kvalitet

Anatomsko-histološke karakteristike Leucostoma cincta parazita breskve 43
Na presecima piknidijalnine strome uočava se veći broj odvojenih ili delimično
odvojenih komora povezanih zajedničkim izlaznim otvorom i jednom
ostiolom za oslobađanje pikniospore (sl.1)., što je tipično za vrstu C. rubescens
(Hayova et Minter, 1998). Prema Gvritishvili (1982) konceptakulum je kod vrste
C. rubescens debljine do 150 ìm ili ponekad i odsustvuje, dok je kod slične vrste
C. leucostoma debljine 50-200 ìm i tamno-mrke do crne boje.
Piknidiospore. Oslobađanje pikniospora iz piknida je u vidu tankih niti, oranž do
crvene boje (sl.7) na inokulisanim reznicama i granama breskve, ali je oslobađanje
u vidu kapi ili končića retko na KDA. Ovakav način izlučivanja pikniospora
je karakteristika vrste (Vajna, 1981; Arsenijević i Balaž, 1982; Gvritishvili, 1982;
Biggs, 1997; Hayova et Minter, 1998). Prema navodima Rozsnyay (1977), crvena
masa pikniospora se oslobađa i širi preko površine u vidu kapi ukoliko je vreme
vlažno, dok je po suvom vremenu izbacivanje spora u vidu niti.
Proces pražnjenja piknida odvijao se po hladnom i vlažnom vremenu tokom
naših ogleda. Izbačene pikniospore se često mogu videti posle kiše (Rozsnyay,
1977; Arsenijević i Balaž, 1982; Biggs, 1997; Ivanović i Ivanović, 2001; Tisserat,
2003). S druge strane, Luepschen et Rohrbach (1969) navode da se oslobađanje
pikniospora najviše odvija tokom leta, što nije u saglasnosti sa našim
zapažanjima.
Formiranje pikniospore je uglavnom tokom proleća i jeseni, a ređe zimi (Ivanović
i Ivanović, 2001), mada pikniospore kao osnovni izvor zaraze mogu biti
prisutne u voćnjaku praktično tokom cele godine (Rozsnyay, 1977; Arsenijević i
Balaž, 1982).
Pikniospore su jednoćelične, blago povijene, tankih zidova, hijalinske (sl.1),
što odgovara opisima drugih autora (Hayova et Minter, 1998; Gvritishvili, 1982;
Biggs, 1997). Dimenzije pikniospora iz piknida obrazovanih na inokulisanim reznicama
su 5,0 – (6,5) – 8,5 x 1,5 – (1,5) – 2,5 µm. Ove vrednosti su u granicama
citiranih veličina piknidiospora: u kulturi 5,0 – (5,5)– 7,5 x 1,2– (1,4) – 1,7 µm,
odnosno 5,0 – (6,9) – 8,7 x 1,2 – (1,5) – 1,7 µm na obolelom tkivu (Arsenijević,
1973), 4-6,5 x 1-1,5 µm (Vajna, 1981), 5-13 x 1,5-3 µm (Gvritishvili, 1982), 5-10
x 1-2 ìm (Biggs, 1997) i 5-8 (-13) x 1-3 µm (Hayova et Minter, 1998).
Obrazovanje peritecija. Višegodišnjim ispitivanjima (1997.-2002.) obolelih
grana breskve nije konstatovano formiranje savršenog stadijuma gljive. Takođe,
peritecijske stromate nisu obrazovane in-vitro na podlozi. Za obrazovanje peritecija
potreban je dug period, često 2-3 godine posle formiranja piknidske strome
(Biggs, 1997). Izgleda da telemorf nema veći značaj u biologiji patogena, s obzirom
da njegovo odsustvo u ciklusu razvoja gljive navode i drugi istraživači (Kable
et al., 1967; Rozsnyay et al., 1972, loc. cit. Rozsnyay, 1977; Rozsnyay et Klement,