Ko n sen zus za uspeh!

More documents

Recommendations

Info

10 sektor za kvalitet Ga ran tu je mo za kvalitet Direktor Sektora za kvalitet prim.mr sc.pharm. Irma Lo n ~ar sa pu no sa mo pou zda nja i ve li kom si gu r no - {}u kaè da su proizvodi Galenike najbolji i da za njihov kvalitet veliki deo zasluge pripada Sektoru za kvalitet. ● Ko li ko je Se k tor za kva li tet na ~i jem ste Vi ~e lu, va àn za po slo va nje Ga le ni ke i zbog ~e ga? - S pra vom mo gu da ka èm da Se k tor za kva li tet ima te - àk i spe ci fi ~an za da tak i veo ma od go vor nu ulo gu, kao jed - na od glav nih ka ri ka u la n cu ko ji vo di do kva li te t nog, bez - bed nog i efi ka snog proi zvo da, ko ji je kao ta kav ujed no i za - {ti t ni znak ko m pa ni je ka kva je Ga le ni ka. Po tre be tr ì {ta, ko - je su sve za h te v ni je i vi so ki stan da r di ko ji se na me }u u fa r - ma ceu t skoj in du stri ji glav ni su po kre ta~ svih ak ti v nos ti ovog Se k to ra. S ob zi rom da je Ga le ni ka je dan od na j sta ri jih, doma }ih proizvo |aca lekova, iza koje stoji vrhunska reputaci ja, kao i to da je sve vi {e pri su t na i na inos tra nom tr ì {tu, moramo da idemo u korak s vremenom i trendovima, a da istovremeno ostanemo verni svom osnovnom cilju koji vodi kompaniju ve} 65 godina, da le ~enjem i prevencijom pobo lj {a mo kva li tet ì vo ta lju di. To }e mo na j bo lje ura di ti ta ko {to }e mo po {to va ti stan da r de kva li te ta i ti me obez be di ti da na {i proizvodi odgovaraju predvi |enoj nameni. Uloga Sekto ra za kva li tet je odr à va nje i usa gla {a va nje ra zvo ja si ste ma kvaliteta, a to se postiè pra }enjem i proverama sistema kvali te ta i svih ope ra ti v nih pos tu pa ka. ● Ko je re zu l ta te bi izdvo ji li kao po se b ni uspeh u ra du Se - k to ra za kva li tet? - U ovom Se k to ru mo ra da pos to ji do bra or ga ni za ci ja, ja - ka kon tro la i vi so ko ra zvi je na sve st o ste pe nu od go vor nos ti pre ma ko m pa ni ji, ali i dru {tvu uo p {te. Zbog to ga kao na{ na j bo lji re zu l tat na ko ji smo po se b no po no sni isti ~e mo bez - bedne, kvalitetne i efikasne proizvode koji su na trì {tu. Jo{ jed na po tvr da do brog ra da je i to da smo na kon uspe {no spro ve de ne GMP in spe k ci je od stra ne Mi ni sta r stva zdra vlja Republike Srbije, dobili nacionalne GMP seritfikate za ceo proizvodni program lekova Galenike a.d. prim.mr. sc. pharm IRMA LONÂR direktor Sektora za kvalitet “Centralna figura” farmaceutske industrije Se k tor za kva li tet, pred sta vlja “cen tral nu fi gu ru” u sva koj fa r ma ceu t skoj ko m pa ni ji, pa i u Ga le ni ci. U de lu ko ji se ba vi Obez be |e njem kva li te ta, or ga ni zo va nim i una pred do - bro utvr |e nim i pre ci zi ra nim pos tu p ci ma, obez be |u je se bez be dan, kva li te tan i efi ka - san lek za pa ci jen ta, dok se u ce li ni Kon tro le kva li te ta vr {i uzo r ko va nje, spe ci fi ci ra nje i ispi ti va nje, kao i or ga ni zo va nje svih pos tu pa ka ko ji obez be |u ju spro vo |e nje svih neo - p hod nih i re le van t nih me to da ispi ti va nja, ka ko po la znih su p sta n ci, ta ko i go to vih le ko - va pre nji ho ve upo tre be. ● Na kojim aktivnostima trenutno radi Sektor za kvalitet? - Po red te ku }ih ak ti v nos ti ve za nih za obez be |e nje i kon - tro lu kva li te ta, za po sle ni u Se k to ru za kva li tet ima ju ve li ko u~e {}e u po slo vi ma ve za nim za no vu fa bri ku ~vr stih obli ka. Ta ko |e, an ga ò va ni smo i na tran s fe ru te h no lo gi ja za mno - ge proizvode ~ija se proizvodnja izme {ta na druge lokacije. Uklju ~eni smo i u sve poslove vezane za rekonstrukciju postoje }e fabrike gde je stru ~nost zaposlenih od izuzetnog zna- ~a ja. U pla nu je i izgra d nja no vog de la za kon tro lu kva li te ta gde tako |e dajemo svoj stru ~ni i profesionalni doprinos. Ono {to je u ovom tre nu t ku izu ze t no zna ~a j no za ko m pa ni - ju jeste i pro {irenje trì {ta u inostranstvu, Sektor za kvalitet prati strategiju cele kompanije u ispunjenju tih ciljeva. Tako |e se prate i novi trendovi trì {ta lekova, a samim tim i uvo |enje novih proizvoda u proizvodni asortiman. Sektor za kvalitet ima svakodnevno u~e {}e u stru ~nom pregledu dokumentacije i kontroli kvaliteta uzoraka, kao i u proceni i kva li fi ka ci je no vih do ba lja ~a, a na {i stru ~ nja ci oba vlja ju i ek ste r ne pro ve re po te n ci jal nih do ba vlja ~a. ● Koji su planovi Sektora za poslednji kvartal ove godine? - Mno go je stva ri ko je su za po ~e te u ovoj go di ni i uspe {no zavr {ene u skladu sa propisanim rokovima, preostale aktivnos ti ve za ne za po sled nji kvar tal ove go di ne ve} su u rea li - za ci ji. Pla ni ra mo da se fu n k cio nal no bo lje or ga ni zu je mo, ka ko unu tar Se k to ra, ta ko i u koo r di na ci ji sa dru gim se k to - rima, kako bi bolje i efikasnije mogli da odgovorimo na sve za da t ke ko ji se pred na ma pos ta vlja ju. Se k tor za kva li tet ima oko 200 za po sle nih i mo è se po - hva li ti izu ze t no stru ~ nim ka drom i na j bo ljim spo jem isku - stva, zna nja i en tu zi ja z ma. Na {i za po sle ni su na j ve }i po te n - ci jal ovog Se k to ra. Si gu r na sam da je do bra or ga ni za ci ja klju~ uspe ha i u skla du sa ovom de vi zom na sta vljam da vo - dim Se k tor za kva li tet ka no vim uspe si ma, ko ji }e bez su m - nje do pri ne ti i sveu ku p nom uspe hu Ga le ni ke.
u poseti: fabrika dentala mladi lideri 11 ALE K SAN DRA LJU BO JA ru ko vo di lac po go na BRANKA IVI] ru ko vo di lac La bo ra to ri je za ~vr ste obli ke u Institutu Vredna priznanja Od skromnih po~etaka do vrhunske proizvodnje U starom delu Dor }ola, u Ulici Milorada Gavrilovi }a 10, vi {e od pola veka nalazi se najve }a fabrika dentalnih proizvoda u Srbiji i na prostorima biv {e Jugoslavije. Od skromnih po ~etaka proizvodnje voskova i cink-fosfatnog cementa do {iroke palete dentala, veoma ambicio zno ra zvi je ne koja moè da odgovori i zahtevima i standardima savremene stomatolo {ke prakse. Inspektori nama~ke sertifikacione ku}e TÜV-a kra jem apri la ove go di ne obavili su proveru sistema kvaliteta, posle ~ega su dentalni proizvodi na {e fabrike dobili pravo da nose znak CE. Dobijanjem sertifikata ISO 9001, ISO 13485 dentalni proizvodi ima ju pa so{ za ceo svet i mo gu da se plasiraju na gotovo sva tr ì {ta nagla{ava Du{anka Mili}evi}, direktor fabrike dentala. Proizvodnja dentalnih proizvoda u Galenici da ti ra od 1947, a od 1955. pre se lje na je na Do r }ol gde se i danas nalazi. U toku obilaska fabrike videli smo veoma specifi ~ne ma {ine koje su stare , a koje besprekorno rade, kao i savremenije ma {ine novije generacije. Zainteresovala nas je proizvodnja akrilatnih zuba. Posebno je interesantna faza obrade zuba. U cilju zadovoljenja potreba kupaca ve {ta ~ki zubi se proizvo de u 16 bo ja i 19 ra zli ~i tih fo r mi. Ovaj deo procesa zahteva veliko u~e {}e ru ~nog rada. Deo u ko ji je sme {te na do ra da zu ba izgleda moderno. Aleksandra Ljuboja, rukovodilac pogona nam obja {nja va da se dorada akrilatnih zuba, do pro {le godine nalazila na Novoj lokaciji u Zemunu. A on da je odlu ~e no da se izdvo je zna ~ajna sredstva i adaptira deo prostora na Dor }olu. Tako je objedinjen ceo proizvodni proces i vi {e nema svakodnevnog prevoza poluproizvoda na relaciji Dor- }ol-Ze mun i na zad. DU[ANKA MILI]EVI] direktor fabrike U prizemlju nailazimo na ma {inu za kapsuliranje amalgamskih plombi na bazi sre bra i ì ve, ko ju su 1996. ko n strui sa li Galenikini inènjeri Branislav Popovi} i Mi {a Jahoda na predlog i u saradnji sa Du {ankom Mili }evi}. Do tada se vode }i proizvod Dentala, Extracap radio u saradnji sa Nemcima. U Hamburg smo slali leguru na kapsuliranje, a zatim nam je proi zvod vra }an {to je zna lo da po tra je mesecima. - Ma {ina je automatizovana i posle 13 go di na i da lje odli ~ no ra di. Na njoj je do sada proizvedeno nekoliko miliona kapsula - potvrdjuje nam Ljuboja. U unutra {njem dvori {tu zgrade koja bi uskoro trebalo da bude objedinjena si postane jedinstven deo proizvodne celine, nalazi se i prostorija za (privremeno) odlaganje repromaterijala koji svakog dana stiè iz Galenikinog magacina. U ovoj specifi ~noj fabrici 52 zaposlenih proizvode {iroku paletu proizvoda koje moèmo podeliti na: ● restaurativni materijali (amalgami, kompozitni materijali, klasi ~ni cink-fosfatni i glas jonomer cementi i adhezivni sistemi), ● materijali za endodonciju (rastvori za dezinfekciju kanala korena zuba), ● materijali za protetiku (akrilni zubi, polimeri za bazu proteze i reparaciju baze proteze, otisni materijali na bazi kondezacionih i adicionih silikona, alginata, cink-oksid eugenola i termoplasti ~nih masa), ● program za prevenciju karijesa zuba (pa sta sa fluo rom i pa sta bez fluo ra za uklanjanje dentalnog plaka i zaliva~ fisura). Ka ko nam je obja {nje no to me tre ba dodati i materijale za potrebe zubne tehnike kao i sredstva op {te namene -gipseve razli ~ite tvrdo }e, rastvor za poliranje, skeletirane proteze i voskove. Za ne {to ma nje od {e st go di na ra da u Ga le ni ci Bran ka Ivi} je sa ku pi la za vi - d nu ko le k ci ju me da lja, na - gra da i priz na nja za nau ~ ni i istra ì va ~ ki rad. Zlat na me da lja, sa li kom Ni ko le Te sle - Pro na la za {tvo - Beo grad 2009. sa mo je po - sled nja ko ju je kao koau tor sa ko le ga ma D. De kan ski, Z. Vu ko vi}, D. To n {i}, D.Dè le to vi} i J. Ve lj ko vi}, u ka te go ri ji no vih te h no lo - gi ja, do bi la. Pre tri go di ne, na in te r na cio nal noj izlo `bi pa te na ta Te sla Fe st u No - vom Sa du sa ko le ga ma iz In sti tu ta do bi la je, ta ko |e zlat nu me da lju, za rea li za - ci ju pre pa ra ta Di klo fen Duo - fi lm ta ble te sa mo di fi ko - va nim oslo ba |a njem. Bran ka Ivi} je do sa da au - tor 12 obja vlje nih nau ~ nih sao p {te nja i pre zen ta ci ja na me |u na rod nim i na cio nal - nim nau ~ nim sku po vi ma. Kao na j zna ~a j ni je mo è mo izdvo ji ti usme ne pre zen ta - ci je ko ji ma je pred sta vlja la Ga le ni ku. Ove go di ne na pre sti - `nom me |u na rod nom stru - ~ nom sku pu 2nd Pha r ma - ceu ti cal Scie n ces Fair and Ex hi bi tion u Ni ci, pred sta vi - la je dva ra da Ga le ni ki nih stru ~ nja ka. Nje ne pre zen ta ci je bi le su vr lo za pa è ne i na sli ~ - nom nau ~ nom sku pu odr - à nom u Lju blja ni 2008. go di ne i na Si m po zi ju mu o ispi ti va nju bio ra spo lo ì - vos ti i bioe kvi va len t nos ti le ko va, odr à nom u Vr {cu no ve m bra 2008. ka da je pre zen to va la rad (B.Ivi}, I.Ho m {ek, Lj. Pe tro vi}) - Uti caj fa k to ra fo r mu la ci je na re so p ci ju le ka. - Otac mi je ra dio u Ga le - ni ci, pa sam i ja ra sla uz ime sr p skog fa r ma ceu t skog gi - gan ta - obja {nja va Bran ka Ivi}. - Ka da sam za vr {i la fa - r ma ceu t ski fa ku l tet, odra di - la pri prav ni ~ ki sta` i po lo ì - la dr àv ni ispit lo gi ~ no je bi - lo da po tra ìm po sao u na - {oj na j ve }oj fa r ma ceu t skoj ku }i. Sa dru ge stra ne, po red la - ba ra to ri ja na Fa r ma ceu t - skom fa ku l te tu u Beo gra du, u In sti tu tu Ga le ni ke pos to je na j bo lji uslo vi za istra ì va ~ - ki rad i ra zvoj no vih te h no - lo gi ja i proi zvo da, ne sa mo u Sr bi ji, ve} i {i re. Uslov da u In sti tu tu mo - gu da se za po sle sa mo oni ~i ji je pro sek na stu di ja ma ve ci od 8,5 ni je bio pre pre - ka nje nom ko na ~ nom ci lju jer je njen pro sek bio de vet. Od ka da se za po sli la u Ga le ni ci Bran ka Ivi} je pro - USAVR[AVANJE Na Fa r ma ceu t skom fa ku l te tu u Beo gra du 2006. go di ne upi sa - la je po sle di plo m ske do k to r ske stu di je u obla sti istra ì va nja pri me ne op ti mi za cio nih te h ni ka u ra zvo ju fo r mu la ci je ~vr stih fa r ma ceu t skih obli ka sa kon tro li sa nim oslo ba |a njem di klo fe - nak - na tri ju ma. Ek spe ri men tal ni deo do k to r ske te ze Bran ka Ivi} je 2007. ra di la na In sti tu tu za fa r ma ceu t sku te h no lo gi ju u la bo ra to ri ji za in du stri j sku fa r ma ci ju, Uni ve r zi te ta u Ba ze lu, [va j ca r ska. Bran ka obe }a va da }e u na j sko ri je vre me pri ve sti kra ju izra du do k to r ske te ze, a on da joj osta je od bra na do k to r - ske di se r ta ci je. {la put od proi zvod nje, gde je ra di la kao fa r ma ceut sme ne proi zvod nje u po go - nu ta ble ta i dra è ja u fa bri ci le ko va, do stru ~ nog sa ra d - ni ka u Slu `bi za fa r ma ceu t - ske te h no lo gi je In sti tu ta. Da nas je ru ko vo di lac La - ba ra to ri je za ~vr ste obli ke u In sti tu tu za istra ì va nje i ra - zvoj. Ona isti ~e da je istra ì va - ~ ki rad na ra zvo ju no vog proi zvo da na j krea ti v ni ji po - sao ko ji obu hva ta rad ve li - kog bro ja pro fe sio na la ca iz ra znih nau ~ nih di sci pli na. Pri me nom na j no vi jih zna nja na po lju fa r ma ceu t ske te h - no lo gi je u Ga le ni ci se proi - zvo de kva li te t ni le ko vi po~ev od fa ze pre t fo r mu la - cio nih istra ì va nja, pre ko ra zvo ja fo r mu la ci je, kli ni ~ - kih ispi ti va nja, re gi stra ci je i uvo |e nja u re dov nu proi - zvod nju.
Page 1 and 2: ● MARKETING I PRODAJA Rolovi}: Po
Page 3 and 4: uvodna re~ 3 Po {tovane kolegenice
Page 5 and 6: sektor izvoz 5 Osva janje La tin sk
Page 7 and 8: intervju 7 Za uspe{ne ne ma kri ze
Page 9: Galenike 9 DEJAN BACKOVI] predsedni
Page 13 and 14: sindikat 13 Za lak{u jesen Na kon m
Page 15: vesti 15 Me |u na rod ni skup distr

Ko n sen zus za uspeh!

Create successful ePaper yourself

Delete template?

Save as template?