Remont-motora-br3

Akumulator
Pojavom nisk ih te m p e ratura i p ribližavanje m z im sk og doba, dolaz i do p roble m a u p alje nju autom obile . Je dan
od m ogućih uz rok a m ože biti ak um ulator. Dok su te m p e rature više , ak um ulator lak še obavlja svoju funk ciju, ali
p ojavom nisk ih te m p e ratura m ane ak um ulatora dolaz e do iz ražaja. Da bi lak še raz um e li ovu p roble m atik u u
ovom broju će m o uk ratk o objasniti p rincip rada ak um ulatora.
Ak um ulator (k ak av danas p oz naje m o) p ronalaz ak je Francuz a Gastona Plante a nastao još1859 . godine . N o, iak o
su do tada ve ćp ostojale raz ličite vrste iz vora struje , Plante se se tio da uroni olovne e le k trode u e le k trolit
(raz re đe nu k ise linu) stvorivši tak o ak um ulator k oji se m ogao p uniti. Tak o je jošsre dinom p rošlog ve k a nastala
bate rija k ak vu, iak o p rilično iz m e nje nu, k oristim o i u današnjim autom obilim a.
Ak um ulator služi z a sk ladište nje e le k trične e ne rgije ,
k ojom se nap ajaju e le k trični p ok re tač, sve tla, signalni ure -
đaji i drugi p otrošači struje .
Ak um ulator je sastavlje n od više će lija, od k ojih svak a im a
naz ivni nap on 2 volta, k oje su m e talnim le tvam a
(naz vanim i p uni m ostići) ve z ane je dna z a drugu u se rijsk u
ve z u. V e ćina današnjih ak um ulatora u autom obilim a im a
še st će lija odnosno nap on od 12 volti, a re tk i im aju sam o
tri odnosno nap on od 6 volti.
Svak a će lija im a p o je dan sk lop p oz itivnih i ne gativnih
Svak a će lija im a p o je dan sk lop p oz itivnih i ne gativnih
p loča k oje stoje u raz re đe nojsum p ornojk ise lini
(e le k trolitu). Poz itivne p loče sadrže olovni ok sid k ao ak tivnu
m ate riju a ne gativne olovnu p e nu.
Kad se troši struja, k ise lina e le k trolita re aguje sa p ločam a, p ri če m u se h e m ijsk a e ne rgija p re tvara u e le k tričnu.
Ele k trode od olovnog ok sida se nabijaju p oz itivno (p oz itivne p loče ), dok se olovne e le k trode nabijaju ne gativno
(ne gativne p loče ).
Ele k trična struja te če s ne gativnih p loča p o strujnom k rugu k roz p otrošače na p oz itivne p loče i natrag u k ise linu.
H e m ijsk om re ak cijom se na p ovršinu obe e le k troda iz lučuje olovni sulfat. Pri tom e se sum p orna k ise lina ve z uje
s p ločam a i e le k trolit se p re tvara u vodu. Ak um ulator se isp raz ni k ad se ak tivna m ate rija obe e le k trode p otp uno
p re tvori u olovni sulfat. Pri p unje nju ak um ulatora e le k tričnom strujom re ak cija je up ravo obrnuta:olovni sulfat
p loča se op e t raz gradi u olovnu p e nu i olovni ok sid, a oslobodi se sum p orna k ise lina.
Svak i ak um ulator traje od 2 do 4 godine . N ak on toga se više ne m ože p uniti. N a p ločam a se nak up i k ora sulfata
k oji de luje k ao iz olator.

Akumulator je najopterećeniji pri puš tanju motora u rad. U toku vožnje generator električne struje sve vreme
pomalo puni akumulator.
Akumulator je skladiš te električne energije. U toku vožnje generator električne struje puni akumulator, a on u
vreme kad motor ne radi, uskladiš tenu električnu energiju predaje električnom pokretaču, svetlima i drugim potroš
ačima struje. Kapacitet akumulatora se iskazuje amper-satima (Ah). Potpuno napunjen akumulator kapaciteta
56 Ah može 56 sati davati struju od 1 A, ili 28 sati struju od 2 A. Međutim, taj je podatak viš e teorijskog značenja.
Precizno govoreći, nazivni kapacitet akumulatora se utvrđuje dvadesetosatnim pražnjenjem pri tačno određenim
okolnostima. Stvarni kapacitet npr. znatno zavisi od spoljaš nje temperature. Na primer pri temperaturi od
20 stepeni ispod nule napon akumulatora jako pada i njegov kapacitet je otprilike polovina onoga pri normalnim
temperaturama. Upravo, međutim, pri niskim spoljnim temperaturama električni pokretačmotora troš i
znatno viš e snage.

Odatle nezgodna pojava da se akumulator može isprazniti ako u hladno zimsko jutro nekoliko puta bez uspeha
pokušate da pokrenete hladan motor. Zato se pri puštanju motora u rad pri niskim spoljnim temperaturama ne
sme uključivati električni pokretačviše od pet sekundi odjednom. Između jednog i drugog pokušaja pokretanja
treba da bude što veći razmak vremena, da se akumulator malo oporavi.
Kada kupujete akumulator prvo što će vas pitati je koliki kapacitet želite. Dakle, osim napona na koji (naravno)
treba paziti (iako je danas 12V uobičajeno, pa se to ni ne spominje), značajan je i kapacitet. Radi se u stvari o
tome koliko struje može sačuvati neki akumulator, odnosno koliko dugo možemo određenu jačinu struje “izvlačiti”
iz njega. Amper-sat (oznaka Ah) je oznaka kapaciteta, a 50 Ah u stvari znači kako (teoretski) taj akumulator
može davati struju jačine 1A (Amper) tokom 50 sati. No, iako u teoriji akumulator od 50 Ah možemo prazniti
dva dana i dve noći dok njegov napon ne padne ispod minimalnog (potrebnog za rad elektrouređaja u automobilu),
njegov stvarni kapacitet znatno zavisi od temperature. Tako se pri -20°C kapacitet uobičajenog automobilskog
akumulatora može smanjiti i do 50%. Uzmemo li pri tome u obzir da elektropokretačmotora upravo pri
niskim temperaturama troši znatno više struje postaje jasno kako je tokom zime akumulator u većoj opasnosti
od pražnjenja, te da hladan motor treba paliti pokrećući ga u kratkim (po nekoliko sekundi) periodima rada
elektropokretaca.
Nadamo se da smo uspeli da vam pojasnimo princip rada akumulatora, kao i način njegovog trošenja.