AUTOBUSKE STANICE

AUTOBUSKE STANICE
ELEMENTI
AUTOBUSKE STANICE
STANI^NI
PRETPROSTOR
PUTNI^KA
ZGRADA
AUTOBUSKI
PROSTOR

KORISNICI AUTOBUSKIH STANICA
Korisnici jedne autobuske stanice su veoma razli~iti i oni se razlikuju
po broju, koncentraciji, vremenu zadr`avanja, ciljevima i zahtevima.
Da bi se izvr{ilo utvr|ivanje strukture i kapaciteta autobuske stanice,
neophodno je detaljno definisati njene korisnike i utvrditi njihove
zahteve.
Sve korisnike autobuske stanice mo`emo, sobzirom na njihove
zahteve podeliti u tri osnovne grupe:
1. Putnici, pratioci, i posetioci.
2. Osoblje zaposleno na autobuskoj stanici.
3. Voza~ko osoblje.

ZAHTEVI PUTNIKA, PRATIOCA I POSETILACA
Zahtevi ovih korisnika jedne autobuske stanice su veoma sli~ni i
mogu se podeliti u dve osnovne grupe:
A) Osnovne u koje spadaju:
1. Prijem i otprema ovih korisnika sbobzirom na na~in dolaska.
2. Kupovina ili rezervacija karata, informisanje, ~uvanje prtljaga,
neophodno zadr`avanje, upotreba toaleta i sl.
3. Ukrcavanje ili iskrcavanje putnika i sme{tanje ili preuzimanje prtljaga. p
B) Prate}e u koje spadaju:
1. Ugostiteljske usluge, usluge u prodavnicama, ostale usluge, zabava,
higijena i sl.

ZAHTEVI OSOBLJA ZAPOSLENOG NA
AUTOBUSKOJ STANICI
Osoblje zaposleno na autobuskoj stanici ima svoje zahteve, koje je
neophodno zadovoljiti kako bi se obezbedilo normalno funkcionisanje
stanice, i u te zahteve spadaju:
1. Parking prostor za vozila zaposlenih,
2. Odgovaraju}i radni prostor,
3. Topli obrok,
4. Toalet i dr.
ZAHTEVI VOZA^KOG OSOBLJA
Voza~ko osoblje koje obavlja prevoz putnika, ima svoje zahteve, u
odnosu na autobusku stanicu i u te zahteve spadaju:
1. Perone za prijem i otpremu autobusa,
2. Parking prostor za autobuse,
3. Predstavni{tvo svog preduze}a,
4. Potrebu za kra}im ili du`im odmorom i toaletom.

OSNOVNE TEHNOLO[KE CELINE
AUTOBUSKE STANICE
ELEMENTI
AUTOBUSKE STANICE
STANI^NI
PRETPROSTOR
PUTNI^KA
ZGRADA
AUTOBUSKI
PROSTOR

Stani~ni pretprostor, predstavlja prostor ispred autobuske stanice koji
ima cilj da obezbedi prihvat i otpremu korisnika autobuske stanice i
njegov sadr`aj zavisi od na~ina dolaska korisnika na stanicu.
STANI^NI
PRETPROSTOR
STAJALITA
JGPP-a
TAXI
STAJALI[TA
PE[A^KE
STAZE
PARKING ZA
AUTOMOBILE

Putni~ka zgrada, je prostor u koj se sme{ta osnovni i prate}i sadr`aj,
koji obezbe|uju prijem korisnika stanice sa stani~nog pretprostora i
otpremu prema autobuskom prostoru.
PUTNI^KA ZGRADA
OSNOVNI SADR@AJ
PRATE]I SADR@AJ
INFORMACIJE
UGOSTITELJSTVO
PRODAJA KARATA
TRGOVINA
HOL
USLUGE
TOALET
ZABAVA
GARDEROBA
HIGIJENA

Autobuski prostor, predstavlja deo autobuske stanice koji ima cilj da
obezbedi prihvat i otpremu autobusa uz istovremeno ukrcavanje i
iskrcavanje putnika , sme{taj i preuzimanje prtljaga.
AUTOBUSKI
PROSTOR
PERONI ZA
DOLAZAK
PERONI ZA
ODLAZAK
PARKING ZA
AUTOBUSE

UTVR\IVANJE VELI^INA NEOPHODNIH ZA
OPTIMIZACIJU STRUKTURE I KAPACITETA AS
Dva osnovna zadatka koj se postavljaju prilikom dimenzionisanja
autobuske stanice jeste jesu:
1. Utvr|ivanje strukture autobuske stanice, {to podrazumeva
odre|ivanje elemenata koj }e u}i u sastav stanice.
2. Utvr|ivanje kapaciteta, {to podrazumeva ore|ivanje potrebnog
broja pojedinih elemenata koji su u sastavu stanice.

DEFINISANJE MERODAVNE VELI^INE ZA
DIMENZIONISANJE AS
Osnovna polazna veli~ina za dimenzionisanje autobuske stanice jeste
broj putnika u protekloj godini, na osnovu koje se odre|uje
merodavan broj putnika qα, izra`en brojem putnika na ~as.
Pored ove osnovne polazne veli~ine, va`no je poznavati i broj
posetilaca i pratilaca, odnosno uzeti u obzir njhov uticaj na
dimenzionisanje autobuske stanice.
Merodavni broj putnika, zavisi prvenstveno od ukupnog broja putnika
i njihove raspodele pojavljivanja u posmatranom vremenskom
periodu (po satima, danima i mesecima).

Du`im posmatranjem promene broja putnika na autobuskim
stanicama utvr|eno je da ova promena ima svoju zakonitost i da se
pona{a po normalnoj razpodeli.

DISTRIBUCIJA KORISNIKA AUTOBUSKE STANICE
PO ELEMENTIMA KOJE KORISTE
Putnici, pratioci i posetioci pose}uju razli~ite elemente autobuske
stanice, i to zavisi od njihovog vremena zar`avanja, potreba i navika.
Utvr|ivanjem distribucije korisnika autobuske stanice na njene
elemente dobija se njihovo optere}enje, {to je osnov za prora~un
potrebnih kapaciteta.
Sobzirim na karaktrer distribucija korisnika mo`e biti:
Op{ta – razvrstavanje korisnika na osnovni i prate}i sadr`aj,
~ime se dobija procenat korisnika po sadr`aju,
Detaljna – razvrstavanje korisnika na pojedine elemente
osnovnog ili prate}eg sadr`aja.

OP[TA DISTRIBUCIJA KORISNIKA U ODLASKU

OP[TA DISTRIBUCIJA PUTNIKA U DOLASKU

DETALJNA DISTRIBUCIJA PUTNIKA U DOLASKU

DETALJNA DISTRIBUCIJA PUTNIKA U ODLASKU

DETALJNA DISTRIBUCIJA PUTNIKA U TRANZITU

DETALJNA DISTRIBUCIJA PRATIOCA I POSETIOCA

BROJ PRATILACA I POSETILACA
Broj pratioca i posetioca koji pose}uju elemente autobuske stanice, i
to zavisi od :
Tipa autobuske stanice – za prigradski ili me|ugradski saobra}aj,
Lokacije,
Sadr`aja i
Veli~ine grada.
Analizom srtukture korisnika autobuske stanice, utvr|eno je da postoji
odre|en broj putnika koji putuju svakodnevno ili veoma ~esto i oni su
definisani kao dnevni migranti.
Dnevni migranti su specifi~na kategorija korisnika autobuske stanice, i
veoma je va`no utvrditi njihov procenat u ukupnom broju korisnika iz
razloga {to oni imaju specifi~ne zahteve.

ODNOS BROJ PRATILACA I POSETILACA I BROJA
DNEVNIH MIGRANATA
Sa porastom broja dnevnih migranata broj posetilaca opada!

SREDNJE VREME BORAVKA KORISNIKA NA
AUTOBUSKOJ STANICI
Vreme zadr`avanja korisnika autobuske stanice je veoma zna~ajno za
odre|ivanje strukture i kapaciteta elemenata autobuske stanice. Du`e
vreme zadr`avanja zahteva bogatiji sadr`aj i ve}e kapacitete elemenata.
Prose~no vreme zadr`avanja korisnika autobuske stanice zavisi od
slede}ih faktora:
Tipa autobuske stanice ,
Sadr`aja i
Veli~ine grada.

RASPODELA KORISNIKA AUTOBUSKE STANICE
NA PRATE]I SADR@AJ
Kori{}enje elemenata prate}eg sadr`aja autobuske stanice zavisi, pre
svega od:
Vremena boravka na autobuskkoj stanici,
Spremnosti i mogu}nost putnika da tro{i novac,
Brojnosti i atraktivnosti ponu|enog sadr`aja.

POTRO[NJA U PRATE]EM SADR@AJU

UTICAJNI PARAMERI NA KAPACITET
ELEMENATA AUTOBUSKE STANICE
Kapaciteti elemenata koj se nalaze u osnovnom i prate}em sadr`aju
autobuske stanice zavisi od velikog broja faktora, a me|u najva`nije
spadaju:
Broj korisnika u jedinici vremena,
Vreme opslu`ivanja,
Verovatno}a opsluge,
Broj mesta za ~ekanje,
Vreme ~ekanja na uslugu i
Broj jednovremenih polazaka autobusa.

KOEFICIJENT JEDNOVREMENIH POLAZAKA
AUTOBUSA
Broj jednovremenih polazaka autobusa znatno uti~e na raspodelu i
grupisanje putnika u okviru posmatranog sata.
Koeficijent jednovremenih polazaka autobusa izra~unava se preko
slede}eg izraza:
δ
=1+
z
z – srednji broj mesta u autobusu (put / bus),
γ - koeficijent iskori{}enja autobusa,
a n – broj jednovremenih polazaka (bus / h),
q α – merodavni broj putnika (put / h).
⋅
γ
q
⋅
α
a
n
Sa pove}anjem broja jednovremenih polazaka pove}ava se potreba za
povea}anjem kapaciteta elemenata autobuske stanice!

METODE ZA IZRA^UNAVANJE KAPACITETA
ELEMENATA AUTOBUSKE STANICE
Prilikom izra~unavanja potrebnih kapaciteta pojedinih elemenata
autobuske stanice, neophodno je uskladiti zahteve korisnika i interese
vlasnika.
Prihvatljivo re{enje za izra~unavanje optimalnih kapaciteta dobija se
primenom teorije masovnog opslu`ivanja, jer procesi koji se pojavljuju
na autobuskoj stanici imaju potpune karakteristike ove teorije.
Primena teorije masovnog opslu`ivanja podrazumeva ispunjenje slede}a
tri uslova:
korisnici dolaze u intervalima jedan po jedan,
protok korisnika je stacionaran,
pojava jednog korisnika nezavisna je od drugog.

IZRA^UNAVANJE KAPACITETA PARKIRALI[TA
ZA PUTNI^KE AUTOMOBILE
Analizom ankete korisnika koji na autobusku stanicu dolaze putni~kim
automobilima utvr|uju se parametri na osnovu kojih se izra~unava
potreban broj parking mesta.
Razlog dolaska
na parking
Procenat
korisnika
Ispra}aj putnika 44,11
Do~ek putnika 29,91
Kupovina karata 11,90
Poslovno 9,59
Neizja{njeno 5,45
Vreme zadr`avanja
na parkingu
Procenat
korisnika
do 1 min 36
od 1 do 15 min 30
od 15 do 30 min 16
od 30 do 45 min 5
od 45min do 1 h 4
od 1 h do 2 h 6
preko 2 h 3
Rezultati do kojih se do{lo tokom analize navode na zaklju~ak da je
potrebno podezbediti tri vrste prostora za parkiranje: stajali{ta, parking
za kratkotrajno zadr`avanje (do 1h) i parking za du`i period (preko 1h).

Osnovna ulazna veli~ina za prora~un kapaciteta parkirali{ta autobuske
stanice je broj vozila u merodvavnom ~asu (16 – 18 h).
Broj korisnika parkig mesta izra~unava se preko slede}eg izraza:
λ
p
=
Q m
⋅
ν
d
⋅
δ
( voz / h)
Qm = q α + q 0 – merodavni broj korisnika,
d – procenat korisnika koji dolazi automobilom,
ν – prose~an broj ljudi po automobilu (put / voz),
δ – koeficijent jednovremenih polazaka autobusa.

IZRA^UNAVANJE KAPACITETA [ALTERA
ZA INFORMACIJE
Broj ljudi koj }e tra`iti informacije zavisi od: tipa stanice, broja ostalih
informacija, veli~ine grada i potreba za daljim putovanjem.
Broj korisnika {altera za informacije izra~unava se preko slede}eg
izraza:
λ
i
=
Q m
⋅ k ⋅δ
⋅h
1
( kor
60
/
min)
Qm = q α + q 0 – merodavni broj korisnika,
k 1 – procenat korisnika koji tra`e informacije,
h – procenat korisnika koji tra`e {alterske informacije,
δ – koeficijent jednovremenih polazaka autobusa.

IZRA^UNAVANJE KAPACITETA [ALTERA
ZA PRODAJU KARATA
Polazni podatak za izra~unavanje potrebnog broja {altera za prodaju
karata predstavlja vreme potrebno za kupovinu karte jednog putnika.
Ovo vreme direktno zavisi od sistema izdavanja karata koji mo`e biti:
rukom pisane karte, karte sa unapred napisanim informacijama i
izdavanje karata pomo}u kompjutera.
Broj korisnika {altera za prodaju karata izra~unava se preko slede}eg
izraza:
λ
pk
=
q
α
⋅
60⋅
δ
η
( kor
min)
q α – merodavni broj putnika (put / h),
η – koeficijent kupovine vi{e karata od strane jednog korisnika,
δ – koeficijent jednovremenih polazaka autobusa.
/

IZRA^UNAVANJE DIMENZIJA
HOLA - ^EKAONICE
Prilikom izra~unavanja dimenzija hola autobuske stanice neophodno je
da se njegov prostor podeli na nekoliko povr{ina i to: prostor za
sedenje, kretanje izme|u sadr`aja, za formiranje redova ispred {altera.
Osnovni parametar za izra~unavanje dimenzije hola je jednovremeni
broj ljudi u merodavnom periodu koji se izra~unava preko slede}eg
izraza:
K
C
=
a
n
⋅
z
⎛
⋅γ
⎜
⎝
+
q0 ⋅ p
( kor / jednovrem)
q ⎟ ⎞
α ⎠
1
0
a n – broj jednovremenih polazaka (bus / h),
z – srednji broj mesta u autobusu (put / bus),
q 0 – broj pratilaca i posetilaca (kor / h),
p 0 – procenat kori{}enja osnovnog sadr`aja.

IZRA^UNAVANJE KAPACITETA GARDEROBE
Osnovni podatak za izra~unavanje kapaciteta garderobe je merodvani
broj putnika, sa napomenom da treba uezeti u obzir ~injenicu da se na
garderobi istovremeno pojavljuju putnici u dolasu i odlasku.
Potreban kapacitet garderobe izra~unava se preko slede}eg izraza:
λ
g
= q ⋅δ
⋅
α
g
⋅b
p
(kor
/
min)
q α – merodavni broj putnika (put / h),
g – procenat putnika koji koristi garderobu,
b p – broj prtljaga po putniku.

IZRA^UNAVANJE KAPACITETA TOALETA
Merodavna veli~ina za izra~unavanje kapaciteta toaleta je merodvani
broj putnika, uve}an za broj pratilaca i posetilaca.
Potreban kapacitet toaleta izra~unava se preko slede}eg izraza:
λ
t
=
Q m
⋅
δ
60
⋅
w
( kor
/
min)
Q m – merodavni broj korisnika (kor / h),
w – procenat korisnika koji koristi toalet.

IZRA^UNAVANJE BROJA PERONA ZA DOLAZAK
Naosnovu rezultata istra`ivanja do{lo se do ~injenice da se dolazak
autobsa na autobusku stanicu, pona{a prema zakonitostima Poissonove
raspodele, {to zna~i da se pri prora~unu koristi teorija masovnog
opslu`ivanja.
Da bi se odredio broj perona potrebno je odrediti broj autobusa koji
dolazi u nekom merodavnom periodu, a koji se izra~unava se preko
slede}eg izraza:
λ
pd
=
q
α
⋅
δ
60⋅
z ⋅
'
γ
'
( bus
/
min)
δ ’ – koeficijent jednovremenih dolazaka autobusa,
γ ’ – koificijent iskori{}enja autobusa u dolasku.

IZRA^UNAVANJE BROJA PERONA ZA ODLAZAK
Naosnovu rezultata istra`ivanja do{lo se do ~injenice da dolazak
autobsa na perone za odlazak nema nikakvih zakonitostim {to zna~i da
nemo`e da se koristi teorija masovnog opslu`ivanja.
Red vo`nje i vreme ranijeg postavljanja autobusa na perone odre|uju
broj perona za odlazak koji se izra~unava preko slede}eg izraza:
E
=
q
α
⋅
δ
60⋅
z ⋅
⋅
γ
ν
⋅
ε
(
perona)
ν – vreme ranijeg dolazaka autobusa na peron (min),
ε – koificijent iskori{}enja perona.

IZRA^UNAVANJE KAPACITETA PARKINGA
ZA AUTOBUSE
Gotovo kod svake me|ugradske autobuske stanice postoji potreba za
parkiranjem autobisa izme|u dolaska i slede}eg odlaska po redu vo`nje.
Dolazak autobusa na parking prostor ima zakonitost identi~nu koja je
utvr|ena kod perona za dolazak, pa se izra~unavanje kapaciteta
parkinga za autobuse vr{i preko slede}eg izraza:
λ
pBUS
=
q
α
z
δ
'
⋅ ⋅
γ
'
⋅
r
( bus
/
h)
r – procenat autobusa koji odlazi na parking prostor.
Veliki uticaj na prora~un kapaciteta ima vreme zadr`avanje autobusa na
parkingu koje je veoma razli~ito, o ~emu treba voditi ra~una.

DIMENZIONISANJE ELEMENATA AUTOBUSKE
STANICE I NJIHOV RAZME[TAJ
Pored utvr|ivanja broja i kapacita pojedinih elemenata autobuske
stanice , tehnolo{ki projekat autobuske stanice podrazumeva i njihovo
dimenzionisajnje i prostorni razme{taj.
DIMENZIONISANJE ELEMENATA PUTNI^KE ZGRADE
DIMENZIONISANJE ELEMENATA AUTOBUSKOG
PROSTORA

[ALTERI ZA INFORMACIJE
[alter za informacije mo`e biti zaseban ili u sklopu {altera za prodaju
karata, {to zavisi od veli~ine autobuske stanice. [alter za informacije
sastoji se od dva dela, deo za sme{taj radnika i deo prostora u holu za
formiranje reda ~ekanja.
Da bi se obezbedila normalna komunikacija i odgovaraju}i konfor, pri
pru`anju usluge, minimalna {irina {altera za informacije mora iznositi 1
m, dok du`ina prostora za ~ekanje, po jednom korisniku iznosi 0,5 m.

[ALTERI ZA PRODAJU KARATA
[alteri za prodaju karata dimenzioni{u se prema istom principu, stom
razlikom {to je potrebna {irina ne{to ve}a i ona minimalno iznosi 1,5 m,
dok du`ina po jednom korisniku ostaje ista 0,5 m.

Formiranje reda ~ekanja ispred {altera mo`e biti koso, koje se
primenjuje kod manjih autobuskih stanica sa manjim brojem {altera, i
upravno, kod ve}e autobuske stanice.

^EKAONICA
Prilikom dimenzionisanja ~ekaonice neophodno je obezbediti tri zasebna
dela, odnosno prostora i to: prostor za formiranje reda ~ekanja ispred
{aaltera, prostor za sedenje i prostor za kretanje.
Dimenzionisanje prostora za formiranje redova uskla|uje se sa
kapacitetima {altera i minimalno navedenim dimenzijama.
Dimenzionisanje i organizovanje prostora za sedenje mo`e biti izvedeno
na razne na~ine, sa stolovima ili bez nijh, sa prostorom za prtljag i sl.
Minimalne dimenzije jednog mesta za sedenje su 0,9 x 0,7 m.

Dimenzionisanje i organizovanje prostora za kretanje izvodi se tako da
se obezbede nesmetani tokovi korisnika autobuske stanice izme|u
njenih elemenata.
Potrebne dimenzije {irine prostora za kretanje zavise od veli~ine
srednjeg toka korisnika autobuske stanice koji se meri u broju korisnika
na jedan metar u jednom minutu (P.M.M)

GARDEROBA
Dimenzionisanje garderobe uslovljeno je procentom korisnika koji koriste
garderobu autobuske stanice, odnosno od izra~unatog kapaciteta.
Pri dimenzionisanju garderobe treba posebno voditi ra~una da je broj
redova za slaganje prtljaga po visini ograni~en na maksimalno ~etiri, i da
je nepododo da visina pulta za preuzimanje prtljaga bude 0,45 m.

TOALET
Prostor predvi|en za toalet deli se najpre na `ensk i mu{ki deo, stom
razlikom {to se mu{ki deo prostora deli na tri prostora (deo sa kabinama,
pisoarima i predprostor za pranje ruku). @enski prostor deli se na dva
dela, stim {to je prostor sa kabinama ve}ih dimenzija.
Osnovne dimenzije kabine su 1 x 1,4 m, a prostora za pranje ruku 0,9 x
1,0 m.

PERONI
Peroni su mesta na kojima se obavlja kontakt izme|u putnika i autobusa,
kao i autobusa i autobuske stanice. Peroni su veoma va`an element
autobuske stanice, jer njen kapacitet i nivo usluge zavisi upravo od
brojnosti, opremnjenosti i konfiguracije perona.
Svaki peron sastoji se iz dva dela i to putni~ki i autobuski deo perona, sa
napomenom da oni moraju biti fizi~ki odvojeni u cilju za{tite putnika.
Naj~e{}i vid za{tite putnika je denivelisanje, odnosno uzdizanje putni~kog
dela prerona, u odnosu na autobuski deo.

Prilikom prostornog dimezionisanja perona mora se voditi ra~una da se
zadovolje zahtevi korisnika autobuske stanice i to voza~a i putnika.
Zahtevi koje imaju voza~i su: da su lako pristupa~ni, komforni i pregledni
i da postiji poseban prostor za manevrisanje a poseban za kretanje
autobusa.
Zahtevi koje imaju putnici odnose se na bezbednost i konfor a t osu pre
svega: bezbedan prilaz vratima autobusa, bezbedno kretanje oko
autobusa, da putni~ki deo perona bude pokriven, da postoje klupe za
sedenje, priru~ne prodavnice i sli~no.

IZBOR TIPA PERONA
Prostorno dimezionisanje perona podrazumeva i izbor odgovaraju}eg tipa
perona koji zavisi od: oblika razpolo`ivog prostora, namene (dolazak ili
odlazak) `eljene za{tite putnika, polo`aja putni~ke zgrade isl.
VRSTE PERONA
PRAVOLINIJSK TESTERASTI ZUP^ASTI ^E[LJASTI

PRAVOLINIJSKI TIP PERONA
Ovakav tip perona koristi se uglavnom na ve}im autobuskim stanicama
kao dolazni peron, iz razloga {to omogu}ava lak prilaz i lako iskrcavanje
putnika, dok je jedini nedostatak preuzimanje prtljaga sa leve srane
autobusa.
Dimenzionisanje ovakvih perona podrazumeva podrazumeva obezbe|enje
prostora za peron, traku za manevrisanje i traku za kretanje.

TESTERASTI TIP PERONA
Ovakav tip perona koristi se uglavnom za perone u odlasku, iz prostog
razloga {to zahtevaju znatno manju du`inu za sme{taj jednog perona.
Sobzirom na ugao postavljanja postoje ~etiri tipa ovih petona:
tip A pod uglom od 45 0 ,
tip B pod uglom od 60 0 ,
tip C pod uglom od 120 0 ,
tip D specifi~ni, pod uglom od 45 0 .
Svaki od navedenih perona ima svoje karakteristike, odnosno prednosti i
nedostatke!

TESTERASTI PERON – TIP “A”
Ovakav tip perona omogua}ava nesmetan i bezbedan prilaz prednjim
vratima, dok prilaz zadnjim vratima i prtlja`niku zahteva silazak putnika na
kolovoz, {to nije bezbedno.
Prilaz autobusom je jednostavan i lak, pa je iz tih razloga prihva}en od
strane voza~a. Sme{taj ovog tipa perona zahteva najmanju du`inu ali i
znatno ve}u {irinu trake za manevrisanje.

TESTERASTI PERON – TIP “B”
Ovakav tip perona omogua}ava nesmetan i bezbedan prilaz prednjim i
zadnjim vratima, kao i prtlja`niku sa desne strane, dok prilaz sa prtlja`niku
sa leve strane zahteva silazak putnika na kolovoz, {to nije bezbedno.
Prilaz autobusom je jednostavan i lak, pa je iz tih razloga prihva}en od
strane voza~a. Sme{taj ovog tipa perona zahteva ve}u du`inu, ali i
znatno manju {irinu trake za manevrisanje pa se iz tih razloga koristi kod
prostora u obliku pravougaonika.

TESTERASTI PERON – TIP “C”
Ovakav tip perona omogua}ava poziciju autobusa sli~nu kao kod perona
tipa “B”, stom razlikom {to se ulazak i izlazak vr{i hodom unapred pa se
naziva prolazni.
Specifi~nost ovog perona je u tome {to je univerzalni, odnosno mo`e
da se koristi za dolazak i odlazak. Sme{taj jednog perona zahteva
veoma veliku du`inu, pa se iz tih razloga koristi veoma retko.

TESTERASTI PERON – TIP “D”
Ovakav tip perona omogua}ava poziciju autobusa istu kao kod perona
tipa “A”, odnosno pod uglom od 45 0 , stom razlikom {to je sa svih strana
opkoljen pe{a~kim delom, ~ime je pru`ena maksimalna za{tita putnika.
Prilaz autobusom je ote`an i zahteva znatno ve}u pa`nju pri prilazu, pa
je iz tih razloga neprihva}en od strane voza~a. Sme{taj ovog tipa
perona zahteva najmanju du`inu ali i znatno ve}u {irinu trake za
manevrisanje.

ZUP^ASTI PERON
Ovakav tip perona omogua}ava poziciju autobusa pod uglom od 90 0 , i
bezbedan prilaz prednjim vratima, dok prilaz zadnjim vratima i prtlja`niku
zahteva silazak putnika na kolovoz, {to nije bezbedno.
Sme{taj ovog tipa perona omogu}ava da se smesti najve}i broj perona
po du`in, ali sa druge strane, najve}i prostor za manevrisanje.

^E[LJASTI PERON
Ovakav tip perona omogua}ava poziciju autobusa istu kao kod zup~astih,
stom razlikom {to je sa svih strana opkoljen pe{a~kim delom, ~ime je
pru`ena maksimalna za{tita putnika.
Sme{taj ovog tipa perona omogu}ava da se smesti najve}i broj perona
po du`in, ali sa druge strane, najve}i prostor za manevrisanje.

ORGANIZACIJA PERONA U OKVIRU AUTOBUSKE
STANICE
Razme{taj perona u okviru jedne autobuske stanice mo`e biti organizovan
na vi{e na~ina {to zavisi od:
izgleda i mogu}nosti lokacije,
broja potrebnih perona i
mogu}nosti prilaza autobusa i putnika.
Pri izboru polo`aja perona na autobuskoj stanici moraju se ispuniti
odre|eni zahtevi, kao {to su:
tokovi putnika moraju biti {to kra}i,
tokovi putnika nesmeju da se presecaju sa tokovima vozila i
putanja kretanja od putni~ke zgrade do najudaljenijeg perona
nesme biti du`a od 150 m.

ORGANIZACIJA RAZME[TAJA PERONA - TIP “A”
Razme{taj perona u okviru jedne autobuske stanice prema “A” tipu koristi
se kod malih autobuske stanice, sa malim brojem perona sa u`im i
duga~kim prostorima.

ORGANIZACIJA RAZME[TAJA PERONA - TIP “B”
Sa pove}anjem broja potrebnih perona neminovno je da se, u cilju boljeg
iskori{}enja prostora, jedan broj pepona (naj~e{}e dolazni) postave pod
izvesnim uglom, kako bi se ujedno skratilo pe{a~enje putnika.

ORGANIZACIJA RAZME[TAJA PERONA - TIP “C”
Dalje pove}anje broja potrebnih perona zahteva dodatno “lomnjenje
perona”, odnosno potrebu da se dolazni i jedan broj odlaznih pepona
postave pod izvesnim uglom.

ORGANIZACIJA RAZME[TAJA PERONA - TIP “D”
U koliko je raspolo`iv prostor predvi|en za sme{taj perona kvadratnog
oblika, odnosno, ukliko prostor ima ve}u {irinu, racionalno iskori{}enje
prostora dobija se ako se peroni postave u lu~nom ili polukru`nom obliku.

ORGANIZACIJA RAZME[TAJA PERONA - TIP “E”
U slu~aju da raspolo`iv prostor ima veoma veliku {irinu i ujedno veoma
malu du`inu, racionalno iskori{}enje prostora dobija se ako se peroni
postave slede}em obliku:
Prednost ovakvog razme{taja perona ogleda se u tome {to omogu}ava
odvajanje prigradskog i me|ugradskog saobra}aja, a nedostatak je
nedovoljan prostor za dolazne perone.

ORGANIZACIJA RAZME[TAJA PERONA - TIP “F”
Ako raspolo`iv prostor ima ima veoma veliku {irinu ali ne{to ve}u du`inu,
u odnosu na predhodni prostor, racionalno iskori{}enje prostora dobija se
ako se peroni postave slede}em obliku:
Ovakav razme{taj perona otklanja nedostatak nedovoljnog prostora za
dolazne perone.

ORGANIZACIJA RAZME[TAJA PERONA - TIP “G”
Kod ve}ih autobuskih stanica, sa ve}im brojem perona, neophodno je
izvr{iti “vi{estruko lomnjenje” krive po kojioj se razme{taju petoni,
odnosno racionalno iskori{}enje prostora dobija se ako se peroni postave
slede}em obliku:

ORGANIZACIJA RAZME[TAJA PERONA - TIP “H”
Sme{taj perona u vidu vi{e paralelnih podu`nih ostrva, omogu}ava da se
na odgovaraju}em prostoru smesti najve}i mogi}i broj perona.
Me|utim ovakav razme{taj perona ima jedan veliki nedostatak u tome {to
se stvara konflikt izme|u putnika i autobusa, a pored toga ote`ano je i
snala`enje putnika.

ORGANIZACIJA RAZME[TAJA PERONA - TIP “I”
Sme{taj perona oko sve ~etiri sprane putni~ke zgrade omogu}ava da se
na odgovaraju}em prostoru smesti najve}i mogi}i broj perona, ali uz
uslov da se ne ugrozi kretanje putnika.
Ovakav razme{taj perona je povoljan i izrazloga {to omogu}ava njihovo
razvrstavanje po pravcima, zatim za prigradski, me|ugradski i tranzitni
saobra}aj.

PRINCIPI RAZME[TAJA AUTOBUSKIH STANICA
Lokacija autobuske stanice zavisi od:
veli~ine grada,
tipa autobuske stanice,
tokova kretanja putnika do i od autobuske stanice,
razvijenosti JGPP-a,
osobine prevoznih sredstava,
mre`e gradskih saobra}ajnica i
stepena tranzita na ostale vidove saobra}aja (`. stanica, aerodrom).
om).
Pored navedenog pri izboru lokacije autobuske stanice neophodno je
razmatrati zahteve svih u~esnika u tehnolo{kom procesu i to su:
zahtevi putnika,
zahtevi prevoznika i
zahtevi grada i stanovni{tva.

ZAHTEVI PUTNIKA
Zahtevi i potrebe koje putnici imaju prema razme{taju autobuske stanice
izra`avaju se preko osnovnih parametara putni~kog prevoza, kao {to su:
vreme putovanja,
u~estalost,
pouzdanost,
komfor,
vreme pe{a~enja,
presedanje i
cena.

ZAHTEVI PREVOZNIKA
Preduze}a koja vr{e prevoz putnika imaju jedinstvene zahteve poznate od
davnina a to su pre svega:
popuna kapaciteta i
manji tro{kovi pri prevozu.
Maksimalno zadovoljenje ovih zahteva prevoznika ostvari}e se ako se
poznaju i ispune potrebe i zahtevi putnika.
[to se ti~e prostornog rasporeda autobuske stanice, prevoznicima je u
interesu da ona bude sme{tena u onom delu grada u koji se lako prilazi
autobusima, da se izbegne prolaz kroz centralne delove grada, zatim da
se nalazi blizu glavnih saobra}ajnica i sl.

ZAHTEVI GRADA I STANOVNI[TVA
[to se ti~e zahteva grada i samih stanovnika prema lokaciji autobuske
stanice oni su dosta razli~iti i veoma kontradiktorni.
Pojava ve}eg broja autobusa u u`em centru grada predstavlja problem
za slu`be koje se bave regulisanjem saobra}aja u gradu, me|utim,
lociranje AS na periferiji grada zahteva obezbe|enje novog prevoznika
za prevoz putnika po istom kvalitetu.
Isti stav po pitanju lokacije zauzimaju i stanovnci grada koji retko koriste
autobuski prevoz, iz razloga {to ti isti autobisi dprinose dodatnom
saobra}ajnom optrere}enju (gu`vi) koje smanjije njihov kvalitet putovanja
bilo JGPP-om ili putni~kim automobilom.
Sa druge strane, zahtevi putnika su u potpunoj sprotnosti u odnosu na
grad, jer je njima u interesu da se autobuske stanice lociraju bli`e
centru grada, iz vi{e razloga.

Vi{egodi{njim analizama utvr|eno je da agumenti koje navodi grad i
njegovo stanovni{tvo da se autobuske stanice lociraju na periferiji nisu
prihvatljivi i to iz vi{e razloga:
u~e{}e autobusa me|ugradskog saobra}aja u ukupnom broju
vozila u gradu je mali i kre}e se od 1-3%,
vreme vo`nje autobisima me|ugradskog saobra}aja je znatno
kra}e nego autobusima JGPP-a,
dodatno se optere}uju prevozna sredstva JGPP-a,
izme{tanje autobuske stanice na periferiju grada naru{ilo bi
prednosti i atraktivnost ovog vida prevoza.
Na bazi vi{egodi{njih analiza u evropskim zemljama utvr|ena je
generalna hipoteza da autobuske stanice treba sme{tati u centralne
delove grada u neposrednoj blizini glavnih saobra}ajnica, i to iz slede}ih
razloga:
zadovoljeni su zahtevi najve}eg broja putnika,
smanjene su potrebe za prate}im sadr`ajem, pa samim tim i za
neophodnim prostorom,
ve}i broj linija JGPP-a prolazi kroz centar grada, tako da se
putnicima olaka{ava stizanje kona~ni cilj.

Rezultati najnovijih istra`ivanja ukazuju na ~injenicu da sme{taj
autobuske stanice u gradu mo`e imati vi{e varijanti i to zavisi od tipa
autobuske stanice:
Varijanta A: Ugradu postoji samo me|ugradski saobra}aj i to prete`no
zavr{nog ili tranzitnog karaktera.
autobusku stanicu locirati u centru grada u neposrednoj blizini
glavnih saobra}ajnica, po mogu}stvu sa nekoliko stajali{ta za
usputni izlazak ili ulazak putnika.
Varijanta B: Ugradu postoji prigradski i me|ugradski saobra}aj zavr{nog
ili tranzitnog karaktera.
autobusku stanicu locirati u centru grada za celokupan saobra}aj,
glavna autobuska stanica se sme{ta u centar grada i opslu`uje
me|ugradki i jedan deo prigradskog, dok ostatak opslu`uje druga
manja koja se sme{ta na drugoj lokaciji,
stanica za me|ugradski u centru, a za prigradski vi{e manjh van
centra.

Varijanta C: Ugradu postoji prete`no prigradski saobra}aj.
jedna autobuska stanica locirana u centru grada – manja mesta.
dve autobuske stanice, jedna u centru a jedna van centra,
vi{e manjih autobuskih stanica, jedna u centru a vi{e van
centra.
Varijanta D: Ugradu postoji saobra}aj prete`no tranzitnog karaktera.
autobusku stanicu locirati u centru grada – za manja mesta,
autobusku stanicu locirati van centra grada u blizini magistralnih
puteva.

PRINCIPI RAZME[TAJA OSNNOVNIH I PRATE]IH
ELEMENATA AUTOBUSKIH STANICA
Svaka autobuska stanica sastoji se iz tri celine i to: stani~nog
pretptostora, putni~ke zgrade i autobuskog prostora, i osnovni princip
razme{taja ovih elemenata prikazan je na slede]oj slici.
STANI^NI
PRETPROSTOR
PUTNI^KA
ZGRADA
CENTAR
GRADA
AUTOBISKI
PROSTOR

STANI^NI PRETPTOSTOR
Stani~ni pretprostor, predstavlja prostor ispred autobuske stanice koji
ima cilj da obezbedi prihvat i otpremu korisnika autobuske stanice na
taj na~in {to treba da obezbedi mesta za prilaz Vozilima JGPP-a, TAXI,
putni~kim automobilima i pe{acima.
Elementi stani~nog pretprostora razme{taju se prema slede}im
principima:
prostor za iskracavanje putnika u odlasku potavlja se ispred ulaza
u putni~ku zgradu,
parkirali{te u neposrednoj blinini putni~ke zgrade (na udaljenosti
od najvi{e 200 m),
parking gara`a po istom principu ili uz samu putni~ku zgradu,
TAXI stajali{ta u neposrednoj blizini perona za dolazak.

PUTNI^KA ZGRADA
Osnovu za razme{taj elemenata putni~ke zgrade ~ini tok kretanja
putnika u odlasku i njihova distribucija na osnovne i prate}e elemente.
Na ve}ini autobuskih stanica osnovni tok kretanja putnika u odlasku je –
kupovina karata, a potpm u zavisnosti od raspolo`ivog vremena poseta
ostalim elementima.

Elementi stani~nog pretprostora razme{taju se prema slede}im
principima:
redosled elemenata uskladiti sa stepenom pose}enosti – elementi
koj se najvi{e koriste treba da budu najbli`i i pristupa~ni,
korisnici treba da imaju jednostavnu orijentaciju – direktan ulaz u
hol, a elementi po obodu,
{alteri se postavljaju na po~etku pravca glavnog toka putnika ulaz
u zgradu – izlaz na perone,
slu`bene prostorije postavljaju se na sprat,
deo hola predvi|en za ~ekaonicu sme{ta se tako da putnici imaju
pogled prema peronima,
{alteri za iformacije moraju biti na vidnom mestu,
polo`aj toaleta treba da je takav da se obezbedu lak prilaz iz
putni~ke zgrade i sa perona,
elemente prate}eg sadr`aja postavljaju se na mestima gde je
najve}a koncentracija putnika, odnosno u blizini perona.

AUTOBUSKI PROSTOR
Jedan od osnovnih elemenata autobuskog prostora ~ine njegov ulaz i
izlaz, ~ija lokacija zavisi prvenstveno od lokacije i polo`aja autobuske
stanice.
Ulaz i izlaz mogu biti na jednom mestu ili odvojeni, ali je va`no da
njihov polo`aj bude uskla|en da ostalim elemenitima veznim za kretanje
autobusa.
Elementi autobuskog pretprostora razme{taju se prema slede}im
principima:
sva kretanja u okviru autobuskog prostora moraju biti jednosmerna,
i bez ukr{tanja sa ostalim autobuskim ili pe{a~kim kretanjima,
peroni za dolazak postavljaju se u neposrednoj blizini ulaza, uz
desnu stranu, tako da ostvare jednostavnu vezu putni~kom
zgradom, peronima odlazak i parkingom za autobuse,
peroni za odlazak postavljaju se u nastavku perona za dolazak, tako
da budu u jednostavnoj vezi sa parkingom za autobuse.

SISTEM VO\ENJA PUTNIKA NA AUTOBUSKIM
STANICAMA
Sistem vo|enja putnika na jednoj autobuskoj stanici podrazumeva
informisanje putnika o svim zna~ajnim pitanjima koja se odnose na njihov
boravak na stanici, u cilju njihovog lak{eg snala`enja i kretanja izme|u
pojedinih elemenata.
Informacije od posebnog zna~aja za putnike na jednoj autobuskoj stanici
mogu se dobiti na jedan od slede}ih na~ina:
direktnim putem – {alteri,
pano sa nepromenljivim sadr`ajem,
pano sa promenljivim sadr`ajem,
zvu~nim putem i
pomo}u TV monitora.

Sistem informisanja putnika na jednoj autobuskoj stanici sastoji se od
slede}ih podsistema:
red vo`nje,
podsistem javnog i slu`benog informisanja,
podsistem ta~nog vremena,
ozna~avanje i obele`avanje pozicije elemenata autobuske stanice i
ostalo ({ema stanice, plan grada, mre`a linija JGPP-a, turisti~ke
informacije i sl.

SISTEM VO\ENJA AUTOBUSA NA AUTOBUSKIM
STANICAMA
Sistem vo|enja autobusa na jednoj autobuskoj stanici prijem i otpremu
autobusa, kao i njihovo organizovano kretanja izme|u pojedinih elemenata
autobuskog prostora.
Vo|enje autobusa vr{i se preko kontrolnog centra koji mora biti
postavljen na takvom mestu da se obezbedi nesmetan pregled na ulaz,
izlaz i perone.
Sistem vo|enja autobusa na jednoj autobuskoj stanici sastoji se od
slede}ih podsistema:
podsistem za registraciju zauzetosti perona i
podsistem televiziskog osmatranja (video nadzor).