l. 

ZELEZO 

Zelezo ie metal sa prose.cniin atomskim ·brojem 55,85 i tackom topljenia I53ooc .

2. PODELA CELIKA 

2.1. PODELA CELIKAPO OSNOVU LEGlRANOSTI 

Defmicija i klasifikacija celika date su u standardu EN 10020, odnosno u JUS EN 10020. 

'l'ill1 staridardom celici se dele na nelegirane i legirane, pri cemu j·e granica izmedju 

njih odredjena sadrZajem svakog pojediliacnog elementa u narednoj tabeli: 

1 Hem.simbol Element Granicna VTednost J 

% (ny.!!!L_ - 

AI Aluminiium 0,.10 

B Bor 0,0008 

Bi Bizmut 0,10 

Co Koball 0.,10 

- 

Cr Hromn 

_,.,.,., 0,30 __ 

Cu Bakarll 

0,40 

La Lantanidi {svald) 0,05 

Mn Mangan 1 ,65~> 

Mo Molibdenll 0,08 

Nb Niobijum 2 > 0,06 

-- Nf Nikl 

-- 

1) 

0,30 

-- 

Pb Olovo 0,40 

- 

Se Selen 0,10 

I - 

Si Silicijum -I o"so 

Te Telur .... O,lQ 

Ti Titan 2 > 0,05 

v Vanadijum25 0,10 

- 

-· 

w Volfram 0,10 

Zr Cirkonijum 0,05 

Ostall (osim C, P,S,N) pojedi.nacno . o,os 

1) Kada je sad.riaj elementa naveden u ·kombinaciji po dva, tri lli t etiri 1 kada 

su sadrZaji ma.nji od onlli koji su dati u tabeli. granitna vrednost je na nlvou 

od 70% od zbira pojedinacnih elemet)ata u t'abeli. 

I 

2) Primedba pod 1) se primenjuje \ za ove elememe. J 

3) Kada je utvrdjen samo max. sadricill'lla.ngaria, granicna vted11ost je 1,80%. 

2.2. PODELA QELIKA PO OSNOVU KVALITETA 

2.2.1. Nelegirani osno~~ 

Kod ovih celika se ne zahtevaju posebni us1ovi za proizvodnju niti termicka obrada, 

a mehani.cke osobine su vezane za dimenzije proizvoda (tanji ill deblji od 16mm). 

2.2.2. Nelegirani kvalitetnj...{;ftti.c;i 

Po osnovu zahteva slicni s u nelegiranimosnovnim celicima izuzevvrste 

preloma (zilav), ve licine zrna i sposobnosri oblikovanja.

2.2.3. Nel§girani plemeniti celicj 

Ovi celici imaju veCi stepen ci1?tqce pd prethodn,iLl·, ppseb.no s obzirorn na nemetalne 

ukijnck:e. U naj:vecem bliOju sl~¢'ajeva predvjg).a :>e kiUjenje i pppustallje (opusta.nje), 

odnosno o.tvrdnja:vanje povrs.ine, te da su pogodhi za svaku masinsku obradu. 

Pos.ebna painja je usmerena. na otpomost tecenja i otvrdnjavanja, kao i p!asticnog 

oblikovanja. 

2.3·.1. J.,eqirani l:

3. SlSTEM ZA OZNA.CAVANJE CELIKR - Deo 1: Oznacavanje, osnovne 

oznake (prema JUS EN 10027- 1) 

3.1. PREDMET 1 PODRUCJE PRIMENE 

ti ovom delu evropskog standarda EN 10027 urvrdjuju se pravila za oznacavanje 

celika slovnim i brojcanim oznakama koje izrazavaju neke osnovne kar:akteristike, 

na primer: osnovnu primenu, mehanicke osobine, fizicke osobine, hemijske osobirte, 

da bi celici mogli da se identifikuju na pregledan nacin. 

Da bi se izbegle sve dvosmislenosti, neophodno }e da se osnovne oznake defimsane 

u oyom evropskom standardu upotpune dodatnim oznakama za identifikovanje 

dopunskih karakteristika celika iii metalurskih proizvoda, na primer pogodnosti 

za. upotrebu na visokoj iii iskoj temperaturi, stanja povrsine, stanja posle termicke 

obrade, naCi.na dezoksidaoije. 

Sistem za brojcano oznacava:nje celika definisan je u EN 10927-2. 

3.2. DEFINICIJE 

Za pottebe ovog evropskog standarda primenjuju se definisije date u EN 10020 

i EN 10079. 

3,3. PRINCIP 

Oznaka 

Za sval

3.4. KLASIFIKACIJA tJ OKVIRU OZNAKA 

Za potrebe oznacavanja oznake su svrstane·u dve osnovne grupe: 

- grupa l za ce.like koji se·oznacavaju na osnovu upot.rebe i mehailickih m 

fizickih osobina 

- grupa 2 za cellKe koji se qznacavaju na osnovu herhij~kog . sastava , podetjene u 

oetiri podgrupe 

3.5. STRUKTURA OZNA:K.E 

Prva oznaka ls.gd livenih

e) H hladnovaljani pljosnati proizvodi od celika, 

posle koje se pise broj koji ima najmanju vrednost utvrdjenu za 

napon tec~nja, u N/mm 2 ili, ako je specificirana samo zatezna 

evrstota, slovo T iza kojeg se pise broj koji oznacav najmanju 

vrednost utvrdjenu za zateznu C:vrstocu, u N/nun2; 

f) D pljosnati proizvodi za hladno oblikovanje (osim on:ih p.od (e)), 

iza koje se pise jedna od slede6ih slovnih oznaka: 

l) C za hladnovaljane proizvode. 

2) D za top£ovaljane proizvode namenjene za oblikovanje u hladnom 

stanju, 

3) X za proizvode za koje uslovi valjanja nisu naznaceni, 

i dve oznake koje ka.rakteriS\1 celik, a koje dodeljuje odgovoma organizacija; 

g) T fini lim, bell lim, hromirani llm (proizvodi od cellka za ambalazu) I 

1) za proiZvode za jednostruku redukciju: slovo H iza kojeg je broj CIJa 

vrednost predstavlja utvrdjenu srednju vrednost tvrdoce po Rokvelu HR 

30Tm, 

2) za proizvode za dvostruku redukciju: broj cij;1 vrednost predstavlja 

Utvrdjenu nazivnu vrednost napona tecenja, u N/mm2; 

h) .M celici za primenu u elektrotehnici, 

iza koje se pise: 

l) broj kaji je stostruka vrednast ukt1pnih utvrdjenih gubitaka, izra.zena u 

vatima po kilogramu, za nazivnu debljinu proizvoda pri. fre!..-venciji od 50 

Hz i za indukciju ad: 

1,5 T za polupreradjene limove, za limove sa neorifentisanom 

strukturom (zmom) i za limove sa·orijentisanom stmkturom (zmom), 

• 1,7 T za magnetske limove sa neorijentisanom strukturom (zmom) sa 

smanjenim gubicima i visokom penneabilnoscu; 

2) stostruka nazivna debljina, u milimetritna, 

3) slovna oznal

3.5.2. Ce.lici koji se oznaeavaju na osnovu hemijskog sastava (gmpa 2) 

Nelegirani celici (osim celika za· obradu na automatima) sa srednjim 

sad.Fzajem mangana < 1% 

Oznaka sadrzi .sledece (osno,me) oznal

su brojevi koji pokazuju vrednost sadrZaja dva i1i viSe elemenata jed.n.aki, 

simboli se redjaju po abecednom redosledu; 

d) brojeve koji oznacavaju vrednosti sadrzaja legirajucih elemenata. Sval

4 . . SISTEM Z.i\ OZNACAVANJE CELIKA - Deo 2: Brojcani sistem (prema 

JUS EN 10027- 2) 

4.1. PREDMET I PODRUCJE PRIMENE 

U ovom delu s~andarda EN 100~7 utvrdjuje se sistem za Q.odeljivanit=f brojeva za 

Oznacavanje vrsta cellka. U standardu se. d

Posle ove procedure eliminisani brojevi celika se mogu .Ponovo upotrebiti za vrste 

celika koje ce se eventualno tek proizvoditi. 

~.4 . . STRUKTURA BROJCANIH OZNAKA CELIKA 

Struktura brojeva celika (brojcanih oznaka celika). definisaRa je na sledeC:i nacin: 

1. X X XX (XX) 

L.-J 

Redni broj 

I__ Brojke 1,1 zagradama su predvidjene-za 

eventualno (buduce) prosirenje oznake. 

Videti napomenu 2 . 

L_ _________________ 

Broj grope C:elika 

Videti u tabeli 1. 

~------------------------- 

Broj, grope materijala 

1 = celik 

Videti napomenu 1. 

Napomene: 

1: B.rojevi od 2 do !rmogu d~ budu dodeljeni za druge materijale. 

2. Sada reclni broj saclrzi dva mesta (brojke). U sluCaju da u kasnijem stadijumu bude 

neophodno da se broj mesta (brojki) prosi\i zbog moguc.eg pove¢artja broja vrsta 

celika koje se prate, predvidja se da se predvidi redni b,roj koji saclrzi cetiri mesta 

(brojke'). Tada bi se De.o 2 evropskog standarda EN 10027 na odgova'rajuci nacin 

revidirao i bilo bi objavljeno novo izda)lje.

I .- 

Nelegj;·~nl Cellc.l 

Tabela 1 - 

Grupa eel!ka 

laolr.ml ~icl 

Specjplnl Oe!icl 

Bl Osnovnl 

Speci}l!lnl Kvalltetnl ijarcfajua 

KY.I.Iit&tnl bt!lct 

c.lld tid tel Qeflcl Cellel a 

ce!ld 16el!d 

~..eionl iiotlcl 

Raznl &!!let 

~ otpofnl. ·pn~ma Cellcl :Q oprullll pOd ~·k>lm 

topkitl 

70 

0100 100 10 20 30 oW 50 eo - eo 

Os

Tabela 1 (zavrsetak) 

Nelegll'ilni eell~ 

8r; Osnovnl 

Specljalnl Kvalltelnl NetdajuCi 

Kvali:tetnl bltici 

eellc:l ~licl ceUcl Cellcl u 

eellcJ 1 eellcl 

Raznl eelicl 

Legiraru eehcl 

Specij3lnl cellcl 

Kons~cloni Celici 

al.ate olpoml prema Celie! za opRmu pod prltisllom 

toplotl 

6 06 . j96 16 26 36 46 55 66 76 86 

Celici sa srednfim sadr- Celicl za alate Wosim Materijali sa NerdafuCi tellci Ni Cr-Ni-Mo sa Cr-V sa 

iajem C

Prilog A 

(nonnativan) 

Objasnjenja i postup·ak za dodeljivanje brojeva. celika 

A.l. Brojevi celika se dodeljuju vrstama celika na osnovu odr.edbi u tack\ 4, u zavisnosti 

od specifidranih karakteristika koj_e obuhvataju: 

a) hemijski sastav, 

b) osobine odr,edjen~ standardizovanix:n m?todama ~a ispitivanje, na primer 

tvrdoc~. osobine de/inisane na- osnovu il?Pit!vanja zatezanj.em, osobine cvrstoce, 

sposobnost za kaijenje (prokaljivost), otpomost prema koroziji, metalografske 

karakteristike itd., 

c) sposobnost za deforrnadju, na primer oblikovanje u hladnom stanju, 

d) sposobnost za spedficmi primenu, na primer zica zg. kostur pneumatlke. 

Razlike u uslovima za isponiku koje ne uticu na osobin.e materijala, na prih1er nacin 

obelezavanja 1 

stanje povrsine, mere, ne smatraju se razlogom za dodeljivanje 

razlicitog broj~ celika. · 

A.2. Propisivanje strozih ili dopunskih zahteva za osobine materijala nije neophodan 

razlog za dodeljivanje novog broja. 

A.2.1. Ka~a proizvodjacinterno promeni zahteve za osobine jedne vrste ·celika sa 

cilie!TI da se smanji mogucnost za.odstupanje u oq?osu na specificirane zahteve, 

to ne sme da bude razlog za dodeljivanje novog broja. 

A.2.2. Slucaj kada promene.ili dopunsiq zahtevi 'imaju za posledicu zhacajne promene 

osol;)ina materijala ili'promenu mesta premaklasifikaciji u EN 10020 (videti, 

na primer, slucaj kada bi-se najveCi se{drzaj sumpora smqnjio od 0,035% na 0,010%) 

mora se posmatr.ati ~ao razlo:g za docleljivanje novog·broja celika. 

Napomena: iz pragmatickih razloga p.ostojeci broj celika inoce da se d0puni 

dodavanjem·jednog·nastavkaili prigodnog te!{sta, cime s.e ~9znacavaju 

odredjene speci1i6ne karal

A.6. Zahtev za dodeljivanje broja celika mora da bude dat na obrascu za dodeljivanje 

broja (videti Prilog ~). 

A. 7. Prepuruke.date. u Prilogu B moraju se pazljivo p.rocitati, a podaci se moraju O.o.Staviti 

onako kako je zahtevano. 

Napomena: 

Obrasci su oblikovani tako da mogu da slu~e za datoteku da bl se olaksala 

obtada svakog zahteva pomocu opreme za .elektron.sku o.bradu podataka 

i da .. bi se smanji!e greske nasta:le priliJsom prepisivanja, do kon;3.{:nog 

izdavanja podataka. 

A.8. Da bi se olak.Salo dodeljivattje broja celika, od podn6sioca zahfeva se ·Zahte.v.a da 

predlozi moguCi broj grupe celika uzimajuci u obzirposto)ece brqjeve (:videti A.4.) 

A.9. Svaki kompletan obrazac mora da bude upucen na adresu: 

Verein Deutscher Eisenhuttenleute (VDEh) 

Abteilung Europaische Stahlregistratur 

S.ohnstrasse 6.5 

4000 PUSSELDORF 1 

DEUTSCHLAND 

koj(je kao Evropski biro za registrovanje nadlezan za dodeljivanje.bmjeva .eelika 

i vodjenje racuna o njima. 

Napomena: 

Kada zahteVi potic~ od nekih drugih evropsl

Prilog B 

(nonnativan) 

Preporul

c) uslovi obrade, uz koriscenje oznaka prema saopstenju IC l 0, za koje se primenjuj u 

najmanje vrednosti za mehanicke osobine (vidi B. G). 

Primer; 

F 5 16/N oznacava pljosnati proizvod debljtne manje ill jednake 16 mm u 

normalizovanorn stanju. · 

Naclonalna rtapomena: 

Smatraju6i da je u originalJlOln tekstu stat\darda napravljeria 

greska, u prlmeru je data oznaka zasnovana na obja5njenjuna 

u B.-1 pod a) b) i c). 

8.6. Hemijs.ki sastav 

Gra.nicne vrednosti u henmijskom sastavu tzra2avaju se, na pnrner, ovako: b, 13 · 0,18 (a ne 

, 13 · .18 iii 9,13 do 0, 18), ~ 1,50, $ 0,040. 

B.6. mehanicke osobine 

Oznal

B.9. Karakterish~e 

Navode se .karakteristike, na primer: pogo(tnost za kovanje iii presovanje u hladnom 

stanju, nemagneticnostitd. 

B.l 0. Qod(ltne infonnacije 

Ako u obrascu nema dovoljno m~st? ·Zfi taean opis celika na koji s~ 

prostor sa zaglavljem ''dodatne informacije". 

oc,l.nosi, korlsti se 

B.ll. Napomt'ma za-upozorenje 

Org

Obrazac I - 

Dodeljivanje broje.va vrstama oelika za koje je osnovni utvrdenl k:rlterijum hemijski sastav 

Podnosilac zahteva 

I me 

Organizacija 

Adtesa 

T elelon, teleks, lefefaks 

Debljina 

Naziv 

1) 

Brot eellka Oblik pro!1\foda C% Sl% Mn ~. P% S% 

- celika Stanje 

{mm) 

Podnosifac zahteva (0) l . 

I 

OOdeijivac (A) ,. 

Cr % Mo o/o Nio/o utvrdeno u Prlmena Osobine Datum 

. 

- 

H Za nazive proi;.voda korisle se lermin1 I defmlcl)e lz EN 1 0079.

Obrazac II - 

Do'oe!jivanje brojeva celika vrstarna celika za koje su osnov.ni utvrdeni kriterijum mehanicke osobine 

Podnosilac zahteva 

I me 

Organizacija 

A'dresa 

T elefoh, tel.eks.. te le fak~ 

Broj cellka 

N.aziv 

celika 

Oblik 

- 

KVmil'J, 

Oel;lljina 

2) 

TT KV max 

1} R. R.., RT 

prolzvoda 

Stanje (N/mm 2 ) (N/~m 2 ) ~ 

L T L T 

(mm) Aso% 

(J) (J} (°C) (".9 

Podnosilac zahteva (D) i . 

Dodeljivac (A) 1. 

. 

.c% Si% Mri% Po/o S% •Utvrdeno u Primena Osobrne Datum 

Dqpunske intormacije (od strane D iii A): 

1) Za naziv_e· proizvbda koriste se lermini f delinicije iz EN ~0079 . 

2) SwiSnu napotnen~ izbaciti.

5. SlSTEM ZA OZNACAVANJE CELIKA- DODATNE. OZNAKE 

(pre rna JUS CR I 0260) 

5.1. PREDMET I PODRUCJE PRIMENE 

Ova preponika CEN-a sastavnije cleo EN 1002'1-i i EN 10027-2. Njom se utvrdjuju dodatne 

ozna.ke koje mogu da budu dopW1a osnovnim .oznakarila definisanim u EN 10027-1 i 

dodatne oznake koje mogu da dopune brojcane ozi;take definisane .u EN 10027-2 i 

upotpune ide.ntifikadju vrsta celika iii proizvoda od celi~a. 

5.2·. DEFINICJ]E 

Za potrebe ove Preporuke CEN -a primenjuju se definicije preri:ra EN 10020 i· EN I 0079. 

5.3. DODATNE OZNJU(E 

Osnevne oznake ~elika 

Osnovne oznake dodeljene prema EN 10027~ 1 

oznakama pre rna tabelama u prilogu. 

rno911 se upotpuniti dodatrtim 

Dodame oznake su podelje.ne u dve grupe: grupu. l i grupu 2 (v:idi u naredr:tirn 

tabEH?-ma). 

Oznake iz

5.4-:a} (1}' 1 

Celie! oznacenl na osnovu upotrebe 1 mehanlcklh IIi flzlcklh osoblna 

Konstrukcio.nl cellcl 

Osnovne oznake 

Dod.a.tne ozn;:~ke 

za celik 

Dodatne oznake, za 

proizvode ~ - ce!ika 

I +ai

, S.4.{a) (1) nastavak Konstrukclont ·cellcl 

Primer! ozna~avanja konstrukclonlh ~elika 

St~ncjard Pretho.dna o.Znaka'l Oznaka prema E~ 1002i'·1 I CR i02Q0 

Et\1 10025 Fe 310·0 sias. 

I 

Fe 510 8 

Fe s1o c · 

Fe' 510 01 

Fe 510 02 

Fe 510 001 

Fe 510 OQ2KQ 

S355JF\ 

S355JO 

S355J2G3, 

S3S5J2G4 

S355K2G3 

S355K2G4G 

EN 1011 3·2 FeE 355 KG N S355N 

Fe E 355 KT N 

S355NL 

EN 10149·2 Fe E 355·TM S355MC 

EN 10149·3 FeE 355·TD S355NC 

EN 10137- 2 FeE 460 V ·S460Q 

EN 10147 FeE 350 G S350GD 

Fe E 350 GZ100 

83sbGo + z1 oo 

EN 10155 Fe 36(f C Kl .S235JOW 

Fe ·360 0 Kl 

S235J2W 

Fe .510.C1 Kl 

S355JOWP 

Fe 51.0 01 Kl 

.S3S5J2WP 

Fe 510 C2 Kl 

8355JOW 

Fe 510 02 Kl 

S355J2G·1W 

Fe 516 oo·2 Kl 

Sq55K2G2W 

1) P reth9~ne oznal

Celicl oznacenl na osnovu upotrebe I rnehanlckih Ill flzlcklh osoblna 

5.4. {a) (2) ' 1 Celicl za opremu pod pritlskom 

.. 

Slovna oznaka 

Osnovna oznake 

Dodatne oznake 

za cellk 

IG I p I n I n I n I an · ······· ·~· · · ·· ··· ········· • 

I I I l 

~ 

" 


Mehanicke osoblne 


Dodalne o:tnake za 

proizvooe od celika 

I +an+an . .................... 

12) 

I 

Za cellk 

Za pfolz.vode 

Grupa 1 31 1 

Grupa 2~ od cellka 

G = llvenl r:elik nnn = najmanja vred- M = lermomeMni~ko H = povl§ena temperatura Tabele 1, 2 i 3 

(ako je potrebno) nost napona tel::enja valjanje L = niska temperatura 

P = celici za (R.), u Nfmm 2 , za N = normalizovanje Ui nor· R =- temperatura okoline 

opremu pod opseg najmanjih malizaclono valjan)e 

pritiskom debijina 

Q = kaljenje i otpustan)e 

B = boce za gas·l 

• 

S = jednostavne pesude 

pod ptitiskom 

T = cevi 

G = oslale karakteristike, a 

ako je potrebno, u nastavku 

je 1 iii 2 mesta 

1) (a) (2) odgovara3.5.l(a) t:J EN 10027-'i. . 

X = nlska i povi~ena 

temperatura 

2) n :o brojeaoa karakterizaclja, a : slovna karakterizacija, ru:' = stovno-brqjCana karakterizacija. 

3) Oznake M, N i 0 iz grvpe 1 primenjuju se na linovne eeliKe. 

4) Oznake iz grupe 2, osim hemijskih slmbola, iribgu da imaju 1 ill 2 mest~ u n as\a~k~, tako da sr. mogu ra:z.llkovari dva 

kvalileta prema odgovarajucle rTJ ·'standardu za pg>izvod. 

Nacionalna fusnota 

·• U jugoslovenskim standardima boca za gas su o~utwaeena pojmom "stabilne po,sude pod pritiskom". 

Primerl oznacavan)a cellka 

Standard Prethodna oznak ~:~ 5 ' Oznaka prema .EN 10027-1 I CR 10260 

EN 10120 F.e E 265 KR P265N8 

EN 10028-2 - P2.65.GH 

EN 10028-3 - P355NH 

5) _f'>telhodne 07;n a~e su ugla\lno.m prema EU 47:1974. 

...:. 

T 

-·- 

23

5.4Ja) (3)' 1 

Cellcl o;z:nacenl na osnovu upotrebe I mehanlcklh Ill fizlck"lh osoblna 

Cellcl za cevl za cevovode 



za t:elik 

Dodatne oznake za 

proizvode od t:elika 

l L 

I 

n 

I n I n I an ... ~ ..................... I +an+an ,.........,........ 12) 

l I I 

I 

~ 

I 

• • 

~ 


Bodatne oznake 

Slovna ozliaka 

Mehanlcke osoblne 

Grupa 1 :oi 

Za cellk 

Grupa 2 

za pfolzvode 

ed ceilk.l) 

L c (:elicl Za cevi nnn :: nejmanja M = termomehanicko a = klasa zahteva posle Tabele 1, 2 1 I 

za cevovode vrednost napona valjanje koje je, ako je p-otrebno, 1 

te(:enja (R.), u N = normallzovanje iii nor- mesto 

N/mmz, za opseg ma1iz.aciono valjanje 

najmanjih debljina 

Q = kaljenje I Otpustanje 

1) \{a) (3} odg ova r~3.S. l a) u EN 10027·1. 

G = ostale karatrojC;ana l

5.4.(a} (4)' 1 

CeUci oznacenl na osnovu upotreoo I mehanlcklh Ill tlzlcklh osoblna 

Celicl za mehanicke konstruk,cije 

' 



za celik 


proizvode od ~rtka 

I E I n I n I n I an ................... ...... I 1>::1f'1Hitl ................... 12) 

I I I 

• .. 

L--. 

I I 

t 

Osnovne ozriake 

Doda1ne oznake 

Slovna oznaka 


Za cellk 

Grup;:t 1 Grupa 2 

Za prolzvode 

od C:cllka 

E = ~e!lci za nnn = najmanja vred· G = ostale karalcteristike, a C = pogodnost za iz'VIa- Tabela 3 

rnehanil:ke nost napona tecen)a ako je potrebno, u nastavku cenje u hladnom stanju 

konstrukcljell (.R.), u N/mm 2 , za je 1 HI 2 mesta 

opseg naj manjih 

debljina 

i) (a) (4) odgovara 3.S.la) u EN 10027-1 . 

7.) 11 = brojcana karaktenzaciJa; a = slovna karaktcnzacija, a'l = . s lovno-bro~ana karakterizac!ja 

3) Boz rJednog utvrdenog zahteva za plastrenost (sposobnost za defonnaciju) in zav&ljlvost. 

- Prlmerl otnaeavanja celika 

Standard Prethodna oznaka() Oznaka prema EN 10027-1 i CR 10260 

EN 10025 Fe 490-2 E295 

Fe 490·2 KZ 

Fe 590·2 

Fe 690-2 

4) Prolhodno oznake su uglavoom prema GU 2'7!1074. 

E295GC 

E335 

E360 

-· 

25

5A.:b)' 1 

Cellci oznacenl na osnovu upotrebe I mehanlckih Ill llzlcklh osobina 

Betonskl cellcl 


o~datne oznake 

za 15elik 

Dodatne oz.nake za 

proizvode od celika 

i 

!} 

l 

Slovna oznaka 

I 


B 

I 

l~o 

n· I I an ......................... +an+an ..... .............. 1'2) 

I 

Mehanicke osoblne 

~ l 


Za eellk 

Grupa 1 Grupa 2 

• 

Za proizvode 

od celika 

8 = betonski nnn : najmanja vred· a = klasa zahteva pqsle koje Tabela 3 

celicl r1ost napona tecenja je, ako Je potrebno, 1 iii 2 

(R.), u N/mm 2 , za 

'OP.s:eg najmanjlh 

debi]ina 

1) (1.>) odgovaraS . ~ .l{b} u EN 10027·1. 

mesta 

2) n = brojfi\na karikteriz;aCija, a = slovna karakterizacija, 311 = slovno-broj¢ana karakterizacija. 

Prlmerl o:macavanja cellka 

Standard Ptethodna oznaka Oznaka prema. EN 10027-1 I CR '10260 

ENV 10080 - BSOOA 

- 85008 

26

5.4:c)'l 

Celie! oznacenl na osnovu upotrebe I mehaniC:kih Ill flzlcklh osoblna 

Celicl za ptednaprezanje betona 


Dodalne oznake 

za oelik 


proizvode od ~lika 

I y I n I n I n I n I I an ........... ~ ..........,..,..... 12) 

• 

I I I +an+an ......... I 

L-. ,........... . 

• 

f 

Osnovne oznake' 

Dod.atne oznake 

Stovna oznaka 


Grupa 13) 

Za eelik 

Grupa 2 

Za pt?izvode 

od cellka 

Y = celicl za nnnn• 1 = najmanja C = hladnovueena i ica Tabela 3 

prednaprezanje vrednost zatezne H = ~ipke ooiikovane u 

belona 

evrstoce (R,.), N/mrn 2 toplorn stanju iii 

predna.pregnute 

I) (c) odgovara3.S.lc} u EN 10027-1. 

Q = ka,ljemi I otp.u~tena iica 

S = ui'ad 

I 

G = ostale karakteristike, a 

ako Je po.trebno, u nast.avku 

je 1 ill 2 mesta 

2) 11 " bro1tana. kilfakteriza,clja. a = stovna karakterila_cija, ail = sloVno-brojtlana karakterizadja. 

3) Oznaka lz grupe 1 u nastavku rnogu da lmaju 1 lti 2 rnes)a. tako da se mogu raz,likovati dva k.vatiteta p1ema 

odgoVil18JU~m standardu .:a proizvod. . 

4) Ako Jo zatezna tvrstota specirloirana sa 3 mesta, na prvom mestu mora da bude nula. 

P rlm~rl oiriacavanJ ~ cefu(a 

Standard Prethodna oznaka&> . Oznaka prema EN 1 00~7·1 1 CR 10260 

prEN 1 0138 ~2 Fe 1770 Y1770Q 

S) Prethodne oznake su uglavnom pretna EU 27:1974. 

'

5.4.(d)' 1 

Celie! oznacenl na osnovu upotrebe I mehanlcklh Ill fizickih osoblna 

Cellcl za ~lne ill u obllku slna 


Oodatne oznake 

za ~elik 


prpizvode od eelika 

I A I n I n I n I n I an - ....... ................... I +an+an ..................... 12) 

I I I 

L-. 

I 

• • 

y 


Oodatne oznake 

Za celik 

Za proj zvode 

Slovna oznaka Mehanlcke osoblne 



R = ¢ellci za nnnn 3 ) = najmanja Mn = sa visokim sadrza- a = kaljenje i otpustanje 

sine IIi u obHku vrednost zatezne jem Mn 

sina 

~sto6e (~. N/mm 2 Cr = legiran hromom 

an = hemijski simbol utvrdenog 

1egiraju6eg elementa, na 

primer Cu, sa jednim brojem 

koji predstavlja 'deselostruku 

srednju vrednost (zaokrugljeno 

na 0,1 %) od utvrdenog 

opsega sadr2aja tog elemen- 

Ia 

G = ostaJe karakleristike, a 

ako je potrebno, u nastavku 

je 1 Ill 2 mesta 

1) - (d) odgovara3.5.id) u EN 10027-1. ·- - . - 

2) n = btojcana karakhirlzacija, a = slovna karakterizacija, an = slovno-broj~a kar~e_!_i~acija. 

3) Al\o je zatezna evrsto¢a specificirana sa 3 ~esta, na prvom mestu mora da bude nula. 

Prlmerl oznacavanja cellka 

Standard Prethodna oznaka O:znaka prema EN 10027-1 I CR 10260 

ISO 500'3 3A R0900 

38 R0900Mn

- 

5.4(e) " 

Slovna oznaka 

Celici oznacenl na osno.vu upotrebe i mehanlckih IIi fiz1cklh osoblna 

Hladnovaljanl pljosnaU prolzvodl od celika v.isoke cvrsto6e za oblikovanje u hladnom 

stanju 

' 


O'qdatne oznake 

za eelik 

Dodatne O"znake za 

proilvode od celika 

I H I n I n I n an ......................... +an+an ............... ... , .• 

,, 

!H IT In In In I 

I I I 

I 

• 

. 


Mehanlck e osobine 

I 

Dodatne oznako 

Za eeHk 

Za proizvode 

Grupa 1 3 31 

1 


Grupa 2 

H = h!adno'laljanl nnn = najmanja vred· M = termomehanicko valjanje D = nanooenje prevlake Tabela '2 

pljosnati proizvodi nos t napona tetenja i valjanje u hladnom stanju u toplom stanju 

O

5.4.(1)'' 

Cellci oznacenl na osnovu upotrebe I mehanicklh Ill lizlcklh osoblna 

Pljosnatl prolzvodi za hladno obllkovanje (osim onlh u 7.2 (e)) 


Dodalne oznak.e 

za ¢ellk 


proizvode od ¢elil

S.4.(g)n 

ICelici owacenl na osnovu upotrebe I mehanlcklh Ill flzloklh oso.blna 

Fihl lim, bell llm 1 

hromlranl 11m (prolzvodi od ~e lika za ambalatu) 


Dbdatne omake 

.z.a ~elik 


proizvcde od celik:a 


T J H I n n an ···········-······· +an+an · ···· ··~··· ··· ·· · · 

T 

l n J 

n n I I 

~ 

l l I 

.r 

Dodatno oznaKe 

Za cellk 

Za prolzvode od 

Slovna oznaka Mehanicke osoblne 

Grupa 1 Grupa 2 . cel!ka 

IT :: frnl lim, bell Hnn = sredn1a speci· Tabele 2 1 3 

hm. hromirani 4im ficirana vrednoSI za NAPOMENA Za 

(proltvodl od tvrdocu po Aokvelu llnl nm se ne ko· 

celika ;:a am- HR30Tm za jedno- risli nije

. . 

]Celici ozna~eni na osnovu upotrebe I mehariickib ni fizickih .O$o~ina 

1 $A(h)'l Celie! za _primenu. u elektro.tehn lcl . . . 

- 

I Cisnovne oznake 

I 

O.datne oz nake 

I 

' 

I 

S" I I I TT!'2:) 

M I n I 

n 

I - n h a 

I 

I J 

I 

~ ~ 

Osnovne. oznake 

· Slovna oznaka Osoblne Tip prolzvoda 

M = c~licl za nnnn = najveci utvr.- Za (l'lagnetsku indukciju od 

primenu u elek- deni gubici, u 1·,5 T pri frekvencij.i od SO Hz 

trotehnicl Wikg X 100 A = neorijentisana str.uktura 

" 

nazivna debljina, 

u mm 

6ve dve •osobine se 

moraju odvojiti 

crticom 

,, (h) odgpvara3:S: l(h} u EN 10027-1. 

(zrno) 

D = ·nelegiran poluproizvod 

(bez zavrsnog tarenja) 

E · = legiran poluproizvod (bez 

iavr~nog zarenja) 

N = normalno orijentisana 

struktura (zrno) 

Za magnetsku indukciju od 

1, 7 T pri frekvenciji od 50 H~ 

s· = orijenti.sana strukt.ura 

(zrno) sa. s·manjenim gubicima 

P = cirij~hlisana struktura 

~zmo) sa visokom 

permeabilnos.6u - . 

I 

-. ' ' . -· 

;?) n = b'rojcana karak-terizacija, a, "' slovn·a karakterizaclja, an = ·.slovno-brojC!it)a ·karakteri_zacija. 

Primeri oznacavanja celika 


Standard Prethodna oznaka 3 > Oznaka prema EN 10027-1 I CR 10260 

EN 10106 Fe V 400-SOHA M400-SOA 

EN 10107 Fe M 140

' 5.5. >) 

' 

~~elicl 

oz.nacenl na osnovu hemljskog sastava 

Neleglrani ceiicl (oslm celika. z.a oor;;~du 11.? automatirrta) sa srednjhn sadrzajem mangana < 1 % 

.Osnovne oznal

- 

Celicl oznacenl na osnovu hemljskog sastava 

5.5 ·'' Neleglranl cellcl sa srednjim sadrnjem mangana ~ 1 o/o, nelegiranl cellcl za obraclu na, 

automatlma I iegiranl celicl (osim brzoreznih) kod kojih Je sadr:ZaJ svakog legirajuceg 

elementa < 5 % 

~ 

Oodatne oznake Dodatne oznake za 

Osnovne oznake za ~tik proizvooe od l!elika 

I G n 

I n I a ... In-n ... 1 I 

I~ 


•an+an .................... 

I 

'c{ 

I I 

Slovna oznaka Sadriaj ugljenlka 31 LeglraJucf element! 

+ 

Doda1ne oznake 

Za cellk 


~ · 

Za prolzvode 

od cellka 

G =- livenl Oellk nnnn = 1 00 x srednji a = hemijskl simboli legirajucih Tabele 1 i 3 

(ako je potrebno) specificirani sadrzaj elemenata kojl karakterisu l:elik 

ugljenika. Ako opseg i iza kojih su: 

sadnaja ugtjenika n-n = brojevi, razdvojeni 

nije speciliciran, mora crticom, kojl predstavljaju 

' 

s.e izabrati odgovara- srednji sadrzaj elemenata, u 

juca reprezent~liVna o/o, umnozen sledecim 

vrednosl. 

laktorima: 

1) odgovara 3.S.2·U EN 10027-1. 

Element 

Faktor 

Cr, Co, Mn, Ni, Si, W 4 

AI, Be. Cu. Mo. Nb, 

Pb, Ta, n. V. Zr 

10 

-- 

Ce. •. N, P, S 100 -· 

B 1000 

2) n : br*ana karak1erizac~a. a =-· slo•ma karakterizacija, an = slovno-btojtana karllkterizacija. 

3) Da bl so razhl\ovate dile sll¢ne vrste eelika, broj kojl oznaeava sadrzaj ugljenika mote se uvetatl za 1. 

Prlmerl oznacavanJa cellka 

Standard Prethodna o:znaka•l Oznaka prema EN 10027-1 I CR 10260 

EN 10028·2 13CrMo4-5 13CrMo4-5 

EN 10083·1 28Mn6 28Mn6 

prEN 10087 11SMnPb30 11SMnPb30 

4) Preth0011e oznake su uglnv 10m prema EU 27:1974.

Celici 6znaceni na osnovu hemljskog sastava 

5.5. I) Legirani celici (oslm br-zoreznih) kod kojih je sadriaj bar jednog od legirajucih elemenata 

2:5% 

b snovne oznake 


I Oodotoo ""''' 

zal:elik· 

Slovna oznaka Sadrzaj ugljenika 3 i Leg.ir.ajucl elementi 

nnrm = t OO »: srednji a = hemijski simboli legirajucih 

G = liveni celik 

tako je potrebno) specilicirani sadrza.j elemenata koJi kara~terisu celik 

X ::. sadrZ.aj ·naj- ugr]enika. Ako opseg iza kojih su: 

manje jednog sadrZaja ugljenika n-n = brojevi, razdvojeni 

legirajuceg nije speciJiciran, mora crticom, koji p r~dstavlja]u. 

elementa ~ 5 % se izabrati 

sreqnji sa.drzaj .elemen.ata, u 

odgovarajuca %, zaokrugljeno na najblii:l ceo 

reprezentativna vred- broj 

nO'si. 

'l odgov.ara 3.5.2 u EN 10027-1. 

Doda\ne oznake za 

proizv.ode od ¢eilka 

j +an+an....... ......... 

2) n -= llro)cana karakteTizacija, a .= slc:.;na karakteri

Cellcl oznacenl na osnovu hemljskog sastava 

5.5. I) Brzorezni eellcl 

Osnovne owake 

Dogiraiu~ih 

elemenala, u %, 

prema sledecem 

' 

rcdoslcdu: 

' 

- volfram (W) 

- molibden (Mo) 

- vanadljum (V) 

- kobalt (Co) 

1) odgovara 3.5.2 u EN 10027-'1. 

2) n = brojcaria karakterizacija. a = slovna karaklerizacija, an = s!Ovno-brojcana kamkterizacija. 

Prlmeri oznacavanja cellka 

Standard Prethodna oznaka3l . . Oznaka prema EN 10027-1 i CR 10260 

prEN ISO 4957 H$2-9-1-8 HS2·9-1-8 

3) Prethodne oznake su Ltglavnom prerna EU 27:1974. 

36

Tal;lela t - Qznake z~ . ~pe~ljalno zah.teve 

Qznaka 

Znacenje 

+Z35 Garantovane osobine po ceioj deb!jin]; najrnanje suzenje 35 .% 

NAPOMENA Oznake .se odvajaju od prethodnlh znal~ ure al 50 % AI) 

1'C E Prevlaka od hro'rr11'hrorn-oksida hane.sena e Je~tr~i\i'ckim postupkom ,(ECCS) 

+CU I Prevlak

Oznaka 

Tabela 3 - 

Oznake za stanje posle obrade 

+A Za~eno radi omeksavanja (sm;1njenja tvrdo¢e) 

+AC 

+AR 

+AT 

ZnacenJe 

~a reno raqi glot:?Uiizacije (sferoidizacife) ug),jenika 

Neobradeno posle valjanja (bez posebnih us!ova ,va!janja iii termicke abrade) 

Zareno radi rastvarahja 

+C Otv.rdnjavanje h!adnom obradom 

+Cnnn 

+CR 

+DC 

+FP· 

+HC 

' 

"- 

Otvrdnjavanje hlac;lno·m ob.radom da bi se dobila: najmanja zat~zna cvrsto.¢a od nnn. u 

N/mm 2 

Va!jano u h!a9nom stanju 

-- 

Uslov za isporuku ko)i je prepusten izboru proizvodaca 

Termiekl opra~eno r?c;li dqpijanja te.ritno-per!itne struk1ure i tv.rdoce u odredenom ops:_~ 

Va!jano u top!orn stariju i otvrdnuto u hladnom 

+I Termicki obradeno na konstantnoj ~emp~raturi (izotermi9ki) 

:rLC. 

Raynahje (dresiiaiije) iii vucenje u hl.adnom stanju 

+M T ermomehanicki ob!ikovano 

+N Nor-rrtalizovano iii nocmalizacidno ob)ikoyano 

+NT 

Normali.zovano i otpu~ teno 

+P Otvrdnjavanje termickim ta!oze.hjem 

+0 K-a!]eno 

+QA 

Kalj-eno na vazduhu 

+00 Kaljerio u ulju 

+OT 

+OW 

+RA 

Kaljeno i otpu~teno 

Kaljeno u vodi 

Zareno radi rekristalizacije 

+S Termicki obr~deno tadi ·secenja makazarri.a (obrezivanja) u h l ~dnom st&nju 

+T Otpusteno 

+TH Termicki obradeno 'Za dobijanje tvrdqce u odredenom ,opsegu 

+U Neobradeno 

+WW 

Preradeno Ll toplom stanju 

N,APOiviENA ·ave o:make se odvajaji.J od prethodnih znakom plus (+); ·videti 6.1 

'Sa ostalim oznakama, ispred ovih oznaka moi.e se s!aviti slovo, T. na primer!' + T A. 

··- 

i 6.2. Da bi se izbeglo mesanje

6. SISTEM OZNACAVAN]A CELIKA BROJCANOM OZNAKOM 

Werkstoffnummer prema DIN 17007 

Brojcana oznaka (Werkstoffnummer) su sedmocifreni brojevi podeljeni u tri dela, tj. 

odvojeni tackama 

Cifra koja oznacava glavnu grupu materijala 

(celika, livenog celika . odlivka) 

Grupa·cifara (broj) koja oznacava vrstu eelika 

Dodatne dve cifre koje oznacavaju postupak 

dobijanja i naknadnu obradu 

x.xxxx.xx 

__j 

6.1. GLAVNA GRUPA (MATERIJALA) 

Za oznacavanje vrste materijala korlsti se prva cifra, pri cemu one imaju znacenje 

0 - sirovo gvozdje, ferolegure, liveno gvozdje 

l - celik, celicni Jiv 

2 - laki metali 

4 do 8 - nemetalni materijali 

. 9 · slobodni broj za inteQ'lo oznacavanje 

6.2. CETVOROCIFARSKA GRUPA ZA CELIK 

Iza prve cifre koja je odvojena tackom sledi cetvorocifarska grupa (broj) koja 

oznacava vrstu celika. 

Cifre na drugom i trecem mestu oznacavaju vrstu celika prema hemijskom 

sastavu, a cifre na cetvrtom i petom mestu predstavljaju brojnu (numericku) 

oznaku. 

Brojcane oznake vrste (2. do S.mesto) rasporedjene suprema "Stahl-Eisen" kako 

je to prikazano u nastavku: 

------ .. 

Broj vrste 

Vrste celi ka 

1500- 1899 Alatni celik (namenjen za izradu al 

2000 -3399 

1100 . 1299 Konstrukcioni • plemeniti nelegira 

5000 -8599 

.. - p1emeniti legirani 

3500.3599 " - za kuglicne lezaje 

4000.4999 . 

· nerdjajuCi 

0500.0799 Kvalitetni - nelegirani 

0900.0999 .. 

-Jeg_irani 

0000 . 0499 Obicni 

J

6.3. CIFRE NA SESTOM I SED~OM MESTU 

Posle cetvoroci!rene grupe, koja je tal

1. SISTEM OZNACAVANJA CELIKA PO DIN 17006 

Pretna DIN 17006, celicl su razvrstani na nelegirane i leg'irane. 

Nelegirani celic~ su pni. kod kojih nije prekoracen sadrbj: 

silicijuma od 0,5% 

mangana od 0,8% 

aluminijuma i titana od 0,1% 

bakra od 0,25% 

Legirani celici su oni, kod kojih su napred navedeni maksimalni -sac:lrZaji 

prekoraeeni ill kojima su bili, za postizanje narocitih esobina. namemo dodati 

legirajuci elementi. 

Legirane celike DIN deli potpuno jednako kao i JUS na "niskole.girane'' i 

"v:isokolegttane" celike. Pod nisko1egiranim c.elicima podrazumevaj.u s·e oni celici, 

kod kojili :~bir legirajucih elen.1enata nije veci od .5%, a pod visokoiE~giranim oni 

celici, kod kojih zbir legirajucih e1emenata ·prema5uje 5%. 

7.1. NELEGIRANI CELICI 

a) Nele¢ani celici, i to obicni konstrukcioni celici, koji se upotrebijavaju bez 

naknadne tennicke abrade, oznaeavaju se: · 

- sa slovnim simbo1om St (Stahl) 

- brojem najmanje zatezne evrstoce u kpfmm2 

.npr. cellk sa 34 do 4Z kp/mm2 :i!atezne evrs.toce ima oznaku: 

St 34 

celik sa 5.0 do 60 kp/mm2 zatezne evrstoce ima oznaku: 

St60 

b) Nelegi:rarti celici i to kvalitetni ugljenicni i plemeniti ugljenicni celici za 

cementaciju i pc>bolj$anje koji se pre upotrebe podvrgavaju tennickoj obradi za 

koje nisu merodavne mehanicke osobine u stanju isporuke nego one 11 tennicko 

obradjenom stanju oznacavaju se: 

Kod kvalitetnih ugljenicnih C:elika: po srednjem sadrzaju ugljenika u % 

pomnozeno sa 100 i ispred t0ga, simbolom C. Pri tome treba napomenuti, da 

se U kvalitetne celika UbrajajU Oni .Celici kod kojih sadrzaj fosfora. isto tal

Primer2. 

Celli< za poboljsanje sa srednjim sadrzajem ugljenika od 0,35%. Simbol je opet 

C, srednji sadrzaj ugljenika 0,35% pomnozeno sa 100 daje 35. Dakle oznaka 

cel:ikaje C35. 

Kod plemenitih ugljeniCnih celika: to su celici, kod kojih je sadrZaj fosfora I 

sumpora narocito mali i koji ne sme preci 0,035%, dobije simbol C i jos 

dodatno slovo malo - ''k". u slucaju kada bi imali pre navedene celike c 15 i 

C 35 sadrZaj sumpora max. 0,035% i fosfora isto tako 0,035%, to bi bili plemeniti 

ugljenicni celici sa oznakom Ck 15 odnosno Ck 35. 

7 .2. LEGlRANl CELICl 

a) Niskolegirani celici 

Oznaka niskdle-giranih cel.ika sastoji se iz tri dela, i to: 

- broja srednjeg sadriaja ugljenika u % x 100, 

- legirajucih elemenata i to poredjanim po stvamim % sadizaja u i:eli_ku, 

Legirajuci elementi su: 

Hemijski elementi 

Ahmtinijum 

..fu£'~ 

Kobalt 

Ugljenik 

Bakar 

Mangan 

Molibden 

Nikl 

Fosfor 

Simbol 

Al 

Cr 

C.o 

c 

Cu 

Mn 

Mo 

Ni 

p 

Sumpor s - 

s !li c.iiurn 

-- 

Si 

- - 

Titan 

Ti 

Vanadijum 

v 

VoUram 

w 

broj najuticajnijeg legir(ljuceg elementa, dobije se po osnovu njegov9g sadrzaja 

pomnozenog sa fa1.-torom vrednostt po sledecoj tabeli: 

- 

·- 

·- 

- 

- 

Cr 

Al 

~}' 

p 

Co 

Cu 

B 

s 

Lec;jirajuci elementi faktor vr ednosti · za 

rani.ce)ik 

v£ 1== 

4 -- 

Mo Nb Ta Ti Zr I 0 

- - -~~Iss>~~· 

_ M n t- ~i -1---~ I W __ 

. - -- 

N C Ce 100 

----

Primer 1. 

Ustanoyiti oznaku celika, koji je sastav1jen iz: 

- srednji sadrzaj C 0,15% {;mali.za 0,12 do.O; 18% C),, 

- srednji sadrzaj Ct 0, 70% {analiza 0,50 db 0,80% Cr 

Prva oznaka je 0,15 x 100 = 15 

Druga OZJ1aka je Cr {legirajuCi etement) 

Tteca oznaka je 0, 70 x 4 = 2,8 tj. zaol

2. Za narocite osobine: 

Oznake-slovne se stavijaju isto tako ispred nazivne oznake: 

S = zavariv 

A = otporan protiv starenja 

U = neumireno liven 

R : um.ireno liven 

RR= tlarocito wnireno liven 

Z = sposoban za vucenje 

3. Za stanje celika: 

Ove slovne oznake stavljaju se uvek iza nazivne oznake i znace: 

B = najbolja obradivost 

E = cementiran 

G = meko zarert 

K = hlaP.no deformisan (vucen) 

U = u toplo valjanom stanju 

V = u poboljsanom stanju 

N = u normalno zarenom stanju 

4. Nacin obrade: 

A = popustanje 

Ak= iskuvavanje 

AS-= gasenje 

G = rneko zarenje 

V = Pobolj§anje 

H = kaljenje (opste) 

r-__ 

5. Garantovane vrednosti: 

Oznaka 

Granica razvlacenja 

· Savi].anje iifF!}jec:c.:.~c:c n.,... je--~-~~-- 

Ziiavost 

.TQ"Piotna iii tra na evrstoea 

Elei

8. SISTEM OZNACAVANJA VRSTE CELIKA I 

CELICNOG LNA- JUS C;B0.002 

Ovaj ·standardje nastao revizijom standaradaJUS.C.B0,002 iz 1966.godine, a bio je 

u upotrebi, odnosno vazio je do usvajanja staridarda ]US EN l 0027. 

a) Predmet standarda 

Ovim standardom se utvrdjuje sistem oznacavanja celika i cel!cnog liva (u daljem 

tekstu: celika), kao i pravila za oznacavanje stanja i osobina eelika 

Standardom su utvrdjena i osnovna pravila za dopunsko oznacavanje i dopunske 

oznake koje se "koriste za celika razliCite namene. 

Oznalq:~ ~a vrste celika utvrdjene po ovom standardu koriste se u svim 

jugoslovensl¢m standardima koji se odrtt>sl3 na celik i proizvoQ.e od ·celil

8.3. MIKROLEGIRANI CELfCI - celici sa dodatkom Nb, V, Ti i .eventualno jos nekih 

elemenata koji se .dodaju u cilju postiZanja boljih mehanickih osobina i mogu pteci 

granlce u tabeli 1' a oznacavaju se prema mehanickim oso.binama za ugljeni.cne 

celike. 

LeglrajuCi elementi - hernijski elemeuti koji se dodaju celiku da bi se postigle 

odredjene osobine. 

8.4. OZNACAVANJE VRSTA CELIKA 

~quktura oznake 

Celici se oznatavaju oznakom koja se sastoji iz najviSe cetiri dela; 

CXXXX(X).X(X) ... - X{X: .. ) 

slovni simbol - 6 ili O.L kojim se oznaGavamaterij.al, ~J I 

celik ill oelicni liv: 

psnovna oznaka - sastoji se iz cetiri odnosno pe1 

brojcanih simbola, kojima se oznacava vrsla celika: - 

dopunska oznaka- sastojj se iz jednog, dva ili vise 

brojcanlh ili s1o1mih simbola I njihovill komhinacija, 

kojima se po potrebi oznacava namena, odnosno 

stanje celika 

ostale dopu.nske oznal

Stru,ktur.a osno\rne ozna:ke data je· za celike,. 1 to: 

- sa utvrdjeni:m .mehanic!Pm ·osobinarna 

- sa utvrdjenim he.mijs}cim sasta'l(om i hemanickim osobin

Tabela 3. Brojcanl slmbol na tteC.ein, cetvrtom i petommestu za celike sa 

utvrdjenim mehanickih osobinama 

SimboJ 1 l Z) 

Podgrupa celika 

- 

OOdo 44 Podgrupa ugijenianih celika bez utvrd)enog sadrzaja P i S 

_ 191 clo 449 Slobodno 

45 do 79 Podgrupa celika sa ogranicenhn sai:irzajem S i P. Za celike lz ove 

451 do 799 podgrupe delimicno se ograriicava sadrZaj osnovnih hen ujskih 

elemenata (C, Si i Mn) 

80 do 99 Podgrupa celika sa ogranicenjm sadrzajem P I s, ,deli 

801 do 999 utvrdjenlm sadriajem osnovnih hemijsklli elemenata (C, Si i 

sa dodatl Na petom mestu sene koristi broj 0. 

2) Simbol na ttecem i cetvrtom mestu 80 do 8~, upotreb)Javan do 1985.godine, ne 

odgovara pod2!!!Ei celika, al\1 za"driava staru o~naku. 

---- 

Grupa celika sa utvrdjenim hemijskim i mehanickim osobinanta 

Ovoj grupi pripadaju ugljenicni celici sa utvrdjenim hemijskim sastavom i mehanickim 

osobinama i legirani celici. 

Struk·iura osnovne oznake za ovu grupu celika dataje kako sledi; 

S.imbol na pryom mestu 

Simbol na prvom me stu osnovne oznake eznacava najuticajniji hemijski eLement, i to: 

za ugljenicne celike sa utvrdjenim sastavom je broj 1, a 

- . za legirane celike, zavisno od uticaja legirajuCih.elemenata, kori.ste se simboli dati 

u tabeli. 4, .izuzev broja 1. 

Tabela 4. Brojcani simbol za najuJicajnije henujske elemente 

c

Ako kod visestruko legiranih celika vise legirajucih elemenata imaju isti proizvod 

procentualnog srednje.g sad~~aja i fa~ota uticajnosti, smatra se najuticajnijim 

elementom onaj koji po tabeli 4. nosi veci broj, a kao drug! uticajni elemenat one~.i koji 

po tabeli 4 nasi prvi m~ji broj. 

Primer: Kod celika koji sadrZi 0,30% Si, 1,4% Mn i 0,35% Cr, bezdrugih legirajucih 

elemenata, najuticajniji element je hrom sa brojcanom oznakom 4 (proizvod 

procenta sadrzaja i faktora za Mh i za Cr je 1,40, medjiltim Cr nosi ve¢i.broj 

od Mn prema t;ilieli 4; ako lsti celik sadrii jos 0.1% Mo, najuticajniji element 

jeMo). 

Simbol na drugom mestu 

Simbol na dntgom mestu osnovne oznake oznacava, kod ugljenicnih celika sa 

utvrdjenim sastavom, desetostruku vredilost maksimalnog procenta sadrzaja 

ugljenika zaokruZ.enog na desetihe; ako celik sadrzi. 0,90% c ill vise od 0,90% C, 

ptojcani s.imbol na drugom mestu je uvek 9. 

Primer: Brojcani simbol na drugom mestu, kod svi,h ugljenicnih celika sa utvrdjenim 

sastavom, koji irnaju sadrzaj ugljenika u granicama na primer 0,18% do 0.25%. 

bice 3 (najveei procenat C je 0,25%; maksimalni procenat C zaol

Pregled osnovnih oznaka celi.ka 

Pregled:osnovnih oznaie grupe celika dat je u tabeli 7. 

Tabela 7. Pregh3d osnovnih oznaka 

Grupa celika Ugljenicrti celioi sa utvtdjenim C.eliei sa. litvrdjenim h~mi)ski~ sastavom i 

mehanicki.m osibinama 

mehanickim osobina!!!~- 

Ugljenicni 

Legirani 

Simbol na 0 I BroJcani simbol 

prvo.m mestu 

nai\ltkajpijeg legirajticeg 

~--,-;,.--,----,---i------.----------+------l·...:.e=leJ.'!lenta (vidi tabelu 4) 

Simbol M Sirtiliol Naiivna zatezna Brojcani 

ctrugom evrstoca Wmm 2 si.mlz>ot Kod visestruko legiranih 

mestu 0 nije utvrdjeno 

celika na'chugom mestu 

1--- J=- 1 -'- J _ _ _ 0 snoyne O?ncike nalazi se 

1 

___ ---=d:.::o=--3:.:2:.:0:____ 1 

Oznacav~ 

2 od 330 do 350 I 0 x najveci brojcani sirnbol dJvgog po 

3 od 360 do 3~- sadrzaj C uticaju legfrajuceg 

4 od 390 do 480 zaokruzen ita elementa (v.idi tabelu 4) 

1--~--~--~~~~~~-~ 

5 od 4'90 do 580 desetine; 

l---=-6--!----=o=-=d=-5.::::9:..:Q=-d::.o:..£.::.8:..0::__--l brojcani · Kod jedhostruko legiranih 

7 od 690 do 786 simbol 9 celika na drogom mestu 

J----..,.8--·f---'oa 790 do.880 oznacava osnovne oznake. uvek se 

1---:9'----1-- =Pc.: ·.r:.:: 

e:;:k...:o::,:8:,: 8.::;.0::.::.. _ _ 1· 0,90% C i vise nalazi brojcani simbol I 

1------+----.j---------...£>~ 6,f!9o/o c ... - J vidi tabelu _iL_ _____ _ 

Simbol na Simbol Podgrupa.celika Simbol 'Podgmpa celika prema 

tree em, 

hameni: 

cetvrtotn i 00 do 44 bez utyrdjenog OO_do 19 • aelici k9ji niSli 

petom 1 l 

' sadizaja P i S 

1-----~-----=~~~~...:.:_ ____ 

101 do 199 namenfeni termickoj 

me stu 

101 do slobodno 

obradi 

449 

45 do 7.9 s~ utvrd)enom 

20 do 29 celici za cementaciju 

cistocomi 

1___:2:.::0.::. J -=do.::...::;; 29:.::9'--f- ·.,-·- -----·- -- 

451 _!:10 de~imicno 

30do 39 . celici ~a. pobi:iljsanje 

799 propisanim aol.do 399 

llel)Ujskim sastavom 

80 do 99 

801 do 

9,99 

l) Na pe1om mes1u sene korislt simbo!-0. 

'--· 

sa utvrdjenom 

cistocom, deliinicno 

propisanim 

sastavom i 

dodatkom 

l~girajucih 

elemenata 

(mikrolegiiarii celici 

tabela 

40 do 59 . ugljenicni i le.girani 

401 do 599 celici 

1-·::::.:.-=-::.:::::::__1-·_;::;:;.: --·--·-- 

60 do 69 - celici sa.posebnim 

flzickim ·osobin

Dopunske oznake celika i osnovnih proizvoda o_g celika 

Za dopunske• oznake celika. koriste sec jedan IIi v!se brojeva ili slova, a u nekim 

slucajevim i kombinacija brojeva i slova iii obmuto. Mala slova i rimski brojevi, ne 

koriste se po pravilu, ll oznacavahju'. 

Dop.unske qznake, ako je pot+,ebno, kao i redosled brojeva i slova u dopunskoj .oznaci, 

ukoliko se upotrebljav;;l. ·istovrem@rtO vise kw-a~eris~icnih oznaka, utvrdjeni su 

cdgovarajuCim jugoslovensldm standardiz:qa za Jehnic}>e uslove za celike j celicni liv. 

Dopunske ozna~e za namemu odnosrio stanje cehka, koje se po pravilu koriste, kao i 

kombinacije tih oznaka utvrdjene su u tabelama 8 i 9. 

Tabela 8. Dopunske oznake za.np.ttwnu·odno.sno stanj€ os.novnih proizvoda od ce1ik.a 

Ozna:ka stanja 

- ------ 

Namena odnosno stanje celi ka 

-- 

0 

- 

Be.z odredjene term! eke obr?_c!e 

I 

1 Zareno 

I 2 Zareno na najbolju obradivost 

I 2A Tenni~ki obradjeno na odr_~jenu zateznu. • 

·- 

I 2B Tennicki obradjeno na feritno-perli!}lll s!.tu_k 

2D Zareno na globulami cementit 

I 

2C Pogodno za secenje ·u hl.adnom stanju 

.., ? 

Nonnalizovano 

' 

-- 

4 Poboljsano 

--· ... 

5 Vuceno - hladno defonnisano 

---- 

6 Ljusteno 

7 Bruse no 

--· 

8 Kontrolisano hladjeno 

SA Gaseno 

8B Tennomehanicki·obradjeno. 

9 Obradj,eno po posebnim uputstvima 

K _ Za vmce kovanje .i presoyanje 

l __ .H Za h.ladrio ob.Jikovanj_e valjcima (I?rofilir~.!].e) 

Za h.ladi\O prespvanje .. 

Za·vuc.enj:e' ·- ,..- •. 

~ -=~ 

-~·... z 

-- - 

Za izradll' zavarenih ce:vi 

- - . v " 

1 'Pnmer oznake opsteg lrema odgovarajucim jugqslo:veilSkim standardima za tehhi¢l

Tabela 9. Ptimeri korr~Pinacija dopunskih oznaka 

- - - - ·- - - 

Dopunska 

Objasnjenje oznal

9. OZNACAVANJE CELIKA PO GOST-u 

Ruski standard GOST je prihvatio u sistemu klasiflkacije oznacavanja celika dva 

osnovna kriterijuma i to: 

1. Po hemijskom sastavu (stepenu legiranja) 

2. Po osnovnim osobinan1a (oblasti primene) 

Za oznacavanje GOST i tehnicke nonne koriste kombinacije slovno:brojcanih 

simbola. 

9.1. KLASIFIKACIII\ GELIKA PO HEMIJSKOM SAST.AVU 

U zavisnosti od hemijskog sastava celika, razlikujemo tri osnovne gmpe i to: 

A. Ugljenicni celik 

B. Legirani celik 

C. Legure 

0 

Ugljenieni celici u zavisnosti od sadriaja ugljenika dele se na: 

1. Niskougljenicne (sadrzaj ugljenika do 25%) . 

2. Srednjeugijenicne (sadrzaj ugljenika od 0,25 - 0,6%) 

3. Visokougljenicne (sadrzaj ugljenika vise od 0,6%). 

Legirani ·celici obzirom na sadrzaj legirajuCih elemenata dele se na: 

1. Niskolegirane (sadrzaj legirajuC.ih elemenata ne vise od 2%) 

2. Srednje legirane (u ovom sastavu moraju iinati najrnanje 2 legirajuca 

elemenata i njihov sadrzaj nije veci oct 3%) 

3. Visokolegirane (sadrzaj legirajucih efemenata veci oct 10% iii sactrzaj jednog 

legirajuceg elementa veci od 5%). 

U cmoj metalurgiji naziv za legure se octnosi na legure dva iii vise elemenata s 

tim da sadrzaj zeleza ne prelazi 50%. Izuzetno u nekim slucajevima kod sastava 

preciznih legura sadrzaj zeleza moze biti veci od 50%, a da i dalje osta.ne naziv 

legure. 

I - Nelegirani celik 

U spomenutim standardima oznacava se .celik, koji po pravilu ne podleze 

posebnoj tennickoj obradi i koji potrosaci koriste na osnovu njegove C\rrstoce, sa 

oznakom "St" i karakteristicnom brojkom iz koje se moze zaldjuC:iti, kakva je 

garantovana evrstoca i hemijski sastav. Rorastom sadrzaja ugljenika i C:vrstoc~ 

povecava se takodje i broj iz slovne oznake, npr.: 

St 3 propisuje: C = 0,14 do 0,22%, Rm = 37 do 47 kp/mm2 

St 4 propisuje: C = 0,18 do 0,27%, Rm = 41 do 52 kp/mm 2 

St 5 propisuje: C = 0,28 do 0,37%, Rm = 50 do 64 kp/mm2

A Nelegirani konstrukcioni celik, namenjen za tennicku obradu o:macava se 

raspoznavajucim brojem, koji predstavlja l 00-struku vrijednost ugljenika. Ozna.ka 

za ugljenik sene dodaje. Celik "50" sadrii..na primer 0,500.4! ugljen1ka, itd. 

Nacin izrade oznacava s.e ispred osnovne oz:na.ke kako slecti: 

M Siemens Martinov celik 

B 

Bessemerov celik 

K = poboljsan konvertorski celik 

Umiren celik sene oznacava posebno, dok se neumireni celik dodatno oznacava 

uz osnovnu oznaku slovom "kp~'. pqluumiren celik pa.k sa "ps". 

B. Alatni ugljeniCni celik oznacava se slovom "U". Broj, .naveden iza toga.slova (npr. 

U 7 A), oznacava 10-struku vrednost ugljenika. Slovo A. znaci., da taj celik ima 

smanjenu kolicinnu necistoca (S = max. 0,03, P = max 0,02%). Ugljenicni celik sa 

poviSenim sadrzajem mangana dobija dodatno slovo "G'~. na primer ceHk: 

30 ima C =: 0,27 do 0,35% Mn = 0,5(}. do 0,80%, 

p = tnax 0,040% s = max. 0,0400.4! 

30G ima C = 0,27 do 0,35% Mn = 0,70 do 1,00% 

P = max. 0,040~ s = max. 0,040% 

Ul3 A ima C = 0,25 do 1,35%, Mn = 0,15 do 1,30% 

P = max. 0.030%, s = max. 0,020% 

II · L'egirani celik 

Onacava se po njegovom hernijskom sastavu. Pri tome se za pojedine 

elemente upotrebljavaju sledece s.lovne ozna.ke: 

···- -- 

J;:lement Simbol Element Simbol -- 

U~ljenik y Vanadijum C!J 

- 

Mangan r Alumihljum 10 

§ ilicijum c Titan T 

firom X Ba.kar A 

Nikl 

H 

Niobiiurn 6 

Molibden 

M 

Volfram 8 

1i~:·-~: ~ - I 

Brojca_'1a oznaka za sadciai legirajuceg elementa u celiku daje se 

u zaokruZenjm celim brojevima stvarnog procenta l~g!rajuceg elementa 

u celiku odmah iza slovne oznake i to samo za sadr7.aj iznad 2%. 

Vrednost ispod 2% legirajucih elemenata oznacava se samo slovom. 

Za sadrzaj ugljenika kod niskolegiranih celika upotrebljava se 

faktor vrednosti 100. 

54

., 

Naprimer: 

10 G 2 je konst.rukcioni celiksa 0,10% C, 2% Mn, 

40 H 2 je konst.rukcioni celik-sa 0;40% C. 2% Cr, 1% Mn. 

Kod visokolegiranih celika moze se podatak p vrednosti ugljenika ispustiti, iii se 

upotrebljava faktor vre'dnosti 10, na pritner: 

H 17 je nerdjajuci i protiv kiselina ot.pomi eelik sa 0,08% C i 17% Cr. 

1 H 18 N je nerdjajuci i protiv kiseline otpomi celik sa 0,10% C. 18% Cr i 

9%Ni. 

Napomena: U navedenim primenma su oznake celik.a prikazane latinicom, 

medjutim, u originalnim standardima GOST upotrebljavaju 

se cirilicna slova. 

Radi bo!jeg upoznavanja sa sistemom i nacinom oznacavanja celika po GOST-u 

daje se odredjeni broj karakteristicnih -oznaka iz pojedinih grup~ celika. 

1. Ugljenicni celikobicnog kvaliteta 

1511 n - liveni 

15 - sreQ.nii sadrzaj ugljenika u % x (puta) 100 

2. Kvalitetniji ugljenicni konstrukcioni celik 

60f 

10nc 

r -mangan (poviseni sadrzaj mangana) 

60 - srednji saddaj ugljenika U % X (puta) 100 

nc - poluumiren celik 

10- srednji sadrzaj ugljenika u% x (puta) 100 

3. Ugljenicni alatni celik 

Y8fA 

A - oznaka za visokokv:alitetni C:elik 

r - mangan (Mn) 

8 - srednji·sadriaj ugljenika u% x (puta) 1 b 

Y - oznaka za ug1jenicni ala:thl celik 

4. Ugljenicni ce1ik za zavarivanje 

Ca-OSfA 

A . • oznacava smanjenu kolicinu fosfora i sumpora 

r - mangan (Mn) 

08 - srednji sadrZaj ugljenika U% X (puta) 100 

Cs - oznacava celik za zavarivanje 

55

S. Leqirani konstnikcioni celik 

12X2H4A 

36X2H2MA 

A - oznaka za viso~okv,alit,etni C,elik 

4 - procenat Iegi.rajuceg elementa zaokruzen na cell 

broj (Ni) 

H - nikl 

2· - procenat legirajuceg elementa za.bkruzen na cell broj 

(Gr) ·· 

X - hrom 

12 - srednji sadrzaj ugljenika u% x (P.uta) 10(), 

A - oznaka za visokokvalitetni celi 

¢ - vanadijum (Va) 

M - molibden (Mo) 

2 - procenat legirajuceg ·elementa. zaoknizeh na celi broj 

(Ni) 

H - nikl 

2 - pr;ocenat legira;juceg elementa zaokn!zen na celi broj 

(Gr) . · . 

X - hrom 

36- srednji sadrzaj ugljenika "G" u% x (puta) 100 

6. Gtadjevinski celik 

M16C 

C - silicijum (Si) 

1.6 - ~red11ji sadriaj ugljenika u % x (puta) I 00 

M - martenov..celik (SM) 

a) Celik za brodogradnju (zaVariv) 

10f2C1A 

A -bakar (CU) 

1 - procenat legirajuteg ·e.lf?menta zaokruzen na Geli broj (Si) 

C -.silicijur.n (Si) 

2 - 12rocena~ legirajuceg elementa zaokruzen na celi broj 

(Mn) 

r -mangan 

10 - srednji sactrzaj ~gljen!ka u% ~ (puta) 100: 

b) Celik za del;lele brodske limove 

10XCHA 

A - bakar (Cl1) 

H - nikl (Ni) 

c· - silicijum (Si) 

X- hrom (Cr) 

1 0 - srednji saclrzaj ugJjenika u % x (i)\lta) l 00 

. 56

7. Niskougljenicni celik za elektrotehniku 

312Kn 

Kn - neurulren celik 

12 - vrednost koercitivne silex (puta) 10 

3 - oznaka cellka za elektroteluliku 

8. Celik za lisnate oprug.e 

70C3A A -. oznak

lO.DEFINICIJE PROIZVODA OD CELIKA (prerna JUS EN 10079) 

10.1. PREDMET I PODRUCJE PRJMENE 

Ovim standardom definisu se proizvodi od celika prema: 

a) njihovorn obliku i merarna 

b) njihovom izgledu i stanju povrsine. 

10.2. NORMATIVNE REFERENCE 

Videti Priloge A i B. 

10.3. TECNI CELIK.I ) 

, 

Pod pojmom tecni celik podrazumeva se celik u tecnom stan]U spreman za livenje 

i dobijen topljenjem sirovina. 

Napomena: Mora se napraviti razlika izmedjll: 

• tecnog celika za livenje u kalupe za mgote ill za kominmrano hvenje i 

• tecnog celika za odhvke. 

10.4. INGOT! I POLUPROIZVODJZ) 

10.4.1. Ingoti 

. Proizvodi dobijeni livenj~m tecnog celika u kalupe oblika pogodnog za naknadnu 

preradu 3 ), po pravilu topfim valjanjem ill kovanjem, u poluproizvode .il1 pljosnate ili 

dugacke proizvode. 

Proizvodi su uglavnom u obliku zambljene kupe (konusa) ili piramide; povrsine 

strana mogu bi.ti talasaste a uglovi vise iii manje zaobljeni. U zavisnosti od 

zahteva, za kasniju tr.ansformaciju ingoti mogu biti doterivani (adjustriram) i/ili 

rezani u toplom stanju i/ili ljusteni, sto ne utice na njihova svrstavanje u ingote. 

U zavisnosti ad njihovog poprecnog preseka postoje: 

Ingoti sa kvadratnim, pravougaonim (pri cemu je sirina jednaka na]VlSe 

dvostrukoj debljini), poligonalnirn, kruznlm, ovalnim i drugim poprecnim 

presekom prilagoqjenim za profile koji ce se valjati; 

.lngoti praVO\.\gaonog poprecnog pres t:Jl~a (slabov:i) sa sirinom koja )e jednaka 

iii veca od dvostmke debljine. 

I) V1deU Pnlog c. racku C. I. I. 

Z) Videtl Pnlog C. tacke C,l.2. 1 C.l.3. 

3) U slucaju kada se lngorl pretapaju pomocu elektncnog luka u vakuumu U1 pod rroskom, 

prot:>.vodi se dodaju topljenjem ce!icnih elektroda k

10.4.2. Poluproizvodi4l 

Proizvor;li dobijeni: 

• kontinuiranim livenjem sa iii bez naknadnog valjauja, kovanja .1li 

r.ezanja; 

• livenjem pod pritiskom 

valj'anjem, kovanjem ili rezan.jem ingo.ta 

i obicno stt namenjeni za dobijanje pljosnatih iii dngackih pronwoda toplim 

valjanjem iii kovanjem. 

Njihov poprecni presek me.ze biti razlicitog oblika, pr:i ce.mu su mere tog 

poprecnog · preseka jednake po celoj duzini komada, sa vise 'iii man1e 

zaobljenim ivlCama j sirim tolerancijama od onih koje vaze za pljosuate iii 

dugac'ke proizvode. 

Beene povrsine su ponekact, usled valjanja, l~ov

Polazni proizvodi za profile 

Polazni proizvodi za profile su prethodno oblikovani poluproizvodi namenjeni za 

proizvodnju profila. Povrsina poprecnog preseka ovih proizvoda je po pravilu 

veca od 2.500 mm2. 

Napomena: 

0 mnogim zemljama duga~ki proizvocti o kojima je rec dobijaju 

se valjanjem poluproizv:oda kvadratnog iii pravougaonog · 

poprecnog presekl;l. 

10.5. PLJOSNJ\TI PROIZVODI 

1 0.5.1. Definicija 

Pljosnati pro~odi imaju skoro uvek pravougaonl poprecni presek, a sirina irn je 

znatno veca od debljine. Povr5ina im j.e uglavnom ravna, all u odredjenim 

· slucajevima (na prlmer limovi za podove) moze lmati ravrtomerne (sitne} izbocine 

iii ulegnuca (reljefni lim). 

10.8.2. Pljosnatiproizvodi bez prevlake 

Pljosnati proizvodi bez ikakve prevlake ill abrade povrSine. 

Napomena: 

Pljosnati prolzvodi sa jednostavnom prevlakom nanesenom 

radi zasrite od korozije iii mehanickog QStecenja, na primer pastvizac.ija, 

organske preylake, ulje, lak itd., definlsu se kao pljosnati proizvodi bez 

prevlake. 

1 0.5.2.1. Toplovaljani pljosnati proizvodi bez prevlak~ 

Toplovaljani pljosnati proizvodi se uglavnom proizvode toplim valjanjem 

poluproizvoda, znatno redje toplim vRljanjem ingota. 

Napomena: 

U toplovaljane pljosnale proizvode se takodje librajaju 

prolzvodi koji su pretrpeli neznatnu hladnu de!ormaciju valjanjem (po 

pravilu manju od 5%), ro jesl valjanje radl polira~ja ill ravnanja. 

Slroki pljosnati proizvodi . 

Pljosnati proizvodi sirine vece qd ISO mm, a jednake iii manj.e od 1:250 mm i 

debljine po pravilu iznad 4 m, koji se isporucuju uvek u tablama, to jest ne u 

koturu. Specijalni zahtev je da su ivice pod pravim uglom; siroki pljosnati 

proizvod valja se u toplom stanju sa sve cetiri strane (ili u kutijasfom kalibru). 

Napomena: UEURONORM 91:1981 sirold pljosnati proizvodl definiSu se 

prema tolerancijama oblika, a takodje se ukljucuJu i proizvodi koji 

SU dobijeni od sireg pljoSn

Limovi6) 

Pljosnati valjani proizvodi kod kG>jih je dozvoljena slobodna defo111;1actja bnca 

(bocnih sttana), a Isporucuju se u stanju posle valjanja ili dekapiranja, uglavnom 

kvadratMg ili pravougaonog oblika, sirine 600 mm I vise, all takodje 1 u bilo kojem 

drugom oblik:u; na primer lcruznom ili prema: skich Ivice mogu biti u stanju posle 

valjanja ili nastale obrezivanjem, rezanjem plamenom Hi zaobljene. Proizvodi 

takodje mogu biti isporuceni i u savijenom obllku. 

U zavisnostiod debljine, toplovaljani limovi se definisu kao: 

tanki lim debljine do 3 mm, 

• debeli lim debljine 3 mm ili iznad. 

Limovi mogu biti proizvedeni: 

a) direktno na reverzibilnom stanu ili secenjem od proizvoda rakodje valJanog 

na·reverzibilnom stanu; 

b) secenjem od slroke tJ:ake dobijene kontlnulranim valjanjem u tc;>plom 5tanju. 

Napomena: Lim proizveden na reverz1bilnom stanu uob1cajeno se 

zove kvanolim. Lim dobijen secenjem od toplovaljane siroke trake 

uobicajeno se zove toplovaljani lim. 

Trake 

Toplovaljan.i pljosnati pro1zvodi dobijeni neposredno nakon zavrsnog vaiJanJa. 

dekapiianja ili kontinuiranog iarenja i namotani u ktur, 

Valjana ti:aka sa neznatno konveksnim ivicama, ali se moze isporuC:lti i sa 

obrezanim ivicama; moze se isporu.citi i tral

U slucaju da se pljosnati proizvodi valjaju sa sirtnom v.aljanja manjom od 600 

mm, a takodje i za neke vrste s()etijalt'tih C.elil

Celici za primenu u elektrotehnici se defirusu kao: 

1 0.5.3.1. Celici sa neorijehtisanom strul.d'urom (zmom) za 

primenu u elektrotehni¢i 

:r;.Telegir_ani celici i celici legirani sillcijumom m silicijmnom i 

aluminijumom, koji imaju izotropne magnetske osobine (.rnagnetske 

osobine su jednake u pravcu valjanja i u popre~nom pravcu) . · Oni mogu 

bit! isporucen'i: 

a)· kao polhproizvodi sa i.lkupnim sp~cificnim gubicima, koji se garantuju 

samo posh'l zavrsno.g zarenja kod korisnika pod refer.enthim uslovima; 

b) u stan:ju posle zavrsnog zarertja sa garaptovanim ukupnim specilicnim 

gUbicima. Proizvodi mogu biti isporuceni bez povrsinske zq:stite ili sa 

izolacionom prevlakom sa jedne iii sa obe strane. 

-10.5.3.2. Celici sa orijentisanomstrukturom (zrnom) za primenu u 

elektrotehnici 

Ce1ici legirani silidjmnorn sa garantovanim uk).lpnim specjhcnim 

gubicirna koji su anizotropni i. imaju zna\no. l;:>qlje magJletske oso,bine 

u pravcu valjanja neg9 u poprecnom ,pr-avcu,. Oni se ispor1,16uju 

sa izolacionom·prevlakom sa .qbe strane. 

10.5.4. Pljosnati proizvodi za anlhalaiu~>. 1:1)-). 11) 

10.5..4.1. Fini limovi I a), '> • 

Plj9snati proizvodi od mekog nelegiranog celika l,

10.5.4.2. Beli Jimovi 

PljosnC)ti proizvodi od mekog nelegiranog celil

u zavisnosti od upa i nacina nanosenja prevlake, proizvodi se mogu svrslll u: 

10.5.5.1. Lirnovi i trake sa metalnom preV;lakom 

Limovi i trake· sa metalnom prevlakom nanesenom potapanjem u rastop (toplim 

postupkom) 

Proizvodi sa metalnom prevlakom nanesenom pos rupkom potapanJa u rastop, 

koji se karakterlsu ukupnom masom metala koJi se nanosi na.proizvod, mereno 

u gramima po kvadratnom metm (gfm2). 

Oni obuhvataju: 

a) Liiri i traku sa prevlakom od legure olovo•kalaj 

Pljosrtati proizvodi sa prevlakorrl od legure o lovo .~laj nanesenom 

potap·anjetn u rastop. Pb pravilu, najveca nazivna masa prevlake odgov(lt'a 

najmanjoj vrednosti'od )20 gjm2, uzintajud u obzi.r obe sttane; 

b) Lim i traku sa prevlakom od-cinka (galvanizirani lim i traka)- 

Lim i traka sa prevlakom od cinka nanesenom potapanjem u · rastop cinka. 

pri cemu se vrednost ukupne mase cinka krece od najniZe moguce do 

vrednosti 700 g/ma 141 • lzgled prevlake moze bili sa iU bez sara. 

Nakon nanosenja prevlake od cinka povrsine se mogu paslviziratl 

hromiranjem iii fosfatiziranjem. Ova obrada povrsine ne utioe na svrstavanje 

ovih projzvoda u Kategoriju ''pljosnatih proizvoda sa prevlakom od dnka"; 

c) Lim i traku s prevlakom od alumi11ijuma iU 10gure aJuminijum-silicijum 

Lirn i traka sa prevlal

Oni obuhvataju: 

a) Lim i traku sa prevlalwm od legure. otovo-J

Razlikuju se: 

a ) talasasti lim: proizvod sa veeom ili tnaJl]Om uzdu.Znom talasaVOSC11. koji !';C 

cesto upotrebljava za oblagan)e, p ostavljanje podova ili krovova; 

b) reljefni lim: proizvod sa pravougaonim ili trapezllitll uzdozmm rebnma. 

10.5.7. Kompozitni proizvodlH>l 

Kompozitni proizvodi obuhvataJu·: 

a) Lon i traku platJrane celikom ili legurama otpornim r>rema habaU)l l., iii 

hemijskoj korozlji, ih deformaciji pod utica).em teperature. Veztvimjc {spaJallle} 

obi~no se postize valjanjem, a redje. ~avarlv~nrem , bnzganjem tit 

rasprsivanjem; 

b) Sendmc·tim, koji se izradjuje od dva celicna I.Jma tzmedJu koJih se stavlja siOJ 

plasticne mase za izolaciju; •) 

c) Sendvic-ploce izradjene- ocl dva reljE3fna lima izm

10.6.3. Vucena zic~l~J 

Proizvod konstantnog poprecnog preseka po celoj duzini, koji se dobija hladnim 

vucenjem valjane zice: kroz· vucenu matricu iii p.rolaskom izmedju valjaka pod 

pritiskom i namotavanjem vucenog proizvoda .. 

Poprec.ni pr~sek je uglavnom kru.Zan, a ponekad ovalan, pz:avougao.n, kviidratan, 

sestougaon, osmougaon iii nek.i konveks~n presek 

Tenmicka i/ili povrsinska obrada moze se i?voditi u ;oku proizvodnje radi 

dobijanja zEiljenih oscibina vucene zice. u procesu pr.oizvodnje pojacana je 

kontrola mera, stanja povrsine i mehanickih osobina. Vucena :fica · se moze 

isporuciti ;bez prevlake (kao vucena; zaren~) ili sa ptevlakom (od cinka, bakra. 

nilda iii sa orgcinskom prevlakom). 

I o.,q.4. Sip~e izradjene deformacjjom u toplom stanju 

bvi proizvodi se isporucuju uvek u obliku ispravljenih sir::>ki, 

koturpvima, pa se po tome razlikuju od valjane zice. 

ali nikad u 

I 0.6.4.1. Toplovaljane sipke 17) 

u ovu kategoriju ubrajaju s~ toplovalj

Ogranicenoj koliCml. U O'VU grupu ubrajaju se posebnO sipke trapeznog, 

kosougaonog, trougaonog, polukruZnog poprecnog preseka 1 zaravn)ene sipke 

polukruznog poprecnog preseka, kao i sipke za zlebaste opmge. 

10.6.4.2_ Kovane sipke 

Proizvodi od celika dobijeni kovanjem .koj1 msu namen)em za daiJU (naknadnu) 

toplu defonnaciju. U ovu grupu ubrajaju se lzvesni dugacki prolzvodl. posebno 

kr.uznog i kvadratnog preseka. 

10.6.4..3. supiJe sipke za rudarska busenja1 8> 

Sipke sa unutra5njom rupom bilo koJeg obllka preseka, ko1e su namenjene za 

proizvodnju delova za bu5enje, sa najve(am spotjrum precnlkom od IS mm do 

52 mm, prl cemu je ne:jvecl precnik najmrutje dva puta vee! od precnlka nrpe. 

I 0.6.5. IDadnodefc:inn.isa.ni prolzvodi sa svetlom (sjajnom) povrsinom 

I 0.6.5.1. Vucen.i proizvodi 

ProiZVOdJ od celika razlil:ttog popreenog preseka, dobl)enl posle skldan)a 

kovarine, vucenjem toplovaljanih sipki lll vaiJ.ane zice na vucmm ldupama 

(hladna defonnacija bez odsrranjivanja materijala). Ovom operacijom dobija se 

proizvod specijalnih karak1eristika u odnosu na oblik, tacnost mera (ISO 286, 

kJasa IT II ili bolJa) i stanje povriine. Osim roga, proces 1zauva ocvrscavan)e 

usled hladne abrade, KOJe se moie elrminisau naknadnom temutkorn obradom. 

Pr01zvod.i se isporuCUJU u pravim duiinama, potpuno pravi, bez obzira na 

duiinu. 

1 0.6.5.2. Ljusteni proizvodi 

Sipke kruZn'og poprecnog preseka koje imaju speci)alne karaktenstike u 

odnosu na oblik, tacnost rnera 1 konacnu povrsinu. a dobijaju se struganJem na 

struqu (ill lju.StenJem), nakon cega sledi ispraviJanJe i poliranJe. OdstranJIVanJe 

metala l)ustenjem izvodJ se pre svega zaro da bi se dobio srajan pr01zvod bez 

gresa.ka nastalih valjan)em 1 povrSinskog razugljenicen)a. 

Napomena: lz tehnickih raz!oga, neke sipke nantcene u Val]anom !'rta.Jtlll 

mogu se 1spomtlll grubostrugane. 0Vl tlpovi proizvoda sc ubra]aJn 

zamno valjane prolZVode, a ne u tsvetle) S]ajne proizvod'.!. 

u 

I 0.6.5.3. Bruseni proizvodi 

Vucene ill strugane stpke kruZnog preseka sa pobolJsanomml kval..ttetom 

povrsine i taC:noscu mera dobijenom bn!SenJem iti bncienjem 1 pollfiln)em. 

18) Videti Prilog C. racku C. l.7.

10.6.6. Proizvodi (betonski celici) sa rebrastim ili nazubljenim povrsinarna 

Proizvodi ciji je poprecni presek obicno kruZan ili skoro kruzan, namenjeni za 

anniranje betona; isporucuju se u oblicima: 

10.6.6.1. Valjana zica (betonski celici u koturovima) 

Videti definiciju u 10.6.2.1. 

10.6.6.2. Sipke (betonski celici u sipkama)'~ 1 

Videti definiciju u 10,6.'4. 

Ove sipke mogu posle valjanja da budu podvrgnure kontrolisanoj hladnoj 

defonnaciji, na primer ispravljanju ili uvijanju oko uzdu.ine ose. 

10.6.6.3. Vuoena Zica 

Videti definiciju u 10.6.3. 

Nacionalnanapomena: Upr.oizvode sa r.ebrastim i.nazub!jenim.povrsiMma 

ubrajaju se i celicl za prednaprezanje betona. 

10.6.7. Toplovaljani piOfili 

10.6.7:1. Materijali za ze1eznicRu prugu 

Proizvodi koji se upotrebljavaju za konstrukciju ielezriicltih pruga 

sinsk:ih sistema. 

ostalih 

Proizvodi za ~eleznicku prugu 

Toplovaljani proizvodi za zeleznicku prugu su sledeci: 

a) Teski koloseC:ni proizvodi: 

1) sine .clja je podu.Zna masa najmanje 20 kg/m 

2) pragovi c ija je poduzna masa najmanje 15 kg/m 

b) Laki kolosecni proizvodi: 

1) sine clja je poduzna masa manja od 20 kg/m 

2) pragov.i cija je poduzna masa manja od 15 kg/m 

3) konduktorske (provodne) ~ine (sa utvrdjenorn elektrienom 

otpornoscu) 

4) sine za skretnice i raskrsnice 

5) sine vodilice 

6) koC:ione sine (~ine za kocenje) 

7) vezice 

8) podlozne ploi:ice. 

19) Vide~i Ptilog c. tacke C.l.9 1 C,2.6. 

70

Ostali tipovi sina 

a) kranske sir\e 

)J) sine sa zlebmn., 

10.6.7.2. Potpomici 

Elen,tenti za potp'orni zid 

Elementi za potpomi zid su pro.izvodi dcibijeni toplim valjanjem iii hladnim 

profilisanjem (vucenjem, savijanjem, oblikovanjem pomocu valjal

10.6.7.4. Tesld profili 

Toplovaljarii proizvodi sa poprecnim presekom koji odgovara slovima I, H I U 

(videti sllku 6). Obicno imaju sledece ~~akteristike: 

a) visina jednaka 80 mm ill veca; 

b) ptelazi sa povrsine vrata profila na unutra5nju povrsinu stope su zaobljeni; 

c) stope su uglavnom simetricne i jednake sirine; 

d) spolja5nje povrsine stopa su paralelne; 

e.) debljina stope se postepeno smanjuje od vrata prema obodu (ivici) (rzv. 

zakosena stopa}, alimoze biti i jednaka (tzv. paralelna stopa). 

Napomena: Takodje se raz)ik-uju: 

a) osnovni profili: profili kod1;oJih se·debljine vrata i stope rnogu smarrati 

osnovnim; 

b) tanki profili: profili proizvedeni na istoj serij1 valjackih stanova kao 1 

Eisnovn.l profili, samo sto su im, za istu visinu vrata, yrat Viii stope tanji, 

Sto se postiie podesavanjem ve.rtikalri.ih i horizontalnih valjaka: 

c) debeli profili: profill proizvedeni, takodje, na istoj seriji valjacldh 

slanova kao i odgovarajuC:i osnovni proftll, samo sto su im, za istu 

visinu vrata, vrat i/ili stope deb!Ji, sto se postize podesa:vanjern 

vertlkalltih i horizoJ\talnih valjaka. 

I-profili (uskih i srednjih stopa) 

Profili s poprecnim presekom u obliku slova I, pri cemu s1rina stopa nije veca od 

0,66 _puta nazivna visina profila 1 a rnanja je od 300 nun. 

H-profili (sirokih ili vrlo sirokih stopa) 

Pro.fili sa popreenim presekom u obliku slova H, pri cemu je sirina stopa veca od 

0,.66 puta nazivna visina iii je. 300 mm Hi veea. 

Profili eije su stope §ire od 0,8. puta nazi\ma visina ponekad se nazivaju "stubovi". 

U-profili 

Profili sa popreeni.m presekom u obliku slova U. U normalnim -serijama srope su 

sa nagnutim unutrasnjim stranama i imaju najvecu s.irinu od (M + 25) mm. 

Nosa6 profili 

PH>fill sa poprecnim presekom u obliku slova H ili I, pri cemu su debljine vrata 1 

stopa jednake. 

Specijalni teski pforili 

Profili poprecno·gpreseka u obtiku slova L H ill U ili slicnih oblika, pri cemu visina 

odgovara podacima datim u 10.6.7.4, ali postoje specificnosti u p.ogledu 

poprecnog preseka i mera. Oni se uglavnom proizvode u ogramcenim 

kolicinama. Oni obuhvataju narocito profile I, H ili U sa nejednakim iii 

asimetricnim stopama i/ili neuobicajenim debljinamavrata. 

12

10.6.7.5. Ostali profiti21) 

Mali U, I i H profili 

Poprecni presek ima oblik slova U, I ill H, a visina vrata je manja od 80 mm 

(videti sliku 3). 

Ugaonici 

Poprecni presek je u obliku slova L. Klasifikacija na jedllakokrake iii x-aznokrake 

ugaonike zavisl od odnosa sirina slope. Uglovi Stopa su zaobljeni. 

T-profili sa jednakim stopama 

Popretni presek je u obliku slova T. Uglovi su zaobljeni, stope vrat s~1 

neznatno su2eni prema vrhu, a stope su jednake sirine. 

Pljosnati proizvod sa zadebljanjem 

Poprecni presek je uglavnom pravougaon, sa ispupcenjem po ~e loj 

uzduzne ivice jedne spoljasnje strane i sa sirinom po pravilu do 430 mm. 

duzini 

SpecijaJni profill2?.) 

Ovde se ubrajaju proizvodi dobijeni toplim valjanjem u pravirh dttzinama, 

obicnq_ malog popr!')cnog preseka Hi vrlo speeificnog oblll

) profili za spei::ijalne namene: rtamehjeni za posebne slucaje:ve ukljucuju(:j 

narqcito: hladnooblikovane .profile Zil ~potpom¢' ·ziaove (videt( 10 , 6.7.2~. 

op_bojnik~ na putevima, ·okvire u. gradjev:inarstvu, okvire za vrata, sasij~ za 

t~retne kamione i vagone. 

10.6.10. Proizvodi u obliku cevi 

10.6.10.1. Cevi23) \ 

To su suplji proizvodi otvoreni na ol:;>a kraja, lauznog ili poligpnalnog 

_poprecnog preseka. Cevi mogu biti zavrsno opr.adjene na krajevima, na 

primer urezivanjem navoja ili prosirivanjem. i_li sa prevlakom na unutrasnjoj i/ili 

spoljasnjoj povrsini (organskom ili metalnom prevlakom), ·iii sa prirubnicama. 

Prirubnice mogu biti sastavni deo cevi ili pripojene. ·. 

10.6.10.2. Besav.ne cevi 

·Gevi koje se dobijaju b.u~enjem (probijanjern) ingpta,. gr:edice iii sipke, koji se 

potpm transfqrmi~u u cev valjanjent jli vucenjem pr.eko tma. Bes'avne cevi 

mogu biti- ·zavrsno obradjene xedukcijom poprecnog preseka toplim iii 

hladnim valjanjem ili:vucenjem. One se takodje mogu proizvesti centrilugalnim 

livenjem. ' ~ 

10.6.10.3. savne (zavarene) cevi 

Cevi dobijene oblikovanjem top1ovaljanog iii hladnovaljanog pl]osnatog 

proizvoda u profil lauznog poprecnog. preseka; koji se potom zavaruje na 

~estu sastavljanja ivica. Zavareni spoj moze biti uzduzan iii ·spiralan. 

10.6.1 0.4. Suplji profili 

Savne ili. besavne cevi (videti 10_.6.10.2 i 10.6.10.3) i

10.7. OSTALI PROIZVOOJ 

10.7. 1. Otkovci dobijeni slobodmm kovanjem24l 

Proizvodi dobijeni oblikovanjem celika na odgovarajucoj temperarw·1. na primer 

udarom i presovanjem ravnim alatima, da b1 se dobili komadi pnbliZnog oblika za 

koje se ne zahteV'a dalja topla defonnacija. Ovako dobijem pro1zvodl po praVllu 

se ma5inski obradjUJU do zavrsnog oblika. 

Napomena: PoluproizvodJ defirusani u taCki 10.4. 1 stpke defirusanc u 10.6.4.2. rusu 

obulwaceni nazivom otkovcl. 

10.7.2. Otkovci dobijeni kovanjem i1i kovackim presovan)em u kalupima 

Proizvodi dobijeni oblikovanjem celika na pogodnoj temperaturi u zatvorenim 

kalupima, C:ime se postiiu zahtevani oblik i veliCina pro1zvoda. Defom1;;~ci}a se 

izvodi u pres! (kovacko presovanje u zatvorenom kalupu) ili pod udarom bata 

(cekica)- kovaniem. 

10.7 .3. Od.livci 

Pr01zvodi {;iji se ob!ici i konaene mere, bez ikakve masmske abrade, dobiJ8Jll 

direktno oC:vrSC:avanjem tecnog celika livenog u pescane kalupe, kalupe od gline 

ill drugog vatrostalnog materijala, a znatno redje u trajne meralne iii grafitne 

kalupe. 

10.7.4. Prorzvodi metalurg!je praha 

10.7.4.1. Cel.icni prah 

Skup celiCnih cestica cije su mere obicno do 1 mm . 

10.7.4.2. Sinterovani proizvociia&> 

PrOlZVodi prolZVedeni od praha presova.tlJem 1 smterovanJem. a ponekad 1 

ponovrum presovanjern. Ovi delOVl. cesto imaju uske tolerancije mera I kao takVl 

su vee spremni za upotrebu. 

10.7.4.3. Proizvodi sa najvecom gustinom 

Proizvodi proizvedenj od praha k,ombinovanirn delovanjem temperature J 

pritlska (izostatiCka kompresija U vrucem StanJU, ekstrUZIJa itd.). 

2•1) V1det1 Pnlog C. tacku C.I.IO. 

25) Smter£wanJe: temucla uetman praha 111 sahl)enog maten]ala, na tomporanm as-pod 1aC:ke topiJerlJa 

osnovnc kompornente, s cLIJern cia so dobfJe veca tvrstoca 

75

•> 

b) 

Sllka 1 - Setn.a1Skl prikaz Uplcnog prolilloanog lima (lli

No$e61 potpomicl 

t- - --- - · - -· 

y 

$Yz 

k 

·0+· 

H 

·+· .. '/ X X .. 

t ~ 

y 1 .., 

~1 !Htalnl daloVI za nosoee potpo 4 - Somats-1 pi'II

Silk~ 5 - Semats.kl pr1kaz Uplcnih pronla za rudara.ka podgnde (vidoti Q.7.3) 

VZ/ZZ'i?ZZZJ 

V?ZZZ~UZZZJ 

u 

78

Prilog A 

(informativan) 

Proizyodi od celika i odgovarajuci standnrdi 

I 0.4.2. Poluproizvodi 

-- 

--------- 1-- -- --- 

I 0.5.2. 1. Toplovaljani pljosnati proizvodi bcz 

prcvlake 

Siroki pljosnali proizvod i 

EU 91 

Limo vi 

Trake 

EN IOO~Q 

LN 1005 I 

EN 100-lli 

1-------1-- --- 

10.5.2.2 . llladnovaljani 

prevlake 

pljosmui pmizvodi hcz 

Limovi - I·.N I 0 I ~ I 

Trakc CU 140 EN 10131 

--------~--~~~~--+--~ ---- 

10.5.3.1. Celici sa neorijentis:tnl>m stwkturom EU llJ6 

(zrnom) za primcnu ll clcktrotchnici El J 12(1 

EU 165 

~--------------------------f---:- '--""'~ - -1---- ----- 

I 0.5.3.2. Celici sa orijentisanom strukturom (ZrnClm ) EU I 07 

z.a primc:nu 11 clcktrotehnici 

I 0.5.--1. 1 "-'__ 1 _t;_=i:.::n:.:. i ..::li::.:m..::o:..;v..:i ______ ________-I--- -----+--::-:E~N:-:-: Il:-:: J 2:-70:7 5 

I 0.5.4.2. Beli lin1ovi . · EN I 0203 

-l----------1 ---- ---- 

U prilogu se daje veza izmedju proizvoda od celika dclinisanih u ovum ~:vropskom :;WndarJu i 

odgovarajucim euronormama (EU) iii cvropskim standurdima (EN) kojima sc utvrdjuju men: i 

tolerancijc. 

,--~:~--~--------~--------~~~---------,-~~~~~ -------· ----·--- 

TI,cka Pruizvodi.od cclika KURONORM EN 

r-~~--~--------~~~~~~,~~------ 

10.3. Tecni celik - - 

r-·~~--~~~~~-----------------------1~----- 

1--'- 10"".4_._1 

'-'---+-'1-'-' 

ngot i 

_1_0_.5_.4_.~~·--~L_in_l~ov_· i_i~t~ra~k~c~s~a~p~•r_e_v l~~k~tll~ll~O~(~ I _k;_\l~a

Tacka Proizvodi od ~e l ika EURONORM EN 

10.6.4.1. Toplovaljane ~ ipke - Sipke kruznog poprecnog prcscka £U 60 Sipke kvadratnog, scstougaonog i EU 59 - 

osmougaonog poprecnog preseka EU 61 . 

Pljosnatc sipke EU 58 . 

Sipke specijalnog oblika - - ---- 

10.6.4.2. J

Prllog B 

(informativan') 

Veza sa drugim standardima 

EU 17:1970, 

EU 19:1957, 

EU 24:1962, 

EU 53:1962, 

EU 54;1980, 

EU 55:1980! 

EU 56:1977, 

EU 57:1978, 

EU 58:1978, 

EU 59 : 1~78, 

EU 60:1977,, 

EU 61:1982, 

EU 67:1978, 

EU 82:1979, 

EU 91 :1981, 

EU 106:1.984, 

EU 107:1987, 

EU 126:1977, 

EU 138:1'979, 

EU 140:1981, 

EU 1$2:1981, 

EU 165:1981, 

EN 10020:1988, 


prEN 10034, 



prEN 10056-2, 





prEN 10138·5, 

prEN 1 0143, 



Valjana Zica za opst1:1 namenu od nelegfranfh celika za hladfiO izvlacenje - Mere i 

toleranclje 

/P£-nosacj - NospCi s,a paralelnim stopama 

Toplovaljani siroki U-nosaCi. - Tolerancijo va!janjp 

fop/oval/ani sirold t-nosai5 sa paralelnim stopama - Oimenzije 

Toplovaljanl mali U-nosaa 

Toplovalj

JUS-EN standardi za celik

Create successful ePaper yourself

Delete template?

Save as template?