EGO

EGO 

MAGAZIN 

http://exestudio.rs/ 

fotografija: Relja Ivanić 

0009 

2015

53rd 

CAPE COD 

The new bathroom series by Philippe Starck. www.duravit.pl 

Generalni sponzor 

10-15. Nov. 2015.

Arts & Crafts, Gospodar Jevremova 25, Beograd tel. +381 11 630 44 43, e-mail: diagonalplus@open.telekom.rs

008/009 

Muzej The Broad, Diller Scofidio + Renfro 

Ego magazin 

010/011 

012/013 

016/017 

020/021 

novembar 2015 / N°0009 

Hayatt Herald Square 

Fritz Hansen 

014/015 

Bernardi’s London, UK 

Moët & Chandon 

018/019 

Kafe, radnja Philos, Atina 

Restoran EL Papagayo 

022/023 

Walter Knoll 

studio Presek 

026/030 

Geberit 

032/033 

Tier zavese 

034/047 

Ines Janković 

048/064 

Diller Scofidio + Renfro 

066/077 

Exe studio 

078/091 

Stone House - Proarh 

092/109 

Stéphane Beel Architect

010/011 www.ego-magazine.com 

NOVOSTI 

Hyatt Herald Square, New York, USA 

Za hotelski lanac Hyatt u Njujorku ovo je bila godina za pamćenje. Hotel The 

Park Hyatt dobio je najviše novinskih naslova. ali je i otvaranje drugog hotela, 

Hyatt Herald Square, takođe privuklo veliku pažnju. Autori projekta enterijera 

su Paul Vega i Vennie Lau iz firme VLDG Inc. Estetika ovog hotela sa 122 sobe 

inspirisana je istorijom kvarta u kom se nalazi – to je kvart o kome se u prošlosti 

puno pisalo, a nalazi se blizu Fashion Districta. U takvom okruženju, enterijer 

obiluje vatrometom boja i tekstilom izrađenim po meri. Pult portirnice izrađen 

je od naslaganih novina, u skladu sa gosotljubivom atmosferom kojom hotel 

zrači. Po dizajnerskom rešenju ističu se ulazni hol ukrašen delima lokalnih 

umetnika i salon na krovu nazvan ‘Up on 20’, sa kog se pruža fantastičan pogled 

ka Empire State Buildingu i ka kuli Freedom Tower. 

http://heraldsquare.hyatt.com/en/hotel/meetings-and-events.html 

tekst: Ego

012/013 

www.ego-magazine.com 

NOVOSTI 

Redizajn sobe 506 u SAS Royal 

Hotelu u Kopenhagenu 

Jaime Hayon 

Imajući u vidu to da je hotel SAS Royal nekada nazivan ‘prvim dizajn hotelom na 

svetu’, tragičan gubitak predstavlja činjenica da, osim eksterijera, nije mnogo 

ostalo od ove ikone Kopenhagena koju je projektovao Arne Jacobsen 1960.godine. 

Projektovan po narudžbini aviokompanije Scandinavian Airlines System (SAS) kao 

međunarodni ‘prolaz’ ka Danskoj, Švedskoj i Norveškoj, hotel od dvadeset spratova 

koji sadrži i terminal aerodroma, bio je nakon izgradnje najviša zgrada u 

gradu. Arne Jacobsen je autor kompletnog rešenja hotela, imenovan za dizajnera 

od strane lokalnog proizvođača nameštaja, kompanije Fritz Hansen, a dizajnirao 

je tom prilikom i više komada nameštaja, danas već poznate kao ikone dizajna. 

Ipak, tokom sedamdesetih godina, usled nesposobnosti da se predvide neki budući 

trendovi, renovirane su skoro sve sobe hotela, ali je sobu 606 u originalnom izgledu 

sačuvao tadašnji direktor. U ovoj sobi je izložen originalni Jacobsenov dizajn, 

uz izbor njegovih komada nameštaja – ikona, među kojima su najpoznatije 

stolice ‘Swan’, ‘Drop’ i ‘Egg’. 54 godine kasnije, Fritz Hansen se vratio u hotel, ovog 

puta angažujući španskog umetnika i dizajnera Jaimea Hayona, koji je preuzeo zadatak 

redizajniranja još jedne od gostinskih soba – sobu broj 506. ‘Dizajnirati ovu 

sobu bio je kao praznik,’ kaže Hayon. ‘Ideja je od početka bila uklopiti sve i uživati!’ 

Niz komada nameštaja koje je Hayon dizajnirao za brend Fritz Hansen, uključujući 

sofu ‘Favn’, sto ‘Analog’ i stolicu ‘Ro’ dopunjeni su brojnim predmetima kao što su 

luster, lampe, komoda, ogledalo i vaza. ‘To su male stvari, ali ti detalji su ono što 

ovo mesto čini prijatnim,’ objašnjava Hayon. U sobi se takođe nalazi i Jacobsenova 

stolica ‘Drop’ – dizajnirana sa mnogim drugim predmetima kao deo kolekcije za 

prvobitni projekat opremanja hotela, a sada je ponovo upotrebljena nakon pedeset 

godina hibernacije. Hayon je stolicu reinterpretirao u svom ekscentričnom 

maniru tapacirajući je krznom: ‘’Upotrebio sam najrizičniji tekstil koji su imali.’’ 

Tipično, Hayon je sobu uredio u zagasitim, sivim tonovima sa neobičnim akcentima 

boja stvarajući zanimljive kombinacije. ’Radilo se o činjenici da ove boje nije jednostavno 

kobinovati,’ objasnio je. ‘Uvek kažem da u dizajnu, ako koristite monohromatsku 

skalu, a imate nekoliko komada u boji, možete sasvim mirno živeti.’ 

Rezultat je jasan i moderan, sa ‘začinom koji je tipičan za Hayonov mediteranski 

šarm’. ‘Bila je to jedna dobra ideja i bilo je zabavno raditi,’ rekao je. 

fotografije: Fritz Hansen 

tekst: Ego 

http://www.fritzhansen.com/en/fritz-hansen


NOVOSTI 

Bernardi’s, London, UK 

Gabriel i Marcello Bernardi 

Braća australijsko-italijanskog porekla Gabriel i Marcello Bernardi 

nadaju se da će njihov novi restoran ‘Bernardi’s’ podariti autentični 

‘dodir’ Italije londonskom kvartu Marylebone. ‘’Obojica uživamo u laganoj, 

svežoj, jednostavnoj hrani i želeli smo da stvorimo mesto gde 

bi se moglo jesti tokom celog dana,’’ kažu braća. Atmosferi restorana 

svakako doprinosi to što u prostor iza sveže oslikane viktorijanske 

fasade veliki prozori tokom celog dana propuštaju puno prirodnog 

svetla u enterijer sa visokim plafonima. 

Igrajući dvostruku ulogu, investitora i dizajnera, Gabriel Bernardi 

je u unutrašnjosti stvorio prostor ‘slobodnog plana’ obojen u sivu i 

crnu boju, obložen prirodnim drvetom i kamenom. Veliki zajednički 

sto u zaleđu restorana okrenut je ka otvorenoj kuhinji i baru, iako 

su najbolja mesta zapravo niske kožne klupe kraj prozora – savršene 

za posmatranje pripreme hrane šefice Sabrine Gidda. 

Kobasica od teletine, žalfija i čili pice, kanapei sa maslinama, 

inćunima i pačijim jajetom... Malo neobičnija jela sadrže belu breskvu, 

preliv burrata od mocarele i pavlake, bademe i salatu od bosiljka, 

njoke sa estragonom prelivene zečijim raguom, pasuljem i pančetom, 

kao i sočni svinjski file sa limunom, školjkama i fregolama. 

tekst: Ego 

http://bernardis.co.uk/

016/017 


NOVOSTI 

Drvo, metal, staklo i pena 

MCIII 

Moët & Chandon 

Ove jeseni, stručnjaci vinarije Moët & Chandon izašli su iz podruma kako bi 

predstavili novi šampanjac koji se pravi čak 15 godina – mešavinu koja slavi 

različite tehnike pravljenja šampanjca, sa vinima skladištenim u buradima od 

tri različita materijala i sa najmanje šest Grand Vintage šampanjaca. 

Vratimo se prvo u 2000.godinu, kada se proslavljao novi milenijum. Tada je kompanija 

Moët & Chandon lansirala Esprit du Siécle, kombinujući 11 najboljih 

vintidž šampanjaca dvadesetog veka. Pošto je usavršila proces mešanja, 

Kompanija je sada proizvela novi šampanjac. MCIII je mešavina stonih vina i 

šampanjaca iz serije Grand Vintage Collection, i predstavljena je u futurističkoj 

crnoj staklenoj boci. 

Vina su sazrevala u buradima od tri različita materijala – nerđajućeg čelika, 

hrastovine i stakla – što obezbeđuje raznovrsnost ukusa u okviru složene 

mešavine. Sloj od nerđajućeg čelika daje ukus nalik voću, staklo ukusu daje 

žestoku ‘pečenu’ notu, a sloj starog drveta dodaje gorak i malo sofisticiraniji 

ukus. ‘Verzije, sveže i elegantne, stvorene od vintidž vina iz perioda 1998-2000, 

prevaziđena su vinima koja su sazrevala u drvetu i u boci,’ kaže šef podruma 

kompanije Moët & Chandon, Benoît Gouez, objašnjavajući proces stvaranja 

šampanjca MCIII i eksperimentalne procese tokom rada u vinskom podrumu 

Kompanije. ‘Ta vina nisu dobila voćni ukus, pa smo ih odbacili.’ 

‘Možemo zaključiti da šampanjac MCIII nije mogao biti stvoren na bazi svih 

vintidž vina,’ nastavlja on, ‘već su samo ona sa najbogatijim i najintenzivnijim 

ukusom mogla da obezbede čvrstu osnovu u mešavini i da sačuvaju voćnu 

notu ukusa u finalnom proizvodu. Kao rezultat, MCIII se bazira na vinu iz 2003. 

godine, koje je odlično vino. Zahvaljujući ovogodišnjem toplotnom talasu 

dobili smo ovo bogatstvo sa dve vrste grožđa.’ 

Dizajn boce je podjednako upečatljiv, posebno jer označava promenu već 

ustaljenog ‘klasičnog’ stila tipičnog za kompaniju Moët & Chandon. Materijali 

koji su upotrebljeni odražavaju proces pravljenja vina – sa crnom staklenom 

bocom, metalnim čepom i drvenom korpom za bocu. 

tekst: Ego 

http://www.moet.com//

018/019 


NOVOSTI 

Neoklasična kuća u Atini 

Kafe i radnja Philos 

Atinski kafe i radnja Philos nalazi se u ulici Solonos, u elegantnoj ali oronuloj 

neoklasičnoj kući koju je 1937.godine podigao preduzimač Euripidis Koutlidis. 

Kuća je nakon njegove smrti 1970.godine ostala napuštena, a sada je otvorena 

za javnost zahvaljujući Marileni Emmanouil i Sotirisu Tsaglisu, koji su 

je pretvorili u jedinstveni ugostiteljsko-trgovački prostor. Iz velikog kafea 

stupa se u različite prostore u kojima su izloženi komadi modnog dizajna i 

proizvoda za kuću. Enterijer je projektovan tako da odražava skandinavski 

duh i tipično američke brendove kao što su Sandqvist i Suigeneric. Ove jeseni, 

vlasnici će preurediti i za publiku otvoriti još dva gornja sprata na kojima će 

se nalaziti salon lepote, izložbeni prostor, restoran, i krovna terasa. 

fotografije: http://www.panoskostouros.com/ 

tekst: Ego


NOVOSTI 

Restoran El Papagayo 

Córdoba, Argentina 

Samo dva i po metra širok i 32 metra dugačak, najnoviji restoran u gradu 

Kordobi smešten je bukvalno u prolazu između dve zgrade. Formiran 1870. 

godine, ovaj mračni prolaz sada je trasnformisao argentinski dizajner enterijera 

Ernesto Bedmar, šef singapurske firme Bedmar & Shi Design u saradnji 

sa lokalnom dizajnerkom Lucijom Roland. Stvoren je svetlom okupan 

prostor koji se prostire na dve etaže i raspolaže sa samo 36 mesta! 

‘’Ideja je bila da prostor osvetlimo prirodnim svetlom,’’ kaže Bedmar, koji je 

i vlasnik restorana, a inspirisala ga je azijska veština da se od malog prostora 

izvuče maksimum. Postojeći zid od opeke zadržan je sa jedne strane, 

dok sloj betona sakriva drugi zid, naglašavajući tako kontrast između 

tradicionalnog i savremenog. Elegantan nameštaj, izrađen je po meri od 

Guatambu drveta, dok prostor ukrašava instalacija umetnika Santiaga 

Lene. To je zapravo ‘čudovište’ od 800kg, okačeno o plafon i izvedeno od 1000 

keramičkih komada, predstavljajući jato ptica. U maloj, kompaktnoj kuhinji, 

šef Javier Rodriguez priprema svež, lokalni meni – specijalitete od patagonijske 

krabe sa kaparima, grožđem i jabukom do džigerice sa papričicama i 

pikantnim sosom, a sve to naravno pripremljeno na grilu i u peći na drva. 

http://www.elpapagayo.com.ar/ 

tekst: Ego

022/023 

NOVOSTI 

150 godina Walter Knolla 

Wilhelm Knoll je u Štutgartu 1865.godine otvorio prodavnicu kože. Naslednik 

ove radnje danas je nemački brend Walter Knoll, koji ove godine slavi svoj stopedeseti 

rođendan. Ostavši veran svojim korenima, i u smislu lokacije i etosa, 

proizvodni pogon i sedište Kompanije ponosno su i dalje u Nemačkoj, dok vrhunska 

izrada ostaje čvrsto na prvom mestu vrednosti koje brend neguje. Tokom 

godina, Kompanija je angažovala brojne talente internacionalnog dizajna kao 

što su Norman Foster i Pearson Lloyd iz Velike Britanije, studio EOOS iz Austrije, 

Ben van Berkel iz Holandije, Kengo Kuma iz Japana i Claudio Bellini iz Italije, i 

svi oni su stvorili izuzetne komade modernog nameštaja koji su prošli test vremena. 

Ne želeći da stopedeseti rođendan prođe bez proslave, kompanija Walter 

Knoll organizovala je niz događaja tokom godine, i lansirala čak osam novih 

proizvoda kako bi obeležila jubilej. Među novim komadima nameštaja nalaze se 

sofa i klub-stočići bečkog dizajnerskog studija EOOS, novo izdanje stolice ‘Berlin 

chair’ koju je dizajnirao Meinhard von Gerkan još 1975.godine za VIP salon 

berlinskog aerodroma Tegel, kao i set više puta nagrađivanih salonskih fotelja 

dokazanih stručnjaka za ergonomiju, studija PearsonLloyd. 

http://www.walterknoll.de/en 

tekst: Ego

024/025 

Ljubomir Janković 

Ego magazin # 0009 

Glavni i odgovorni urednik: Ljubomir Janković 

It + web: o3art 

Asistent urednika: Dostana Janković 

Novinar: Jelena Blagojević 

foto: Vladimir Milosavljević, PIKI 

restoran Ambar, Beton Hala, Beograd 

Naslovna stranica Ego magazina [0009], 

http://exestudio.rs/ 

Divcibare Mountain Home 

fotografija: Relja Ivanić 

Poštovani čitaoci, Pred vama je deveti broj ego magazina. ZABELEŽILI SMO INTERESANTNE 

STAVOVE U INTERVJUIMA SA USPEŠNIM ŽENAMA IZ STUDIA A4+ SANJA STOJAKOVIĆ, INES ATELIER, 

STUDIO PRESEK, ISABELLE VACCHI. SA POSEBNIM ZADOVOLJSTVOM DONOSIMO PRIKAZ MALE PLA- 

NINSKE KUĆE, NA PLANINI mALJEN KOD vALJEVA. pRIČA JE INTERESANTNA JER SE RADI O OBJEKTU 

KOJI SU ARHITEKTE PROJEKTOVALE ZA SEBE I STVORILI ARHITEKTONSKO DELO KOJE JE UŠLO U DIGI- 

TALNU ISTORIJU: TO JE NAJPOPULARNIJI PROJEKAT REALIZOVAN U SRBIJI, OBJAVLJEN NA NAJVEĆEM 

BROJU SVETSKIH SAJTOVA. TAKAV DOGAĐAJ JE ZNAČAJAN JER POTVRĐUJE DA ARHITEKTURA (IDEJE) 

NIJE U KRIZI, NEGO DA JE VEĆINA INVESTITORA U (mentalnoj)KRIZI. Iz susedne hrvatske prikazujemo 

stone house studia proarh. PREDIVNA KUĆA, SKULPTURA, na obali mora. Posebnu 

pažnju obratite na objekat koji su napravili u los angeles-u diller scofidio+renfro. još 

jedna fantastična zgrada iz ovog američkog ofisa. SIGURAN SAM da će vam ego magazin 

pružiti inspiraciju na nove ideje, ZA NOVE VIZIJE o lepoti KOJE PRUŽA život uz dizajn u svakom 

obliku. 

LJUBOMIR JANKOVIĆ 


110/127 

Archstudio 

128/159 

Restoran Ambar 

160/173 

Weijenberg Architects 

174/181 

Isabelle Vacchi 

182/195 

Studio Presek 

196/209 

Stone House - Proarh 

Gubi- Greta Magnusson Grossman


PROMO 

Geberit tuš kanali CleanLine za 

tuš prostor u ravni poda 

Čisto i privlačno 

Moderan otvoren tuš prostor u ravni poda stremi da postane standardno 

rešenje za nova kupatila. Geberit tuš kanal CleanLIne ispunjava 

sve zahteve kada su u pitanju estetika, ali i čistoća i higijena, 

pošto nema skrivenih ivica i teško dostupnih mesta. Površina samog 

kanala ne zadržava vodu, a maska sa integrisanom mrežicom za skupljanje 

kose se lako skida i čisti. Ako ste ikada čistili običan podni tuš 

kanal, znate koliko se nečistoće može nagomilati ispod maske. Novi 

Geberit tuš kanali CleanLine nude idealno rešenje po pitanju higijene, 

pošto nema skrivenih ivica i teško dostupnih mesta. Maska sa integrisanom 

mrežicom za skupljanje kose se lako skida i može se očistiti 

za nekoliko sekundi. Zbog mogućnosti fleksibilnog pozicioniranja 

u tuš prostoru, Geberit tuš kanali CleanLine se jednostavno instaliraju 

tik uz zid, ako je potrebno. Štaviše, tuš kanal od nerđajućeg 

čelika se može skratiti u skladu sa dimenzijama tuš prostora. Nakon 

instalacije, tuš kanal funkcioniše kao otvoren profil u kom se voda 

skuplja i otiče u otvor podnog odvoda. Geberit tuš kanali CleanLine 

mogu se pohvaliti dobro osmišljenom instalacijom i tehnikom izolacije, 

što ih čini podjednako jednostavnim za instalaciju kao podni 

odvod. Korisnici mogu biti sigurni da je njihov tuš prostor trajno 

zaštićen od curenja. 

Fotografije: www.geberit.rs 

tekst: www.geberit.rs 

Više informacija na www.geberit.rs 

Prilagodljiv 

Geberit tuš kanali CleanLine se mogu postaviti bilo gde i mogu se skratiti u skladu sa zahtevima tuš 

prostora.


Geberit tuš kanali CleanLine ne samo da sjajno izgledaju, već se i lako čiste , 

tako da vas ništa ne sprečava da uživate u svom tuš prostoru. 

Higijenski 

Geberit tuš kanali CleanLine se mogu temeljno očistiti za nekoliko sekundi.

030/031 

Dobro osmišljeno 

Maska sa integrisanom mrežicom efikasno zadržava kosu i druge nečistoće, što sprečava 

začepljenje odvoda. 

|Gospodar Jevremova 24 | 011 630 47 44 063 257 186 | italica.beograd@gmail.com| 

www.italica.rs

032/033 

PROMO 

Tier zavese 

Mnogo noviteta i na novoj lokaciji 

Posle 10 uspešnih godina, tokom kojih smo potrošače navikli na novitete, 

ove godine ćemo naše kupce obradovati novim proizvodima, 

modernim kolekcijama i sve to na još jednom prodajnom mestu. 

Prateći aktuelne trendove u opremanju enterijera materijalima za dekoraciju i 

zaštitu od sunca, 

preduzeće “TIER” iz Beograda je pripremilo brojna iznenađenja koja će biti predstavljena 

na predstojećem sajmu nameštaja. 

Kolekcija materijala za zavese i draperije je obogaćena novim dezenima na kojima 

preovladavaju jake boje i krupni oblici. Svetski dizajneri inspirisani novim 

tehnologijama u proizvodnji i digitalnoj štampi se poigravaju sa motivima koje 

nalaze u različitim okruženjima i stilovima. Za osnovu se koriste uglavnom 

prirodni materijali kao što su lan i pamuk, ili sintetički koji svojom strukturom 

podsećaju na prirodne materijale. 

Pored cvetnih i apstraktnih, pojavljuju se brokantni motivi kao i dezeni koji su 

nalik onima u industriji visoke mode. Stalno prisutne pruge u kolekcijama zavesa 

za naredne sezone su jedva primetne ili sa jako velikim raportom. Materijali 

za rolo zavese takodje prate trendove. Novu kolekciju “Cordoba print” odlikuju 

jake boje koje su štampane u viskoj rezoluciji na gruboj beloj osnovi pa odaju utisak 

oslikanog slikarskog platna. Velika paleta boja na njima ih činim odličnim 

rešenjem za panelne zavese jer se mogu kombinovati uz mnoštvo jednobojnih 

panel traka. Zebra roloi u zenitu svoje popularnosti su obogaćeni bojama koje 

do sada nisu bile prisutne, radi se o tirkiznoj i boji lešnika koja se u različitim 

svetlosnim uslovima preliva iz smedje u crnu. 

Screen platna koja su najpopularnija u poslovnim objektima su dopunjena kolekcijama 

sa bojama i strukturom iz prirode koja polako zamenjuju dosadašnje sive 

tonove. Novi proizvod koji će biti promovisan je Plise zavesa. Među najpopularnijima 

u zapadnoj evropi, kod nas stiže u nekoliko boja, sa novim načinom postavljanja 

i kao rešenje za prozore nepravilnih geometrijskih oblika. Osim na sajmu 

nameštaja gde posetioce očekujemo na starom mestu sa lepim iznenađenjima i 

popustima kao i svake godine, svi navedeni noviteti biće promovisani na našoj 

staroj adresi - Omladinskih brigada 100 ( EXTRA CENTAR ) kao i na novoj adresi u 

ulici Uroša Martinovića 11 ( A Blok ) 

Više o našim proizvodima možete pogledati na našoj web prezentaciji 

www.tier.rs 

ili nam se obratiti putem telefona 011/2169430 i 011/7700543


INTERVJU 


EGO: Kakva moda je bliska savremenim ženama u Beogradu (one kojima se obraćate, 

Vaša “ciljna grupa”, klijentkinje) i na koji način osluškujete njihove potrebe? 

I.J.: Pre sve ga mislim da im je potrebno nesto prakticno, ali istovremeno i 

efektno. Inteligentno osmisljen kroj, uz dobar odabir materijala i perfektnu 

izradu je neŠto Što nijedna moderna dama neĆe odbiti kao dugoroČnu 

investiciju. Imam sreĆu da dosta stvari mogu da primenim iz sopstvenog 

iskustva i nekako se pokazalo da stvari koje osimislim iskljuČivo za sopstvene 

potreba na kraju budu najtraŽenije. 

EGO: Da li ste iz nekog definisanog razloga izašli iz sveta enterijera iako posedujete 

formalno obrazovanje iz te oblasti? Da li bavljenje modom pruža više slobode 

u kreativnom izrazu? 

I.J.: Upravo je to bio razlog. Nedostatak slobode. Kada ste u svetu enterijera, 

vi morate nekako da prilagodite, u manjoj ili veĆoj meri, svoj ukus/ 

stil klijentu, jer ipak je on taj koji Će na kraju boraviti u tom prostoru, tako 

da je njegova poslednja. u modi ste vi ti koji diktirate odreĐeni senzibilitet 

i ljudima moŽe da se svidi ili ne, ali neĆe praviti velike kompromise kada je 

u pitanju estetika iza koje stojite . 

Fotografije: Ines Atelier 

Intervju: Ego



EGO: Kako se odvija proces dizajniranja nakita koji Vi oblikujete? Da li je 

on proizvod već gotovih elemenata koje spajate u finalni proizvod ili projektujete 

svaki pojedinačni element (od skice do završenog) proizvoda? 

I.J.: Prvih nekoliko kolekcija radili smo po tom sistemu. Kučista od bakra 

ili mesinga, koji su već u obliku kamena, spajali smo pod određenom 

temperaturom u oblik sa crteža, da bismo ga potom galvanizovali i na 

kraju fasovali kamenje. Ovo je prilicno tradicionalan, ali i redak način, 

jer iziskuje veći broj faza kao i iskustvo starih majstora. Ovo je imalo 

dosta uspeha, međutim, s druge strane je ograničavajuće jer u nekom 

momentu nemate šta više da izmislite u kreativnom smislu. Zato smo 

poslednju kolekciju za prolece-leto 2016. imali čast, i sreću, da proizvedemo 

u Milanu. To nam je dalo mnogo više mogućnosti da se igramo sa 

drugačijim oblicima, kao i drugim tehnikama izvođenja. Ovde je upravo 

to prednost jer niste uslovljeni datim oblicima, već sve što zamslite, 

odnosno osmislite na crtežu, može da se izvede po principu izlivanja 

elemenata. 

EGO: Koje i kakve stavove izražavate kroz svoj dizajn? 

I.J.: Kada sam birala ime za svoj brend, savetovali su me da dobro 

proučim šta ime koje odaberem znači. Počela sam naravno prvo od 

svog i pod nazivom INES, stajalo je: čistota, novina, krepost ... To upravo 

čini esenciju našeg brenda, a ono što nam je moto jeste da uživate 

prvenstveno u onome ko ste, a zatim i u onome što nosite. 

EGO: Da li formalno obrazovanje pomaže ili odmaže u svetu dizajna? 

Koje veštine su neophodne da bi se uspešno vodio modni biznis? 

Obrazovanje je jako bitno bez obzira čime se bavie, ali nije garancija 

za uspeh. Voditi određeni biznis je jako kompeksno i nije dovoljno da 

samo zadovoljite kreativnu stranu. Mnogo je važno da pratite kretanja 

tržista i da znate da pozicionirate svoj proizvod. Mnogi ljudi greše 

misleći da se dizajnerski posao završava lansiranjem nekog proizvoda, 

ali je istina da je to samo početak čitavog procesa koji posle određuje 

koliko ste dobro uradli posao. Svakako je neophodno da volite ono što 

radite i da ste maksimalno posvećeni, zatim trebalo bi da ste fleksibilni 

i otvoreni ka promenama ili korekcijama, i na kraju, da budete spremni 

večno da učite i da stavite svoj ego po strani. 

EGO: Kako vršite selekciju materijala za Vaše kolekcije? Koji kriterijumi 

dominiraju? 

Uglavnom koristimo prirodne materijale ili mešavine koji su materijali 

“novog doba” dobijeni spajanjem različitih vlakana tretiranih tako da se 

odlično ponašaju pri nošenju ili održavanju. Uglavnom uvozimo materijale 

iz Italije, Francuske a od nedavno i iz Japana.

038/039 www.ego-magazine.com



EGO: Šta želite da saopštite o kolekciji CALLA 2015/2016? 

U antičkom dobu kala je predstavljala cvet posvećen Heri, Zevsovoj 

ženi. Darivanjem ovog cveta, pokazujete osobi koliko je jedinstvena, 

elegantna i posebna, što je upravo poruka Calla kolekcije za modernu 

mladu. Dizajn modela je baziran na klasičnoj, vanvremenskoj eleganciji, 

u duhu modernog i geometrizovanog. Forma cveta kala je poslužila kao 

inspiracija za siluete modela, ali i kao svojevrsna simbolika, s obzirom 

na to da je kala oličenje veličanstvenosti i lepote. Otuda i ideja da se bela 

haljina predstavi na jedan grandiozan način, baš onako kako zaslužuje. 

EGO: Kakve su reakcije modne publike u inostranstvu na nakit koji dizajnirate? 

Imali smo odličan feed back prikazivajući 2 puta svoje kolekcije u Parizu. 

Imamo i čast da kazemo da je nekoliko uticajnih inostranih bloggera 

nosilo nas nakit, kao sto su Patricia Manifield, Eleonara Carisi i Peony 

Lim. Ovo je samo pocetak, tek planiramo ekspanziju na inostrano 

trziste. 

EGO: Da li se Vaš privatni stil oblačenja razlikuje od kolekcija koje 

kreirate? 

I.J.: Ne mnogo, ali je možda malo manje elegantan. Najbolje se osećam u 

jeans-u, kožnoj jakni i jednoj od INES atelier belih majica. 

EGO: Kako bi ste opisali Vašu ulogu u procesu izrade dizajna (pod predpostavkom 

da imate brojnu ekipu saradnika)? 

I.J.: Imam mali ali kvalitetan tim saradnika. Ja sam naravno pokretač 

svega i neko ko postavlja koncept, ali uz njihovu pomoć i razmenu ideja 

radimo zajedno na razradi i pronalaženju najboljeg rešenja. Nijedan 

brend nije dobar bez timskog rada, to je energija koja ne kraju rezultira 

uspehom. 

EGO: Da li ste Vi sami najbolji model sopstvenih kreacija? 

I.J.: Sigurno da ono što pravite, možete najbolje i da iznesete jer ste 

negde stavili celog sebe u to, ali se ipak više radujem kada vidim svoje 

modele na divnim damama, mojim klijentima, koje me podstiču da 

vidim stvari i iz druge perspektive. 

EGO: Koji trendovi će dominirati narednim sezonama? 

I.J.: Za nas je naredna sezona već prolece-leto 2016. Svakako e dominirati 

pastelni tonovi i boho chic, kao i printovi inspirisani geometrijom ili 

jednostavno beli komadi, koji su uvek nepogresivi kada je ova sezona u 

pitanju.




048/049 


Muzej The Broad - Diller Scofidio + Renfro



054/055 


Muzej The Broad 

Diller Scofidio + Renfro 

Lokacija: Los Angeles, California 

Arhitekti: Diller Scofidio + Renfro 

Projekat konstrukcije: MATT Construction, Nabih Youssef & Associates, Leslie E. Robertson 

Associates 

Instalacije: ARUP 

Projekat osvetljenja: Tillotson Design 

Projekat depoa: Solomon + Bauer 

Površina: 11000m2 

Godina izgradnje: 2015 

Novi muzej The Broad posvećen je savremenoj umetnosti i nalazi se u centru Los Anđelesa. 

Projekat je uradio studio Diller Scofidio + Renfro, a sam muzej biće dom oko 2000 

umetničkih dela iz privatne kolekcije bračnog para Eli i Edythe Broad. 

Svojim inovativnim konceptom ‘’vela i svoda’’, zgrada površine 11000m2 sadržaće dva sprata 

galerijskog prostora u kojima će biti izložbeni prostori namenjeni izlaganju kolekcije 

Broadovih, kao i kancelarije i biblioteka The Broad Art Fondacije. Uz muzej se gradi i trg 

ka aveniji Grand. 

Nazvan ‘’veo i svod’’, dizajnerski koncept muzeja spaja dve glavne namene zgrade: javni 

izložbeni prostor i depo koji će opsluživati sve aktivnosti Fondacije. ‘’Svod’’ igra glavnu 

ulogu u oblikovanju putanje kretanja i razgledanja od ulaza do izlaza. Njegova teška neprozirna 

masa deluje kao da lebdi. ‘Svod’ je sakriven ‘velom’, poroznom spoljašnjom opnom sa 

strukturom u obliku saća, koja se prostire celom dužinom objekta i filtrira dnevno svetlo. 

Ovaj ‘veo’ podignut je na uglovima objekta, privlačeći posetioce da uđu u dinamični hol 

muzeja. Po ulasku, posetioci stupaju na pokretne stepenice, prolazeći kroz hodnike nalik 

tunelima, i stižu u galeriju bez stubova površine 4000m2 koja je obasjana prirodnim 

svetlom. Galerija je visoka 7 metara, dok se krov oslanja na čelične nosače široke 2 metra. 

Povratak u prizemlje počinje sa galerije na trećem spratu, niz centralne zavojite stepenice 

sa kojih je moguće posmatrati čitav prostor sa izloženim delima. 

Trg površine 2000m2 na susednoj parceli, novi restoran i pešačka pasarela, grade se kao 

dodatni sadržaji koji će unaprediti društveni život celog kvarta. Na trgu se nalaze i travnjak 

i maslinjak sa stogodišnjim stablima, formirajući još jedan javni prostor – namenjen 

pikniku, projekcijama filmova na otvorenom i obrazovnim sadržajima. 

Izvor: http://www.dsrny.com/projects/the-broad



OSNOVA 1 

PARTER 

OSNOVA 2


062/063 

skica 

presek 

presek-detalj

064/065 

https://instagram.com/ljubomirjankovic/


Preoblikovanje tradicionalne srpske brvnare



EXE Studio 

Tijana i Andrija Mitrović 

U blizini popularnog turističkog naselja Divčivare, na obroncima planine 

Maljen u zapadnoj Srbiji, mladi arhitektonski dvojac Tijana i Andreja 

Mitrović izgradili su vlastitu vikend kuću, za čiji dizajn su bili inspirisani 

modelom srpske tradicionalne brvnare. Autori su prepoznali gradivne 

karakteristike vernakularnog graditeljstva i preuzeli neke od njih, poput 

geometrijske strukture, kontakta sa terenom, materijalizacije, trema i 

prava na pogled. Razmera kuće je usklađena sa prirodnim ambijentom 

niskog borovog rastinja, dok njena geometrija proističe iz kontekstualnih 

aspekata, poput planinskih uslova i strmog kamenitog terena, kao i 

od preoblikovanja tradicionalne planinske brvnare. Kroz dvojnost kuće, 

arhitekti su vešto spojili tradicionalni i savremeni estetski izraz. Primenom 

belih keramičkih pločica na glavnom volumenu kuće postignut 

je dojam dematerijalizacije, što naglašava njegovu formu i čini je apstraktnom 

u odnosu na ruralno okruženje. U beloj polovini kuće u okviru 

dnevnog boravka smeštena je kuhinja sa trpezarijom. Ovaj prostor sa 

velikim prozorskim oknom, odakle se pruža pogled na okolni pejzaž, 

namenjen je druženju i kontemplaciji. Crni deo gde je ulazna zona sa tremom 

nadvisuje beli volumen, i tako na prvom spratu formira otvorenu 

spavaću zonu, gde je krovna kosina iskorišćena za plakar u kome se nalazi 

klizni kreveti za smeštaj maksimalno sedam osoba. Arhitekti su evocirali 

na vernakularnu arhitekturu korišćenjem tradicionalne drvene obloge – 

šindre, za crni fasadni omotač na jednoj polovini kuće, i na taj način su 

naglasili dvojnost i kontekstualnost ovog objekta. Mala planinska kuća 

predstavlja primer projektantskog pristupa novije generacije arhitekata u 

Srbiji, koji počiva na istraživanjima forme shodno odgovarajućim parametrima 

i na razmatranju principa nasleđa kroz različite načine reinterpretiranja 

tradicionalnih graditeljskih motiva. 

tekst: Nebojša Antešević 

fotografija: Relja Ivanić


074/075 

www.ego-magazine.com


poprečni presek 

podužni presek 

osnova objekta 1 osnova objekta 2


Stone House - Proarh



PROARH 

Davor Mateković 

NAZIV PROJEKTA Stone house AUTOR: Davor Mateković / PROARH 

SURADNICA: Bojana Benić TIPOLOGIJA obiteljska kuća LOKACIJA Lukovo Šugarje 

POVRŠINA PARCELE 266 m2 BRUTTO POVRŠINA 150.8 m2 

KLIJENT privatno/private PROJEKTIRANJE 2012.-2013. IZVOĐENJE 2013.-2014. 

STATUS izgrađeno 

Kamena kuća u Lukovom Šugarju u svojoj biti interpretira maksimu ‘’less is more’’. 

Skučena parcela u zbijenoj matrici divlje ‘’vikend’’ izgradnje, samo na par koraka od 

morske obale, investitoru je neizbježno ljetno odredište, a projektantu izazov projektiranja 

s mnogobrojnim zadatostima i ograničenjima. Mala površina parcele uvjetovala 

je da položaj novog objekta bude na minimalnim odmacima i paralelno s granicama 

parcele, kako bi se dobila maksimalna korisna površina. Tlorctni oblik uvjetovali su 

i želja za otvaranjem pogleda prema moru, očuvanje postojećeg stabla pittosporuma, 

formiranje terase u parteru i odvajanje od najbližih susjeda. Kako bi se zadovoljile 

potrebe korisnika , prostorije se smještaju na 3 etaže. Tako dobiveni poligonalni tlocrt 

svojom je razvedenošću nametao potrebu za minimalističkim volumenom i izbjegavanju 

suvišne dekorativnosti ukupne forme. Položaj kuće blizu mora, i to na području 

poznatom po ekstremnim naletima bure, zahtjevao je oblikovanje koje bi odgovaralo 

podneblju i specifičnostima lokacije-velika koncentracija soli, visoke temperature ljeti, 

jaki udari vjetra. Kuća se realizira kao kompaktni, zatvoreni poliedar, čvrsti volumen 

obložen sa svih strana jednakim materijalom-kamenom, kao autentičnim materijalom 

najpogodnijim za održavanje. Krovne plohe su riješene kosinama radi lakše odvodnje 

i obložene jednakim kamenom kao vertikale pročelja. Uz sve te zadatosti savršeno se 

uklopila ideja tradicijske dispozicije prostora i autohtonih materijala. Tradicionalno 

su se kuće sastojale od ćemera-poluukopane, skučene konobe sa spremištem, kužine 

i spavaćih prostorija. Na ovoj lokaciji smo se suočili sa malom tlocrtnom površinom i 

upravo ta tradicionalna dispozicija se pokazala kao opravdanom i savršeno funkcionalnom. 

Tako i ova kamena kuća ima svoju poluukopani ćemer-konobu s ognjištem, 

kat sa kužinom i boravkom te na najvišoj etaži spavaći dio.Skučeni tlocrt je jedino 

mogao funkcionirati s tim jednoprostornim sustavom na svakoj etaži. Ova kuća je 

u više svojih elemenata hommage tradiciji a reintrepetacija graditeljskog naslijeđa 

dokaz je da da asketski prostor može biti bogat i životan, posebno u ovom vremenu 

kada arhitektonska ambicija zaboravlja da je manje više. Krov tradicijske dalmatinske 

kuće starohrvatske arhitekture je krov pokriven kamenim pločama, koje su se 

vadile iz posebnih kava-malih kamenoloma i već su same po sebi , svojim oblikom i 

debljinom bile spremne na ugradnju na drveno krovište. Kasnije se one više obrađuju 

i ujednačavaju radi lakšeg slaganja , te zalijevaju vapnom. Iako se kamen ugrađuje 

na nov način, jer nam to tehnologija dopušta, on je u svojoj biti ono što treba bitipristupačna, 

autohtona, funkcionalna obloga. Lišena svega osim nužno potrebnog, 

ova je kuća primjer kako jezgrovit program i asketski pristup oblikovanju mogu isproducirati 

ugodan i funkcionalan prostor.


086/087


090/091


Vila H u W - Stéphane Beel Architect




Stéphane Beel Architect 

projektni biro: Stéphane Beel Architect 

lokacija: Belgija 

površina: 340m2 

godina realizacije: 2011. 

fotografije: Luca Beel 

projekat konstrukcije: Studieburo Mouton 

projekat mašinskih instalacija: Studiebureau Boydens 

projekat pejzažne arhitekture: Ludovic Devriendt 

Ovom imanju karakterističan izgled pruža slobodno organizovana kombinacija niske vegetacije - 

trava, grmovi i drveće oko kuće, koji ujedno predstavljaju i njegovu najveću vrednost. Tokom vremena, 

seoske građevine su formirale prirodnu ravnotežu sa okruženjem na imanju: same zgrade 

postale su najistaknutije komponente, one daju pečat ovom krajoliku. Bilo je neophodno dobro 

proučiti postojeći pejzaž i tipologiju, analizirati sve elemente situacije, kako bi se sve komponenete 

uklopile u smislenu i zanimljivu celinu. Dizajn novog objekta zasnovan je na najtipičnijim odlikama 

postojećih objekata i karakteristikama njegovog prirodnog okruženja. U ovim krajevima, pod pojmom 

“mesto za život” podrazumeva se i okruženje i sama kuća - čitav pejzaž. Nekadašnje dvorište 

je potpuno preuređenjo: osnovnu koncepta čini odabir odgovarajućeg mesta u prirodi na kojem bi 

moglo i da se živi i radi, a zatim je sve to re-interpretirano u formi savremenog doma, ali takvog da 

nedvosmisleno podseća na nasleđenu tipologiju. Stambeni prostor je redukovan, sveden do najčistije 

forme, na organizaciju života u jednom objektu, na jednom mestu, u jednom vrtu, u prirodi.





osnova objekta 1 

poprečni presek 

osnova objekta 2 

podužni presek



ENTERIJER 

Kuća čaja u Hutongu 

ARCHSTUDIO 

Pozadina projekta: 

Kuća čaja locirana je u Hutongu, tradicionalnom kvartu Beijinga, 

njena struktura je u obliku slova ‘’L’’ ima površinu od 450m2. Trenutno, 

prostor sadrži pet starih tradicionalnih kuća i savremene 

korodirane celine od čelika. Objekat je imao poslovnu namenu. 

Sada je napušten zbog loših poslovnih rezultata koje je napravio 

menadžment i biće pretvoren u kuću čaja. Čajdžinica će biti prostrana, 

namenjena ljudima, da čitaju i uživaju u čaju. Osim toga, biće 

služena i večera. 

Lokacija: Dongcheng, Beijing, China 

Projektantski tim: Han Wenqiang , Cong Xiao, Zhao Yang 


Godina izgradnje: 2015 

Foto: ARCHSTUDIO arhiva



ARCHSTUDIO 

Dizajn koncept: 

Obnoviti staro. Proces projektovanja počinje sa analizom zatečenog stanja kuće. Po konstrukciji 

od drveta i veličini sivih opeka, možemo reći da staro severno krilo datira iz perioda pre Qing 

dinastije. Po već oštećenoj drvenoj konstrukciji na istočnoj i zapadnoj strani, zaključujemo da 

su one obnovljene sedamdesetih i osamdesetih godina prošlog veka. Osim toga, drvena konstrukcija 

na južnoj strani mora da se renovira.Poduhvat će biti selektivn jer će to uticati na stabilnost 

zgrade, finansijsku i istorijsku vrednost. Obnova sobe u severnom krilu biće neznatna, 

obnoviće se samo oni delovi sa ozbiljnim oštećenjima i to će biti urađeno zamenom opeka. 

Obnova severne sobe mora biti umerena i kontrolisana, kako se ne bi ugrozilo njeno istorijsko 

nasleđe. Obnova južnog krila, delimičnom rekonstrukcijom krova i zida imaće za cilj da 

stvori sobu jednostavnog stila. Nakon rušenja istočnog i zapadnog krila, ona će biti ponovo 

izgrađena od drveta sa kosim krovom. 

Ugraditi novo. 

Nova namena objekta zahteva udobno okruženje koje ovo mesto ranije nije moglo da pruži. 

Da bi objekat imao stalnu temperaturu, mora da bude potpuno zatvoren. Zbog toga je struktura 

osmišljenja kao ‘krivudavi koridor’ koji stvara neprimetni prelaz iz prošlosti u sadašnjost. 

Tradicionalna arhitektura zauzima polovinu prostora unutr objekta, a druga polovina je 

ispunjena stolicama CH24 | WISHBONE CHAIR kompanije Carl Hansen&Son. One su reminiscencija 

tradicionalnih kraljevskih kineskih stolica. Kao što otvori za galerije i prikazuju, 

proširenjem starog objekta dobiće se geometrizovane zone. Moderne životne navike i nova artikulacija 

arhitekture prostora, zajednički stvaraju kontrast koji razvija odnos između prošlosti 

i budućnosti. Prostor, podeljen na mala dvorišta pomoću tri nepravilna luka, pravi tri kuće čaja 

sa nezavisnim scenarijima. Novi projekat je doneo kvalitetne promene u postojeći prostor a 

rezultat se ogleda u staklenim površinama na verandama, panelima sa vertikalnim drvenim 

sprosnama i scenografijom od živih bambusovih stabljika. Uz to, čelična konstrukcija od stubova 

i greda koja menja dotrajalu drvenu konstrukciju u staroj zgradi stvara preklapajuće 

nizove starih i novih slika, doprinoseći da novo i staro zajedno žive. 

Značaj projekta. 

Transformacija nasleđa, primorava stanovnike starog grada da na skladan način razvijaju 

ravnotežu između istorijskih i savremenih vrednosti. Kvalitet okruženja zavisi od sposobnosti 

stanovnika da kreiraju budućnost zadržavajući najbolje od ove dve vrednosti. Novi život objekta 

se može posmatrati i kao katalizator koji će konstatno pokretati transformacije i izazove 

koji će stvoriti novu istoriju ovog mesta.


118/119 




124/125 

osnova objekta 

poprečni i podužni presek

126/127 

aksonometrijski prikaz strukture objekta 

https://www.pinterest.com/ljubajankovic/ 

model objekta

128/129 


Restoran Ambar, Beograd


Intervju: Sanja Prodanović, 

Sanja Stojaković 

Projektantski tim: 

Aleksandar Rodić 

Sanja Stojaković 

A4 studio 

Sanja Prodanović 

Nenad Đokić 

Ljubica Bigović 

foto: Rade Kovač 

EGO: Glavna tema restorana Ambar je 

hrana koja dolazi sa balkanskog poluostrva. 

Recite nam nešto o vašoj interpretaciji 

tradicije, na koji način ste je prezentovali, 

budući da se ovde radi o modernom 

restoranu? 

S.S. : Koncept koji prezentujemo kroz celokupan 

imidž a dominantno kroz hranu 

jeste Balkan u širem , «otvorenom» smislu! 

Šta to, zapravo, znači? Da postojeće 

recepture iz starih srpskih kuvara 

unapređujemo novim modernim elementima, 

novim ukusima i na nama svojstven 

i interesantan način prikazujemo publici. 

Stara dobra tradicija kao baza za kreativne 

moderne manipulacije! 

EGO: Kako bi opisali design-concept 

ovog enterijera? Misija? Cilj? 

S.P. : Imali smo veoma odgovoran zadatak 

da u jednom industrijskom objektu predstavimo 

Balkan na moderan način. Beton 

hala je izuzetno posećena i inspirativna 

lokacija, što sa sobom nosi veliku odgovornost. 

Od samog početka osećali smo 

snagu ovog Beogradskog, retko očuvanog, 

predstavnika industrijske arhitekture. 

Ideja investitora je da priblizi Balkansku 

kuhinju I atmosferu svim gostima, rešenje 

je trebalo tražiti u spoju industrijskog 

dizajna i tradicionalnie Balkanske simbolike. 

EGO: Šta bi voleli da isteknete u vezi organizacije 

prostora i estetskim kodovima 

koje ste koristili prilikom realizacije 

ovog projekta? 

S.P. : Prva asocijacija ili odlika koju 

prepoznajemo kao balkanski simbol je 

ognjište - centar svih događanja, oko koga 

se svi okupljaju tokom praznika i veselja. 

Tako smo koncipirali sve u Ambaru. S tim 

u vezi, centralno postavljeno stepenište 

izmestili smo u zadnji plan i zamenili 

ga barom, savremenom interpretacijom 

ognjišta. U tradiciji Balakana jeste i 

tradicija okupljanja, svečanosti i slavlja, te 

je kao rezultat toga proistekla ideja o klupi 

sa stolovima koji spajanjem postaju jedna 

slavljenička trpeza. I kuhinja je projektovana 

tako da bude saglediva. Rušenje 

vizuelnih barijera, gostima je omogućilo 

da neposredno posmatraju na koji način 

se pripremaju tradicionalna jela, te tako 

i sami budu uključeni u priču o istom. 

Dok je prizemlje koncipriano kao mesto 

susreta, okupljanja sa dominatnom barskom 

atmosferom, galerija je zamišljena 

kao izmešteni, intimniji deo, domaćinski 

ambijent sa naglaskom na bar, koji 

omogućava svim gostima jednak komfor 

u smislu posluženja i opuštenije atmosfere. 

To je posebno naglašeno odabirom 

nameštaja, sofi i fotelja, kao i posebnom 

sobom – vinskom sobom kao asocijacijom 

na podrume vina naših predaka. 

EGO: Prostor je ispunjen dizajniranim 

nameštajem. Polovina dolazi iz Skandinavije, 

a druga polovina iz Amerike. Šta 

im je zajedničko? 

S.S.: Naša ideja vodilja bila je da kombinujemo 

dizajnirani nameštaj, u ovom slučaju 

danski i američki, sa karakterističnim 

balkanskim elementima. Koristili smo 

motive autentičnih, starih ćilima, sa jedinstvenim 

geometrijskim šarama po 

kojima su Srbija, odnosno Balkan oduvek 

bili prepoznatljivi. Drvene grede na 

zidovima podsećaju na bondruk, često 

korišćeni konstruktivni sistem srpskog 

graditeljstva. Upotrebili smo i materijale 

sa autentičnih ambara kao elemente oblaganja. 

Prepoznatljive Balkanske elemente 

suprostavili smo danskom i američkom 

nameštaju minimalističkog dizajna, koji 

svojom svedenom formom na najbolji 

način svu posebnost kako tradicionalnih 

elemenata, praveći jednu kontrasnu 

i dinamičnu, a opet skladnu igru između 

novog i starog, našeg i pozajmljenog. Osim 

dizajniranih stolica prefinjene estetike, 

treba posebno istaći pažljivo odabrane 

komade rasvetnih tela izrađenih od bakra, 

jer u toj igri materijala i odnosa drvo - bakar, 

primenjenih u modernom dizajnu 

danske rasvete, leži veza između balkanskog 

I danskog u enterijeru, potvrđujući 

na taj nacin internacionalnost u prostoru. 

EGO: Ovim enterijerom, uveli ste neke 

novine, nešto što nije karakteristično za 

Beograd (u poslednje vreme). Da li je 

teško posmatrati stvari na nov način? 

S.P.: Iz naše perspektive ovo jeste jedan od 

projekata koji u nama budi ono najlepše 

u našem poslu. Dovoljno odredjeni ciljevi 

sa zadatkom koji je ipak neuobičajen I 

nov. To nam zaista pruža mogućnost da 

pokažemo sve praktično što znamo a da 

opet unesemo notu kreativnosti I vizije 

koja predstavlja nas lični pečat celom projektu. 

Kad se sve ovo uzme u obzir, ne bih 

rekla da je bilo posebno teško, pre je ovo 

bio jedan zahtevan I zanimljiv projekat 

kroz koji smo uspeli da podignemo standarde 

razmišljanja I pristupa kako sopstvenih, 

tako i u odnosima sa saradnicima. 

EGO: Čini mi se da ste uspeli ne samo 

u tome da istaknete najbolje tradicionalne 

vrednosti Blakana, već ste sve to 

postigli u nekom širem, internacionalnom 

kontekstu. Sve ovo ima veze sa 

nekim modern / klasic elementima, plus 

best of Balkan? 

S.P.: Kontrasna igra modernog i klasičnog, 

novog i starinskog, a sve to kroz koketiranje 

sa onim što jeste naše tradicionalno, 

onim što jeste Balkan, ispraćena je i kroz 

sam odabir nameštaja. Stolice Wishbone 

danske firme Carl Hansen & Søn, kao I 

stolica Navy američke kompanije Emeco 

jesu moderni klasici, dizajnirani još sredinom 

prošlog veka. One, iako svedene i 

minimalističke, u enterijeru praćene betonskim 

elementima koje ističu njihov 

kvalitet, u svom minimalizmu ipak ostaju 

tople i prirodne. No, priča o Ambaru se 

ne završava tu. Nama je uvek bilo na umu 

i to da će ovo ipak biti jedan restoran koji 

želi da privuče kako inostrane goste, tako 

i naše prijatelje i porodicu koji znaju da 

uživaju u dobroj hrani. Zato priču ne koncipiramo 

samo na nameštaju, niti samo na 

hrani, već na utisku, o osećaju koji govori 

sve jezike, a to su dobar ukus, prijatna atmosfera, 

udobnost i nenametljivost. 

Većina ljudi koja dodje u Ambar, neće 

znati koji su se tu pravci izmešali, u kojim 

stolicama sede I koji ih materijali 

okružuju, ali će imati osećaj da im je lepo, 

toplo I dobro. To jeste bio naš zadatak. 

Mislim da smo uspeli da uklopimo staro 

i novo, klasično i moderno, prirodno I 

udobno. To i jeste priča Ambara , riznica 

dobrih iskustava, to jeste taj iskorak koji je 

napravljen ovim projektom. 

EGO: Kako ste birali rasvetu za enterijer 

restorana? 

S.S. Rasveta je birana tako da skulpturalno 

nadopunjuje osnovni koncept restorana. 

Njena osnovna namena i funkcija nisu izborom 

bile podređene dizajnu.






EGO: Kako ste dobili ideje za dekoraciju 

prostora? 

S.S.: Ideje su nastajale u dugom procesu 

analize naše bogate tradicije i šarenolikog 

nasleđa da bi na kraju bilo “prosejano” 

samo ono što ovakvoj vrsti javnog prostora 

može da doprinese u svakom smislu, 

da ne bude opterećujuće. Nema direktne 

interpretacije tradicije kao ni već 

ispričanih priča i simbola sa Balkana već 

smo se trudili da je prevedemo na naš i 

savremeno razumljiv kod/jezik. 

EGO: Da li je teško posmatrati stvari na 

nov način? 

S.S.: Naprotiv, posao dizajnera je da stvari 

uvek posmarta slojevito, iz uglova koji 

traže neobične veštine, hrabrost i naporan 

kreativni proces. 

EGO: Koji osećaj vas obuzme kada ste ispred 

praznog papira, na početku procesa 

dizajniranja? Ljudi uživaju u konačnom 

proizvodu, ali – šta vi proživljavate dok 

ste na samom početku? 

S.P.: Na početku kreativnog procesa uvek 

osećam veliko uzbuđenje, prazan papir a 

puno kreativnih ideja. Svakako potrebno 

je odgovoriti na zadatak, a sa druge strane 

ostaviti autorski pečat, svo vreme vodeći 

računa o osnovnim principima projektovanja. 

Od velikog broja ideja, skica , 

planova , vremenom se kristališe koncept 

dizajn koji definiše konačan izgled prostora. 

EGO: Šta je prvo? Od čega krenete – od 

raporeda funkcionalnih celina u osnovi 

ili od unapred definisane estetike koju 

želite da ukomponujete unutar gabarita 

zadatog prostora? 

S.P.: Jako je teško definisati od čega 

smo krenuli, jer je to bilo konstantno 

upoređivanje ova dva bitna elementa. 

Možda bih prednost ipak dala funkciji, ali 

ni funkcionalnost nije sama po sebi dovoljna 

ako nema estetike. Uporedo smo 

radili na oba prilaza projetku i smatram 

da to i jeste jedini pravi način. Ideje smo 

iznosili svi zajedno, razbacali, ukrstili, 

pročistili i na kraju iskoristili. Imali smo 

izuzetnu čast da radimo sa uvaženim kolegom 

Aleksandrom Rodicem, uz kojeg 

smo naučili puno o pristupu projektovanju 

i rešavanju problema, dok je scenograf 

Sanja Stojakovic, svojom kreativnošću 

pomogla da izađemo iz okvira klasičnog 

doprinoseći toploj atmosferi koju Ambar 

pruža. Bio je ovo timski rad, koji je rezultirao 

jednim izuzetno specifičnim i 

uspešno obavljenim projektom. 

EGO: Svaki arhitekta želi da ostavi trag i 

da bude prepoznatljiv, to je nekako “prirodno”. 

Kako pronalazite balans između 

investitorovih zahteva i te potrebe 

arhitekte da ostavi svoj pečat? 

S.P.: Pre svega, izuzetno poštujemo investitore 

koji prepoznaju značaj naše 

struke. Mi smo tu da pomognemo svojim 

znanjem i iskustvom. Proces definisanja 

ciljeva je uvek na neki način sukobljen 

izmedju nas koji prostor posmatramo 

malo drugacije od konačnog broja mesta 

za sedenje, što je takodje izuzetno bitno 

za jedan ekonomski opravdan projekat 

restorana. 

Imali smo tu sreću da smo uspeli da 

nađemo zajednički jezik sa našim investitorima; 

dato nam je dovoljno slobode 

da se izrazimo. Našim pečatom smatram 

sveukupan proizvod. Ne može se 

zanemariti investitor u potrazi za svojim 

ličnim pečatom. Projektovanje prostora 

i realizacija istog, odnos sa investitorom 

ili sa izvođačima, sitni detalji i celokupna 

atmosfera, to sve zajedno daje naš pečat 

ovom projektu. Pronalaženje balansa 

između potreba investitora i naših projektantskih 

kriterijuma čini suštinu našeg 

zadatka. 

EGO: Po ulasku u enterijer ljudi ne 

znaju šta je sve prethodilo i koliko dugo 

je trajao proces osmišljavanja i materijalizacije, 

koliko je bilo potrebno volje i 

strpljenja. Kako reagujete na izmene u 

poslednjem trenutku? Šta kad vam pred 

samu realizaciju prenesu sugestije koje 

ruše sam koncept? 

S.P.: Kreativni proces je veoma dug, svakako 

zahteva puno volje I strpljenja. Tokom 

karijere učestvovala sam u velikom broju 

projekata koji su izvedeni do kraja, te sam 

se često i susretala sa izmenama u poslednjem 

trenutku. To je nešto na šta mora da 

se računa. U tim situacijama treba se postaviti 

kreativno, jer izmene u poslednjim 

trenucima gotovo su jednako česte kao i 

nepredviđene situacije tokom izvođenja. 

Uvek smo spremni da se borimo za svoje 

ideje. Intervencije u završnoj fazi ipak bih 

podelila na one sitne koje ne utiču previše 

na koncept i one koje značajno utiču na 

isti. Uloga arhitekte jeste da ukaže na sve 

eventualne posledice urušavanja koncepta. 

Moram da priznam da još nisam bila 

u situaciji kada su promene bile toliko 

drastične da su dovele do urušavanja kon 

cepta, najćešće se to završi tzv. kompromisnim 

rešenjem, koje ujedinjuje investitore 

i projektante u zajedničkom krajnjem 

cilju projekta. 

EGO: A kako Vi Sanja reagujete na 

izmene u poslednjem trenutku? 

S.S.: To je moj kvalitet i veština. 

EGO: Kako bi opisali Vaš self-concept ? 

S.S.: Dobra , bolja ,najbolja! 

EGO: Kakvi su Vam planovi za 

budućnost? 

S.S.: Da stvaram ono što volim sa ljudima 

koji imaju i neguju kvalitet u ambijentima 

i okolnostima koji su inspirativni. 

EGO: Kakvi su utisci publike – sad, nakon 

uspešno završenog posla? 

S.P.: Jako smo zadovoljni pozitivnim 

reakcijama kolega i prijatelja za svaki 

aspekt ovog izvedenog projekta. Takve 

reakcije su potvrda da smo uspeli da ostvarimo 

naše ciljeve, što nam pokazuje velika 

zainteresovanost stručne javnosti ali 

i svih onih koji u restoran Ambar dolaze 

svakodnevno. Ono što meni lično puno 

znači, jeste pozitivna kritika izuzetno 

iskrenog i veoma kritičnog kolege, a sa 

kojim sam često komunicirala tokom 

procesa realizacije Ambara, čiji je prvi 

komentar nakon ulaska u završen enterijer 

glasio: “Da, Sanja, utisak koji ste 

želeli da prenesete je zaista takav!”. Njegova 

fascinacija postignutim bila nam je 

potvrda da smo od početka postavljanja 

koncepta, pa sve do njegove realizacije 

ostali na pravom putu. Još jednom želim 

da se zahvalim na ukazanom poverenju, 

svima koji su pomogli u realizaciji ovog 

projekta na najrazličitije načine, svojim 

kolegama i svojoj porodici koja je imala 

puno razumevanja za sve moje kasne dolaske 

kući. 

Na početku kreativnog procesa 

uvek osećam veliko 

uzbuđenje, prazan papir a 

puno kreativnih ideja. Svakako 

potrebno je odgovoriti na 

zadatak, a sa druge strane 

ostaviti autorski pečat, svo 

vreme vodeći računa o osnovnim 

principima projektovanja. 

Od velikog broja ideja, 

skica , planova , vremenom 

se kristališe koncept dizajn 

koji definiše konačan izgled 

prostora.







154/155

156/157

158/159

160/161 

RAW / Weijenberg Architects

162/163 


Arhitekti: Weijenberg Architects 

Lokacija: Lequn 3rd Road, Zhongshan 

District, Taipei City, Taiwan 104 


Godina: 2014 

Fotografije: mwphotoinc 

Razgovor između WEIJENBERGa i šefa 

Andrea prilikom dizajniranja novog 

restorana počeo je krajem 2013.godine 

pošto je projekat studija WEIJENBERG 

‘The Study and The Library ‘ za Jasona 

Athertona u Singapuru pao za oko Andreu. 

Brzo je postalo jasno da bi Andreova 

gastronomska živopisna mašta kombinovana 

sa umetničkom vizijom studija 

WEIJENBERG mogla da ih sve dovede na 

put stvaranja restorana koji bi odražavao 

intuitivnu i iskonsku prirodu svog imena 

‘RAW’ (sirovo). 

Kakva je bila saradnja sa šefom Andreom? 

Saradnja je spojila dva uma sa obostranom 

ambicijom da stvore nešto izuzetno. Andreova 

umetnička vizija hrane dozvolila 

je studiju WEIJENBERG da raspravlja o 

dizajnu na mnogo dubljem nivou, i dok 

je Andre imao specifične ideje o dizajnu 

enterijera, takođe je dozvolio i kreativnu 

slobodu kako bi aktuelizovao novi entitet 

restorana koji je ubrzo postao znamenitost 

Taipeija – koji je gastronomiju povezao 

sa dizajnom, gde hrana sreće umetnost. 

Nije bilo inspiracije za RAW, bio je 

to pravi slučaj dvoje kreativaca koji su se 

sreli sa istom idejom, izazivajući jedan 

drugog i razvijajući ideju. Na tom putu 

bilo je mnogo prilika da se pojednostavi 

dizajn, da se smanji ili čak da se izbace veliki 

preseci. Ali mi smo sačuvali hrabrost 

ubeđivanja tako da smo stvorili nešto zaista 

jedinstveno i uspeli da vodimo projekat 

upravo onako kako je zamišljen. 

Umetnička tenzija između izvođača i klijenta 

dovela je do rezultata koji se sada 

može videti u restoranu. 

Čini se kao da niste projektu prišli samo 

kao prostoru za obedovanje, već pozornici 

za obedovanje gde je hrana glavni izvođač. 

Kako je ova ideja uticala na Vaš dizajn? 

Andreova hrana je uvek predstavljena 

sa umećem pružajući inspiraciju studiju 

WEIJENBERG da odabere boje i tonove u 

skladu sa težnjom da prostor za ručavanje 

zadrži minimalnim. Željena estetika bila 

je da stvori bliskost između posetilaca i 

hrane – sto i stolice, 

sa osvetljenjem koje bi postojalo samo 

na tanjirima. Doživljaj Andreove hrane 

zamišljen je da bude intiman. Ova intimnost 

nam dozvoljava da koristimo drvo 

kao naš glavni medijum u restoranu u 

njegovom čistom stanju kako bi okružili 

posetioce drvenom skulpturom na suptilan 

način. 

Zašto je bilo važno nemati prostorije u 

restoranu? 

Nama je bilo važno da nemamo prostorije 

jer smo smatrali da bi ovaj ‘kutijast’ pristup 

bio ograničavajući za jednog veoma kreativnog 

šefa. RAW smo napravili namerno 

bez pregrada u entrijeru, ipak smo i dalje 

imali potrebu da isprepletemo funkcije 

restorana, kao i funcionalnost sa dizajnom. 

Ovo je stvorilo veliki izazov pošto 

smo definisali geometriju koja je trebalo 

da podari jak praktični element. Veći deo 

skulpture je uklopljen sa prostorom za 

odlaganje, element ostrvo sa vinima i veliki 

šank kod ulaza bez ugrožavanja lepote 

dizajna. 

Odakle potiče forma centralne drvene 

skulpture? Vaši brojni radovi imaju fluidne 

forme – zbog čega? 

U studiju WEIJENBERG, veoma volimo 

da istražujemo šta je moguće u okviru realnosti 

‘oblikovanja tradicionalnog’. Pošto 

sam se prethodno školovao za stolara, 

većina mojih dela uključuje drvo. Uvek 

sam privučen ovom materijalu i imam 

veliki afinitet prema njemu. To je takođe 

materijal koji je odličan za obrađivanje i 

oblikovanje. Osim toga, nove tehnologije 

stvaraju ga veoma uzbudljivim medijumom 

za rad. 

Šta su specifičnosti centralne drvene 

skulpture? Šta je drži? 

Drvena skulptura je dugačka oko 65m 

i drže je duple tačke ankerovanja na 

svakom ćošku ojačanom čelikom sa 

unutrašnje strane kao i dijagonalne veze 

kako bi sprečile bočno uvijanje u slučaju 

zemljotresa (koji su česti u Taipeiju). Centralna 

drvena skulptura pokazuje i zanatstvo 

i tehnologiju. 

Koji je odnos između ova dva i kako 

skulptura ovo ilustruje? 

Velika drvena skulptura je dizajnirana uz 

pomoć različitih softvera, 3D Rhinoceros 

i Grasshopper kako bi se kreirao model 

za mašinsko sečenje. FEM (Finite Element 

Method) je korišćen da izračuna 

opterećenje plafonske skulpture u slučaju 

zemljotresa. Samo drvo su deo po deo 

ručno oblikovali stolari koji su skulpturu i 

spajali deo po deo. Ovo se vidi pošto svaki 

segment skulpture ima nekoliko spojeva; 

veliki delovi su spajani u blokovima 

u kojima su spojevi još uvek primetni. 

Linije teksture na skulpturi ostavljene su 

namerno i planirane digitalno pre nego 

što su isečene tako da su poravnate u 

odgovarajućem pravcu i uvek uklopljene. 

Možete li reći nešto o svojstvu Tajvana 

koji je projektom prikazan? 

Celokupan projekat je izveden u Tajvanu, 

od lokalnog mekanog tajvanskog drveta 

isečenog iz drvenih blokova koji se tradicionalno 

koriste u brodogradnji. Svi detalji 

su precizno iscrtani i analizirani sa 

lokalnim stolarima na licu mesta i u fabrikama. 

Dugi zid sa vinima, koji sadrži 

jedinice za odlaganje visok je skoro 4,5m i 

dugačak skoro 18m, a izrađen je u potpunosti 

od tipičnih tajvanskih žaluzina. 

Koji je odnos između centralne drvene 

skulpture i sedišta pravougaonih 

/ kružnih stolova? Zašto su stolovi 

različitih oblika? 

Svaki sto ima različitu ploču, kako bi prekinule 

monotoniju prostora, sprečavajući 

osećaj izdeljenosti prostora. To takođe 

stvara osećaj raznolikosti pošto možete 

obedovati u restoranu RAW mnogo puta i 

nikada nemati isto sedište ili pogled. 

Saradnja je spojila dva uma 

sa obostranom ambicijom 

da stvore nešto izuzetno. 

Andreova umetnička vizija 

hrane dozvolila je studiju 

WEIJENBERG da raspravlja o 

dizajnu na mnogo dubljem 

nivou, i dok je Andre imao 

specifične ideje o dizajnu enterijera, 

takođe je dozvolio 

i kreativnu slobodu kako bi 

aktuelizovao novi entitet 

restorana koji je ubrzo postao 

znamenitost Taipeija – koji 

je gastronomiju povezao sa 

dizajnom, gde hrana sreće 

umetnost. Nije bilo inspiracije 

za RAW, bio je to pravi 

slučaj dvoje kreativaca koji 

su se sreli sa istom idejom, 

izazivajući jedan drugog i 

razvijajući ideju. 

stolice u restoranu 

CARL HANSEN & SON CH20 | ELBOW CHAIR 

u Beogradu se mogu pronaći na adresi www.idc.rs

164/165 


166/167 



170/171

172/173

174/175 


F O T O G R A F I J A 


U Supermarketu u Beogradu održana je izložba mlade italijanske umetnice 

Isabelle Vacchi, pod nazivom Foodtones. Umetnica je predstavila 

kompozicije koje bude mnoštvo asocijacija i čula. Ipak, o tome šta stoji 

iza ovih višeznačnih kolaža ispričala nam je sama Isabella. 

ego: Na izložbi pod nazivom Foodtones, održanoj u Supermarketu, predstavili 

ste kompozicije objekata, boja, mesta, mirisa i utisaka. Šta Vam je zapravo bila 

inspiracija? 

I.V.: Projekat Foodtones inspirisan je, osmišljen i realizovan počevši od 

paleta boja koje su prikazane bočno od fotografija, a koje su zajedno 

sa naslovima u vrhu kompozicije pokrenule moju maštu i stvorile u mojoj 

glavi mesta, ambijente i mirise. Pokušala sam da ih rekonstruišem na 

način koji bi svi razumeli a na način na koji kombinacija slike, boja i naslova 

stvara homogenu celinu. 

EGO: Očigledno je da pastelne boje dominiraju vašim radovima prethodnih par 

godina. Da li je to samo faza, ili Vaš umetnički senzibilitet? 

I.V.: Ovo je veoma interesantno pitanje. U stvari, uglavnom me vode instinkt 

i senzibilitet, tako da mislim da pastelne boje najviše odgovaraju 

mojoj ličnosti. Opčinjena sam i bojama/ne-bojama, odnosno neutralnim 

tonovima, od bele, preko sive, do crne. 

Foto: Isabelle Vacchi 

tekst: Jelena Blagojević



180/181 


EGO: U svetu u kome je snimanje portreta postala dnevna rutina, napravili 

ste seriju ‘’No more portraits’’. Šta je bila Vaša namera, imajući u vidu da 

fotografije ne sadrže mnogo lica, već i različite prepoznatljive lične detalje? 

I.V.: Veoma cenim i ovo pitanje. U suštini, budući da sam fotografkinja 

mrtve prirode, početna ideja bila je činjenica da seriju ‘’No more portraits’’ 

smatram svojim prvom i poslednjom serijom portreta. Vaš način 

‘čitanja’ mi se međutim veoma dopada, i zapravo bi mogao biti tačan, jer 

sam po prirodi posmatrač i u stanju sam da uhvatim detalje i sitnice koji 

prolaze neopaženi od strane većine posmatrača. Osim toga, činjenica da 

ne fotografišem lice dozvoljava mi da ostanem u svom delokrugu, mrtvoj 

prirodi, tretirajući portretisane osobe skoro kao ‘objekte’. 

EGO: Radite umetničke kompozicije, reklamnu fotografiju, art direkciju, 

stajling, interaktivni dizajn, fotografije enterijera, ilustraciju... i svaki put 

Vaš ‘stil’ je prepoznatljiv. Ipak, koji medij/umetničku disciplinu preferirate? 

I.V.: Fotografiju smatram svojim primarnim i jedinstvenim medijem, koji 

mi dozvoljava da se iskažem u fotografisanju mrtve prirode, umetničke 

ili komercijalne, i enterijera. Ono što najviše cenim u svom poslu jeste 

mogućnost da se bavim i stajlingom i art direkcijom, disciplinama koje su 

suštinski deo mog posla i predstavljaju takođe moju veliku strast. 

EGO: Budući da ste jako mladi, ali sa bogatim kreativnim iskustvom, šta bi 

moglo da bude Vaš naredni korak? Ili, kakav projekat biste voleli da realizujete? 

I.V.: Moja mladost je moja snaga jer mi dozvoljava da nastavim da rastem, 

da eksperimentišem i razvijam se, da učim i nastavim da istražujem. 

Nemam ideju gde će me odvesti budućnost, ali se nadam da ću biti u 

mogućnosti da nastavim sve ovo i možda da stignem daleko i doprem do 

što je više ljudi moguće.

182/183 

D I Z A J N 

Studio Presek 

ego: Kako teče vaš kreativni proces, od ideje ili narudžbine, pa do ponude 

proizvoda tržištu? Od čega polazite – od nekih asocijacija, možda 

osobe za koju dizajnirate? 

S.P.: Uglavnom rad započinjemo kao jednu vrsta dijaloga, gde 

koristimo crtež kao medij za jasniju komunikaciju. Bilo da su to 

projekti po porudzbini ili nešto što mi same imamo potrebu da napravimo. 

Krojeni su tako da zadovolje i potrebe klijenta i nase 

potrebe.. Potom se rađaju prve ideje, teme za razmišljanje, diskusije...one 

mogu biti posledica različitih potreba, kao što su tržište, 

materijali, krajnji korisnik ili drugo. Svi naši komadi ručna su izrada 

domaćih zanatlija, a neretko i same učestvujemo u izradi. 

Dosta vremena provodimo u radonici i zalažemo se za povezivanje 

tradicionalnih zanata sa savremenim dizajnom. Najlepši 

osećaj je onaj kada pred vama oživi crtež sa papira. Trudimo se da 

uvek osmislimo nešto novo i drugačije. Do sada smo imale veliku 

sreću da smo radile dizajn za klijente čiji se senzibilitet u velikoj 

meri poklapa sa našim. Ali nakon svakog projekta, naši apetiti su 

sve veći, pa nam je sada ambicija da budemo angažovane na nekom 

projektu koji nije u okvirima postojećeg standarda, ili da to 

bude “nemoguć” zadatak.. . U inostranstvu ili ovde, svakako bi 

bilo divno da pomerimo granice. Kao i većina dizajnera ne prestajemo 

da sanjamo i da se igramo, to je ono što nas stalno vuče 

napred. 

fotografije: studio Presek 

tekst: Jelena Blagojević

184/185

186/187 

Studio Presek 

EGO: Kako birate materijale koje ćete upotrebiti za novi dizajn i koji je vaš omiljeni materijal? 

S.P.: Volimo da eksperimentišemo, bitno nam je da je i sam stvaralački proces zabavan jer to se 

kasnije oseti u dizajnu. Kada osmislimo formu predmeta koji dizajniramo, materijal biramo na 

osnovu njegovih svojstava i mogucnosti, u tom smislu nam je materijalizacija uslovljena formom. 

Do sada smo sve projekte realizovale u čeliku i drvetu. Ali u nekom od narednih projekata, koji su 

u razaradi, planiramo da se poigramo sa mogucnostima novih materijala i tehnologija... 

EGO: Kao dizajnerski duo uspešno funkcionišete. Da li ipak nekada prevagnu umetničke osobenosti 

neke od vas dve? Kako rešavate ove ‘kreativne duele’? 

S.P..: Čini nam se da ih uspešno rešavamo. Ne bismo da zalazimo u detalje, pokušavajuci da 

formiramo neki diplomatski odgovor . U tom slučaju bismo rekle recimo..... Da je proces rada 

obično takav, da jedna nacrta ili napravi u vidu makete, a druga pročita ideju. U tom procesu 

stvaranja, uloge se stalno menjaju. Svaka od nas stvari posmatra iz svog ugla, i upravo to je i prednost 

timskog rada, i uz to je i mnogo zabavnije. Prava istina je da nesuglasice resavamo iskljucivo 

fizičkim putem, mada ponekad i verbalno verovatno zato tako dobro i funkcionisemo. U svakom 

slučaju uvek argumentovano. Zato nam je jako bitna fizicka spremnost, pa dosta vremena provodimo 

i u teretani. Prilikom tih okrsaja vodimo računa da ne povredjujemo lica i ruke jedna 

drugoj... Trudimo se da negujemo zdrav takmičarski duh. 

EGO: Naizgled jednostavni, predmeti koje dizajnirate bude brojne asocijacije svojom formom, 

višestrukom namenom, čak i senkom. Stočić Synthesis je na primer i sto i činija za voće. Kako je 

nastao njegov dizajn? 

S.P.: Da, zapravo stocic Sinteza je deo kolekcije Opozit. Cela kolekcija nastala je kao stilizacija geometrijskih 

elemenata gde je osnovni kolorit sveden na crno-beli kombinovan sa drvetom i crvenim 

detaljima. To nam je omogucilo da jasnije skoncentrisemo na formu i istaknemo kontraste, 

senke, odnos puno-prazno jednom recju Opozit. Nekoliko puta mesecno imamo kreativne dane, 

kada pravimo apstraktne geomerijske oblike u vidu malih maketa. U jednom od tih dana nastao 

je sto Sinteza. Ako apsolutno uprostite njegovu formu, primeticete da je on bukvalno sacinjen 

od zasecene kupe i kruga. Dakle, koristimo se geometrijskim oblicima profiltriranim načelima 

zadatim još u 20. veku, a u materijalima i sa tehnologijama 21. veka . Svemu tome dodat je i element 

iznenadjenja pa tako stocic Sinteza ima integrisanu korpu gde mozete odloziti voce, biljku... 

EGO: Podna lampa Kotlić inspirisana je našom tradicijom, tačnije tronošcem. Osim formalnih, koje 

još vrednosti našeg tradicionalnog dizajna smatrate da se mogu upotrebiti u modernom dizajnu? 

S.P.: Mi imamo jako bogatu zanatsku zaledjinu, što otvara mogucnost da kreirate predmete koji 

su ručno izrađeni, a izbor materijala je širokog spektra. Planiramo da u buducnosti jos dublje 

uplivamo u taj svet, želimo da podstaknemo negovanje starih zanata. Iako su do sada svi naši komadi 

ručna izrada domaćih zanatlija, oni su više namenjeni industrijskoj proizvodnji. Mi bismo 

volele da se pozabavimo i dizajnom gde će jedan zanatlija moći da pokaže sve svoje veštine na 

pravi način, i da to bude jedini mogući način izrade nekog predmeta. Trenutno razmišljamo o 

sredstvima za povezivanje tradicionalnih zanata sa savremenim dizajnom i ponovnim vrednovanjem 

onoga što već imamo i što se nalazi u našem direktnom okruženju.

188/189

190/191 

Studio Presek 

EGO: Da li ste imale priliku da sarađujete sa nekim proizvođačem nameštaja i kakve su uopšte danas 

mogućnosti dizajnera da realizuje serijsku proizvodnju nekog svog predmeta? Da li je to još uvek 

lakši put do masovnijeg tržišta? 

S.P.: Naravno da je to laksi put! Za realizaciju jednog proizvoda mi nikada nismo imale mogućnost 

da sve obavimo na jednoj lokaciji. U početku je to avantura, ali vremenom postaje otežavajuća 

okolnost. Drugi problem je u samoj ceni izrade, zatim problem preciznosti i kvaliteta. Mada 

ima i to neki svoj šarm, posebno kada dođes u kontakt sa dobrim zanatlijom. Sa druge strane, 

zamislite da imate mogucnost da osmislite nešto što ubrzo postaje realan proizvod, a proizvođači 

nameštaja imaju uglavnom sve što vam je potrebno na jednom mestu. U pregovorima smo sa jednom 

kompanijom, nadamo se da će se ta saradnja i ostvariti. Kada je samo tržiste u pitanju neke 

od naših proizvoda za sada možete naći u Arts & Crafts i Shamliza shoroom-u, dok su ostali još 

uvek u obliku prototipa. Ali radimo na tome i nadamo se da ćemo biti srećne da ih proizvedemo 

i predstavimo u bliskoj budućnosti. 

EGO: Dizajneri su danas, osim stvaralaca - i preduzimači, i PR menadžeri - naravno u službi promocije 

svog dizajna. Kako se snalazite u ovoj višestrukoj ulozi, danas zaista neophodoj da bi se 

doprlo do publike i kupaca? 

S.P.: Dobro pitanje….to je onaj manje zanimljiv deo, koji verovatno nijedan dizajner ne preferira. 

Ti samo želis da stvaraš i budeš produktivan, jer ti to stvara pravo uzbuđenje, i taj osećaj zbog 

koga se bavimo ovim poslom. Ali bavimo se i PR-om u onoj meri, koliko je to neophodno. Imamo 

tu sreću, da nam se dosta dizajn portala samoinicijativno obraća povodom saradnje, publikacije. 

Svaki dan je drugačiji. U zavisnosti od perioda, dešava se da gotovo ceo dan provedemo ispred 

kompjutera, odogovarajući na mejlove , tražeći zanatlije, material…Dok su omiljeni aspekti 

našeg zanimanja zapravo izrada prototipa, dizajniranje novih proizvoda i fotografisanje istih . 

Iskoristićemo ovo pitanje i da najavimo da se polako spremamo za Beogradski sajam nameštaja, 

gde nas možete videti u novembru u Hali 3....Radujemo se poznanstvima sa kolegama i novim 

potencijalnim saradnicima, to je jedna od manifestacija koje ove godine ne bi trebalo da propustite. 

EGO: O vašem dizajnu pisano je i u inostranim magazinima i na portalima. Kakve su vam ambicije 

kada je inostranstvo u pitanju? 

S.P.: Naše ambicije su velike, i to je jedan od naših mnogobrojnih pokretača u stvaralaštvu. Mi 

imamo već neka iskustva po pitanju saradnje sa inostranim firmama. Za sada u Norveskoj i Francuskoj, 

ali planiramo da proširimo tu listu. Čini nam se da je svet ipak otvoreniji za našu estetiku, 

pristup dizajnu i filozofiju. Mada i ovde imamo veliku podršku, posebno od strane iskusnijih 

kolega, što nas veoma ohrabruje u viziji budućnosti.

192/193 

Miroslava Đorđević 

Ksenija Josifović

194/195

196/197 


D I Z A J N 

GM-1, Grasshopper podna lampa 

dizajn Greta Magnusson Grossman 

GM-1 – Čelični cevasti tronožac stalak je nagnut unazad a izduženi aluminijumski 

kupasti abažur je zglobno povezan sa bazom. I stalak i abažur su dostupni u 

pet boja: vintidž crvenoj, antracit sivoj, toplo-sivoj, plavo-sivoj, crnoj i vintidž 

crvenoj (V 125,5cm x Š 43,5cm). Najpoznatije ikone koje je Greta Grossman dizajnirala 

tokom četrdesetih i pedesetih godina bile su Grasshopper podna lampa 

i stone lampe. 1950.godine, lampa Cobra je dobila nagradu Good Design Award, 

a zatim je bila izložena na izložbi Good Design Show u Muzeju Moderne umetnosti. 

Grossman je stvarala pod jakim uticajem evropskog Modernizma, koji su u 

SAD uvezli značajni arhitekti kao što su Walter Gropius (osnivač škole Bauhaus) 

i Ludwig Mies van der Rohe. Grossman je, sa druge strane, imala važnu ulogu 

u definisanju estetike kalifornijskog modenizma sredinom veka (mid-century). 

Ikonična Grasshoper lampa je prvi put proizvedena 1947.godine. Čelični cevasti 

tronožac stalak je nagnut unazad a izduženi aluminijumski kupasti abažur je 

zglobno povezan sa stalkom; tako da svetlo može biti upereno, iako je blesak 

minimalan. I stalak i abažur su bojeni. Klasična lampa Cobra dobila je ime po obliku 

ovalnog abažura, koji je reminiscencija vrata kobre. Cevasti fleksibilni stalak 

može se savijati u svim pravcima a abažur se može rotirati 360°. Baza je od 

bojenog aluminijuma i opterećena tegom od livenog gvožđa. 

fotografije: http://www.gubi.dk/ 

tekst: Ego 

više informacija o Gubi proizvodima možete pronaći na 

http://www.idc.rs/products/gubi/





GM-1, GUBI, Grasshopper podna lampa dizajn Greta Magnusson Grossman 

GM-1, GUBI, Grasshopper podna lampa dizajn Greta Magnusson Grossman

206/207 

GM-1, GUBI, Grasshopper podna lampa dizajn Greta Magnusson Grossman 


208/209 


Arts & Crafts, Gospodar Jevremova 25, Beograd tel. +381 11 630 44 43, e-mail: diagonalplus@open.telekom.rs

EGO

Create successful ePaper yourself

Delete template?

Save as template?