fabrika

SEKTOR PROIZVODNJE
Ljubav prema
Galenici je
nemerljiva!
Milan Ćeran, najstariji radnik kompanije,
i Slavica Kovačević govore o velikoj ljubavi
prema Galenici u kojoj su sa ponosom proveli
svoj ceo radni vek
22
Kada neko u Galeniku dođe kao jako
mlad i provede u njoj više od 35
godina, ljubav koju oseća prema
kompaniji postaje nemerljiva, a
veza sa njom neraskidiva – započinje svoju
priču Milan Ćeran, najstariji radnik u Galenici,
zaposlen u službi magacina gotove robe.
Ovaj čovek je u Galeniku došao kada je
imao 21 godinu, vreme njegovog dolaska
pamti kao najsjajniji i najsvetliji trenutak za
Galeniku kada je direktor Pera Arambašić
gradio, stvarao i ulagao u kompaniju koja je
tada bila jedna od najjačih na Balkanu.
„Radili smo, gradili, pomagali i ništa nam
nije bilo teško, tada je bila stvar prestiža
raditi u Galenici i s ponosom si mogao da
izgovaraš ime ove kompanije, jer su je svi
gledali s respektom“ seća se Ćeran.
KOMPANIJA KAO FAMILIJA
U vreme kada je pun mladalačkog
entuzijazma radio i po nekoliko poslova u
Galenici, svi zaposleni imali su familijaran
odnos prema svom preduzeću.
„Svi su želeli da daju svoj maksimum i
doprinesu da Galenika bude jača i bolja od
svih ostalih. Druga su vremena bila, tada se
radilo za pohvalu, za priznanje, a ne kao
danas“, kaže Ćeran.
Sa Galenikom i u Galenici su se desile sve
važne stvari u njegovom životu. Kada je
počeo da radim bio je raspoređen na mesto
fotokopiriste, kasnije prelazi u arhivu, a
danas nakon 36 godina radnog staža radi u
magacinu gotove robe. Bilo je i teških
trenutaka ali njih je bilo malo i već ih je
zaboravio. Potisnuti su onim lepim kojih je,
kako sam kaže bilo mnogo više. Ponosan je
što je uvek, pa čak i kada je to bilo
nepopularno, bio uz kompaniju i branio
kompanijske interese stavljajući ih iznad
ličnih. Iako je tada rizikovao da izgubi posao,
koji je bio njegova egzistencija i sigurnost za
njegovu porodicu, stvari koje su se dešavale
Galenici nije mogao da gleda skrštenih ruku,
zbog toga je organizovao zaposlene i stao na
čelo kolone da odbrani interese svoje firme.
Ćeran se nada da su teška vremena daleko
iza nas i kaže da bi voleo bi da njegovo
vreme koje je preostalo u Galenici bude
ispunjeno još većim uspesima i napretku
kompanije. Kao davne 1975. kada je počeo
da radi u njoj.
Slavica Kovačević je počela da radi u
Galenici 1980. godine na odeljenju Ampula i
solucija. Punih 15 godina ostala je da radi u
proizvodnji kao mašinski punjač u sterilnom
bloku. „Svi koji rade u sterilnom bloku znaju
da je to težak posao, da se podrazumeva
preciznost, sterilnost i velika odgovornost
kako bi lek koji ide na tržište bio
besprekoran“ - objašnjava Slavica. Ona kaže
da je zahvaljujući dobrim međuljudskim
odnosima u kolektivu, sve bilo lako.
SOLIDARNOST ISPED SVEGA
Galenika je tih godina bila najveća i
najjača kompanija u tadašnjoj SFRJ, regionu,
ali i šire. Solidarnost, entuzijazam i velika
želja za uspehom krasila je sve tadašnje
zaposlene u kompaniji. Slavica ili Caka, kako
je svi u Galenici zovu, uvek je svoj posao
obavljala predano i nije se žalila na teške
uslove rada, jer je volela da njena kompanija
bude najbolja. Tiha, skromna i vredna nizala
je godine u Galenici i do poslednjeg radnog
dana radila sa istom energijom i
odgovornošću kao da je tek došla u
kompaniju. Kolege i prijatelji o Caki imaju
samo reči hvale. Pomen njenog imena
svakome izmami osmeh pun topline i
iskrene ljubavi, jer je ona bila jedna od onih
žena koje je lako zavoleti i koje dugo pamtite
samo po dobru. Poslednji dan na poslu Caka
je proslavila sa svojim kolegama koji su
želeli da najbolju koleginicu isprate u
penziju na isti način na koji se ona celog
svog radnog veka ophodila prema njima, sa
puno topline, osmeha i ljubavi.
„U penziju idem sa lepim uspomenama,
jer raditi u firmi kakva je Galenika
predstavlja svakom čoveku veliku čast, a ja
sam je imala“, ponosno kaže Slavica
Kovačević, dugogodišnji najbliži saradnik
pomoćnice generalnog direktora za razvoj
poslovanja, gospođe Radmile Popović.