kvalitet

34 Jelica Balaž i sar.
Za porast kolonija najboljim su se pokazale podloge od slada, krompir-glukozna
i kiselo sintetička. Podloga od suvih šljiva najslabiji je izvor ishrane parazita
na kojoj su i kolonije najmanjih dimenzija (tab.1).
Od četiri proučavana izolata sporije se razvijaju Pl-57 i Pl-58 stvarajući manje
kolonije na podlogama od slada i crnog luka u odnosu na izolate Pl-61 i Pl-62
(tab.1).
Što se stvaranja plodonosnih struktura anamorfa tiče, podloge od lukovica
crnog luka i slada stimulišu razvoj ovih telašaca, a na kiselo sintetičkoj i podlozi
od suvih šljiva ova se plodonosna telašca ne razvijaju, pa prema tome ni konidije
(tab.2).
Na podlogama od crnog luka, krompira i slada samo izolati Pl-61 i Pl-62
stvaraju konidije i to slabog intenziteta izuzev izolata Pl-62 koji ih na podlozi od
slada formira pojačano (tab.2).
Iz izloženog proizilazi da su proučavane podloge povoljnije za porast kolonija
nego za fruktifikaciju uopšteno uzev. Ovo bi se verovatno moglo povezati
odsustvom supstanci koje nalazeći se u tkivu platana povoljnije deluju na fruktifikaciju
anamorfa ovog parazita nego što je to slučaj s raznim izvorima ishrane
in-vitro. Jer, kako se može i pretpostaviti, tkivo platana verovatno sadrži raznovrsnije
i bogatije supstance neophodne za razvoj gljive nego što su veštački komponovane
podloge.
Iznenađenje donekle, međutim predstavlja uticaj temperatura na razvoj ove
gljive in-vitro. Naime, optimalna temperatura za porast kolonija i stvaranje plodonosnih
telašaca i konidija anamorfa je 20° i 25°C (tab.3 i 4).
Pri 15°C utvrđen je porast kolonija ali fruktifikacija izostaje, a pri 10°C razvijaju
se i kolonije i stvaraju konidije i to jakog intenziteta, mada je nastanak konidija
u zavisnosti od izolata, jer ih Pl-61 ne stvara (tab.3 i 4).
Pri 5°C slab je razvoj kolonija i plodonosnih struktura uz odsustvo konidija.
I uticaj temperature in-vitro, kao i dejstvo raznih izvora ishrane, moglo bi
se objasniti različitom prirodom supstrata u odnosu na tkivo platana u kome se
parazit razvija.
Da nije ovakvog ponašanja gljive pri 20° i 25°C možda bi se razvoj njenih
kolonija i fruktifikacija pri 10°C mogli pozitivno oceniti. Jer, infekcija platana
u proleće otpočinje razvojem prvih pupoljaka, kad su temperature od 9°-12°C,
šireći se na mladare dok ne pređe granicu od 14°-16°C. Zaraza razvijenog lišća
nastaje kad temperature u proseku dostignu 18°-20°C, a ponekad i tokom celog
proleća kao i posle toga perioda (Cellerino i Anselmi, 1978).
Dakle, to što je stvaranje konidiomata i konidija pri ralativno višoj temperaturi
in-vitro i ne bi možda bilo toliko iznenađujuće. Jer, pitanje je jedno što se
tiče temperaturnih uslova za infekciju i razvoj micelije in-vivo, a drugo je: koja to
temperatura u prirodi omogućava fruktifikaciju parazita ?