Ko n sen zus za uspeh!

More documents

Recommendations

Info

6 izvoz Na rod Ira ka ve ru je u sr p ski lek Statistike kaù da u Iraku prodate vi {e lekova nego u Nema ~koj i tu Galenika vidi svoj prostor . Marketing moè da obezbedi odli~an po sao u ovim zemljama - kaè Hadi Aljeburi AB DUL HA DI ALJE BU RI direktor predstavni {tva u Iraku Usko ro }e bi ti otvo re no pred stav ni {tvo Ga le ni ke u Ira ku, a do kra ja go di - ne na {i proi zvo di osvo ji }e ~i tav Blis ki Istok i Se ve r nu Afri ku - ka è no vi di re k tor Ga le ni ki nog pred stav ni {tva u Ira ku Ab dul Ha di Alje bu ri. Ab dul Ha di Alje bu ri u Sr bi ju je do {ao po ~e t kom osa m de se tih na stu di je fa r ma ci je. Na kon uspe {no za vr {e nih stu di ja odlu - ~io je da se oè ni i osta ne u Beo gra du i od ta da uz po dr {ku su pru ge i po ro di ce uspeo je da izgra di za vi d nu ka ri je ru. U Ga le ni kin tim do {ao je po - ~e t kom ju na me se ca ka ko bi po - mo gao da se ve li ki pla no vi u Se - k to ru izvo za rea li zu ju na na j bo - lji mo gu }i na ~in. - Mo je de se to go di {nje isku - stvo u sve tu fa r ma ci je na re la ci ji Afri ka, Blis ki Istok - Sr bi ja po - ka zu je da je Ga le ni ka u pra vom tre nu t ku do ne la pra vu odlu ku. Sa da je vre me da se in ten zi vi ra sa ra d nja sa ze mlja ma Blis kog Isto ka i Afri ke - obja {nja va Ab - dul Ha di Alje bu ri i do da je da se na ovim tr ì {ti ma de {a va ju go - to vo sva kod ne v ne pro me ne ko je pra te ce nu na f te na sve t skom tr - ì {tu, ko je osta vlja ju po sle di ce i na nji ho vu eko no m sku si tua ci - ju, a to se ne mo è ak ti v no ispra ti ti ako ni ste stal no pri su t - ni i u kon ta k tu sa svim re le van - t nim ~i nio ci ma na tr ì {tu. Pre ma nje go vim re ~i ma ovo tr ì {te je ve li ki po te n ci jal jer u ze mlja ma ko je ono obu hva ta ì - vi vi {e od 500.000 mi lio na sta - nov ni ka, fa r ma ceu t ska in du stri - ja je jo{ uvek ja ko sla bo ra zvi je - na. Zbog to ga su go to vo sve ze - mlje, osim izu ze ta ka kao {to su Si ri ja, Jo r dan i Egi pat, ko je ima - ju i re la ti v no do bro ra zvi je nu Za dva me se ca Irak, a on da i Li ban i Sirija Za dva do tri meseca po ~injemo da izvozimo. Ulazimo agresivno na ira ~ko trì {te, a dinamika plasiranja zavisi }e od registracije, kaè Hadi Aljeburi. Ta ko |e o~e ku jem do bar pro laz na {ih pre pa ra ta u Li ba nu , ra di se na pri pre ma ma za ula zak na tr ì {ta Si ri je, Jo r da na Su da na i Li bi je. Za ula zak na tr ì {te ze ma lja ~la ni ca ara p skog za li va mo ra }e mo da sa ~e ka mo za vr {e tak no ve fa bri ke, ka ko bi ispu ni li uslo ve ko je ove ze mlje pro pi su ju. do ma }u fa r ma ceu t sku in du stri - ju, upu }e ne na stra ne proi zvo - |a ~e le ko va. Di re k tor Ha di Alje bu ri ka è da je u ze mlja ma Blis kog Isto ka i Se ve r ne Afri ke tre nu t no re gi - stro va no oko 3000 fa r ma ceu t - skih ko m pa ni ja, od ko jih su ve - }i na ara p ske, in di j ske i ki ne ske, dok su ko m pa ni je iz Evro pe u ma nji ni i tu on vi di ve li ku {an - su za Ga le ni ku. Irak je na pri mer, ze mlja ko ja ima 30 mi lio na sta nov ni ka i dve fa bri ke ko je su u ka ta stro fal nom sta nju. Do ma }a proi zvod nja je ne do vo lj na, pa je ta ko go to vo ce lo ku p no sna b de va nje le ko vi - ma okre nu to ka uvo zu - ka è Ab dul Ha di Alje bu ri. On obja {nja va da Ga le ni ka sa da mo ra da se usred sre di na po ja vlji va nje na svim te n de ri ma u Ira ku ka ko bi se po la ko vra ti - la na ovo tr ì {te i zau ze la po zi - ci ju ko ja joj pri pa da, jer Irak tro {i 1,5-2 mi li ja r de do la ra go - di {nje na le ko ve. Di re k tor Ha di Alje bu ri ka è da je sre }a da je Ga le ni ka do bi la no vi me na d`ment na ~i jem ~e lu je Ne nad Og nje no vi}, ko ji ni je sa mo vr hu n ski fa r ma ceut ve} i do bar biz ni smen. Di re k tor Og nje no vi}, uvi deo je ogro man po te n ci jal i {an su za Ga le ni ku i ve} je re gi stro va no tri proi zvo da za ovo tr ì {te, a pred stav ni {tvo u Ira ku ko je go - di na ma ni je ra di lo usko ro po ~i - nje sa ra dom - ka è di re k tor no vog pred stav ni {tva. On isti ~e da je spe ci fi ~ nost ara p skog tr ì - {ta u to me {to je po tra `nja za le ko vi ma ve }a ne go u ra zvi je - nim i bo ga ti jim ze mlja ma. Sta ti sti ke ka ù da u Ira ku pro da te vi {e le ko va ne go u Ne - ma ~ koj i tu Ga le ni ka vi di svoj pros tor za do brim po zi cio ni ra - njem i uzi ma njem jed nog de la ovog ogro m nog tr ì {ta. Do bar ma r ke ti ng mo è da obez be di ja - ko lep po sao u ovim ze mlja ma - ka è Ha di Alje bu ri i na gla {a va da }e uz po mo} Se k to ra izvo za i Se k to ra re gi stra ci je i ra zvo ja, do kra ja go di ne pred stav ni {tvo bi ti re gi stro va no, a do ku men ta ci ja ve za na za re gi stra ci ju pre da ta.
intervju 7 Za uspe{ne ne ma kri ze DRAGAN [EBREK pomo}nik gen. direktora za ekonomske poslove Krediti samo u slu~aju nu`de Je dan od osnov nih pri n ci pa, ka da je u pi ta nju eko no m sko po slo va nje Ga le ni ke, je ste da Ga le ni ka mo ra da ra di pa ra ma sa ra ~u na Ga le ni ke, ka - da god za to pos to je real ne mo gu } nos ti. Uzi ma nje kre di ta i dru gi obli ci za du ì va nja u da na {nje vre me re ce si je, sve t ske eko no m ske kri ze i sma - nje ne in ve sti cio ne ak ti v nos ti, je ste nu `no, ali mo ra da bu de kon tro li sa - no. Za du ì va nje je do zvo lje no i opra v da no sa mo pre ma real noj po tre bi, i sa {to ma nje re dov nih i do dat nih tro {ko va za Ga le ni ku. Uz punu mobilizaciju celog Sektora prodaje i marketinga planirani rast proizvod nje od de vet od sto i ra st pro - da je od osam od sto su real no ostvarivi - kaè Dragan [ebrek, pomo }nik generalnog direktora za ekonomske poslove i dodaje da rezultati za period I - VIII koji pokazuju rast prodaje za 5 odsto u odnosu na pro {lu godinu, daju real ne {an se da se za da ti plan pro - daje do kraja godine ostvari. Pomo }nik generalnog direktora za ekonomske poslove, Dragan [ebrek, do {ao je u Galeniku kako bi svojim neprocenjivim iskustvom po mo gao ovoj ku }i sa du - gom tradicijom da nastavi da posluje u svom prepoznatljivom stilu, uvek sa pro fi tom i u “plu su”. [ebrek je svoju karijeru otpo ~eo u Republi ~kom zavodu za zdravstveno osiguranje, gde je pro {ao sve faze, od mesta pripravnika do pomo }nika generalnog direktora za finansijske poslove. Obavljao je odgovorne i rukovode }e poslove u Ministarstvu za socijalna pitanja, Vetpromu i Velefarm Proleku, sve do nedavnog dolaska u Galeniku i preuzimanja jednog od najjva`nijih poslova u kompaniji - ekonomske i finansijske poslove. Neposredno nakon stupanja na du`nost [ebrek je po ~eo sa realizacijom planova koji se odnose na maksimalno poja ~anje svih aktivnosti vezanih za ekonomske poslove, a u isto vre me, i ak ti v nos ti u de lu prodaje i marketinga, naplate potraìvanja, ugovaranja obima i vrste prometa, pravno regulisanje, organizacija proizvodnje u svim segmentima i drugo. Timskim radom do cilja - Zadatak koji sam postavio sebi i ostalim kolegama nije ni malo lak, ali nije neostvariv. Naprotiv, najbrè i najefiksanije obavi }e se timskim radom koji je ujedno i osnovno na ~elo i princip na kome se zasnivaju provereni uspesi - sa sigurno {}u tvrdi pomo }nik generalnog direktora Dragan [ebrek. Prema njegovim re ~ima aktivnosti koje zavise od ukupnih rezultata poslovanja i politike zarada dovele su do pove }anja prose ~ne za ra de za 22 od sto u od no su na prosek u pro {loj godini, o~ekuje se isplata drugog dela regresa za godi {nji od mor, a ra z ma tra se i mo - gu }nost odobravanja namenskih kredita za kupovinu zimnice i ogreva, kao i upu }ivanje radnika koji rade pod rizicima od profesionalnih bolesti, na banjske odmore i rehabilitaciju. Prvi ~ovek finansija Galenike kaè da nelikvidnost celog privrednog sektora nije zaobi {la ni Galeniku. Zbog sporije naplate potraìvanja, pove }avaju se i obaveze prema dobavlja ~ima, i pada likvidnost u od no su na 2008. go di nu, ta ko da je da nas, sva ki di nar oba - veza pokriven sa dva dinara gotovine i potraìvanja - obja {njava [ebrek. On kaè da poslovanje na dugi rok, ukazuje na visoki nivo finansijske sigurnosti, obzirom da u ukupnoj strukturi izvora sredstava, 73 odsto ~ine sopstvena sredstva Galenike. Re {avanje problema nelikvidnosti je posebno komplikovano u sada {njim uslovima, kada je potrebno najvi {e sredstava za redovno funkcionisanje fabrike, nabavku sirovina, ambalaè i gotovih proizvoda, kupovinu opreme i zavr {etak nove fabrike, pla }anje carine i poreza, servisiranje obaveza po kreditnim linijama prema bankama, isplata zarada i drugih primanja. Iz tih razloga, celokupno ekonomsko poslovanje, podiè se Li~na karta ● 15 go di na Re pu bli ~ ki za vod za zdra v stve no osi gu ra nje, Beo grad, od pri prav ni ka , pre ko sa ra d ni ka u pla nu i ana li zi, ru ko vo dio ca od se - ka ra ~u no vod stva, do po mo } ni ka ge ne ral nog di re k to ra za fi nan si j - ske po slo ve, ● 2 go di ne se kre tar Mi ni sta r stva za so ci jal na pi ta nja, u pe rio du od 2000. go di ne do kra ja 2002. go - di ne, ● 2,5 go di ne fi nan si j ski di re k tor Ve - t pro ma ad, Beo grad, ● Sko ro 3 go di ne di re k tor pre du ze - }a Ve le fa rm Pro lek, Beo grad. na nivo koji, po osnovu reputacije i veli ~ine, Galenika i zasluùje. Galenici je sada potrebno najvi- {e finansijskih sredstava kako bi zavr {ila zapo ~ete investicije, o~uvala dobre odnose sa dobavlja ~ima, a sa dru ge stra ne po dr à la ku - pce u cilju pove }anja trì {nog ude la ka ko u ze mlji, ta ko i u inos - transtvu - kaè [ebrek i dodaje da je tako |e od velike va`nosti da se obezbedi redovna isplata zarada i drugih primanja zaposlenih, kao i sve druge obaveze iz redovnog poslovanja. - “Ovo su vr lo ja sni, real ni i ostvarivi ciljevi, od kojih nema odstupanja”. Ja~anje finansijske discipline [ebrek obja {njava da kao dobro ure |en sistem, sa jasno definisanom strategijom i predvi |enim planom za realizaciju, menad`ment Galenike u svim segmentima finansijskog poslovanja uvodi novine u cilju poja ~anja finansijske discipline i bolje i sveobuhvatnije kontrole tro {kova na svim nivoima. Na taj na~in se jo{ vi {e po ve - zuju procesi nabavke, proizvodnje, prodaje i naplate, sa intenzivnim i trì {no opravdanim marketin {kim aktivnostima, jer jedno bez drugog ne ide. U tom ci lju se uskla |u ju rokovi pla }anja obaveza prema dobavlja ~ima sa rokovima koji se odobravaju kupcima za pla }anje prema Galenici. Izme |u tog prostora u cilju odràvanja teku }e likvidnosti, nastaje potreba za anga- òvanje kreditnih i drugih finansijskih sred sta va, pa uko li ko se on skrati, manji tro {kovi finansiranja optere }uju Galeniku. Ovaj cilj je danas mo`da najteè posti }i, ali se stva ri kre }u na bo lje, o ~e mu se svakodnevno pregovara i pravi dinamika prema postavljenim ciljevima.
Page 1 and 2: ● MARKETING I PRODAJA Rolovi}: Po
Page 3 and 4: uvodna re~ 3 Po {tovane kolegenice
Page 5: sektor izvoz 5 Osva janje La tin sk
Page 9 and 10: Galenike 9 DEJAN BACKOVI] predsedni
Page 11 and 12: u poseti: fabrika dentala mladi lid
Page 13 and 14: sindikat 13 Za lak{u jesen Na kon m
Page 15: vesti 15 Me |u na rod ni skup distr

Ko n sen zus za uspeh!

You also want an ePaper? Increase the reach of your titles

Delete template?

Save as template?