kvalitet

28 Jelica Balaž i sar.
1985; Wulf et Butin, 1987; Chauvel, 1991; Aloj et al., 1993; Tello et al., 2000). I
kod nas je skrenula pažnju istraživača zbog njene učestalosti i destruktivnog dejstva
koji se ispoljava na obolelom platanu (Arsenijević i sar., 1986). Međutim, malo
je podataka u dostupnoj nam literaturi što se tiče ponašanja ove parazitne gljive
gajene in-vitro, kako bi se njena priroda i na taj način upoznala. Ova saznanja bi
doprinela kompleksnijem poznavanju patogena i eventualno omogućila dopunsko
sagledavanje njegove pojave i rasprostranjenosti u prirodi, što bi možda moglo
biti od praktične koristi. To nam je bio osnovni cilj: da se gljiva A. veneta prouči
u uslovima korišćenja raznih izvora ishrane i pri različitim temperaturama. Rezultate
dobijene tokom ovih proučavanja prikazujemo u daljem tekstu.
MATERIJAL I METODE
Hranljive podloge. Pri proučavanju uticaja hranljivog supstrata na porast kolonija
i fruktifikaciju A.veneta korišćeno je pet podloga: kiselo sintetička, od lukovica
crnog luka, od krompira i glukoze, od ekstrakta slada i od suvih šljiva. Sve su
pripremane na uobičajen način, uz dodatak određenih supstanci i sterilizacije u
autoklavu (Johnston et Booth, 1983; Dhingra et Sinclair, 1986). Podloge razlivene
u Petri kutijma su zasejavane fragmentima kolonija gljive četiri izolata (Pl-57,
Pl-58, Pl-61 i Pl-62) postavljenih u centar podloge. Svaki izolat zasejavan je u po
tri Petri kutije. Tako zasejane Petri kutije postavljene su u termostat pri 25°C. Evidencija
nastalih promena vršena je posle 3, 5, 7, 10 i 14 dana (tab. 1), merenjem
prečnika kolonija u dva pravca poput krsta (Arsenijević i Veselić, 1995; Arsenijević
i sar., 1997). Intenzitet formiranja konidiomata i stvaranja konidija određivani
su plusevima od + (slab) do ++++ (vrlo jak), nakon 26 i 38 dana razvoja kolonija
gljive (tab. 2).
Temperatura.– Uticaj temperature na porast kolonija i stvaranje konidiomata
parazita proučavan je na sličan način primenjen i kod dejstva hranljive podloge
(Arsenijević i Veselić, 1995; Arsenijević i sar., 1997). Korišćena je krompir-glukozna
podloga zasejana u po tri ponavljanja česticama kolonija sva četiri izolata.
Zasejane Petri kutije s podlogom postavljene su u termostat i izložene dejstvu
temperatura od 5°, 10°, 15°, 20°, 25° i 30°C.
I ovde je ocenjivan porast kolonija izražen u cm (tab. 3) i stepen fruktifikacije
(tab. 4). Porast kolonija evidentiran je posle 3, 5, 7, 10 i 15 dana, a intenzitet
stvaranja konidiomata posle 30 dana razvoja kolonija.
U oba slučaja zasejavanje Petri kutija vršeno je u tri ponavljanja: 1, 2, 3
(tab.4), s tim što je pri merenju porasta kolonija u tab. 3 naveden prosek za tri ponavljanja,
a kod fruktifikacije svako ponavljanje ocenjivano je posebno (tab.4).