kvalitet

Dejstvo raznih temperatura i padavina na stepen zaraze platana 23
Tokom 1986. godine situacija je bila obrnuta: čak 93 stabla su bila bez zaraze
i svega sedam sa sporadično ispoljenim simptomima bolesti (Graf.1).
Analizirajući meteorološke uslove (temperaturu i padavine) za mesece april,
maj i juni za obe ove godine vidi se da su oba ova činioca imala uticaja na intenzitet
pojave bolesti. U trećoj dekadi aprila i prvoj dekadi maja meseca 1985. i
1986. godine srednje vrednosti dekadnih temperatura i sume padavina bitno se
razlikuju (tab. 1).
Kako se iz tab.1 i vidi, suma srednjih vrednosti dekadnih temperatura za
treću dekadu aprila u 1985. godini iznosi 10.2°C, a za isti period u 1986. godini
16.8°C. U 1985. godini suma padavina u trećoj dekadi aprila bila je 19.5 mm, a u
1986. godini 8.1 mm. U prvoj dekadi meseca maja 1985. godine srednja dekadna
temperatura iznosila je 13.8°C, a tokom prve dekade maja 1986. godine: 17.2°C.
Suma padavina za prvu dekadu maja 1985. iznosila je 17.2 mm, a maja 1986:
12.7 mm (tab. 1).
S obzirom na to da su i prema literaturnim podacima (Cellerino i Anselmi,
1978; Spies i sar., 1985; Wulf i Butin, 1987; Chauvel, 1991; Karadžić, 1992; Jurc,
2006 i dr.), temperature i padavine od odlučujućeg značaja u pogledu jačine zaraze
platana koja nastaje u proleće, to se ovaj nejednak intenzitet bolesti ispoljen
tokom 1985. i 1986. godine kod nas tako može i objasniti.
Jer, i krajem aprila i početkom maja 1985. godine srednje dnevne temperature
bile su ispod 15°C (10.2°C i 13.8°C). A padavina je u ovom periodu bilo 19.5
mm i 17.2 mm.
U 1986. godini (kad bolesti skoro nije ni bilo) meteorološka situacija je drugačija:
krajem aprila vrednost srednje dnevne temperature iznosile su 16.8°C, a
tokom prve dekade maja 17.2°C, odnosno padavina je bilo 8.1 mm i 12.7 mm
(tab.1).
Kako se iz ovih podataka i vidi, temperature tokom 1986. godine veće su od
15°C, a padavine manje nego u epifitotičnoj 1985. godini (tab.1). A poznato je,
npr. u SAD, da srednje dnevne temperature iznad 15°C sprečavaju razvoj bolesti,
odnosno do pojave bolesti dolazi samo u godinama kad je tokom prve dve nedelje
za vreme listanja platana srednja dnevna temperatura ispod 15°C. Veće temperature
onemogućavaju infekciju (Neely i Himelick, 1963; Arsenijević i sar., 1986;
Karadžić, 1992; Jurc, 2006 i dr.).
DISKUSIJA
Sudeći na osnovu rezultata dobijenih tokom istraživanja izvršenih u Novom
Sadu proizlazi činjenica da temperature i padavine znatno utiču na stepen zaraze i
ispoljavanje simptoma apiognomoniozne plamenjače lišća i mladara i izumiranja