ZAŠTITA BILJA PLANT PROTECTION
1 - Izbis
1 - Izbis
- No tags were found...
Create successful ePaper yourself
Turn your PDF publications into a flip-book with our unique Google optimized e-Paper software.
26<br />
Zaštita bilja UDK: 582.998.1-148<br />
Vol. 64 (1), N o 283, 26-34, 2013, Beograd <br />
Plant Protection<br />
Naučni rad<br />
Vol. 64 (1), N o 283, 26-34, 2013, Belgrade<br />
Scientific paper<br />
MIKOBIOTA SEMENA AMBROZIJE<br />
FERENC BAGI 1 , SNEŽANA PAVLOVIĆ 2 , VERA STOJŠIN 1 , BRANKO KONSTANTINOVIĆ 1 ,<br />
DRAGANA BUDAKOV 1 , BOJAN KONSTANTINOVIĆ 1 , NATAŠA ILIĆ 1<br />
1<br />
Univerzitet u Novom Sadu, Poljoprivredni fakultet,<br />
Departman za fitomedicinu i zaštitu životne sredine, Novi Sad<br />
2<br />
Institut za proučavanje lekovitog bilja „Dr Josif Pančić“ Beograd<br />
e-mail: bagiferpolj.uns.ac.rs<br />
REZIME<br />
Rezultati ovih istraživanja ukazuju na čunjenicu da je seme ambrozije pogodan supstrat<br />
za razvoj mnogobrojnih mikroorganizama među kojima gljive zauzimaju značajno mesto.<br />
U radu su prikazana istraživanja saprofitne i patogene mikobiote semena ambrozije iz prirodne<br />
populacije na uzorcima sa pet lokaliteta: Budisava, Novi Sad-Detelinara, Kać, Bački<br />
Maglić i Kisač. U okviru primenjenih medoda koje preporučije (ISTA- International Rules<br />
for Seed Testing) ustanovljeno je prisustvo gljiva iz rodova Fusarium, Sordaria, Alternaria,<br />
Epicoccum, Chaetomium, Penicillium, Cladosporium i Aspergillus. Najčešće izolovana<br />
gljiva je rod Chaetomium. Stepen kontaminacije Chaetomium kretao u širokom rasponu<br />
u zavisnosti od lokaliteta i taj procent je bio od 19,1-50%. Utvrđene su je često mešana infekcija<br />
gjivama iz različitih rodova. Postoje značajne razlike između zaraženosti semena iz<br />
različitih lokaliteta. Visoka kontaminacija semena ambrozije gljivama predstavlja opasnost<br />
od moguće sinteze mikotoksina koje mogu negativno da utiču na sastav eterskog ulja ambrozije<br />
koje se koristi u kozmetičke i farmaceutske svrhe. Kako je korovska vrsta Ambrosia<br />
artemisifolia široko rasprostranjena u našoj zemlji, neophodno je paralelno sa primenom<br />
hemijskih i mehaničkih mera borbe ispitati i mogućnost korišćenja bioloških mera suzbijanja.<br />
Ključne reči: mikobiota, seme, Ambrosia artemisiifolia<br />
UVOD<br />
Ambrosia artemisiifolia L., u narodu poznata<br />
kao ambrozija, pelenasta ambrozija, limundžik<br />
(Simonović,1959), je adventivna biljka<br />
unešena semenom deteline u Evropu iz Severne<br />
i Srednje Amerike oko 1800. godine (Priszter,<br />
1960). Rasprostranjena je u većini evropskih zemalja<br />
odakle je preneta i u naše krajeve. Pelenasta<br />
ambrozija jednogodišnja ruderalna korovska<br />
biljka visine 20-150 cm (Šarić,1991). Od vremena<br />
unošenja u Evropu, populacije ove vrste bile su<br />
male i dugo su se nalazile u periodu mirovanja,<br />
da bi se naglo počele širiti u prvoj polovini dvadesetog<br />
veka. Tendencija širenja nastavljena je i<br />
dalje, zahvaljujući fleksibilnosti ove biljke prema<br />
osnovnim faktorima životne sredine. Široka ekološka<br />
valenca (Bazzaz, 1974) omogućava joj da veoma<br />
lako postane dominantan korov u različitim<br />
uslovima. Zahvaljujući svojoj invazivnoj prirodi,<br />
pelenasta ambrozija je u početku osvojila staništa
Change language