otvorila velika vrata ruskog tr`i{ta
21.09.2015 • Views
Share Embed Flag

otvorila velika vrata ruskog tr`i{ta

June issue (2010) - Galenika

June issue (2010) - Galenika

SHOW MORE
SHOW LESS
ePAPER READ
DOWNLOAD ePAPER
galenika.rs

Create successful ePaper yourself

Turn your PDF publications into a flip-book with our unique Google optimized e-Paper software.

START NOW

LIST FARMACEUTSKE FABRIKE GALENIKA n GODINA XLVII n BROJ 6 n JUN 2010.<br />

n GODINA JUBILEJA<br />

Prva srpskafarmaceutska ku}a, nakon<br />

pu{<strong>ta</strong>nja u rad nove fabrike, <strong>otvorila</strong> je<br />

ponovo preds<strong>ta</strong>vni{tvo u Moskvi i time<br />

se vratila na najmo}nije evropsko <strong>tr`i</strong>{te<br />

n NENAD OGNJENOVIĆ:<br />

@elja nam je i da zapo~nemo zajedni~ku<br />

izgradnju fabrika u Rusiji. Delegacije Vlade<br />

Srbije i na{e kompanije su tim povodom<br />

ve} posetili Kalu{ku i Al<strong>ta</strong>jsku oblast<br />

VELIKI DAN ZA SRPSKU PRIVREDU<br />

OTVORENO PREDSTAVNI[TVO U MOSKVI<br />

„Galenika“<br />

<strong>otvorila</strong> <strong>velika</strong><br />

<strong>vra<strong>ta</strong></strong> <strong>ruskog</strong> <strong>tr`i</strong>{<strong>ta</strong><br />

www.ga

MARKETING<br />

Me|u predava~ima je bila i prim. mr sc pharm.<br />

spec. kozmetologije Suzana Miljkovi} pomo}nik<br />

direktora slu`be marketinga Galenika a.d<br />

NOVI PROIZVODI<br />

Glavna aktivna<br />

sups<strong>ta</strong>nca - znanje!<br />

Dr spec.<br />

Miroslav Turni}<br />

direktor slu`be<br />

marketinga<br />

2<br />

Uproteklom periodu, slu`ba marketinga<br />

Galenike a.d. je pokazala je da<br />

ima potencijale koji su spremni da<br />

odgovore na svaki novi zahtev i potrebe svojih<br />

kolega - lekara, farmaceu<strong>ta</strong>, medicinskih<br />

ses<strong>ta</strong>ra, zdravstvenih tehni~ara i saradnika u<br />

svakodnevnoj borbi za zdravlje. Ponuda programa<br />

kontinuirane edukacije, akreditovanih<br />

u saradnji sa zdravstvenim us<strong>ta</strong>novama, koje<br />

su predlo`ili i realizovali saradnici Sektora<br />

marketinga i prodaje Galenike a.d. sa svojim<br />

gostima - predava~ima, privukla je veliko<br />

interesovanje, ali dobila i brojne pohvale.<br />

Kontinuirana edukacija<br />

Novi propisi koji su uveli obaveznu<br />

akredi<strong>ta</strong>ciju za sve zdravstvene radnike,<br />

podrazumevaju kontinuirano u~enje i obnavljanje<br />

znanja. Kontinuirana edukacija (KE)<br />

podrazumeva prikupljanje 12 internih + 12<br />

eksternih bodova godi{nje, {to zna~i<br />

anga`ovanje sopstvenih snaga za programe<br />

internih KE, ali i pra}enje i poha|anje skupova<br />

u zemlji i inostranstvu, kao eksternu edukaciju.<br />

Imaju}i u vidu svoja sopstvena znanja i<br />

mogu}nosti, kao i potrebe kolega iz prakse,<br />

prim. mr sc pharm. spec. kozmetologije<br />

Suzana Miljkovi}, pomo}nik direktora slu`be<br />

marketinga Galenike a.d. osmislila je dva programa<br />

namenjena pre svega farmaceutima i<br />

farmaceutskim tehni~arima. Temu „Nega i<br />

za{ti<strong>ta</strong> zdrave ko`e i le~enje naj~e{}ih oboljenja“,<br />

akreditovala je Apoteka Leskovac, kao<br />

kurs prve kategorije, sa 5 bodova za slu{aoce.<br />

U okviru ove edukacije, pored autora, predava~i<br />

su i prof.dr Dragan Jovanovi} iz KC Ni{,<br />

kao i Dr. spec. Miroslav Turni} direktor<br />

slu`be marketinga Galenike.<br />

Drugu temu „Za{ti<strong>ta</strong> od sunca i pravilan<br />

izbor prepara<strong>ta</strong>“, akreditovala je ZU<br />

Farmanea. Predava~i su prim.mr.sc pharm.<br />

spec. kozmetologije Suzana Miljkovi}<br />

pomo}nik direktora slu`be marketinga<br />

Galenika a.d., dr. spec. Neven Joki} sa<br />

Institu<strong>ta</strong> za onkologiju i radiologiju Srbije i<br />

dr spec. Miroslav Turni} direktor slu`be marketinga<br />

Galenike a.d. Ova tema, uvek jako<br />

aktuelna tokom prole}a, ima za cilj da skrene<br />

pa`nju na opasnosti od prekomernog<br />

sun~anja i kori{}enja solarijuma, da preporu~i<br />

pravilno pona{anje i mere za za{titu<br />

od sunca, ali i da uputi na kvalitet, zna~aj i<br />

osnovna svojstva prepara<strong>ta</strong> za za{titu od<br />

sunca ili ve{<strong>ta</strong>~ko <strong>ta</strong>mnjenje ko`e. Ovo je prilika<br />

da se farmaceutski sektor Srbije uklju~i u<br />

edukacije i savetovanja op{te i stru~ne<br />

javnosti.<br />

Ukupno je odr`ano {est edukacija o „ko`i“ i<br />

osam o „sun~anju“ i obuhva}eno oko 1500<br />

zdravstvenih radnika. Predavanja su odr`ana<br />

u Leskovcu, Vranju, Prokuplju, [apcu, Loznici,<br />

Sremskoj Mitrovici, Kikindi, a Galenika je u<br />

svojoj „plavoj sali“ ugostila Apoteke Beograd,<br />

Smederevsku Palanku, Smederevo, Veliku<br />

Planu, Sopot, Mladenovac, Aran|elovac,<br />

Pan~evo, Po`arevac, Obrenovac, Grocka,<br />

mnoge kolege iz privatnih apoteka, apoteka u<br />

okviru zdravstvenih us<strong>ta</strong>nova i domova<br />

zdravlja, kao i kolege iz Centralne apoteke<br />

skladi{<strong>ta</strong> Vojske Srbije i mnoge druge.<br />

Veliki anga`man saradnika Galenike - slu`be<br />

prodaje na terenu, preds<strong>ta</strong>vni{tva Beograd, Ni{<br />

i Novi Sad, u pozivanju i organizaciji dolaska,<br />

kao i veliki trud u realizaciji programa<br />

tehni~kog centra i restorana, u~inio je da se<br />

gosti ose}aju prijatno i da ovi skupovi proteknu<br />

u dobroj, radnoj atmosferi. Kroz<br />

obavezne ankete koje slu{aoci popunjavaju na<br />

kraju svakog programa KE, iskazali su svoje<br />

veliko zadovoljstvo edukativnim programom,<br />

predava~ima i ~i<strong>ta</strong>vom organizacijom.<br />

Farmakovigilanca kao preduslov<br />

bezbedne primene lekova<br />

U saradnji sa Agencijom za lekove i medicinska<br />

sredstva Srbije i Apotekom Kru{evac,<br />

Slu`ba marketinga Galenika a.d. je pokrenula<br />

projekat edukacije farmaceu<strong>ta</strong> i lekara primarne<br />

zdravstvene za{tite na temu<br />

„Farmakovigilanca kao preduslov bezbedne<br />

primene lekova“, akreditovan kod<br />

Zdravstvenog save<strong>ta</strong> Srbije. Projekat je inicirala<br />

prim. mr sc pharm. spec. kozmetologije Suzana<br />

Miljkovi} pomo}nik direktora slu`be marketinga<br />

Galenika, a ispred slu`be marketinga<br />

Galenika je podr`ao direktor slu`be marketinga<br />

Dr. spec. Miroslav Turni}. Za finalni program i<br />

realizaciju zaslu`ni su direktorka ALIMS-a mr<br />

ph Tatjana [ipeti} i mr ph Marija Petronijevi},<br />

prof. dr Branislava Miljkovi} i doc. dr Sandra<br />

Vezmar sa Farmaceutskog fakulte<strong>ta</strong> u<br />

Beogradu, prof. Dr Sandra [ipeti}-Gruji~i} sa<br />

Medicinskog fakulte<strong>ta</strong> u Beogradu i Mr<br />

ph.spec. Zla<strong>ta</strong> @uvela, direktorka Farmaceutske<br />

komore Srbije. Ideja ovog projek<strong>ta</strong> je da {to<br />

vi{e lekara i farmaceu<strong>ta</strong> uzme u~e{}e u prijavljivanju<br />

ne`eljenih efeka<strong>ta</strong> lekova i time<br />

obezbedi s<strong>ta</strong>lno pra}enje primene lekova i njihovu<br />

bezbednost za krajnjeg korisnika - pacijen<strong>ta</strong>.<br />

Program je ve} realizovan u Apoteci<br />

Kru{evac, uz prisustvo lekara iz Doma zdravlja<br />

u Kru{evcu. Na <strong>ta</strong>j na~in, omogu}ena je direktna<br />

razmena informacija i iskus<strong>ta</strong>va me|u<br />

zdravstvenim radnicima, {to ~ini osnovu za<br />

kvalitetniju saradnju i ve}u sigurnost pacijena<strong>ta</strong><br />

u oblasti farmakoterapije.<br />

Os<strong>ta</strong>le aktivnosti marketinga<br />

U proteklom periodu pored kontinuiranih<br />

edukacija - sktor maketinga i prodaje je organizovala<br />

i zna~ajne edukacione seminare.<br />

Po~ela je intenzivna promocija novih<br />

prepara<strong>ta</strong> kardiovaskularne i neuropsihijatrijske<br />

palete Clopigal i Lamotral u veletrgovinama,<br />

apotekama, domovima zdravlja i<br />

os<strong>ta</strong>lim organizacionim celinama sistema<br />

zdravstvene za{tite Srbije.<br />

Organizovano je u~e{}e Galenike na XIII<br />

seminaru Pedijatrijske {kole Srbije od 30. maj<br />

do 5. jun 2010 na Zlatiboru, zatim na 55. simpozijumu<br />

Farmaceutskog dru{tva Srbije 03.-06.<br />

juna 2010. na Kopaoniku i na X Kongresu<br />

internis<strong>ta</strong> Srbije od 09. do 13.juna 2010. u<br />

Beogradu. Uz veliko anga`ovanje i ljubaznost<br />

saradnika preds<strong>ta</strong>vni{tva Galenike u<br />

Makedoniji organizovano je u sklopu kongresa<br />

kardiologa Makedonije koji se odr`ava od<br />

02. do 05.juna. 2010. na Ohridu, predavanje<br />

„ACE inhibicija u hipertenziji: nove paradigme<br />

u le~enju“. Predava~ je, doc. dr<br />

Neboj{a Tasi}, IKVB Dedinje. Predavanje }e<br />

pomo}i uvo|enju prepara<strong>ta</strong> Prilazid na<br />

<strong>tr`i</strong>{te Makedonije.<br />

Sa kolegama iz Crne Gore i Republike<br />

Srpske dogovorene su zajedni~ke akcije i promotivne<br />

aktivnosti u narednom periodu na<br />

stru~nim sas<strong>ta</strong>ncima i kongresima.

UVODNA RE^<br />

Po{tovane koleginice i kolege,<br />

Najbolji pokazatelj da se upornost i <strong>velika</strong> `elja uvek<br />

isplate na kraju jesu rezul<strong>ta</strong>ti koje smo ostvarili u<br />

prethodnom periodu. Drago mi je {to sam u prilici da<br />

u svakom obra}anju uvek govorim o postignutim<br />

rezul<strong>ta</strong>tima, ostvarenim ciljevima, realizovanim<br />

idejama... To zna~i da velikom brzinom grabimo napred<br />

i ne osvr}emo se na pro{lost, des<strong>ta</strong>bilizuju}e faktore u<br />

sada{njosti ili lo{e prognoze koje su nam mnogi davali<br />

za budu}nost.<br />

Godina u kojoj slavimo 65. ro|endan bi}e ispunjena<br />

uspesima i zna~ajnim de{avanjima za na{u kompaniju.<br />

Nova fabrika }e biti sertifikovana i po~e}e sa<br />

proizvodnjom, samim tim mi }emo pro{iriti izvozna<br />

<strong>tr`i</strong>{<strong>ta</strong> i pove}ati kapacitete u na{oj zemlji.<br />

Ostvarili smo zna~ajan uspeh kada je osavremenjivanje<br />

i pro{irenje palete na{ih proizvoda u pi<strong>ta</strong>nju i uspeli<br />

da je prilagodimo uslovima koje nam diktiraju sve<br />

zahtevnije i konkurentnije doma}e i inostrano <strong>tr`i</strong>{te.<br />

Jo{ jedna zna~ajna stvar je na{ po<strong>vra<strong>ta</strong></strong>k u Moskvu i<br />

po~e<strong>ta</strong>k saradnje sa Rusima na obostrano zadovoljstvo<br />

i uzajamnu korist. Rusija, zemlja koja privla~i sve<br />

svetske investitore i privrednike, <strong>otvorila</strong> je svoja <strong>vra<strong>ta</strong></strong><br />

i za Galeniku. Preds<strong>ta</strong>vni{tvo u Moskvi, otvoreno<br />

krajem maja, jedan je od najzna~ajnijih ciljeva koje<br />

smo ostvarili, jer mi nismo zainteresovani samo za<br />

izvoz na rusko <strong>tr`i</strong>{te, ve} i za proizvodnju ruskih<br />

lekova u svojim pogonima, koji bi bili distribuirani na<br />

podru~je Zapadnog Balkana. Nekada je vrednost<br />

izvoza na to zahtevno <strong>tr`i</strong>{te biv{eg SSSR-a dostizala i<br />

vi{e desetina miliona dolara. Danas, odgovorno<br />

tvrdim da, imamo kapacitete da tu cifru prevazi|emo.<br />

Galenika je, kao dobar ambasador svoje dr`ave,<br />

prisutna u 25 zemalja, s tim {to }e se <strong>ta</strong>j broj<br />

udvostru~iti dobijanjem GMP sertifika<strong>ta</strong>, koji nam<br />

otvara <strong>vra<strong>ta</strong></strong> <strong>tr`i</strong>{<strong>ta</strong> Evropske unije.<br />

Raduje me i to {to kompanija zdravo posluje i<br />

uspe{no se bori sa svakodnevnim izazovima, pa samim<br />

tim benefite dobrog rada mo`emo da podelimo sa<br />

zaposlenima koji su na{ najva`niji stub i naj~vr{}i<br />

oslonac.<br />

Se}a}emo se ove godine kao godine u kojoj su<br />

napravljeni zna~ajni i krupni koraci u pogledu<br />

investicija i unapre|enja poslovanja na svim poljima.<br />

Sa nadom da }u u slede}em broju kompanijskih<br />

novina mo}i da sa vama podelim mnogo vi{e uspeha i<br />

ostvarenih rezul<strong>ta</strong><strong>ta</strong>,<br />

Mr ph spec.<br />

Nenad Ognjenovi}<br />

3

JUBILEJ<br />

Od predratne laboratorije<br />

PROSLAVA jubileja - 65 godina postojanja, u<br />

Galenici ne}e biti obele`ena samo<br />

simboli~no. Pu{<strong>ta</strong>nje u rad nove Fabrike<br />

~vrstih farmaceutskih prepara<strong>ta</strong> ozna~i}e<br />

tehnolo{ku, ali i vremensku odrednicu. U<br />

godini jubileja vredno je podsetiti se ljudi i<br />

doga|aja koji su obele`ili 65 godina Galenike.<br />

4<br />

n 1945. Sve je po~elo 18. jula UREDBOM<br />

Glavne Uprave Medicinske Proizvodnje<br />

„GUMPRO“-a kojim je osnovano dr`avno<br />

preduze}e „Galenika“ sa sedi{tem u<br />

Beogradu. Osnovna sredstva za rad novoosnovanog<br />

preduze}a bila su oprema predratne<br />

firme „ODOL“ i labaratorije biv{e firme<br />

„Mi{kovi} i Komp“.<br />

n Za prvog direktora Galenike imenovan je<br />

mr ph Venceslav Pavlov, a ceo kolektiv brojao<br />

je 46 zaposlenih. Proizvodnja lekova u oblicima<br />

<strong>ta</strong>ble<strong>ta</strong>, ampula i medicinskih masti, kao i<br />

paste za zube zapo~e<strong>ta</strong> je u jednoj neuslovnoj<br />

jednospratnici u Oblakovskoj ulici 47/a.<br />

n 1946. Za manje od godinu dana Galenika<br />

izras<strong>ta</strong> u perspektivnog proizvo|a~a lekova i<br />

preseljava se u Ulicu 22. oktobra broj 7 u<br />

Zemunu.<br />

n Zbog odlaska na novu du`nost Venceslava<br />

Pavlova njega je na mestu direktora zamenio<br />

mr ph Bo{ko Zdravkovi} koji na tom mestu<br />

os<strong>ta</strong>je do maja 1951.<br />

n 1949. Za ovu godinu mo`e se re}i da je<br />

obele`ila budu}e decenije Galenike. Galenika<br />

je po proizvodnji pencilina pos<strong>ta</strong>la svetski<br />

pozna<strong>ta</strong> farmaceutska ku}a. Prve bo~ice<br />

amorfnog penicilina proizvedene su 31. jula<br />

1949. a Jugoslavija se svrs<strong>ta</strong>la me|u ~etiri<br />

zemlje u svetu koje su imale vlastitu<br />

proizvodnju.<br />

n 1950. Raspu{<strong>ta</strong>njem dr`avne Glavne<br />

uprave medicinske proizvodnje Galenika<br />

preuzima dva va`na tela:-Nau~no istra`iva~ki<br />

institut i Tehnolo{ki odsek u Tvorni~koj ulici<br />

36 u Zemunu. Tehnolo{ki odsek je zatim preras<strong>ta</strong>o<br />

u Odeljenje sinteze u kojem je osvojena<br />

i organizovana proizvodnja aminopirina.<br />

n 1951. Za direktora pos<strong>ta</strong>vljen mr ph<br />

Borisav Had`i-Kosti} (1951-1952.). Os<strong>ta</strong>o je<br />

u se}anju kao vrlo uspe{an direktor, a prerana<br />

smrt spre~ila ga je da ostvari veoma<br />

ambiciozne planove razvoja Galenike.<br />

n Had`i-Kosti}a, na mestu direktora Galenike<br />

nasledio je in`enjer Dragoslav Bradi} (maj<br />

1953.- po~e<strong>ta</strong>k 1959.). On je nas<strong>ta</strong>vio razvojne<br />

procese svog prethodnika, dodaju}i im<br />

viziju jo{ intezivnijeg razvoja.<br />

n 1953. Galenika kre}e u izvoz lekova.<br />

n 1955. Po~ela proizvodnja flastera u Galenici<br />

n 1956. Krajem godine iza{ao prvi broj lis<strong>ta</strong><br />

„Galenika“. Sa~uvani brojevi danas preds<strong>ta</strong>vljaju,<br />

naj~e{}e, jedinu istorijsku gra|u postojanja<br />

Galenike.<br />

n 1959. Za prvog ~oveka Galenike imenovan<br />

Pera Aramba{i}. U istoriji Galenike on je na<br />

tom mestu os<strong>ta</strong>o najdu`e (do 1977.).<br />

Najzna~ajnije uspehe Galenika je postigla pod<br />

njegovim rukovodstvom. Danas se smatra<br />

tvorcem savremene koncepcije razvoja i<br />

pokre<strong>ta</strong>~em izgradnje nove Galenike.<br />

n U toku 1959. rekonstruisani su i pove}ani<br />

kapaciteti vi{e do<strong>ta</strong>da{njih Pogona i odeljenja<br />

(ampulno, <strong>ta</strong>bletno, flastersko, sinteze),<br />

zapo~e<strong>ta</strong> rekonstrukcija Pogona novalgina,<br />

izgra|eni novi magacini kraj Ba<strong>ta</strong>jni~kog<br />

druma i otpo~e<strong>ta</strong> proizvodnja biofila, leka<br />

protiv tuberkoloze koga je prona{ao profesor<br />

dr J. Nedeljkovi}.<br />

n U avgustu 1959. Galeniku je posetio dobitnik<br />

Nobelove nagrade za medicinu,<br />

pronalaza~ streptomicina, Selman A.<br />

Vaksman i Galenikinim stru~njacima odao<br />

priznanje za postignute rezul<strong>ta</strong>te. Osvajanjem<br />

proizvodnje penicilina, hloramfenikola,<br />

novalgina, `ivinog oksida, srebronitra<strong>ta</strong>, kliri<strong>ta</strong>.<br />

Galenika se svrs<strong>ta</strong>la u red svetski poznatih<br />

proizvo|a~a farmaceutskih i hemijskih sirovina<br />

{to joj priznaju i najve}i autoriteti toga<br />

doba.<br />

n 1962. Na Novoj lokaciji kraj Ba<strong>ta</strong>jni~kog<br />

druma grade se novi pogoni za proizvodnju<br />

hloramfenikola, streptomicina, PAS,<br />

prokaina, izoniazida, kliri<strong>ta</strong>, kao i skladi{<strong>ta</strong> i<br />

radionice za Slu`bu odr`avanja.<br />

n 1966. Izgra|ena crpna s<strong>ta</strong>nica na Novoj<br />

lokaciji, Galenikin pogon za proizvodnju<br />

vode velikog kapacite<strong>ta</strong> - 270 li<strong>ta</strong>ra u sekundi.<br />

Cilj -snabdevanje novih pogona vodom i preradu<br />

dunavske vode u pija}u.<br />

n 1967. Pos<strong>ta</strong>vljena bis<strong>ta</strong> nobelovcu<br />

Aleksandru Flemingu, pronalaza~u penicilina<br />

na Novoj lokaciji<br />

n 1967. Proizvedene prve koli~ine finalnog<br />

streptomicina (izrazito jak antibiotik koji se<br />

koristi za bolesti plu}a (tuberkoloze) kao i<br />

drugih infekcija).<br />

n 1970.. Osvojena nova tehnologija<br />

proizvodnje antibiotika tetraciklina.<br />

n 1971. Predsednik SFRJ Josip Broz Tito u<br />

junu je posetio Galeniku.<br />

n 1974. Na Novoj lokaciji po~ela izgradnja<br />

Fabrike lekova po projektu i<strong>ta</strong>lijanske firme<br />

Felini-Mauri i Energoprojek<strong>ta</strong>.<br />

n 1977. Po~etkom godine Pera Aramba{i}<br />

odlazi u penziju, a na njegovo mesto dolazi<br />

magis<strong>ta</strong>r biologije Dragan ]ulafi}. Krajem<br />

godine odr`an je referendum kojim Galenika<br />

od 1. januara 1978. pos<strong>ta</strong>je slo`ena organizacija<br />

udru`enog rada (SOUR), sa osam radnih<br />

organizacija (RO) 20 osnovnih organizacija<br />

udrenog rada (OOUR) i tri radne<br />

zajednice.<br />

n Iste godine predsednik SFRJ Josip Broz Tito<br />

dodelio je Galenici Orden rada sa crvenom<br />

zas<strong>ta</strong>vom.<br />

n 1978. Pu{tena je u rad Nova fabrika lekova,<br />

jedna od najsavremenijih u to vreme.<br />

n 1981. Zavr{ena Upravna zgrada na Novoj<br />

lokaciji<br />

n 1982. Fudbalski klub Galenika pos<strong>ta</strong>o<br />

prvoliga{.<br />

n 1983. Krajem godine na mestu v.d. direktora<br />

nalazio se dipl. in`. poljoprivrede Pe<strong>ta</strong>r Beli}.

JUBILEJ<br />

do farmaceutskog gigan<strong>ta</strong><br />

n 1984. Za novog generalnog direktora<br />

Galenike dolazi dipl. ekonomis<strong>ta</strong> Jovan<br />

Mileusni}. Uslovi poslovanja u to vreme imali<br />

su tendeciju kontuiniranog<br />

pogor{anja:nes<strong>ta</strong>{ice repromaterijala, disparitet<br />

cena, ote`an izvoz. Oslanjaju}i se na<br />

sopstvene snage Galenika uspeva da odr`i<br />

razvoj. Tako se pu{<strong>ta</strong>njem u rad<br />

novoizgra|enog pogona za proizvodnju<br />

polusintetskih penicilina i ugradnjom novih<br />

fermentora, zaokru`uje kompletna proizvodnja.<br />

Tako|e se pro{iruju kapaciteti za<br />

proizvodnju flastera, po~inje proizvodnja<br />

~i<strong>ta</strong>ve palete novih lekova, me|u kojima su<br />

Vipsogal, Bronal i drugi.<br />

n 1984. Otvorena Fabrika za proizvodnju<br />

ibuprofena BOOTS- GALENIKA, koja je<br />

izgra|ena zajedni~kim ulaganjem Engleske<br />

firme i Galenike.<br />

Ubrzo su radovi obus<strong>ta</strong>vljeni, a dr`ava je<br />

pokrenula spor protiv ameri~ke kompanije za<br />

neizvr{avanje ugovora.<br />

n 1997-1999. Galenika posluje pod<br />

nazivom ICN Jugoslavija, a na ~elu kompanije<br />

nalazi se akademik prof. dr Ljubisav<br />

Raki}. S<strong>ta</strong>ri naziv Galenika, vra}en je 1999.<br />

godine.<br />

n Agencija za privatizaciju Republike Srbije<br />

20. novembra 1998. donosi odluku o<br />

promeni strukture vlasni~kih odnosa po<br />

kojem je ameri~ki partner ICN<br />

Pharmaceuticals, prema do <strong>ta</strong>da ulo`enim<br />

sredstvima, vlasnik 25 % Galenike. Na<br />

osnovu te odluke februara 1999. godine za<br />

generalnog direktora imenovana je mr ph<br />

Marija Krs<strong>ta</strong>ji}.<br />

n 2001. Na ~elu Galenike nalazio se dr<br />

Zvonko Ostoji}. U periodu kada se direktor<br />

Ostoji} nalazio na ~elu Galenike upravni<br />

odbor kompanije je 30. aprila 2002. godine<br />

doneo odluku o nas<strong>ta</strong>vku izgradnje nove fabrike<br />

~vrstih farmaceutskih prepara<strong>ta</strong>.<br />

n 2004. Umesto Zvonka Ostoji}a za generalnog<br />

direktora pos<strong>ta</strong>vljen je dipl.ekonomis<strong>ta</strong><br />

Lazar Rajkovi}.<br />

n U maju iste godine objavljena je presuda<br />

Arbitra`e u Parizu po kojoj je dr`ava Srbija<br />

pos<strong>ta</strong>la 100% vlasnik Galenike. Na ~elu<br />

Galenike nalazio se Dragan Stip~i}.<br />

n 2005. Za generalnog direktora je imenovan<br />

dipl. ekonomis<strong>ta</strong> Aleksandar Pravdi} koji<br />

u decembru 2007. potpisuje Ugovor o izgradnji<br />

Nove fabrike sa i<strong>ta</strong>lijanskom kompanijom<br />

IMA.<br />

n 2008. U novembru, za generalnog direktora<br />

Galenike imenovan mr ph spec. Nenad<br />

Ognjenovi}.<br />

n 2009. godine ispunjavanjem zahteva s<strong>ta</strong>ndarda<br />

Galenika dobija sertifikate ISO 9001,<br />

ISO 13485, kao i HACCP sistema.<br />

n U toku 2009. i po~etkom 2010. godine<br />

Galenika je pro{irila asortman za 17 lekova i<br />

5 dijetetskih sredstva, pri ~emu je otvoreno<br />

{est novih <strong>tr`i</strong>{<strong>ta</strong> (Rusija, Kazahs<strong>ta</strong>n,<br />

Belorusija, Irak, Hrvatska, Albanija) <strong>ta</strong>ko da<br />

je ukupan broj zemalja u kojima Galenika<br />

izvozi poras<strong>ta</strong>o na 25 sa tendencijom daljeg<br />

{irenja.<br />

n 2010. U januaru zavr{ena fabrika ^vrstih<br />

farmaceutskih proizvoda<br />

Danas je Galenika uspe{na i moderna<br />

kompanija, u kojoj je zaposleno oko 2600<br />

ljudi, sa godi{njim prometom od 100 miliona<br />

evra. Osniva~ Galenike je Vlada<br />

Republike Srbije, koja je i njen stopostotni<br />

vlasnik.<br />

n 1985. Galenika je transformisana u radnu<br />

organizaciju (RO) sa osam OURA i ~etiri<br />

radne zajednice.<br />

n 1988. Od 1988. do 1992. generalni direktor<br />

Galenike je dr sci. Velimir Brankovi} pod<br />

~ijim rukovodstvom Galenka pos<strong>ta</strong>je regionalni<br />

lider sa izvozom preko 70 miliona<br />

dolara.<br />

n 1990. Po~etkom 1990. po~inju pregovori sa<br />

Milanom Pani}em, osniva~em ameri~ke farmaceutske<br />

kompanije ICN Pharmaceuticals o<br />

uspos<strong>ta</strong>vljanju saradnje. Krajem te godine<br />

potpisuje se Ugovor o osnivanju zajedni~ke<br />

kompanije ICN - Galenika, ~ime je na{a<br />

firma bila prva kompanija na Balkanu sa<br />

stranim ulaganjem. Ameri~ka kompanija bila<br />

je vlasnik 75 % procena<strong>ta</strong>.<br />

n 1992. Po~etkom 1992. za predsednika kompanije<br />

imenovan je mr ph Radomir<br />

Stoji}evi}, stru~njak koji je ceo svoj radni vek<br />

posvetio Galenici, nas<strong>ta</strong>vljaju}i uspe{no<br />

poslovanje kompanije.<br />

n 1994. Polo`en kamelj temeljac za novu fabriku<br />

lekova (danas Fabrika ~vrstih farmaceutskih<br />

proizvoda).<br />

5

SEKTOR IZVOZA<br />

Kvalitetom i znanjem<br />

Jedan od tri najva`nija stuba<br />

Galenikinog poslovanja jeste i<br />

pove}anje izvoznog <strong>tr`i</strong>{<strong>ta</strong> koje<br />

}e omogu}iti da se pozicioniramo<br />

me|u svetskim proizvo|a~ima i<br />

pos<strong>ta</strong>nemo prepoznatljivi {irom<br />

planete. Direktorka Sektora izvoz,<br />

Guljbehar [abovi} sa svojim saradnicima,<br />

intenzivno radi na osvajanju<br />

inostranog <strong>tr`i</strong>{<strong>ta</strong>.<br />

„@elim da naglasim da Galenika<br />

mo`e da poslu`i kao primer saradnje<br />

na svim nivoima. Sagledavaju}i<br />

zna~aj izvoza za kompaniju na{<br />

Sektor ima sna`nu podr{ku u svim<br />

celinama u Galenici“, ka`e direktorka<br />

[abovi}.<br />

Ona isti~e da posebnu ulogu u<br />

rezul<strong>ta</strong>tima koje njen sektor ostvaruje<br />

ima generalni direktor,<br />

gospodin Nenad Ognjenovi} ~iji je<br />

poslednji veliki uspeh ostvaren u<br />

nedavnoj poseti Azerbejd`anu u<br />

sklopu dr`avno - privredne delegacije<br />

koju je predvodio predsednik<br />

Tadi}.<br />

„U Azejberd`anu su uspos<strong>ta</strong>vljeni<br />

kon<strong>ta</strong>kti sa va`nim distributerima i<br />

ve} dan nakon direktorovog povratka<br />

sa pu<strong>ta</strong> stigla je veoma zna~ajna<br />

narud`bina koja nagove{<strong>ta</strong>va veoma<br />

uspe{nu saradnju na ovom <strong>tr`i</strong>{tu“,<br />

isti~e direktorka [abovi}.<br />

GULJBEHAR<br />

[ABOVI]<br />

di re k to r<br />

Sektora izvoza<br />

Ravnopravni partneri sa Al`ircima<br />

U organizaciji Minis<strong>ta</strong>rstva<br />

ekonomije i regionalnog razvoja<br />

koju je predvodio potpredsednik<br />

Vlade i minis<strong>ta</strong>r ekonomije<br />

Mla|an Dinki} u radnoj poseti<br />

Al`iru 2. i 3. mar<strong>ta</strong> ove godine<br />

boravila je dr`avno - privredna delegacija<br />

Republike Srbije.<br />

Osim preds<strong>ta</strong>vnika Minis<strong>ta</strong>rstva<br />

ekonomije i regionalnog razvoja,<br />

delegaciju su sa~injavali minis<strong>ta</strong>r<br />

odbrane, minis<strong>ta</strong>rka omladine i<br />

spor<strong>ta</strong>, guverner Narodne banke,<br />

preds<strong>ta</strong>vnici PKS i SIEPA, kao i 60<br />

preds<strong>ta</strong>vnika vode}ih srpskih kompanija,<br />

a na{u firmu je preds<strong>ta</strong>vljala<br />

direktorka Sektora izvoz, gospo|a<br />

[abovi}.<br />

Tokom posete vo|eni su<br />

razgovori na najvi{em nivou u<br />

Minis<strong>ta</strong>rstvu zdravlja Al`ira.<br />

Tom prilikom akcenat je s<strong>ta</strong>vljen<br />

na pronala`enje re{enja za prevazila`enje<br />

najve}e prepreke za izvoz<br />

na{ih lekova na <strong>tr`i</strong>{te Al`ira, a to<br />

je protekcionizam kojim se {tite<br />

doma}i proizvo|a~i. Time je<br />

onemogu}ena registracija i promet<br />

svih onih lekova koji se lokalno<br />

proizvode. Na obostrano zadovljstvo<br />

prona|en je modus i<br />

predlo`eno je da se potpi{e<br />

me|udr`avni sporazum. Na<br />

osnovu ovog sporazuma „Galenika<br />

a.d.“ kao jedina dr`avna farmaceutska<br />

kompanija, i jo{ samo dve<br />

druge srpske farmaceutske ku}e, u<br />

prelaznom periodu (od godinu i<br />

po do dve godine), dobi}e pravo<br />

da prometuju sve svoje izabrane<br />

lekove, a na osnovu privremenih<br />

registracija.<br />

„Posebno je va`an dogovor, koji<br />

se odnosi jedino na Galeniku, da u<br />

pomenutom periodu, otpo~nu<br />

pripremne radnje sa ciljem izgradnje<br />

nove fabrike, gde bi Galenika<br />

prenela samo know - how i imala<br />

49 odsto vlasni{tva, a {to je prema<br />

al`irskom zakonu maksimalni<br />

udeo stranog partnera kada se<br />

radi o zajedni~koj proizvodnji<br />

lekova“, obja{njava direktorka<br />

[abovi}..<br />

Prema njenim re~ima trenutno se<br />

intenzivno radi na daljoj realizaciji<br />

postignutih dogovora i o~ekuje se<br />

da se u veoma kratkom roku<br />

Galenikini proizvodi izvezu u Al`ir.<br />

„ Ovim otvaramo jo{ jedno izvozno<br />

<strong>tr`i</strong>{te, veoma va`no po mogu}em<br />

obimu prodaje na{ih proizvoda“,<br />

nagla{ava direktorka [abovi}.<br />

Poja~an tim u Sarajevu, planiran<br />

izvoz u Rumuniju vredan 500.000 evra<br />

6<br />

Tokom dvodnevnih razgovora<br />

sredinom aprila u Sarajevu<br />

zavr{eno je usagla{avanje ugovora<br />

sa novim Galenikinim partnerom<br />

na podru~ju Federacije BiH, koji }e<br />

omogu}iti zna~ajno pove}anje<br />

<strong>tr`i</strong>{nog udela. Osim toga, izabrana<br />

su ~etiri saradnika koji }e, pored<br />

direktora nedavno otvorenog preds<strong>ta</strong>vni{tva<br />

u Sarajevu, biti na{<br />

oslonac u budu}em „pohodu“ i<br />

osvajanju <strong>tr`i</strong>{<strong>ta</strong> Federacije Bosne i<br />

Hercegovine.<br />

Direktorka izvoza i pomo}nik<br />

generalnog direktora za marketing i<br />

prodaju Goran Orli} posetili su 28.<br />

i 29. aprila preds<strong>ta</strong>vni{tvo Galenike<br />

u Bukure{tu. Tom prilikom razmotrene<br />

su mogu}nosti daljeg<br />

unapre|enja poslovanja Galenike u<br />

Rumuniji, koje je za sada jedino<br />

<strong>tr`i</strong>{te Evropske Unije u kome<br />

imamo svoje preds<strong>ta</strong>vni{tvo i registrovane<br />

lekove.<br />

Direktorka [abovi} nagla{ava da<br />

je predvi|eno da se u tre}em i<br />

~etvrtom kvar<strong>ta</strong>lu ove godine,<br />

nakon odobrenja varijacije izmene<br />

mes<strong>ta</strong> proizvodnje za Heparine,<br />

izvezu lekovi u vrednosti preko<br />

500.000 evra.<br />

„Pregovaramo i oko izvoza<br />

Heparina u Rumuniju, a {to bi se<br />

realizovalo u formi interventnog<br />

uvoza“, isti~e direktorka izvoza.<br />

Sektor izvoz u svakom trenutku<br />

ima podr{ku i pomo} u svim segmentima<br />

delovanja od strane svih<br />

~lanova Upravnog odbora gde god<br />

su oni u mogu}nosti da se<br />

anga`uju.<br />

Posebno u tome treba is<strong>ta</strong>}i<br />

predsednika Upravnog odbora<br />

Galenike gospodina Dejana<br />

Backovi}a koji nam svojim uticajem<br />

poma`e i otvara sva <strong>vra<strong>ta</strong></strong> na<br />

putu za ostvarenjenje {to boljih<br />

izvoznih rezul<strong>ta</strong><strong>ta</strong>.Tako|e, veliku<br />

zahvalnost dugujemo i gospodinu<br />

Milo{u Bugarinu, predsedniku<br />

Privredne komore Srbije, koji nam<br />

je svesrdno pomogao u<br />

pronala`enju pravih sagovornika i<br />

partnera na novim izvoznim teritorijama.<br />

Gospodin Bugarin je<br />

svojim izuzetnim organizatorskim<br />

i pregovara~kim sposobnostima u<br />

najve}oj meri doprineo da<br />

prezen<strong>ta</strong>cija srpske privrede, u<br />

kojoj is<strong>ta</strong>knuto mesto pripada<br />

na{oj kompaniji, bude na<br />

najvi{em nivou. Najva`nije je da<br />

od dolaska gospodina Bugarina na<br />

~elo Privredne komore Srbije,<br />

srpske firme vra}aju se sa skupova<br />

veoma zadovoljne, sa novim<br />

perspektivama na ino<strong>tr`i</strong>{tima,<br />

kao i sklopljenim predugovorima i<br />

ugovorima.

SEKTOR IZVOZA<br />

ru{imo granice!<br />

Uskoro ekspanzija na<br />

<strong>tr`i</strong>{<strong>ta</strong> Rusije i ZND<br />

U sklopu privredne delegacije koju<br />

je predvodio Slobodan Milosavljevi},<br />

minis<strong>ta</strong>r trgovine i usluga i Milo{<br />

Bugarin, predsednik Privredne<br />

komore Srbije (PKS), od 9. do 12.<br />

mar<strong>ta</strong> vo|eni su razgovori na<br />

najvi{em nivou sa zvani~nicima i<br />

privrednicima Kalu{ke oblasti, koja se<br />

nalazi u razvijenijem delu Rusije. Cilj<br />

posete srpske privredne delegacije bio<br />

je da se pro{iri bilateralna robna razmena,<br />

smanji debalans u me|usobnoj<br />

trgovini i prona|u novi oblici saradnje.<br />

U privrednoj delegaciji Srbije<br />

nalazili su se i preds<strong>ta</strong>vnici dvadeset<br />

najzna~ajnijih doma}ih kompanija,<br />

koji su tokom susre<strong>ta</strong> u Kalugi<br />

poku{ali da prona|u strate{kog partnera,<br />

ponude zajedni~ku proizvodnju<br />

ili transfer tehnologije.<br />

Va`no je re}i da je Srbija jedina<br />

zemlja sa kojom Rusija ima zaklju~en<br />

Sporazum o slobodnoj trgovini, a od<br />

1. jula ove godine po~e}e da<br />

funkcioni{e i carinski ugovor Rusije,<br />

Belorusije i Kazahs<strong>ta</strong>na (Carinska<br />

unija), {to ~ini <strong>tr`i</strong>{te od oko 200 miliona<br />

potro{a~a i pru`a velike<br />

mogu}nosti za dalji rast izvoza na{ih<br />

proizvoda na <strong>ta</strong> <strong>tr`i</strong>{<strong>ta</strong>.<br />

Tokom boravka vo|eni su veoma<br />

konstruktivni razgovori sa Dr`avnom<br />

apotekarskom us<strong>ta</strong>novom. Dalja<br />

konkretizacija dogovora o budu}oj<br />

saradnji o~ekuje se uskoro prilikom<br />

sve~anosti koja }e biti prire|ena<br />

povodom otvaranja Galenikinog preds<strong>ta</strong>vni{tva<br />

u Moskvi.<br />

Makedonci upoznali<br />

Longacef i Novalgetol<br />

Zna~ajne aktivnosti sprovo|ene su i<br />

u zemljama u regionu. U Skoplju su<br />

sredinom mar<strong>ta</strong> sa nadle`nim institucijama<br />

vo|eni va`ni razgovori u cilju<br />

realizacije ideje o osnivanju na{eg<br />

carinskog skladi{<strong>ta</strong> i u Makedoniji.<br />

Galenikino carinsko skladi{te sa koga<br />

bi se distributeri direktno snabdevali<br />

zna~i br`i i efikasniji put na{ih proizvoda<br />

i njihovo pribli`avanje krajnim<br />

korisnicima u Makedoniji. Ova ideja<br />

plod je de<strong>ta</strong>ljne analize dosada{njeg<br />

poslovanja i razmatranja mogu}nosti<br />

daljeg unapre|enja na{eg poslovanja<br />

na ovom <strong>tr`i</strong>{tu. U me|uvremenu,<br />

carinsko skladi{te je ve} po~elo sa<br />

radom i daje prve pozitivne rezul<strong>ta</strong>te.<br />

Tre}i kongres makedonskih hirurga<br />

odr`an od 11. do 16. maja na Ohridu<br />

iskori{}en je za upoznavanje svih<br />

u{esnika sa na{a dva leka koja su<br />

nedavno registovana u Makedoniji, a<br />

to su Longacef i Novalgetol koji imaju<br />

{iroku primenu u ovoj grani medicine.<br />

„Smatram da ovakav vid prezentovanja<br />

na{ih novo-registovanih lekova<br />

omogu}ava najbr`e pozicioniranje i<br />

maksimalnu iskori{}enost potencijala<br />

<strong>tr`i</strong>{<strong>ta</strong>“, ka`e direktorka [abovi}.<br />

[abovi} je ocenila da je kongres u<br />

Ohridu bio prilika i za nove kon<strong>ta</strong>kte<br />

koji }e omogu}iti budu}e prote`iranje<br />

na{ih prepara<strong>ta</strong> u oblast zapadne<br />

Makedonije u kojima do sada iz<br />

razloga koji nisu bili komercijalne<br />

prirode nisu bili prodavani.<br />

Ostvareni su i direktni kon<strong>ta</strong>kti sa<br />

direktorima klini~kih cen<strong>ta</strong>ra u<br />

Makedoniji i na <strong>ta</strong>j na~in otvoren put<br />

za ulazak na{ih lekova na klinike. „Na<br />

kongresu su bili prisutni i direktori<br />

klini~kih cen<strong>ta</strong>ra iz Srbije, te o~ekujemo<br />

i njihove pozitivne reakcije na<br />

prezen<strong>ta</strong>ciju na{eg proizvodnog programa<br />

tokom trajanja kongresa“,<br />

kazala je direktorka [abovi}.<br />

7

MERIDIJANI<br />

Apazov, predsednik “Farmimexa”, Ognjenovi}, gen. direktor Galenike, @arko Ilić i preds<strong>ta</strong>vnik “Niarmedika”<br />

Galenika ponovo <strong>otvorila</strong><br />

preds<strong>ta</strong>vni{tvo u Rusiji<br />

8<br />

„Te`nja nam je da se vratimo na rusko<br />

<strong>tr`i</strong>{te na kome smo nekada sa registrovanih<br />

35 prepara<strong>ta</strong> pravili godi{nji<br />

promet od nekoliko desetina miliona<br />

dolara“ -izlo`ila nam je planove kompanije<br />

u avgustu pro{le godine, Jelena<br />

Ognjenovi}, koja je u tom periodu<br />

rukovodila Odeljenjem za Rusiju i ZND.<br />

Tako smo po~eli... Danas, posle samo<br />

osam meseci, Galenika je <strong>otvorila</strong> svoje<br />

preds<strong>ta</strong>vni{tvo u Moskvi na Kutuzovski<br />

prospektu. Dr`avni i privredni vrh<br />

zemlje, menad`ment i upravni odbor<br />

Galenike i zaposleni u kompaniji morali<br />

su da ispune brojne zahteve i savladaju<br />

mnoge prepreke, kako bi do{li do<br />

dugoo~ekivanog i ni{<strong>ta</strong> manje `eljenog<br />

cilja - preds<strong>ta</strong>vni{tva u zemlji koja ima<br />

jedan od najve}ih privrednih potencijala<br />

u svetu.<br />

Gradi}emo fabriku i u Rusiji<br />

Iako se na ruskom <strong>tr`i</strong>{tu ve} nalaze<br />

Galenikini proizvodi, Oligovit, Sinoderm<br />

(krem, mast i gel), Pipegal i Beviplex,<br />

te`nja Galenike je da ponovo zauzme<br />

jednu od vode}ih pozicija kao jaka i<br />

uspe{na multinacionalna kompanija i da<br />

zajedno sa ruskim partnerima radi ne<br />

samo na izvozu svojih proizvoda u<br />

Rusiju, ve} i na uvozu visokokvalitetnih<br />

ruskih proizvoda.<br />

-„@elja nam je i da zapo~nemo zajedni~ku<br />

proizvodnju i izgradnju fabrika u<br />

Rusiji. Delegacija Vlade Republike Srbije<br />

i preds<strong>ta</strong>vnici na{e kompanije su tim<br />

povodom ve} posetili Kalu{ku i Al<strong>ta</strong>jsku<br />

oblast. Tako|e, bismo kao jedan od vidova<br />

saradnje is<strong>ta</strong>kli mogu}nost uslu`ne<br />

proizvodnje ruskim partnerima u na{im<br />

proizvodnim pogonima koji }e imati<br />

GMP sertifikat i time im omogu}iti izvoz<br />

na <strong>tr`i</strong>{te Evropske unije“ - saop{tio nam<br />

je budu}e planove Galenike generalni<br />

direktor Nenad Ognjenovi}.<br />

U godini kada Galenika slavi svoj 65-ti<br />

ro|endan, ambasadorka Jelica Kurjak i<br />

srpska ambasada u Moskvi, organizovala<br />

je prijem u ~ast na{e kompanije na kome<br />

su prisustvovali najvi{i dr`avni i privredni<br />

vrh Rusije i Srbije. Tom prilikom<br />

direktor Galenike mr ph spec. Nenad<br />

Ognjenovi}, izjavio je da Galenika<br />

planira izgradnju savremenih<br />

proizvodnih pogona u Rusiji, u kojima<br />

}e uvo|enjem inovacionih tehnologija,<br />

kao i 65-godi{njim iskustvom u<br />

proizvodnji, doprineti da se ruska<br />

doma}a proizvodnja unapredi i pobolj{a.<br />

Veliki korak za srpsku privredu<br />

Ruski dr`avni i privredni zvani~nici<br />

pokazali su veliko zadovoljstvo zbog<br />

povratka Galenike na <strong>tr`i</strong>{te Rusije i<br />

najavili intenzivnu saradnju na svim<br />

nivoima, kako bi olak{ali pozicioniranje<br />

Galenike u nihovoj zemlji, ali i obezbedili<br />

razvoj sopstvene proizvodnje i<br />

plasiranje ruskih proizvoda na <strong>tr`i</strong>{te<br />

Zapadnog Balkana i Evropske unije.<br />

Dr`avni sekre<strong>ta</strong>r Minis<strong>ta</strong>rstva zdravlja<br />

Republike Srbije, dr Peri{a Simonovi},<br />

tom prilikom podsetio je da je<br />

„Galenika“ povratkom na rusko <strong>tr`i</strong>{te<br />

napravila veliki korak za celokupnu srpsku<br />

privredu.<br />

Galenika }e preds<strong>ta</strong>vljati glavnu sponu<br />

izme|u Rusije i Evropske unije.<br />

Zajedni~kim snagama i zalaganjem<br />

te`i}emo da doprinesemo ostvarenju<br />

pos<strong>ta</strong>vljenih ciljeva uz razmenu i<br />

pronala`enje inovativnih ideja. Sigurni i<br />

s<strong>ta</strong>bilni nas<strong>ta</strong>vi}emo strategiju razvoja i<br />

unapre|enja poslovanja Galenike na<br />

ruskom <strong>tr`i</strong>{tu.

MERIDIJANI<br />

Na otvaranju Galenikinog preds<strong>ta</strong>vni{tva govorila i ambasadorka Jelica Kurjak<br />

SARADNJA DUGA VI[E DECENIJA<br />

Galenika a.d. jo{ po~etkom 70-ih<br />

godina po~ela sa registracijom i<br />

prometovanjem prepara<strong>ta</strong> iz svog<br />

asortimana u <strong>ta</strong>da{nji Sovjetski<br />

Savez preko mnogobrojnih ruskih<br />

partnera. Me|u prvima sa ovih prostora<br />

prepoznala je velike mogu}nosti<br />

koje ovo <strong>tr`i</strong>{te pru`a i vremenom<br />

pos<strong>ta</strong>la jedan od zna~ajnih izvoznika<br />

u SSSR. Godi{nji promet koji je<br />

Galenika inkasirala sa <strong>ruskog</strong> <strong>tr`i</strong>{<strong>ta</strong><br />

iznosio je nekoliko desetina stotina<br />

miliona dolara. Zaposleni u kompaniji<br />

iz tog vremena se}aju se<br />

velikog „mercedesovog {lepera“ koji<br />

je svake nedelje odlazio u Rusiju i<br />

odvozio Galenikine proizvode.<br />

Galenika je imala svoje preds<strong>ta</strong>vni{tvo<br />

u centru Moskve u istoj<br />

zgradi sa preds<strong>ta</strong>vni{tvom Geneksa<br />

u ulici Kutuzovski prospekt. Promena<br />

u vlasni~koj strukturi Galenike<br />

po~etkom 90-ih dovela do promene<br />

na~ina poslovanja u Rusiji. Tada se<br />

smanjuje obim poslovanja, ali i dalje<br />

Rusi znaju za Flonivin BS, Diges<strong>ta</strong>l,<br />

Alfogel, Oligovit,<br />

Komplamin,Vipsogal,Vidajlin. To su<br />

bili samo neki od proizvoda po kojima<br />

je Galenika bila pozna<strong>ta</strong> u Rusiji.<br />

9

SEKTOR PROIZVODNJE<br />

Bez<br />

tre}e<br />

smene<br />

Prema re~ima mr ph Ljiljane<br />

Stojanovi}, direktora<br />

Sektora proizvodnje,<br />

pu{<strong>ta</strong>njem u rad nove Fabrike<br />

~vrstih farmaceutskih proizvoda<br />

pres<strong>ta</strong>}e potreba za no}nim i<br />

prekovremenim radom u<br />

Pogonu <strong>ta</strong>ble<strong>ta</strong> i dra`eja, a<br />

automatizovane linije olak{a}e<br />

rad operaterima.<br />

LJILJANA<br />

STOJANOVI]<br />

di re k to r Sektora proizvodnje<br />

ORGANIZACIONE<br />

PROMENE<br />

U cilju racionalizacije tro{kova, ali<br />

i boljeg kori{}enja postoje}ih ljudskih<br />

resursa, objedini}e se poslovi<br />

planiranja i pripreme proizvodnje.<br />

Nova Slu`ba }e biti zadu`ena za<br />

sve proizvodne celine.<br />

Direktorka Stojanovi} obja{njava<br />

da je do sada svaka proizvodna<br />

celina imala svoje slu`be planiranja<br />

i pripreme proizvodnje, i svi su<br />

za sebe naru~ivali sirovine, ~ak i<br />

one koje su zajedni~ke za razli~ite<br />

proizvodne celine.<br />

Novom organizacijom se bi}e lak{a<br />

kontrola zaliha, utro{ka i rastura u<br />

proizvodnji. Samim tim trebalo bi<br />

zna~ajno da se smanje i ukupni<br />

tro{kovi proizvodnje. Skladi{te<br />

polaznog i pakovnog materijala do<br />

sada je organizaciono bila vezano<br />

za Fabriku lekova. Sada prelazi u<br />

nadle`nost Sektora proizvodnje i<br />

objedinjuje skladi{tenje materijala<br />

za sve fabrike, ra~unaju}i i novu<br />

Fabriku ~vrstih farmaceutskih<br />

proizvoda. Na ovaj na~in }e se<br />

efikasnije upravljati skladi{tenjem i<br />

materijalima.<br />

10<br />

U pro{loj godini<br />

rekordna proizvodnja<br />

„U Sektoru proizvodnje s<br />

ponosom isti~u da su prethodnu<br />

2009. zavr{ili sa rekordnom<br />

proizvodnjom. Izra`eno u pakovanjima<br />

proizvedeno je 78 miliona<br />

153 hiljade i 908 pakovanja,<br />

{to je 110 odsto vi{e u odnosu na<br />

prethodnu godinu. Kada se<br />

prera~una u nov~ani iznos onda<br />

je to pove}anje od 128 odsto, ili<br />

10 milijardi 778 miliona 120 hiljada<br />

654 dinara“, isti~e mr ph<br />

Ljiljana Stojanovi}, direktor<br />

Sektora proizvodnje.<br />

Da bi se postigli ovi rezul<strong>ta</strong>ti u<br />

pojedinim pogonima radilo se i<br />

u no}nim smenama, vikedom pa<br />

i praznicima. Trend pove}anja<br />

proizvodnje zabele`en je i u<br />

prvom kvar<strong>ta</strong>lu ove godine.<br />

Prema re~ima direktorke<br />

Stojanovi}, proizvodnja uspeva<br />

do obezbedi dovoljno proizvoda<br />

za doma}e <strong>tr`i</strong>{te i izvoz, i to po<br />

koli~ini i po asortimanu.<br />

U ovom periodu nije postojao<br />

deficit na <strong>tr`i</strong>{tu nijednog<br />

Galenikinog proizvoda.<br />

Pu{<strong>ta</strong>njem u redovnu<br />

proizvodnju nove Fabrike ~vrstih<br />

farmaceutskih proizvoda<br />

zna~ajno se pove}avaju kapaciteti<br />

proizvodnje lekova.<br />

„Ima}emo dovoljne kapacitete<br />

da podmirimo postoje}a i nova<br />

<strong>tr`i</strong>{<strong>ta</strong>, ali i za nove poslove koji<br />

se pripremaju i ve} ugovaraju“,<br />

isti~e direktorka Stojanovi}.<br />

Ona obja{njava da }e automatizovane<br />

linije proizvodnje<br />

omogu}iti lak{i i sigurniji rad za<br />

operatere. Bi}e ispunjeni svi<br />

uslovi koje zahteva dobra proizvo|a~ka<br />

praksa (GMP).<br />

„Nova fabrika, kada je Sektor<br />

proizvodnje u pi<strong>ta</strong>nju, nije<br />

trenutno jedina Galenikina<br />

investicija. U toku su radovi na<br />

adap<strong>ta</strong>ciji postoje}e Fabrike<br />

lekova, a zna~ajna sredstva planirana<br />

su i za Fabriku farmaceutskih<br />

sirovina i Galenika-Crna<br />

Gora d.o.o.“, navodi direktorka<br />

proizvodnje i dodaje da je<br />

planirana i kupovina novih<br />

ma{ina i opreme.<br />

Kako ka`e, uporedo sa tim<br />

do}i }e i do reorganizacije pojedinih<br />

slu`bi i organizacionih<br />

SMANJENJE<br />

RASTURA<br />

U cilju smanjenja tro{kova<br />

u Sektoru proizvodnje<br />

intenzivno radi stru~ni tim<br />

na smanjenju rastura u<br />

proizvodnji, {to je jedan od<br />

bitnih zahteva ciljeva<br />

kvalite<strong>ta</strong>.<br />

OBUKE I GMP<br />

U poslednjih nekoliko meseci<br />

radnici koji su planirani za<br />

rad u novoj Fabrici ~vrstih<br />

farmaceutskih proizvoda<br />

intezivno se obu~avaju i<br />

pripremaju za rad na novim<br />

ma{inama i proizvodnim linijama.<br />

Inspekcijska slu`ba<br />

Minis<strong>ta</strong>rstva zdravlja je<br />

obavila inspekcijski nadzor i<br />

dozvola za proizvodnju ve}<br />

je obezbe|ena.<br />

celina kako bi rad bio efikasniji i<br />

lak{e se upravljalo zalihama<br />

sirovina, skladi{tima i u krajnjem<br />

cilju - tro{kovima.<br />

„I pre pu{<strong>ta</strong>nja u rad nove<br />

Fabrike ~vrstih farmaceutskih<br />

proizvoda krenuli smo u ada<strong>ta</strong>pciju<br />

postoje}ih pogona<br />

Fabrike lekova“, ka`e Ljiljana<br />

Stojanovi}.<br />

Prema njenim re~ima ovaj<br />

ogroman posao morao je da se<br />

podeli u tri faze koje se<br />

nadovezuju jedna na drugu, kako<br />

se na <strong>tr`i</strong>{tu ne bi osetila<br />

nes<strong>ta</strong>{ica pojedinih na{ih<br />

proizvoda. Za ove poslove su<br />

odobrena sredstva od milion<br />

evra.<br />

Adap<strong>ta</strong>cijom do<br />

racionalnije proizvodnje<br />

Prva faza adap<strong>ta</strong>cije je<br />

zavr{ena i obuhvatila je ure|enje<br />

re`ima kre<strong>ta</strong>nja ljudi i materijala<br />

u Pogonu ampula i solucija i u<br />

Pogonu sirupa, kao i u sivoj zoni<br />

prostora za pakovanje (pakerskoj<br />

hali).<br />

U drugoj fazi radi}e se<br />

adap<strong>ta</strong>cija u Pogonu medicinskih<br />

masti. Projektni planovi su<br />

zavr{eni i u toku je izrada tenderske<br />

dokumen<strong>ta</strong>cije, nakon<br />

~ega slede radovi na adap<strong>ta</strong>ciji.<br />

Prema re~ima direktorke<br />

Stojanovi}, na vreme }e se<br />

obezbediti zalihe proizvoda, jer<br />

se o~ekuje da prekid u proizvodnji<br />

traje oko mesec dana.<br />

U tre}oj fazi adaptira}e se<br />

Pogon <strong>ta</strong>ble<strong>ta</strong> i dra`eja, ali se jo{<br />

razmatraju planovi dalje<br />

namene, s obzirom da }e ve}i<br />

deo asortimana pogona pre}i u<br />

Fabriku ~vrstih farmaceutskih<br />

prepara<strong>ta</strong>.<br />

Od trenutnih investicija koje<br />

su predvi|ene u Fabrici lekova je<br />

i kupovina ma{ine za etiketiranje<br />

ampula i bo~ica, {to }e ubrzati<br />

rad i smanjiti tro{kove. Nova<br />

ma{ina }e zameniti dosada{nje<br />

tri i na savremeniji na~in,<br />

samolepljivim etike<strong>ta</strong>ma,<br />

obele`avati ampule.<br />

U Fabrici farmaceutskih sirovina,<br />

Pogon biosinteze, odobrena<br />

je investicija od 140 hiljada evra.<br />

Proizvodni pogon }e biti<br />

pripremljen za proizvodnju<br />

jednog novog proizvoda od koga<br />

se u Galenici puno o~ekuje.<br />

Zna~ajna ulaganja<br />

i u Crnu Goru<br />

Stojanovi} isti~e da i pogonu<br />

Galenika - Crna Gora d.o.o. u<br />

kojem Galenika pola`e prava na<br />

75 odsto vlasni{tva, predstoje<br />

zna~ajni radovi.<br />

„U Pogonu cefalosporina, u<br />

kojem se ve} obavlja redovna<br />

proizvodnja kapsula, potrebno je<br />

izvesti radove kako bi bio<br />

osposobljen za proizvodnju<br />

pra{kova za oralnu suspenziju<br />

(antibiotski sirupi)“, ka`e direktorka<br />

i dodaje da }e Galenika<br />

ustupiti jednu ma{inu i potrebnu<br />

opremu, kao i stru~ni kadar<br />

kako bi se zaposleni u Crnoj<br />

Gori osposobili za ovu proizvodnju.<br />

Ona zaklju~uje da bi time bila<br />

zaokru`ena proizvodnja, kao i<br />

potrebe Galenike, za<br />

cefalosporinskim proizvodim<br />

Alface<strong>ta</strong> i Palitreksa u obliku<br />

kapsula i oralnih suspenzija.

DRU[TVENA ODGOVORNOST<br />

Krv koja `ivot zna~i<br />

Galenika ima tradiciju u davanju<br />

krvi jo{ od davne 1945 godine.<br />

Njeno Udru`enje DDK, osnovano je<br />

sa ciljem da u~estvuje u re{avanju<br />

problema koji su na`alost sas<strong>ta</strong>vni<br />

deo `ivo<strong>ta</strong> ljudi, nezavisno od mes<strong>ta</strong><br />

i vremena `ivljenja. Shodno tome, u<br />

prethodnih {est meseci Udru`enje<br />

DDK je u~estvovalo u slede}im<br />

akcijama:<br />

U decembru pro{le godine<br />

odr`ana je akcija u kojoj je u~estvovalo<br />

150 davalaca iz Galenike, ali i<br />

Republike Srpske, Makedonije, Crne<br />

Gore i unutra{njosti Srbije.<br />

U akcija koja je odr`ana,<br />

14.04.2010. u~estvovali su<br />

zaposleni u Galenici koji su, kao i<br />

svake godine, pokazali da u na{oj<br />

kompaniji razvijena svest o solidarnosti<br />

i uzajamnoj pomo}i i<br />

prikupili 90 jedinica krvi.<br />

Povodom Nacionalnog dana<br />

davalaca krvi na Zemunskom keju,<br />

tradicionalno je odr`ana akcija u<br />

okviru koje su se davaoci <strong>ta</strong>kmi~ili<br />

u kuvanju riblje ~orbe. U konkurenciji<br />

od 15 ekipa, na{a ekipa je osvojila<br />

3. mesto. Me|utim, ono {to nam je<br />

dalo dodatni motiv za dalji rad je<br />

„Zlatna plake<strong>ta</strong>“ koju je na{e<br />

Udru`enje dobilo kao najhumanija<br />

sredina, ~ime je potvrdilo jo{<br />

jednom svrhu svoga postojanja.<br />

Plake<strong>ta</strong> je uru~ena generalnom<br />

direktoru Galenike, mr ph spec.<br />

Nenadu Ognjenovi}u.<br />

Pored svojih redovnih akcija,<br />

Udru`enje DDK se odaziva na apele<br />

i pozive za pomo} mnogih<br />

unesre}enih i bolesnih. U~estvovali<br />

su u akcijama: u Gackom, Loparima,<br />

Milo{evu, Kikindi, Rakitovu,<br />

Jagodini, Novom Sadu ali i brojnim<br />

pojedincima u bolnicama kojima je<br />

na{a pomo} u datom momentu bila<br />

neophodna.<br />

U cilju omogu}avanja odlaska<br />

svojim ~lanovima na rekreativni<br />

odmor, Udru`enja DDK Galenika<br />

a.d., donelo je odluku da pove}a<br />

cenu ~lanarine<br />

- Iznos ~lanarine sa dosada{njih<br />

100 dinara pove}a}e se na 200<br />

dinara, dok }e ~lanovi Izvr{nog odbora<br />

Udru`enja, pla}ati ubudu}e<br />

~lanarinu u iznosu od 500 dinara -<br />

izjavila je ]iri}eva. Ona je <strong>ta</strong>ko|e<br />

navela da je prva grupa ~lanova<br />

boravila sedam dana na Zlatiboru, u<br />

periodu od 30.04 - 07.05.2010. dok<br />

je priprema slede}e grupe u toku.<br />

]iri}eva se u ime svih ~lanova<br />

Udru`enja, iskreno zahvalila na<br />

saradnji rukovodstvu kompanije<br />

Galenika a.d., na ~elu sa generalnim<br />

direktorom, bez ~ije pomo}i i<br />

razumevanja ne bi mogli da sprovedu<br />

u delo akcije koje `ivot zna~e.<br />

Pomo} mali{anima iz<br />

O[ „Veljko Ramadanovi}“<br />

Kompanija Galenika a.d. je za<br />

vreme uskr{njih praznika organizovala<br />

posetu {koli za decu i omladinu<br />

sa o{te}enim vidom, „Veljko<br />

Ramadanovi}“u Zemunu i tom prilikom<br />

im predala donaciju u vrednosti<br />

od 350.000 dinara.<br />

Donacija }e biti iskori{}ena za<br />

kupovinu komple<strong>ta</strong> interaktivne<br />

<strong>ta</strong>ble sa svim potrebnim elementima<br />

za izvo|enje nas<strong>ta</strong>ve.<br />

Ovu najs<strong>ta</strong>riju i najpoznatiju<br />

{kolu za slepu i slabovidnu decu i<br />

omladinu u na{oj zemlji, poha|aju<br />

u~enici sa teritorije Srbije i<br />

Republike Srpske, uzras<strong>ta</strong> od 5 do<br />

20 godina.<br />

[kola „Veljko Ramadanovi}“,<br />

pored obrazovanja u~enika na<br />

osnovnom i srednjem nivou, ima i<br />

odeljenje za socijalizaciju, a u<br />

pripremi je i otvaranje pred{kolskog<br />

odeljenja.<br />

Na kraju posete u~enici su odr`ali<br />

priredbu u prostorijama {kole u<br />

znak zahvalnosti za donaciju, kojoj<br />

su prisustvovali i preds<strong>ta</strong>vnici<br />

Galenike a.d.<br />

„Zlatna liga“-<br />

{ampioni u fer pleju<br />

Politi~ko - medijska liga u malom<br />

fudbalu pod nazivom „Zlatna liga“<br />

po~ela je u oktobru pro{le godine. Da<br />

podsetimo jo{ jednom da su se u<br />

okviru lige <strong>ta</strong>kmi~ile ekipe iz<br />

politi~kih partija i medija, dok je kompanija<br />

„Galenika“ bila specijalni gost<br />

<strong>ta</strong>kmi~enja. Zaposleni u Galenici su<br />

na ovom <strong>ta</strong>kmi~enju zabele`ili brojne<br />

uspehe i pobede, ali je najva`nije od<br />

svega da su Kompaniju preds<strong>ta</strong>vili u<br />

pravom svetlu i na na~in koji dolikuje<br />

ku}i kakva je Galenika. Sa najmanjim<br />

brojem `utih kartona, bez isklju~enja<br />

i u sportskom i fer duhu igrali su<br />

tokom celog <strong>ta</strong>kmi~enja i time<br />

doprineli da budemo ponosni na njih.<br />

Tre}e mesto po efikasnosti, odnosno<br />

broju datih golova, govori u prilog<br />

tome da je ekipa Galenike zablis<strong>ta</strong>la<br />

u punom sjaju. Igra~ Galenike,<br />

Golubovi} Du{an, progla{en je za<br />

najboljeg igra~a kola<br />

Ekipu Galenike okupio je i vodio<br />

Milomir Leki}, zaposlen u slu`bi<br />

nabavke, odeljenju doma}ih sirovina,<br />

jedan od najs<strong>ta</strong>rijih „Galenika{a“ po<br />

godinama koje je proveo u na{oj<br />

kompaniji i potrudio se da uz svesrdnu<br />

pomo} generalnog direktora mr<br />

ph. spec. Nenada Ognjenovi}a<br />

obezbedi najbolje uslove za pripremu,<br />

kao i u toku samog <strong>ta</strong>kmi~enja.<br />

Organizatori lige izrazili su nadu<br />

da }e Galenika i slede}e godine<br />

u~estvovati, jer je u mnogome<br />

doprinela da „Zlatna liga“ bude<br />

sa~injena od kvalitetnih ekipa, a sam<br />

tok <strong>ta</strong>kmi~enja bude ispunjen<br />

dobrim fudbalom i pravom sportskom<br />

atmosferom.<br />

Oni su: Bruno Kili}, Predrag Mani},<br />

Jovan Srdi}, Zoran Vukovi},<br />

Slobodan Ba<strong>ta</strong>njac, Vladimir<br />

Karpuzov, Rajko Dimitrijevi}, Mirko<br />

Maljkovi}, Bojan Plav{i}, Sr|an<br />

Ga<strong>ta</strong>ri}, Mladen \uri}, Milo{<br />

Jovanovi}, Du{an Golubovi}, Dalibor<br />

Markovi}, Leki} Milomir, Mateji}<br />

Dragan, Davidovi} Goran.<br />

Uskr{nja akcija za<br />

decu obolelu od raka<br />

Nacionalno udru`enje roditelja i dece obolele od raka, NURDOR,<br />

organizovalo je uskr{nju humani<strong>ta</strong>rnu akciju pod pokroviteljstvom<br />

Skup{tine grada Beograda i u saradnji sa RZZO. Akcija je organizovana<br />

sa `eljom da Uskrs proslave sa hospi<strong>ta</strong>lizovanom decom<br />

obolelom od ove te{ke bolesti. Galenika se odazvala pozivu da zajedno<br />

sa Srpskom pravoslavnom crkvom, Sku{tinom grada i drugim<br />

uspe{nim kompanijama u zemlji, pomogne mali{anima da najve}i<br />

hri{}anski praznik provedu u lepom i prazni~nom raspolo`enju.<br />

SJAJAN U^INAK: Fudbaleri Galenike su bili me|u najefikasnijim ekipama u „Zlatnoj ligi“<br />

11

TU, PORED NAS<br />

12<br />

Odeljenje transpor<strong>ta</strong>: Pouzdano i ekonomi~no<br />

Radnici Galenike godinama na posao sti`u<br />

organizovano, kompanijskim autobusima,<br />

pouzdano i uvek na vreme.<br />

Prevoz za vi{e od 1600 zaposlenih obavlja<br />

se svakodnevno linijskim autobusima koji<br />

saobra}aju na jedanaest linija u gradskim i<br />

prigradskim zonama. Autobusi prose~no<br />

dnevno pre|u oko 1200 kilome<strong>ta</strong>ra.<br />

Raspored polazaka je <strong>ta</strong>~no utvr|en. Dovoz<br />

radnika, kao i po<strong>vra<strong>ta</strong></strong>k s posla organizovani<br />

su prema vemenu kada po~inju i zavr{avaju<br />

se smene.<br />

Organizovani prevoz radnika je samo jedan<br />

segment poslova kojima se bavi Odeljenje<br />

transpor<strong>ta</strong> Galenike, a registrovan je u<br />

nadle`nom Minis<strong>ta</strong>rstvu Vlade Srbije kao<br />

„prevoz za sopstvene potrebe“.<br />

Kada su autobusi u pi<strong>ta</strong>nju pored linijskog<br />

saobra}aja, za potrebe odre|enih organizacionih<br />

celina organizuje i vanlinijski prevoz<br />

za gradove {irom Srbije, ali i prema biv{im<br />

jugoslovenskim republikama BiH, Crnoj Gori<br />

i Makedoniji.<br />

Pored autobusa u voznom parku Galenike<br />

nalazi se 15 putni~kih automobila srednje<br />

klase, jedno sanitetsko vozilo, ali i teretni program:<br />

kombi-dos<strong>ta</strong>vno vozilo, teretna vozila<br />

srednje i velike nosivosti sa furgonskom<br />

nadogradnjom i vu~na vozila - {leperi .<br />

„U odeljenju transpor<strong>ta</strong> zaposleno je 70<br />

ljudi, mahom saobra}ajne struke“, ka`e<br />

rukovodilac Slu`be logistike Milan S<strong>ta</strong>nkovi},<br />

magis<strong>ta</strong>r tehni~kih nauka i dodaje da u ovom<br />

sektoru pored voza~a rade i automehani~ari,<br />

autolimari, autogumari i autopera~i.<br />

Putni~ki program je u poslednjih par godina<br />

kompletno obnovljen vozilima srednje<br />

klase, ~ime su smanjeni tro{kovi eksploa<strong>ta</strong>cije<br />

i odr`avanja, a pove}ana bezbednost.<br />

Bez kurirske slu`be mnogi<br />

poslovi u Galenici bi s<strong>ta</strong>li. Da bi<br />

sve funkcionisalo kao „sat“ na{i<br />

kuriri dnevno prepe{a~e - kilometre.<br />

Prijem i slanje po{te, prijava<br />

na tendere, izvodi iz banaka,<br />

interni i eksterni dopisi, {<strong>ta</strong>mpa,<br />

samo su neki od poslova kurirske<br />

slu`be koje elektronska i druga<br />

komunikacija u skorije vreme<br />

sigurno ne}e zameniti.<br />

„U pisarnici je trenutno<br />

zaposleno ~etiri referen<strong>ta</strong> i 12<br />

kurira“, ka`e Mi{ko Gavrilovi},<br />

rukovodilac pisarnice.<br />

Interesantno je da su iako je<br />

posao kurira prili~no te`ak i<br />

nezahvalan na {<strong>ta</strong> ukazuje i <strong>velika</strong><br />

fluktuacija ljudi kroz ovu<br />

slu`bu od 12 kurira tri ~etvrtine<br />

`ene.<br />

Obja{njavaju}i neke od poslova<br />

kurira Gavrilovi} ka`e da svako<br />

jutro jedan kurir u pratnji radnika<br />

obezbe|enja Galenike odlazi u<br />

po{tu Zemun. Po{<strong>ta</strong> se prvo<br />

zavodi u knjigu prijema, a zatim<br />

razvrs<strong>ta</strong>va kako bi u {to kra}em<br />

SIGNALIZACIJA<br />

U toku je izrada projek<strong>ta</strong> obele`avanja svih<br />

saobra}ajnica u Galenici i uskoro bi trebalo<br />

da bude ura|ena horizon<strong>ta</strong>lna i vertikalna<br />

signalizacija.<br />

Posao kurira: Bez njih se ne mo`e<br />

vremenu bila isporu~ena onima<br />

kojima je namenjena. Oko 14<br />

~asova po{iljke iz Galenike nose<br />

se u po{tu u Zemunu, kad je u<br />

pi<strong>ta</strong>nju redovna po{<strong>ta</strong>. Sva {to<br />

ima oznaku „hitno“ <strong>ta</strong>ko se i tretira<br />

i kuriri odmah nose na<br />

nazna~enu adresu.<br />

Pored po{te, kuriri svakodnevno,<br />

za potrebe Sektora<br />

finansija odlaze u banku po<br />

dnevne izvode, a u toku dana<br />

zavr{avaju sve {to je potrebno sa<br />

bankama.<br />

Rukovodilac Gavrilovi} navodi<br />

da su kuriri veoma anga`ovani i<br />

„Pored menad`men<strong>ta</strong> po planu koji prave<br />

dispe~eri, ovi automobili su na raspolaganju<br />

zaposlenima za slu`bene potrebe, prilikom<br />

pose<strong>ta</strong> poslovnih partnera i saradnika firme“,<br />

obja{njava S<strong>ta</strong>nkovi} kako se koriste slu`beni<br />

automobili.<br />

Teretni program prilago|en je spe~ifnosti<br />

robe koju prevoze, a to su naj~e{}e lekovi.<br />

S<strong>ta</strong>nkovi} ka`e da se svi Galenikini<br />

proizvodi do krajnjeg kupca prevoze kompanijskim<br />

prevozom, kao i sirovine, pakovni<br />

materijal i sve os<strong>ta</strong>lo {to se proizvodi i korsti<br />

za potrebe na{e fabrike.<br />

U okviru Odeljenja za transport Galenika<br />

poseduje i savremeno opremljnu auto<br />

radionicu gde se svakodnevno kontroli{e<br />

ispravnost, obavlja laki i srednji remont i<br />

dnevne kontrole putni~kog, teretnog i autobuskog<br />

programa.<br />

Nedavno je kupljen ure|aj za merenje<br />

ko~ione sile, <strong>ta</strong>ko da svako vozilo, pre polaska<br />

na put prolazi kontrolu tehni~ke ispravnosti.<br />

Pored tehni~ke ispravnosti, u Galenici se,<br />

prema re~ima S<strong>ta</strong>nkovi}a, posebna pa`nja<br />

poklanja s<strong>ta</strong>lnim obukama.<br />

Posle nedavnog usvajanja novog Zakona o<br />

bezbednosti u saobra}aju, svi voza~i su pro{li<br />

adekvatnu obuku.<br />

na zadacima koje im „zadaje“ i<br />

Sektor pravnih i op{tih poslova,<br />

posebno njihova Kadrovska<br />

operativa.<br />

„Po dvoje kurira, kad god je to<br />

potrebno, idu u grad i zavr{avaju<br />

poslove prijave i odjave u Fondu<br />

penziono osiguranja, RZZO,<br />

<strong>tr`i</strong>{tu rada“, obja{njava<br />

Gavrilovi}.<br />

On ka`e da kurirska slu`ba<br />

~ak i nema svoj auto, ali za<br />

odlazak u po{tu koriste vozilo<br />

transpor<strong>ta</strong>, kao i u hitnim<br />

slu~ajevima kada kurir treba<br />

ne{to da dos<strong>ta</strong>vi.<br />

U os<strong>ta</strong>lim slu~ajevima, kuriri<br />

dobijaju mese~ne markice za<br />

gradski prevoz.<br />

Kada je u pi<strong>ta</strong>nju Upravna<br />

zgrada u redovnoj proceduri<br />

kuriri na svaka dva sa<strong>ta</strong> obilaze<br />

spratove, od prvog do desetog i<br />

raznose po{tu, kako onu koja<br />

sti`e spolja, <strong>ta</strong>ko i internu koju<br />

{alju slu`be jedna drugoj.<br />

„I <strong>ta</strong>ko svaki dan, pa je kondicija<br />

za kurirski posao i te kako<br />

potrebna“, zaklju~uje Gavrilovi}.

SINDIKATI<br />

Odlo`ena<br />

privatizacija<br />

Minis<strong>ta</strong>rstvo ekonomije je neposredno pre<br />

prvomajskih praznika donelo Odluku da se<br />

privatizacija Galenike a.d. ne sprovede u ovoj<br />

godini. Odluka je done<strong>ta</strong> jer se nisu javili<br />

adekvatni partneri, koji ispunjavaju s<strong>ta</strong>ndarde<br />

koji su bili o~ekivani. Iz navedenog se<br />

zaklju~uje da }e Vlada, verovatno naredne<br />

godine, ponovo razmatrati perspektivu<br />

Galenike a.d.<br />

Sindikat „Nezavisnost Galenika a.d.“ pozdravlja<br />

racionalnu odluku Minis<strong>ta</strong>rstva<br />

ekonomije o odlaganju privatizacije i zahteva<br />

da se i u budu}e sagledavaju sve ~injenice i<br />

okolnosti, kao i da se u obzir uzmu mi{ljenja<br />

sindika<strong>ta</strong> i poslovodstva, kada se budu<br />

donosile odluke o sudbini na{e kompanije.<br />

Sindikat<br />

„Nezavisnost<br />

Galenika a.d.“ je od<br />

po~etka najavljenog<br />

procesa privatizacije<br />

insistirao na dve<br />

stvari: Po{tovanju Kolektivnog ugovora i<br />

GRANSKI SINDIKAT HEMIJE, NEMETALA<br />

ENERGETIKE I RUDARSTVA<br />

predlo`enog Socijalnog programa. Ukoliko do<br />

privatizacije Galenike a.d. ipak do|e naredne<br />

godine, nivo prava koja predvi|aju ova dva<br />

ak<strong>ta</strong> }e morati da se ispo{tuju. Svesni smo<br />

zna~aja ova dva dokumen<strong>ta</strong> i za{tite koju oni<br />

nude zaposlenima. Eventualni gubi<strong>ta</strong>k radnih<br />

mes<strong>ta</strong> }e morati debelo da se plati !<br />

Mo`e li se, uos<strong>ta</strong>lom, u dana{njim<br />

makroekonomskim okolnostima, novcem<br />

izmeriti gubi<strong>ta</strong>k posla i egzistencije na{ih<br />

porodica?<br />

Zato je veoma va`no da se svi zaposleni ujedine<br />

u naporima da se o~uvaju radna mes<strong>ta</strong> i<br />

unapredi poslovanje Galenike. Uz pomo}<br />

novoizgra|ene fabrike otvaraju nam se<br />

mogu}nosti da kvalitetnim proizvodima,<br />

razvojem na{e kompanije i osvajanjem novih<br />

<strong>tr`i</strong>{<strong>ta</strong>, ubedimo Vladu Republike Srbije da joj<br />

se ne isplati prodavati Galeniku, bar jo{ nekoliko<br />

godina. Od toga bi korist imali svi:<br />

dr`ava, zaposleni, ali i gra|ani Srbije, koji bi i<br />

dalje koristili jeftine i provereno kvalitetne<br />

lekove.<br />

Odbor sindika<strong>ta</strong> Nezavisnost Galenika a.d.<br />

Galenika, ipak, dr`avna<br />

Sa posebnim zadovoljstvom smo<br />

30.04.2010. primili informaciju da se<br />

odus<strong>ta</strong>je od privatizacije Galenike, jer se<br />

na tender nisu javile renomirane farmaceutske<br />

kompanije.<br />

S<strong>ta</strong>v Samos<strong>ta</strong>lnog sindika<strong>ta</strong> bio je da<br />

se Galenika u ovom trenutku nikako ne<br />

sme privatizovati, jer bi to zna~ilo usporavanje<br />

razvojnog pu<strong>ta</strong> Galenike, koja<br />

trenutno ima najve}u investiciju za<br />

izgradnju nove fabrike,kao i mogu}nost<br />

osvajanja velikih ino <strong>tr`i</strong>{<strong>ta</strong>.<br />

Dr`ava se napokon, ponela<br />

doma}inski prema svom kai<strong>ta</strong>lu u<br />

Galenici.<br />

Iskreno se nadamo da }e u<br />

narednom periodu Galenika uz pomoc<br />

dr`ave oja~ati svoju poziciju i u}i u nove<br />

investicije po~etkom izgradnje nove fabrike<br />

te~nih proizvoda i na <strong>ta</strong>j nacin biti<br />

definitivno lider u farmaceutskoj industriji<br />

u ovom delu Evrope.<br />

Samos<strong>ta</strong>lni sindikat je ponosan da osim<br />

sto je Galenika uspesna i profi<strong>ta</strong>bilna<br />

firma, i time da imamo najbolji Kolektivni<br />

ugovor u Srbiji kao i Kolektivni ugovor za<br />

bezbednost i zastitu zdravlja na radu, sto<br />

pokazuje da su prava radnika pokrivena u<br />

svim aspektima.<br />

To sve pokazuje da je Galenika kao<br />

jedna od retkih firmi u Srbiji vec dostigla<br />

evropski nivo bez stranog ulaganja, sopstvenim<br />

trudom svih zaposlenih od<br />

menadzmen<strong>ta</strong> do radnika koji Galeniku<br />

posmatraju kao svoju drugu ku}u.<br />

Samos<strong>ta</strong>lni Sindikat Galenika i dalje }e<br />

imati strate{ki cilj, a to je sigurnost radnih<br />

mes<strong>ta</strong> i socijalno ekonomskog s<strong>ta</strong>ndarda<br />

zaposlenih.<br />

@elja nam je da Galenika a.d. i u<br />

narednih 65 godina, bude farmaceutska<br />

ku}a, koja proizvodi kvalitetne lekove za<br />

gra|ane Srbije.<br />

U prethodnih 65 godina,<br />

Samos<strong>ta</strong>lni sindikat prolazio je<br />

kroz razne transformacije u<br />

Galenici, ali je uvek bio tu u<br />

Galenici, <strong>ta</strong>ko da ovih dana i mi slavimo<br />

jubilej.<br />

Naravno, i ove godine generalni direktor,<br />

N Ognjenovi}, odobrio je sredstzva<br />

za u~e{}e zaposlenih Galenike na<br />

radni~ko sporstkim igrama «Hemins“<br />

koje se ove godine odr`avaju od 16-20<br />

juna u Donjem Milanovcu.<br />

Galenika }e u~estvovati u slede}im<br />

sportovima: mali fudbal, basket, mu{ka i<br />

`enska odbojka, mu{ki i `enski stoni<br />

tenis, mu{ko i `ensko strelja{tvo, mu{ko i<br />

`ensko kuglanje i pikado. Nadamo se da<br />

}emo i ove godine,opravdati svoje u~e{}e<br />

i doneti pehare.<br />

Prvomajski protest sindika<strong>ta</strong> Nezavisnost u Kru{evcu<br />

Sindikat Nezavisnost je ove godine organizovao<br />

centralni protestni skup u Kru{evcu<br />

povodom 1. maja, dana me|unarodne<br />

sindikalne borbe za radni~ka prava. Na centralnom<br />

gradskom trgu okupili su se sindikalci<br />

iz gotovo cele Srbije da daju doprinos<br />

sindikalnom pokretu i po{alju jasnu poruku<br />

Vladi Republike Srbije i poslodavcima da<br />

polo`aj ve}ine radnika u na{oj zemlji nije nikada<br />

bio gori!<br />

Oko 50 ~lanova sindika<strong>ta</strong> Nezavisnost<br />

Galenika a.d. je uzelo aktivno u~e{}e u protestu,<br />

iako je u na{oj kompaniji socijalni dijalog<br />

na zavidnom nivou, a zarade su iznad proseka.<br />

Pored ovih ~injenica, smatrali smo da je na{a<br />

obaveza da se odazovemo pozivu i u duhu<br />

pravog sindikalizma budemo na <strong>ta</strong>j dan sa<br />

kolegama, na ulici i trgu, a ne na pikniku.<br />

@eleli smo da, kao i ve}ina evropskih i svetskih<br />

sindika<strong>ta</strong>, <strong>ta</strong>j dan obele`imo borbom za prava<br />

radnika, na ulici.<br />

Na skupu su usvojeni zaklju~ci i zahtevi, koji<br />

su poslati Vladi Republike Srbije.<br />

Jedna od poruka je bila : “Radnici Srbije vi{e<br />

ne pris<strong>ta</strong>ju da budu jedine `rtve neuspelih privatizacija!“<br />

13

GALENIKINA DECA<br />

14<br />

„Ameri~ki san“<br />

na srpski na~in<br />

Du{ko Bogi}evi} i Ka<strong>ta</strong>rina Uro{evi} ni po ~emu se ne razlikuju od<br />

svih mladih ljudi koje poznajemo. Me|utim, kada malo zavirite u<br />

njihove `ivote, vide}ete da su ipak posebni i da ih njihov <strong>ta</strong>lenat i<br />

uspe{nost u poslovima kojima se bave izdvaja od njihovih vr{njaka<br />

Ka<strong>ta</strong>rinin svet harmonije<br />

Ka<strong>ta</strong>rina Uro{evi}, ro|ena je 80-te godine u<br />

Beogradu, osnovnu i srednju {kolu, kao i<br />

Fakultet Primenjenih Umetnosti (odsek<br />

scenski kostim) zav{ava u svom rodnom<br />

gradu.<br />

Za vreme studiranja njeni profesori otkrivaju<br />

veliki <strong>ta</strong>lenat koji ima ova mlada devojka.<br />

Dok uspe{no pola`e svoje ispite, ona radi<br />

i kostime za mnogobrojne filmove, reklame,<br />

preds<strong>ta</strong>ve.<br />

„Posebno sam ponosna na nagradu koju<br />

sam dobila za najbolji de~iji kostim SCG za<br />

preds<strong>ta</strong>vu 'Svet je moj'u izvo|enju pozori{<strong>ta</strong><br />

Du{ko Radovi}“, obja{njava Ka<strong>ta</strong>rina.<br />

Na zavr{noj godini zapo~inje svoj prvi veliki<br />

i ozbiljan projekat, pos<strong>ta</strong>je kostimograf na<br />

TV kvizu Slagalica na RTS-u. Po zavr{etku<br />

studija po~inju da sti`u ponude za postdiplomske<br />

studije sa presti`nih inostranih<br />

Univerzite<strong>ta</strong>. Dvoumila se izme|u<br />

Bostonskog Univerzite<strong>ta</strong> i Univerzite<strong>ta</strong> u<br />

Konektikatu, da bi na kraju ipak odlu~ila da<br />

ode u Konektikat, jer <strong>ta</strong>mo postoji jedinstveniprogram<br />

kakav ne postoji ni na jednom<br />

drugom Univerzitetu u svetu.<br />

„@ive}i u Americi ne{to vi{e od tri i po<br />

godine imala sam priliku da upoznam mnoge<br />

poznate li~nosti i ljude iz sve<strong>ta</strong> pozori{<strong>ta</strong>,<br />

posebno sa ~uvenog Brodveja, kao i veliku<br />

~ast da neki od njih igraju i u mojim preds<strong>ta</strong>vama“,<br />

pri~a Ka<strong>ta</strong>rina.<br />

Ona ka`e da je za {kolovanje i rad u<br />

Konektikatu, Hartfordu, Nju D`ersiju, Floridi<br />

i Njujorku ve`u mnoge lepe uspomene,<br />

izme|u os<strong>ta</strong>log i izlo`ba na Pra{kom<br />

Qudrenialu u Pragu gde se na{la me|u 17<br />

odabranih iz celog sve<strong>ta</strong>. Dodu{e, <strong>ta</strong>mo se<br />

pojavila kao jedini preds<strong>ta</strong>vnik Amerike, ali<br />

~injenica da je mlada Srpkinja preds<strong>ta</strong>vljala<br />

pedeset ameri~kih zemlja govori o njenom<br />

<strong>ta</strong>lentu i daje joj jo{ ve}i zna~aj.<br />

„Tako|e, bih izdvojila i u~e{}e na presti`noj<br />

izlo`bi USITT na teritoriji Sjedinjenih<br />

Ameri~kih dr`ava“, ka`e Ka<strong>ta</strong>rina Uro{evi}.<br />

Od Ka<strong>ta</strong>rine saznajemo da se njeno {kolovanje<br />

u Americi zavr{ilo na najlep{i mogu}i<br />

na~in, bila je prvi student koji je magistrirao<br />

pre vremena. Dobila je preporuku Majkla<br />

J. Hogana, rektora Univerzite<strong>ta</strong> koji broji<br />

preko 300 fakulte<strong>ta</strong> i oko 400.000 studena<strong>ta</strong>.<br />

Zatim je usledila i ponuda da dizajnira kostim<br />

za dve opere u jednoj od najpresti`nijih<br />

svetskih operskih ku}a na Floridi, Saraso<strong>ta</strong><br />

Opera.<br />

Iako je ona bila jedna od retkih koja je<br />

svoj „ameri~ki san“ dosanjala pre roka, dizajniraju}i<br />

i asistirajuci na oko tridese<strong>ta</strong>k poznatih<br />

preds<strong>ta</strong>va i opera, nos<strong>ta</strong>lgija je u~inila<br />

svoje. Odlu~ila je da se vrati u Srbiju i nas<strong>ta</strong>vi<br />

svoju karijeru u zemlji i gradu gde je<br />

ro|ena.<br />

Nakon dolaska iz Amerike primljena je kao<br />

redovni ~lan ULUPUDS (Udru`enje Likovnih<br />

Primenjenih i Dramskih Umetnika Srbije), sa<br />

kojima je ve} izlagala na nekoliko izlo`bi.<br />

Trenutno izla`e na pos<strong>ta</strong>vci u Muzeju<br />

Primenjenih Umetnosti na izlo`bi<br />

«Harmonija» otvorenoj da kraja meseca.<br />

Ona ka`e da je u Srbiji prona{la svoju<br />

inspiraciju i da se raduje budu}im izazovima.<br />

Nama os<strong>ta</strong>je samo da budemo ponosni jer<br />

je ona jo{ jedan mladi genije koji }e jo{ dugo<br />

biti ponos kako na{e kompanije, <strong>ta</strong>ko i cele<br />

zemlje.<br />

Plesom<br />

do zvezda<br />

Plesom je po~eo da se bavi u najranijem<br />

detinjstvu. Prve korake napravio je u<br />

plesnoj {koli u Novim Banovcima.<br />

Uporedo sa plesanjem poha|ao je ni`u<br />

muzi~ku {kolu i `eleo da {koluje svoj glas.<br />

Me|utim, vremenom je ipak morao da se<br />

odlu~i ~ime }e se profesionalno baviti u<br />

budu}nosti, jer je za njegove roditelje bilo<br />

nemogu}e da finansiraju i pevanje i ples.<br />

Zbog toga se okre}e plesu i sa prvim<br />

koracima osvaja simpatije svojih trenera,<br />

publike, ~lanova `irija. Nagrade, medalje,<br />

priznanja kre}u da se ni`u.<br />

„Tri najvrednije nagrade u mojoj<br />

plesa~koj karijeri koje bih izdvojio su<br />

~etvrto mesto na svetskom <strong>ta</strong>kmi~enju,<br />

prvo mesto u Evropi i titula dr`avnog<br />

{ampiona“, ponosno isti~e Du{ko.<br />

Do ovih medalja stigao je isklju~ivo<br />

zahvaljuju}i svom <strong>ta</strong>lentu, vrednom radu i<br />

roditeljima. Na{a kompanija je i na<br />

primeru ovog <strong>ta</strong>lentovanog de~aka<br />

pokazala da brine o svojim zaposlenima i<br />

njihovim porodicama. Galenika je<br />

pomogla Du{ku da osvari svoj san, ode u<br />

I<strong>ta</strong>liju na prvenstvo Evrope i pobedi sve<br />

os<strong>ta</strong>le, ali i da bude ~etvrti na svetu.<br />

„Ve`banje, tehnika, kostimi, sve je to<br />

sas<strong>ta</strong>vni deo plesa, a to iziskuje dos<strong>ta</strong><br />

novca. Roditelji i kompanija Galenika,<br />

kojoj se ovom prilikom zahvaljujem, su<br />

jedini koji su mi finansijski pomogli da<br />

ostvarim svoj san i poku{am da budem<br />

najbolji“, pri~a Du{ko.<br />

Kod partnerke je prona{ao sli~nu<br />

energiju, mo`da je u tome i njegov klju~<br />

uspeha. Svakodnevno vredno ve`ba i<br />

~eka trenu<strong>ta</strong>k kada }e ples pos<strong>ta</strong>ti<br />

zvani~an sport i kod nas, kao i u svetu,<br />

jer je to jedini na~in da dobije uslove za<br />

rad koje imaju svi os<strong>ta</strong>li <strong>ta</strong>kmi~ari iz<br />

inostranstva. Me|utim, iako se on za sve<br />

svoje potrebe snalazi sam, sa prvim <strong>ta</strong>ktovima<br />

rumbe, sambe, <strong>ta</strong>nga i valcera on<br />

zaboravlja na sve probleme i juri{a na<br />

medalju.

AKTUELNOSTI<br />

Beogradski pobednik<br />

U organizaciji Privredne komore<br />

Beograda i ove godine odr`ana je manifes<strong>ta</strong>cija<br />

„Beogradski pobednik“ na kojoj<br />

su, po odluci stru~nog `irija, kompanijama<br />

i pojedincima koji su svojim radom ostvarili<br />

nadprose~ne rezul<strong>ta</strong>te u privre|ivanju,<br />

razvoju i doprinosu uspe{nosti beogradske<br />

privrede dodeljena specijalna priznanja i<br />

nagrade. Uz prisustvo velikog broja zvanica<br />

iz zemlje i inostranstva ovogodi{nja<br />

manifes<strong>ta</strong>cija u zna~ajnom delu bila je<br />

posve}ena retrospektivi nagra|enih u zadnjih<br />

deset godina. Svoje mesto me|u<br />

najuspe{nijima u glavnom gradu u oblasti<br />

privrede zauzela je i najs<strong>ta</strong>rija farmaceutska<br />

kompanija Galenika. U godini kada Galenika<br />

slavi 65 godina postojanja, ova nagrada je<br />

samo jo{ jedna potvrda da posle mnogo<br />

godina trajanja na{a kompanija i dalje zauzima<br />

zna~ajno mesto u srpskoj privredi i da se<br />

uvek nalazi u dru{tvu najuspe{nijih.<br />

Nagradu je primio generalni direktor, mr<br />

ph. spec. Nenad Ognjenovi}, i tom prilikom<br />

naglasio da je Galenika <strong>otvorila</strong> svoja <strong>vra<strong>ta</strong></strong><br />

ka svetu. „Pored liderske pozicije u na{oj<br />

zemlji, slede}i cilj ka kome kompanija stremi<br />

je osvajanje i svih zna~ajnih svetskih <strong>tr`i</strong>{<strong>ta</strong> u<br />

~emu smo u dobroj meri ve} i uspeli“<br />

Egip}ani `ele<br />

partnerstvo<br />

^lanovi dr`avno-privredne delegacije<br />

Egip<strong>ta</strong>, koju predvodi minis<strong>ta</strong>rska<br />

za me|unarodnju saradnju Fejza<br />

Abulnaga, nalaze se u dvodnevnoj<br />

poseti Srbiji. Pored sas<strong>ta</strong>naka sa<br />

najvi{im dr`avnim vrhom Srbije,<br />

posetili su i najs<strong>ta</strong>riju srpsku farmaceutsku<br />

kompaniju, Galenika a.d.<br />

Gospodin A{raf Mohamed<br />

Kemel, preds<strong>ta</strong>vnik minis<strong>ta</strong>rstva<br />

zdravlja Egip<strong>ta</strong> i direktori multinacionalnih<br />

farmaceutskih kompanija<br />

ACDIMA i ACDIMA international,<br />

27. maja sas<strong>ta</strong>li su se sa generalnim<br />

direktorom Galenika a.d mr ph spec.<br />

Nenadom Ognjenovi}em i tom prilikom<br />

prezentovali svoje planove za<br />

budu}u saradnju sa Galenikom na<br />

svim nivoima. Pored izvoza proizvoda<br />

iz Galenikinog programa na<br />

<strong>tr`i</strong>{te Egip<strong>ta</strong>, razmatrali su<br />

mogu}nosti uslu`ne proizvodnje u<br />

najsavremenijim pogonima kojima<br />

Galenika raspola`e. Preds<strong>ta</strong>vnici obe<br />

strane izrazili su spremnost da {to<br />

pre zapo~nu saradnju na svim<br />

nivoima na obostrano zadovoljstvo.<br />

Nas<strong>ta</strong>vak uspe{na saradnje sa presti`nim kubanskim Institutima<br />

Preds<strong>ta</strong>vnici Galenike, doc.med. Dragan Din~i},<br />

na~elnik kardiolo{ke klinike VMA i ~lan Upravnog<br />

odbora, Dr Sne`ana Stevanovi}, pomo}nik direktora<br />

Sektora marketinga i prodaje i mr ph Jelena<br />

Ognjenovi}, rukovodilac slu`be inoregistracije,<br />

organizovali su u periodu od 14. do 23.05.2010.<br />

posetu vode}ih stru~njaka Republike Srbije kubanskim<br />

institutima sa kojima je Galenika u pregovorima<br />

o budu}oj poslovnoj saradnji. U sas<strong>ta</strong>vu delegacije<br />

Galenike nalazili su se i redovni profesor<br />

Medicinskog fakulte<strong>ta</strong> u Beogradu PhD Lazar<br />

Davidovi} ( Direktor Klinike za vaskularnu i<br />

endovaskularnu hirurgiju,KCS) i Prim. Dr<br />

Aleksandar Adamovi} (Direktor Gradskog zavoda<br />

za ko`ne i veneri~ne bolesti).<br />

Cilj posete bio je upoznavanje opinion lidera iz<br />

odgovaraju}ih oblasti medicine sa svim de<strong>ta</strong>ljima<br />

oko kubanskih prepara<strong>ta</strong> za koje je Galenika zainteresovana,<br />

kako bi se postiglo {to bolje pozicioniranje<br />

proizvoda, s obzirom na to da se radi o visoko<br />

specifi~nim preparatima, koji u navedenoj formulaciji<br />

ne postoje na <strong>tr`i</strong>stu Srbije i regiona. Za vreme<br />

boravka na Kubi sas<strong>ta</strong>li su se sa kubanskim<br />

dr`avnim organizacijama i eminentnim kubanskim<br />

Instututima. Tom prilikom nas<strong>ta</strong>vljeni su pregovori<br />

koji su zapo~eti u avgustu 2009. i intenzivno<br />

odr`avani tokom cele godine.<br />

Delegacija Galenike, predvo|ena Njenom<br />

Ekselencijom Milenom Lukovi} Jovanovi},<br />

ambasadorom Republike Srbije na Kubi posetila je<br />

Privrednu komoru Kube gde se sas<strong>ta</strong>la sa predsednikom<br />

Privredne komore Kube, Pedro Alvarez<br />

Borrego i direktorom Minis<strong>ta</strong>rstva za spoljnju trgovinu<br />

i investicije, Pedro P. San Horhe Rodriges, kao i<br />

preds<strong>ta</strong>vnicima kubanskih institu<strong>ta</strong> i<br />

kompanija,Heberbiotek, Centra za histoterapiju<br />

Placen<strong>ta</strong>ria i kompanije Dalmer.<br />

Visoki dr`avni zvani~nici Kube izrazili su spremnost<br />

da pomognu Galenici da ostvari {to bolju i<br />

efikasniju saradnju sa kubanskim instutima. U<br />

okviru sas<strong>ta</strong>nka sa preds<strong>ta</strong>vnicima Institu<strong>ta</strong> ura|en<br />

je preliminarni presek dosada{njih aktivnosti, a<br />

nakon toga su dogovoreni dalji koraci u budu}oj<br />

saradnji. Na kraju ove uspe{ne posete predati su<br />

Ugovori o saradnji, licenci i ~uvanju <strong>ta</strong>jne na potpisivanje,<br />

~ime je Galenika otklonila i poslednju<br />

prepreku za zapo~injanje proizvodnje najsavremenijih<br />

i najkvalitetnijih farmaceutskih prepara<strong>ta</strong> sa<br />

Kube u svojim proizvodinim pogonima.<br />

Delegacija Gabona u poseti Galenici<br />

U okviru zvani~ne dr`avne posete gospodina<br />

Pola Tungija, ministra spoljnih poslova Gabona,<br />

Srbiji, delegacija Gabona, na ~elu sa ministrom,<br />

posetila je 25. maja Galeniku, najs<strong>ta</strong>riju farmaceutsku<br />

ku}u u dr`avi i regionu.<br />

U otvorenom i prijateljskom razgovoru sa<br />

direktorom Galenike mr ph spec. Nenadom<br />

Ognjenovi}em, minis<strong>ta</strong>r Tungi je izrazio spremnost<br />

i `elju da se saradnja farmaceutske industrije<br />

njegove zemlje i Galenike ostvari u<br />

najkra}em vremenskom roku, {to bi preds<strong>ta</strong>vljalo<br />

deo „duboke transformacije i reforme<br />

Gabona“, ~iji je cilj, izme|u os<strong>ta</strong>log i stvaranje<br />

industrijskog Gabona.<br />

Izdava~:<br />

Farmaceutska kompanija Galenika a.d.<br />

Ure|uje:<br />

Ure|iva~ki kolegijum Galenike<br />

Adresa redakcije:<br />

11080 Beograd, Ba<strong>ta</strong>jni~ki put b.b.<br />

Telefoni: 011/307-20-55 i 011/307-20-56<br />

[<strong>ta</strong>mpa:<br />

Lenart, Gornji Milanovac<br />

CIP - Ka<strong>ta</strong>logizacija u publikaciji<br />

Narodna biblioteka Srbije, Beograd<br />

ISSN 1821-1631<br />

COBIS. SR - ID 106085900<br />

15

logo

products

Resources

Company

Terms of service
Privacy policy
Cookie policy
Cookie settings
Imprint
Change language
Made with love in Switzerland
© 2024 Yumpu.com all rights reserved

Hooray! Your file is uploaded and ready to be published.

Saved successfully!

Ooh no, something went wrong!