kvalitet

54 Tatjana Popović, Jelica Balaž
Kolonije svih izolata dostigle su maksimalan porast na podlozi od ovsa tek
posle 21 dana. Micelija je dobro razvijena, obrazuje nekoliko koncentričnih krugova.
Supstratna micelija je mrka, dok je vazdušna kompaktna sa gusto obrazovanim
beličastim hrpicama (izolati C-1, C-2, C-4, C-6, C-7, C-8 i C-9). Obrazovanje
začetaka konidiomata je slabijeg intenziteta kod izolata C-3 i C-5.
Podloga od krompira predstavlja povoljnu sredinu za razvoj izolata C-1,
C-3, C-4 i C-5, koji su maksimalan porast kolonije dostigli posle 21 dana. Nešto
slabiji porast na ovoj podlozi registrovan je kod ostalih izolata (oko 7 cm).
Vazdušna micelija većine izolata (C-1, C-2, C-6, C-7, C-8 i C-9) je kompaktna,
žućkasto maslinasta, zonirana, sa nekoliko koncentričnih krugova, sa talasastim
ili nepravilnim, režnjevitim ivicama. Supstratna micelija je mrka. Kolonije izolata
C-3, C-4 i C-5 su sa srednje bujunom, zrakastom, izraženo zoniranom, bledo
sivom vazdušnom i tamnom supstratnom micelijom. Ivice kolonija su talasaste
do blago režnjevite. Svi izolati su fruktificirali na ovoj podlozi, ali je intenzitet
obrazovanja piknidija bio neujednačen.
Izolati C-1, C-3, C-4 i C-5 su dostigli maksimalni porast na podlozi od crnog
luka za 17-20 dana. Ostali izolati su u ovom periodu obrazovali kolonije prečnika
oko 5 cm. Izgled kolonija je veoma sličan kolonijama na podlozi od krompira, ali
bez fruktifikacije.
Kiselo-sintetička podloga je nepovoljna za razvoj patogena. Porast kolonija
ostvaren je samo u toku prve dve nedelje po zasejavanju, pri čemu je prečnik
dostigao 5-6 cm (kod izolata C-1 i C-2), oko 4 cm (kod izolata C-3, C-4 i C-5) i
oko 2,5 cm (kod izolata C-6, C-7, C-8 i C-9). Vazdušna micelija je kompaktna,
žućkasto maslinasta do tamnosiva, dok je supstratna micelija mrka. Kolonije
izolata su na ovoj podlozi imale neuobičajen izgled, od nepravilno okruglastog
sa koncentričnim krugovima (izolati C-1, C-5, C-6, C-7, C-8 i C-9) do razgranato-režnjevitog
(izolati C-2, C-3 i C-4). Piknidije se nisu obraozovale na ovoj
podlozi.
Podloga Czapek je izrazito nepovoljna za razvoj izolata C. rubescens. Prečnik
kolonija izolata C-4 i C-8 bio je oko 4,5 cm, a prečnik ostalih svega oko 1-2
cm. Vazdušna micelija je slabo razvijena, beličasto-sivkasta, sa manje ili više
izraženim koncentričnim krugovima. Supstratna micelija je tamnija. Piknidi se
nisu obrazovali.
Arsenijević i sar. (1973) su izdvojili podloge od slada i krompira kao najpovoljnije
za razvoj C. rubescens, dok su se podloge od ovsenog brašna i Czapekova
podloga pokazale kao nepovoljne. Ovi podaci uglavnom se slažu sa našim
rezultatima, mada je podloga od ovsa pogodna za porast, ali ne i za fruktifikaciju
naših izolata. Prema Dhanvantari (1968) najbolja podloga za fruktifikaciju gljive
C. rubescens je smeša ječma, meda i peptona na kojoj stvara proređenu miceliju,
ali bogato obrazuje piknide na sobnoj temperaturi za 2-3 nedelje.